| T O P I C R E V I E W |
| coask |
Posted - 09/02/2011 : 14:43:36
Poceo sam da citam Thor-a od pocetka (od Journey into Mystery #83-125)
Jel moze neko da mi pomogne kako da citam dalje?
|
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| going going |
Posted - 15/11/2023 : 03:33:11
 
Tor: Bog groma - #1 Krvnik bogova i #2 Bomba bogova
Scenario: Dzejson Aron
Crtez: Esad Ribic
/sadrzi spojlere/
Dzejson Aron je autor kog sam upoznao i zavoleo na Vertigovom serijalu Skalpirani. Nakon toga je u domacem izdanju usledilo i objavljivanje njegovih stripova koje je radio za mejnstrim junake Marvel univerzuma - Panisera i Tora.
Aronov run (ili trk) na Toru pocinje mocno, ambiciozno, spretno preplicuci razlicite vremenske linije uz mnostvo sjajnih monologa i dijaloga i osecajem da je u pitanju stvarno velika i ozbiljna pretnja. Prvih 6 svezaka su cista perfekcija kako scenaristicki tako i crtacki.
Medjutim u drugom trejdu dolazi do velikog pada. Vec u prvoj mini prici o Gorovoj motivaciji i kasnije u prerazvucenoj klasicnoj makljazi koja nema nikakvog smisla. Nestalo je filozofiranja, nestalo je razmisljanja o svrsi bogova, kosmogoniji, mitologiji i sve se pretvorilo u 3.cin Marvelovih blokbaster filmova, bezumna tucnjava. Veliko razocarenje. I jos na kraju sveotac Tor upotrebi magiju tek tako i sve vrati u svoje vremenske tokove i svi torovi ce to zaboraviti i nikom nista. Stvarno naivan i slab kraj, razocaravajuc, iako znam da je ovo dugorocni serijal, jos glavna edicija Thora, nije neki Elseworld ili tako nesto, ali opet trebalo je osmisliti neki spretniji kraj.
Dakle ovo je ispala iznadprosecna superherojstina i zabava ali ostaje zal za neispunjenim ocekivanjima i grandioznim obecanjima iz prvog dela price.
7,5/10
Na sajtu postoji i deecayeva entuzijasticna recenzija pa ako je jos neko procitao, a vidim da u ovoj temi na prethodnim stranama ima osvrta, mogu i tamo da ostave komentar i recenzije da sve bude pregledno na jednom mestu.
recenzija: https://www.stripovi.com/recenzije/tor-tor-phpr-1-2-krvnik-bogova/2513/
 |
| Vlaadisha |
Posted - 21/10/2021 : 16:20:57
tebi ce biti zanimljivije da se vratio simon walterson 🐸 |
| ridiculus |
Posted - 20/10/2021 : 22:48:33
Sećam se samo da je pre 15-ak godina crtao Seven Soldiers: Mister Miracle, a onda više nije. Nikad nisam saznao zašto, ali nisam ni istraživao. |
| Vlaadisha |
Posted - 20/10/2021 : 19:00:18
danas je izasla epizoda koju je radio pasqual ferry... on mi je pre 10-15 godina bio medju drazima a onda je prosto nestao. zna neko nesto vise? |
| jaki |
Posted - 10/08/2021 : 18:02:52
Čitao(na kraju listao)ovaj novi Catesov Thor.Istina je da su mi superheroji disadili jer se stalno vrte u krug ali ovo je stvarno loše a uz to prerazvučeno.
Nije ni čudo da u americi prodaja rapidno pada.Da se netko hoće ozbiljno uvatit Bonellija u americi razvalio bi.
Ubili bi ih sadržajem i cijenom. |
| ridiculus |
Posted - 18/07/2021 : 16:50:16
quote:
Originally posted by Mr. Bushido
Osobno izraz "run" prevodim kao "angažman", jer se radi o kraćim ili dužim nizovima određenog dugovječnog serijala koje potpisuje jedan ili više istih autora. Odnosno, angažman pojedinih autora na serijalu koji nije njihovo intelektualno vlasništvo, već kompanije koja ga objavljuje.
Ha, možda bi i "niz" bio neloš ekvivalent?
"Angažman" mi za sada zvuči skoro pa idealno. "Niz" je dosta kraće i stoga praktičnije, ali mi nije dovoljno jasno.
Elem... Rekao sam da Ellisov angažman na naslovu nije vredan posebne pažnje, i tu sam mislio iz ugla samog naslova. Ako neko prati Ellisov rad po svaku cenu, to je druga priča. Ellis je 1995. napisao 4 epizode koje čine priču Worldengine, i koja nije loša u konceptualnom smislu, ali ima mnogo problema na nivou egzekucije. Negde je napisao da je pokušao da izazove u čitaocima 90-ih pomenuti "sense of wonder", kao što je Sajmonson učinio za čitaoce iz 80-ih, ali izgleda da su 90-e bile wonderproof  !!
Jedan od tih problema je oličen u činjenici da je crtač bio Mike Deodato, sa čijim opusom ja generalno nisam u dobrom odnosu, a znam da on ima odane fanove. No, to ovde nije posebno bitno, jer sam viđao njegove kasnije table i čak čitave epizode koje izgledaju bolje od ove. Sam njegov stil je stvar ukusa, više nego što je obično slučaj kod stilova, ali to mi nije problem. Mogu da se pitam zašto Thor ima kosu kao Malekith ili zašto mu je plašt gotovo živ poput Helinog, ali to su stvari kontinuiteta, i mogu da ih zanemarim. Takođe, Thorov kostim je ubi-ga-Bože, ali to bar nije Deodatova krivica, već je korišćen u prethodnim epizodama. (Uglavnom ih je pisao Roy Thomas.) Ono što ne mogu lako da zanemarim je česta nefunkcionalna konfuzija u redosledu čitanja. Čitati dole ili desno, pitanje je sad? Često sam pošao u jednom smeru, oslanjajući se na intuiciju i zaključio da sam pogrešio. I pritom ne mislim samo na balone i tekst, čije pozicioniranje nije do crtača, već i na same kadrove. Pa onda dođu pitanja poput: zašto je ta i ta slika - zapravo, silueta bez okvira i pozadine - nadmoćna na čitavoj stranici i privlači pogled od početka, kada ima funkciju poslednjeg kadra na strani? Mislim, nemam ništa protiv Čarobničinih dugih nogu - ona je često najbolji deo crteža - ali to je jadno pripovedanje. Na sreću, ovde ima vrlo malo Deodatove kasnije i iritirajuće tendencije da razbije jedan kadar na određeni broj manjih kvadrata i da posmatra situacije kao kroz prozor sa rešetkama. Sa druge strane, neki uglovi su efektni, a određeni ukrasni okviri su interesantni, vizuelno nalik na ono što će Sajmonson raditi na Orionu 5 godina kasnije, iako sa drugačijim ciljem.
Ali nije ni sve negativno na Deodatu. Ellis se raspričao kroz unutrašnji monolog kao da je on glavni lik. Čak na jednom mestu Thor pomisli
ali to je samo vešt (ili manje vešt) način da se čitaocu objasni zašto Thor ima drugačiji rečnik i sintaksu nego ranije, ali ne odgovara na pitanje zašto Thor počinje da razmišlja kao Warren Ellis, samo bez prokletih psovki - što je ostalo rezervisano u priči za britanskog detektiva. Valjda je kul biti Warren Ellis, više nego superheroj ili bog?
Odin, navodni bog mudrosti i znanja, je potpuna suprotnost tih pojmova, i ne zna šta se događa, iako je po prethodnim pričama upravo to - i jedino to - njegova uloga. Ne znam koliko se to bazira na epizodama koje prethode - s obzirom da ih nisam čitao dugo vremena - a koliko je Ellis tu dao sebi slobodu... da bude vezan svojom mržnjom prema religiji, na koju ga valjda reč "bog" asocira, i da je momentalno pretvori u karikaturu. Odinov glas je ispisan pseudo-runama - zapravo, runizovanim engleskim alfabetom - i, dok to jeste dobra fora, ne bi je trebalo koristiti olako, već je rezervisati za specijalne prilike (na primer, bajanje).
Što se drugih likova tiče, Amora Čarobnica mi se sviđa. Najsvetlija Ellisova tačka ovde. Nastavlja se na ono što je Sajmonson radio sa njom, i pokazuje da ona nije negativac, već prilično neutralna u takvoj klasifikaciji, iako sa sebičnim ciljevima. (Jim Shooter je takođe krenuo u tom smeru sa Secret Wars, ali Claremont je opasno unazadio taj razvoj sa svojim Asgardian Wars.)
Kao i kod Sajmonsona, ovde se svakim okretanjem stranice skače na drugu scenu i pokazuje šta radi neko od drugih likova, s tim da ovde njih ima samo nekoliko. Suviše je ovo kratka priča da bi imala neki duži efekat, a još je skraćena ponavljanjem osnova nordijske mitologije i Thorove uloge u Marvelu, što svaki fan ovog stripa i lika već zna... bar se nadam.
Ali neumrli (undead), za koga se u samom stripu kaže da je automaton, se uplaši i pobegne? Drvo života u podzemnom tunelu na Menhetnu, kao da je uvek bilo Morlocima na dohvatu ruke? Sif koja misli da je Thor mrtav zato što joj je Odin Nemudri rekao da je do sada "verovatno sigurno" mrtav? Toliko se vremena gubi na britanskog detektiva koji završava... gde? Ovaj zaplet ima toliko skraćenica i pogodnosti da ga ne bi spaslo ni da je Amora dovela svoju sestru Lorejal pa da su zajedno imali trojku sa Thorom. 
Moj utisak je da ovo nije naslov koji odgovara ciničnom Britancu, jer Thor počiva na potpuno apsurdnim osnovama koje se moraju prihvatiti da bi se u njemu iole uživalo, a Ellis se u tome ne snalazi, a isto tako se ne snalazi u mističnom i mitskom. I onda smo kod Ellisa opasno blizu da ostanemo samo sa čuvenom izrekom Artura Klarka da se "dovoljno napredna tehnologija ne razlikuje od magije". Oh, itekako se razlikuje. Ima i ona druga izreka: "Ne umem da definišem pornografiju magiju, ali umem da je prepoznam."
Daredevil ili Iron Man (na kom je Ellis kasnije radio) su primeri stripova koji se mogu relativno približiti realnosti i bazirati na naučnom poimanju stvari (ljudi to brkaju sa "ozbiljnošću") - Thor ne može a da se ne rastavi na molekule i sastavi ponovo, ali drugačije, kao što je na primer urađeno u filmovima, a ni to nije bilo preterano uspešno (u odnosu na druge Marvelove filmove). Svim alternativnim verzijama nedostaje "sense of wonder" Kirbijeve i Lijeve početne ideje.
 |
| Poli |
Posted - 17/07/2021 : 23:23:51
Niz zvuci bolje. Ispravnije? To vec ne bi znao reci, ali mi bolje zvuci nego "trk."
|
| Mr. Bushido |
Posted - 17/07/2021 : 23:13:55
quote:
Originally posted by ridiculus
*može neki bolji termin? Ovo se donekle odomaćilo, ali meni zvuči glupavo.
"Trk" bi trebao biti ekvivalent engleskom izrazu "run", ali slažem se, i meni je to nespretno, zato ga uopće ne koristim.
Osobno izraz "run" prevodim kao "angažman", jer se radi o kraćim ili dužim nizovima određenog dugovječnog serijala koje potpisuje jedan ili više istih autora. Odnosno, angažman pojedinih autora na serijalu koji nije njihovo intelektualno vlasništvo, već kompanije koja ga objavljuje.
Ha, možda bi i "niz" bio neloš ekvivalent? |
| ridiculus |
Posted - 17/07/2021 : 18:20:04
Sa visokog sedišta bogova, odakle možemo da vidimo prošlost i budućnost stripa Thor!
Kada je Alan Moore posetio Njujork u leto 1985, vodio je dnevnik, i tamo je zapisao sledeće:
quote:
Provodim vreme pričajući sa Voltom, koji radi na Thoru za Marvel i mogao bi biti prva osoba na serijalu sa ikakvim osećajem za nordijsku mitologiju.
Ova poslednje opažanje ima određenu težinu. Na primer, pogledajmo sledeće: ko je Loki u Marvelu?
quote:
sin Laufeya i Farbauti
A ko je Loki iz mitova?
quote:
sin Farbautija i Laufey
Moguće da grešim, jer nisam čuo da se to igde pominje, ali ovo izgleda kao da je neko video ova mitološka imena, nije se interesovao da ih dublje prouči, i na osnovu osećaja odredio ko je muško a ko žensko. Taj neko je možda bio Kirbi, ali pre bih se kladio na Lija. Kirbi je voleo mitologiju i priče iz davnina, ali ih je spajao i razdvajao kroz svoj um i senzibilitet, na sebi specifičan način. S druge strane, Lija ta vrsta fikcije nije zanimala. Ništa što ima veze sa "mačem i magijom" - ili samo mačem, ili samo magijom - ga nije zanimalo, počev od Doktora Strejndža pa do Konana. Postoje mnogi dokazi za to. Tales of Asgard je čistiji Kirbijev proizvod, a Li je tu ponudio jedino tekst. Doduše, tu se Laufey pojavljuje prvi put, i ne znam da li je Kirbi predložio ime ili ne, ali u Lijevoj nadležnosti je bilo da ga ispravi, i ja, prirodno, njega okrivljujem za ovu zabunu koja je dobila sopstveni život. (Naravno, voleo bih da me neko ispravi ako ima dokaze - nije mi stalo da ja budem u pravu po svaku cenu, već da dođemo do boljeg razumevanja pojave.)
Elem, tri run-a, tri vremenska perioda Thora koji privlače najviše pažnje danas su:
- Kirbi/Li - osnova, ne mož' se pobeći od ovog!
- Sajmonson (uz Sala Buscemu u poslednjoj trećini)
- Eron sa različitim crtačima (Ribić, Dauterman, Del Mundo...)
Ovo poslednje mi je problematično kao celina već iz razloga što se radovi pojedinih crtača veoma mnogo razlikuju po tonu i senzibilitetu, ali čitao sam sve to samo polovično, pa ću se uzdržati od generalnog zaključka.
Kako da "prodam" Sajmonsonove priče široj publici? Mogu na dva načina: da napišem prikaz ili da samo ukratko navedem neke "prednosti" iliti razloge. Prikaz bi bio prepun spojlera i čuvam ga za specijalnu i vrlo određenu priliku  , pa ajmo onda na razloge zašto je taj "trk*": definitivan i danas.
Definicija epskog
Pridev "epski" je jedna od najčešće pogrešno upotrebljivanih reči danas u prikazima stripova, ali ovde je ne samo na mestu, nego na prestolu. Danas se koristi praktično za sve što je spektakl, ili čak samo dramatična akcija, a to je... mnogo toga, u glavnotokovskom stripu. Svi oni superherojski kros-overi i događiji koji menjaju lice realnosti? Nema tu ništa od epike - njihova funkcija je da izglade kontradiktornosti i nesporazume i omoguće čist početak. Više su u pitanju eseji nego epovi. Epika obuhvata mnogo likova i prikazuje čitave narode ili nacije, ali ne služi samo za dokumentovanje događaja, već budi i emocije, budući jedan od najranijih vidova poezije. To jest, tako je u tradicionalnoj, pravilnoj upotrebi. Sajmonson je kostur svoje priče postavio ranije, još oko 1970, inspirisan Kirbijevim i Lijevim Thorom i Tolkinovim Gospodarom Prstenova, ali i Ditkovim (i Lijevim  ) Doctorom Strange-om. Sukob Strange-a sa Dormammuom, vrhunskim čarobnjakom iz druge dimenzije, je prva duža Marvelova priča, objavljena u desetak kraćih epizoda u Strange Tales, ali Sajmonson je osećao da je prekratka i da nije ispunila potencijal koji je obećavala.
U pravljenju ovakvog stripa je pomoglo i to što je Sajmonson, pre početka pisanja, pročitao prethodnih 250 epizoda Thora i Journey into Mystery, i bio je svestan šta je sve bilo rađeno. Međutim, nije uvek slepo robovao kontinuitetu, ako je mislio da se nešto može uraditi bolje.
Takođe, Thor je samo jedan od mnogih likova koje priča prati. Jedna od najboljih epizoda - ne samo kod Sajmonsona, već i u Thoru uopšte - je "Whatever Happened to Balder the Brave", i tu se Thor gotovo i ne pojavljuje.
Ovde imamo prvi pravi primer kros-overa u istoriji Marvelovih stripova, ako ne i šire. Ne računam naslove poput Two-in-One, gde se dvoje likova namenski pojavljuje u istoj priči. Ne, događaji iz Thora imaju uticaja na druge naslove, i to je bilo pre Secret Wars II. Prvi Secret Wars je bio izolovana priča, sa sopstvenim serijalom, i nije se protezao kroz tekuće naslove, ako izuzmemo posledice. Dakle, Volt je pustio "groznu zimu" (iliti fimbulvinter) na ovu našu planetu, rekao to svom uredniku, Marku Gruenwaldu, i ovaj je - prema anegdoti - prošao kroz kancelarije i viknuo svima: "ovog meseca sneg u svim naslovima." I tako je bilo, tamo gde je Gruenwald bio zadužen. Treba li reći da je u Americi tada leto bilo u punoj snazi?
Crtež je potpuno u funkciji toga. Mogao sam da stavim kao posebnu stavku "Volt ima moć!", ali to je deo ovog epskog senzibiliteta. (Ne moć kao intenzitet nasumične emocije, već moć kao Moć.) Kao što reče J.H. Williams III, Sajmonson je jedini koji ima Kirbijevu energiju pokreta, i to sa potpuno drugačijim stilom! I dosta drugačijim pristupom. Kirbi samo udara, ali takav ritam vremenom postaje monoton i ima kontraefekat, protiv čega se Kirbi bori rafalnom paljbom svežih likova i ideja. Sajmonsonov pristup je skroz drugačiji, u smislu ritma i organizacije kadrova. Asimetrija, gradacija, kontrast - sve to ima svoje mesto kod njega. Od male skale do one najveće, od jedne perspektive do neke sasvim druge i neočekivane - ako na trenutak zanemarimo tekst i uzmemo u obzir samo slike, Thor nikad nije dosadan. (Možda je najbliži tome u onom delu sa žabama i pacovima, zato što žabe i pacovi nisu mnogo interesantni za gledanje kada počnu da se često pojavljuju, ali ni to ne traje predugo.)
Prve tri strane, zato što čine jednu scenu:
 
Nema okolišanja već odmah idemo na suštinu prvog dela! Čitav strip nema mnogo spleševa kada se uzme u obzir tema, i pogotovo kako crtači tome pristupaju danas, ali zato, kada ih ima, zaista su efikasni. Obrez na dnu treće table je redak primer iz tog vremena, pogotovo na običnoj novinskoj hartiji, ali Sajmonson je uspeo da nagovori Džima Šutera da malko odreši kesu, ili možda principe, u ovom slučaju.
Zato se legendarna epizoda #380 sastoji (gotovo) samo od spleš stranica, što je uticalo na sve crtače kasnije. (Jurgens na Supermanu koristi isto, kao i Larsen na Savage Dragon, John Buscema na Srebrnom letaču, itd.) Na toj epizodi se Sajmonson navodi kao, hmm, layout artist, skicer, postavljač postavki, dok je zaista uradio crtež punom olovkom - što je urađeno da bi Sal Buscema uzeo veći deo novčane naknade, pošto je ljubazno pristao da pusti Sajmonsona da uradi njegov deo posla.
Ali niko kasnije nije uspeo da ponovi epsku grandioznost tog sukoba, jer niko od imatatora i omažista nije koristio vizuelnu ideju kao unutrašnji, spontani izraz teme, već su svi koristili vizuelnu ideju zato što su se oduševili njome, pa su je samo prilepili na koju god već temu.
Zaplet i likovi
Čitav... trk  ... je zaokružena priča podeljena u tri jasna ciklusa. Sve unutar tih ciklusa je podeljeno na manje priče, narativne lukove, "poglavlja"...
Sve ima uzrok i posledicu, sve sledi logično iz motivacije likova (i spleta okolnosti). Za razliku od većine superherojskih stripova, posebno kasnijih, ovde smrt ima značenje. Još nije propala kroz pukotine multi-omni-hiper-mega-alt- iz-meta-drkavanja.
Loki je pre ovoga bio podlac, ali mi čitaoci nismo zaista razumevali njegovu lukavost i inteligenciju - morali smo da apstrahujemo ponuđeno i verujemo demagoškim veštinama Stena Lija i kasnijih pisaca. Kod Sajmonsona Loki ostaje podlac, ali postaje i šaljivdžija, i prvi put se njegova inteligencija jasno vidi, kao i genijalnost njegovih planova.
Lik koji se najviše menja kroz priču nije Thor nego Balder. Odnos između njega i "zle čarobnice zlatnog srca", Karnille, se toliko razvija da postoji poseban mini-serijal čija priča se prepliće sa onom iz Thora.
A dobijamo i zasigurno najboljeg Odina ikada. I najbolje objašnjenje ikad zašto je toliko moćan.
Dalje, uvode se novi likovi koji izgledaju kao da su oduvek tu, na primer:
- Beta Ray Bill, vanzemaljski ratnik koji je prvi pored Thora koji je regularnim putem (tj. bez Odinove pomoći) podigao čekić;
- Lorelei, mlađa sestre Amore Čarobnice, koja praktično preuzima Amorinu dotadašnju ulogu fatalne zavodnice da bi se uneo dašak svežine u postojeće motive;
- Malekith, prognani kralj Mračnih elfa, koji donekle preuzima bivšu Lokijevu ulogu zlokobnog trikstera;
- Roger Willis, čuvar tajanstvenog kovčega;
- Justice Peace, koji je zapravo Judge Dredd pod drugim imenom
...i mnogi drugi.
I Hela, takođe najbolja verzija. Taika Waititi nije mogao da je koristi za treći film Thor jer njene sposobnosti nisu pogodne za spektakl koji se očekuje od takvog filma, pa se opredelio za ples sečiva (iliti Gorra). Ali ova Hela je zlokobna van svake konkurencije, hodajući po vazduhu u svetu gde retko ko ima moć da prkosi gravitaciji. Šta Superman? Ma nije vam ovo DC univerzum, gde svako drugi i njihov ljubimac ima tu fantaziju uslišenu! Izađite sa ove teme, molim! Ostali će primetiti da kod originalnih Marvelovh tvorevina (dakle, Kirbi, Ditko, Li) ima vrlo malo likova sa takvim prirodnim sposobnostima, bilo da su ljudi ili bogovi.
Začudnost
Iliti, "sense of wonder", što reče Elis jednom. Za razliku od većine strip-scenarista i crtača, Sajmonson ume da razmišlja mitološki. Ne, ne poput većine dizajnera RPG igara, koji uglavnom tretiraju magiju kao nauku. Sajmonson ume da postigne efekat čudesnosti i jedinstvenosti, poput onoga kako je Martin rekao da magiju treba tretirati.
Primer: kada je Thor pustio kišu, posle nje je došla duga... i ko je znao kako, mogao je da je iskoristi kao prolaz do Asgarda, kojem se do tada nije moglo prići. Ovo ne funkcioniše u "realističnoj" priči, ali je savršeni odraz mitske svesti.
Bogovi koji čuju molitve svojih sledbenika; eliksir Lofn, boginje požude; Kovčeg drevnih zima, gde su zatvorene sve zime ikad prošle; Malekith koji se kreće iz senke u senku; i još mnogo, mnogo toga.
Klifhengeri
Ovo su neki od najboljih klifhengera koje sam ikad video, budući da se epizode često prekidaju u najdramatičnijem ili najapsurdnijem trenutku, i mogu misliti kako je izgledalo kada se čita u realnom vremenu, kako su sveske izlazile! Nažalost, u kolekcijama se to donekle gubi, a pojačava se suprotni efekat, ponavljanje određenih scena između dve epizode. Treba imati u vidu da je Sajmonson pravio svoje priče za mesečni format sveske, a ne trejdove, i da objašnjenje poslednjih dešavanja i situacije ne deluju naporno kada se čita sa mesec dana razmaka (a i neko je mogao da uleti u sred priče i pokupi bilo koju svesku).
Ima još: odličan tonski balans, od komičnog do tragičnog; neki od najboljih primera zvučnih efekata, za ljubitelje zvuka u stripu; promene koje su uticale na čitavu budućnost naslova... Donny Cates se često vraća na Sajmonsona za inspiraciju i podseća nas ostale.
*može neki bolji termin? Ovo se donekle odomaćilo, ali meni zvuči glupavo. |
| ridiculus |
Posted - 15/07/2021 : 23:56:11
quote:
Originally posted by alexts
Thor iz 70-ih je, izgleda mi, dosta nemaštovito ponavljao motive i varirao priče iz prethodnog Li/Kirbijevog perioda
Generalno, to je problem šireg obima. Nisu u pitanju samo 70-e. Čak i Kirby i Lee se ponavljaju posle određenog trenutka. "Zlatno doba" njihove saradnje je negde od broja 114 pa do 140, gde Kirby samo štancuje grandiozne ili bizarne koncepte.
Roy Thomas i njegov štićenik Gerry Conway nisu voleli Thora i nisu znali šta da rade sa njim. Otud i toliko ponavljanja već postojećih motiva u njihovim scenarijima. Njihova udobna zona su klasični superheroji, posebno oni sa korenima u "zlatnom dobu" - ponekad i neki drugi žanrovi - ali Kirbijeve tvorevine im nikako ne leže.
Drugi Thomasov boravak na naslovu, početkom 90-ih, je verovatno najgori period Thora ikad. Prvi put je barem imao Johna Buscemu, a i Keith Pollard nije bio za bacanje, ali kasnije je imao pomoć "modernih stilista" 90-ih, i ne zna se šta je gore, priča ili crtež...  |
| alexts |
Posted - 13/07/2021 : 23:22:01
Colletta je solidan na Thoru, kad crta Kirby. Nemam, za sada, ništa od tih starih kolekcija (ne računam prvi Essential), ali mi je opšte poznato sa neta, a imam i nekoliko italijanskih sveski. Drugačiji je Kirbyjev crtež dosta od Busceminog, kod Busceminog, sa tušem Collette se više gubi na mekoći/gipkosti pokreta. Kirbyjevi FF su savršeno odgovarajuće tuširani od Joe Sinnotta (Koleta je tu verovatno, zamenjivao, rutinski-brzinski).
Thor iz 70-ih je, izgleda mi, dosta nemaštovito ponavljao motive i varirao priče iz prethodnog Li/Kirbijevog perioda, sve do onih kasnijih epizoda iz Stripoteke, više puta pominjanih. |
| jaki |
Posted - 13/07/2021 : 11:25:33
quote:
Originally posted by alexts
Nedavno sam uzeo Thor Epic Collection: Into The Dark Nebula sa brojevima 195-216. Ne deluje mi baš neki kvalitetan period, a i Koleta tušira/kvari Bjusemu. Ali uvek mogu da čitam to kao zabavno štivo, što ipak jeste.
Zabavno je,meni i nostalgično ali postaje repetitivno kad se pročita dosta toga. |
| jaki |
Posted - 13/07/2021 : 11:23:24
Imam sve Thor essentialse i Colletta mi je na nekim tablama bas lijepo pasao.
Doduše ni Kirby nije bija baš top u početku. |
| ridiculus |
Posted - 13/07/2021 : 09:59:33
Evo gde Eddie Campbell priča o tome:
https://youtu.be/CA22xg5ZsOI?t=884
[Namestio sam video na tačan trenutak, ali čitav intervju je za preporuku!]
Takođe:
quote:
Most of Kirby’s Thor run is inked by Vince Colletta, an inker despised by most Kirbyites. If Colletta has a family, I hope they never read an issue of Jack Kirby Collector, as nearly every Kirby-lover slams Colletta for leaving out huge parts of Kirby’s pencils and not being in the same league as inkers Joe Sinnott and Mike Royer.
But there’s one contradiction to the “Colletta sucks” argument: he inked most of Kirby’s Thor, which looks awesome. Scioli agreed that Thor was, “the one comic that plays to Colletta’s strengths.”
Ovo je odlomak iz članka Talking Thor and Kirby with Tom Scioli. Peters je imao svoju kolumnu zvanu Kirbyology, a Scioli je najprominentniji predstavnik i apologeta Kirbijevog stila u modernom stripu.
Tako da tu zaista ima nečeg.
A ima toga još.
Dao bih i neke primere Collettinog rada, ali pokušavam da nađem crno-belu varijantu.
Colletta for the King!   |
| ridiculus |
Posted - 12/07/2021 : 11:38:12
Što se tiče Kolete, ajde da kažemo koju, pošto je ovo pravo mesto.
Meni se uvek dopadao njegov rad na Thoru, gde je tuširao Kirbija. Zavisi od slučaja, ali generalno je tako. Čuo sam ljude kako pričaju da ne žele da kupuju te stare kolekcije (iako vole stripove iz tog perioda) ili da ne bi stavili Kirbijevog/Lijevog Thora u najbolja ostvarenja iz tog naslova ZATO što je Koleta upropastio rad. Uvek sam se pitao da li ljudi zaista vide tako, ili se ta averzija prenosi poput virusa iz čisto moralnih razloga, u ovo naše moralno preosetljivo doba. (Nemoralno je brisati tuđ rad!)
Onda sam čuo da je Simonson na pitanje ko je njegov omiljeni tušer na Kirbiju izjavio da je to Koleta (na Thoru), koji nije bio odgovarajući za Fantastičnu četvorku, gde su česte metalne površine, ali u Thoru imamo drvo i krzno i slično, i Koleta tome daje određeni šmek.
A onda sam čuo Edija Kempbela da kaže to isto, kao da su se on i Volter dogovorili.
Ima nečeg u tome. |
| alexts |
Posted - 12/07/2021 : 02:23:24
Nedavno sam uzeo Thor Epic Collection: Into The Dark Nebula sa brojevima 195-216. Ne deluje mi baš neki kvalitetan period, a i Koleta tušira/kvari Bjusemu. Ali uvek mogu da čitam to kao zabavno štivo, što ipak jeste. |
| ridiculus |
Posted - 11/07/2021 : 23:21:51
quote:
Originally posted by going going
I bas me interesuje da li je clan coask procitao Thora od pocetka do kraja i kakvi su mu utisci? Ali posto je ovo post od pre 10 godina ne verujem da cemo dobiti odgovor.
Imao sam sličnu ambiciju, jednom davno. Treba li reći da sam epski posrnuo? Smorio me Ellisov depresivni Thor? (Šala.)
Doduše, dosta jesam pročitao. Saradnja Jurgensa i Romite Mlađeg, kad je pokrenuta druga serija krajem 90-ih, je dala neke zanimljive koncepte i vizuelna rešenja, ali Jurgens je pisao taj naslov maltene kao da piše Supermana, i to nije to. Plus što je njegova vladavina arhaičnim jezikom diskutabilna.
Eh da... i King Thor je njegov, koncept koji mi je potpuno promašen. Potpuno pravolinijski i, što bi rekli, "prvoloptaški". Veća fora je u tome da Thor žrtvuje političku moć na Asgardu i ostane veran Zemlji - čovek, pardon, bog običnog naroda - nego "tata, kad porastem hoću da budem kralj".
Ovi koji su pročitali sve što je Aaron napisao (a ja nisam) kažu da je dosta koraka ukrao/uzeo/pozajmio od Jurgensa. Ženski Thor, Mangog, kralj Thor, itd.
By the way, Langridge i Samnee su nam dali dobrog Thora. Više dečjeg nego ovo ostalo, ali to samo znači "bez pretenzija". Vrlo dobro, šteta što je prekinuto. |
| going going |
Posted - 11/07/2021 : 22:18:16
Uf steta sto su istekle ove slike koje je kacio Bushido, bas je lepo i sazeto predstavio izdavacku istoriju Thora. I bas me interesuje da li je clan coask procitao Thora od pocetka do kraja i kakvi su mu utisci? Ali posto je ovo post od pre 10 godina ne verujem da cemo dobiti odgovor.
Sad se cita ovo novo sta je napisao ridiculus. |
| ridiculus |
Posted - 11/07/2021 : 21:23:55
Da oživimo temu! Jedva je nađoh!*
Nema mnogo toga vrednog posebne pažnje u 60-ogodišnjoj istoriji ovog stripa, ali odlučio sam da je preglednije da pišem ovde o Simonson-ovom radu na naslovu, jer mogu da proširim kontekst i priču i dam smisao onom vremenu koje sam protraćio na sve one priče o Thoru koje sam pročitao i da stavim na figurativni papir stvari o kojima sam imao vremena da razmišljam evo već skoro 30 godina.
Da li Simonsonov Thor zaslužuje da se čita?
Ako neko nije fan superherojskog stripa, ili ga čak paranoično izbegava, nema tih reči koje će ga ubediti da zaslužuje. I to je ok. Taj strip ne može da pobegne iz tog konteksta, iako ga je Simonson smanjio što je mogao više i okrenuo se epskoj/herojskoj fantastici, mitovima, i bajkama. Međutim, kada vidim šta je sve drugo objavljivano kod nas pod etiketom "Best of Marvel" ne mogu da se načudim...
Evo kako su (do sada) Matt Wilson i Chris Sims rangirali neke (ne sve!) individualne priče o Thoru na svojoj listi rangiranja svih stripova koji postoje. (Teoretski svih, a u praksi nema mnogo čega izvan američkog stripa i nekoliko mangi. Ništa Boneli i slično. Ma užas .) Lista se zove Every Story Ever.
- #360-62, Into the Valley of Death, Simonson, trenutno 11. mesto na listi od oko 1250;
- #344, Whatever Happened to Balder the Brave, Simonson
- #154-57, To Wake the Mangog, Kirby/Lee
- #350-53, Ragnarok 'n' Roll, Simonson
- #380, Mjolnir's Song, Simonson - upravo smo izašli iz prvih 100, jedva
- (2014) #1-8, Jane Foster Thor, Aaron/Dauterman
- #337-340, The Ballad of Beta Ray Bill, Simonson
- #160-61, And Now... Galactus, Kirby/Lee
- The God Butcher
- Thor vs. Thanos, Jurgens/Romita Junior
- Thor: The Mighty Avenger, Langridge/Samnee, prekinut serijal
- Thunder Frog (#364-66), Simonson
- #341-43, The Last Viking, Simonson
Do sada smo bili u prvih 500, ali sledeće je daleko ispod:
- Thor by Straczynski, vol 1
- Thor: Vikings, Ennis/Fabry
To je to, za sada. Daleko od potpune liste, i predaleko od nekog svetog pisma, ali možda dobra osnova za raspravu?
Prvo, ovo je maltene "Simonson... i ostali". Mada se i Kirby/Lee dobro drže, mora im se priznati. Naravno, ništa od Ennisa, Ellisa, ili Fractiona nije vredno truda. Nisu to pravi ljudi da pišu u tom žanru. Iskoristite svoje vreme pametnije. Ok, ok, samo kažem. Ne sećam se da je iko ikad rekao dobru reč o Fractionovom ranu, računajući i Fear Itself. Mislim da ni njegovi najbliži ne vole taj strip.
Pre dve priče koje sam ikad video od Simonsonovog Thora su epizode #357-59, gde Loki i Lorelei pokušavaju da nameste izbore - da tako kažem - i priču koja sledi, #360-62, o putovanju u svet mrtvih. Ova prva priča mi je i dalje vrlo draga, a na gornjoj listi je nema, ali ova druga je na prvom mestu.
Verovatno sa pravom. Nemam striktno mišljenje po tom pitanju, ali u prve tri priče je sigurno. Svi nemači pojma koji najviše hvale Baladu o Beta Rej Bilu i Tora-Žabca su u zabludi ; Into the Valley of Death je prava stvar. Ili bar najpravija stvar, koja skoro da nema nikakve veze sa superherojštinom.
Ostalo je diskutabilnije. Chris i Matt su relativno nisko - iako visoko u kontekstu čitave liste - ocenili Poslednjeg vikinga, a čuo sam mnoge koji su rekli da im je to omiljena priča u Thoru. Na primer, Kurt Busiek i Dan Panosian misle tako.
E sad, Matt Wilson i Chris Sims su desetak godina mlađi od mene, i vole Morrisona k'o Boga, tako da imaju različitu zaleđinu i donekle senzibilitet od mene.
Da bude jasno, ovo nisu neki stubovi svetske literature, ali su zabavna žanrovska ostvarenja, idealna za formu stripa. Kod Simonsona su pre svega od nezaobilaznog interesa pripovedanje i crtež (kompozicija, dizajn, itd). Jes da se na Thoru uzdržavao, ali i uzdržan Simonson je dinamičniji i ekperimentalniji od 99% crtača u američkom mejnstrimu.
Primer iz pomenute priče #358, uvodni spleš i sledeća strana:
 
Jednom sam čuo kako se neko iznenadio da Simonsonov ciklus priča (a to je bolji opis nego run) sadrži "samo" 40-i-nešto svezaka/epizoda, ali nemojmo biti u zabludi - 50 njegovih epizoda je poput 100 koje piše Aaron ili poput 200 koje piše Straczynski. Kadrova po strani ima više nego danas, a i teksta (iako ne kao što je bio običaj kod Claremonta). Ima tu jako mnogo materijala.
Jednom me je poznanik pitao da li je bolji taj Thor ili Millerov Daredevil, ali ja zaista nemam odgovor na to. To je kao da je neko pitao da li je bolji noar ili herojska fantastika, jer će u biti da se svede na te preference. I jedno i drugo je dovoljno dobro, a strogo u tehničkom smislu, Miller piše pristupačnije (bolje? uverljivije?) likove, ali Simonson gradi bolji zaplet. Tu mu niko nije bio takmac, čak ni Moore (koji se često samo ispuhne i privede priču, eto, kraju), jer kod Simonsona je struktura uvek jasna i kockice i zupčanici su postavljeni maltene od početka, i samo pokreću jedni druge. Sve što se pojavi ima uticaja na sve kasnije, sve ima posledice, sve vuče jedno drugo. Ako se ponekad čini da nije tako, to je samo zbog uredničke intervencije ili nemogućnosti da se delo završi kako dolikuje (kao u slučaju Oriona). Postoji pad i u slučaju Thora, gde je Simonson ostao samo kao scenarista, što znači da je velika odgovornost bila na plećima Sala Busceme (Marvelov metod = crtač iznosi veliki deo pripovedanja). Nije ispalo loše - očuvana je koherentnost tona - ali Sal nije Walter.
U suštini, njegov rad ne može mnogo da zastari - kao što neki misle da se desilo... a onda odu i nahvale radove daleko konzervativnije i zastarelije - zato što nije produkt svog vremena. Nije iz zeitgeista, nije iz 80-ih. Ne zaista. Produkt je ideja, veština, i interesovanja jednog čoveka, a k'o i što Aleks reče negde, to ne zastareva. ("Autorski strip ne zastareva" - a ovo jeste najbliže što postoji autorskom stripu u tom miljeu.) Mislim, islandske sage i Ede su bile prastare i kada je ovaj strip rađen, ali to je zapravo prednost, jer je to pretvoreno u temu.
O strukturi, osobenostima, istorijskom kontekstu, i ostalim stvarima sledeći put.
*zapravo, ovo je samo simbolički bio težak trud i muka, jer nije pisano 10 godina na temi; tehnički, nađoh je lako - pretraga prema reči Thor u naslovu teme je izbacila svega par rezultata |
| Vlaadisha |
Posted - 12/03/2011 : 22:34:03
Ne znam tacno, ali otprilike Thor #250-299. |
| Mairosu |
Posted - 12/03/2011 : 21:20:51
Pitanje za upucene : koji Thor je izlazio u Stripoteci, tj. koji brojevi po originalnoj numeraciji ? Znam da je crtao Buscema, da se radi o Ragnaroku, i da je Stripoteka isekla serijal tacno kad je postalo mnogo dobro. |
| bazgtoon |
Posted - 12/03/2011 : 18:44:50
puno hvala ljudi! Probat cu navuci profesoricu na faksu za seminar o Thoru u popularnoj kulturi, pa eto, da ne lutam po internetu, puno ste mi pomogli |
| Vlaadisha |
Posted - 12/03/2011 : 16:34:40
quote:
Originally posted by bazgtoon
e, jel moze mala pomoc? trebaju mi Thor price koje se najvise baziraju na mitologiji- bogovi, Asgard... da prica uopce nije na Zemlji, nego recimo neka prica iz staronordijskih epova koja je prikazana u Thoru. Vrlo mi je vazno, treba mi za faks...
Drugi deo Eternals Sage (#293-300) sadrzi Marvelovu verziju Pesme o Nibelunzima.
Imas jos toga u stripu; recimo ovaj strip je mnogo verniji izvoru:
 |
| Mr. Bushido |
Posted - 12/03/2011 : 15:53:40
quote:
Originally posted by bazgtoon
e, jel moze mala pomoc? trebaju mi Thor price koje se najvise baziraju na mitologiji- bogovi, Asgard... da prica uopce nije na Zemlji, nego recimo neka prica iz staronordijskih epova koja je prikazana u Thoru. Vrlo mi je vazno, treba mi za faks...
Nekako najbliže tom opisu bili bi oni one-shotovi što ih je prije par godina pisao Matt Fraction, koji se bave Thorovim mlađim danima. To su Thor: Ages of Thunder, Thor: Reign of Blood i Thor: Man of War.
Sva tri su reprintana u ovome trejdu, skupa sa Thor: God-Size Special.
http://www.mycomicshop.com/search?TID=19688953
U tom duhu bi bio i mini-serijal Loki Roberta Rodija, kojeg je crtao naš Esad Ribić. Priča se vrti oko toga kako bi izgledao Asgard kada bi njime vladao Loki. Čeka se domaće izdanje Bookglobea.
http://www.mycomicshop.com/search?TID=12821731
Konačno, tu je i mini-serijal Thor: Son of Asgard koji potpisuje Akira Yoshida. Ovo je priča o Thorovim tinejdžerskim danima i sazrijevanju.
http://www.mycomicshop.com/search?TID=21497073 |
| bazgtoon |
Posted - 12/03/2011 : 14:30:20
e, jel moze mala pomoc? trebaju mi Thor price koje se najvise baziraju na mitologiji- bogovi, Asgard... da prica uopce nije na Zemlji, nego recimo neka prica iz staronordijskih epova koja je prikazana u Thoru. Vrlo mi je vazno, treba mi za faks...
|
|
|
