| T O P I C R E V I E W |
| Markos |
Posted - 27/10/2015 : 18:38:11
http://www.fibra.hr/katalog/izdanja/orka-33-solitudinis-morbus/342/
Sergio Toppi (11. listopada 1932. – 21. kolovoza 2012.) slavni je talijanski crtač, scenarist i ilustrator, no prije svega – virtuozan umjetnik. Bio je samouk crtač koji je, stjecajem okolnosti, zbog nekonvencionalna stila i urođena otpora prema strogim pravilima ostao lišen formalne akademske naobrazbe. U mladenačkim danima bio je predodređen za studij medicine i nikada nije čitao stripove u djetinjstvu, no slučajno zamijećen svezak „Asso di Picche“ na uličnom štandu u Bologni odvest će njegovu karijeru u potpuno suprotnom smjeru. Od tog prijelomnog trenutka do posljednjih dana, strip će ostati Toppijeva jedina ljubav i strast.
Nakon „Kolekcionara“ i „Sharaz-de“, Fibra vam s ponosom predstavlja još jedno Toppijevo remek-djelo: omnibus od 28 priča koji obuhvaća presjek jedne prebogate karijere i pokriva širok raspon tema - od pustolovine do horora i fantastike.
Pažljiviji čitatelj pronaći će u ovim pričama niz referencija na raznolike hermetične doktrine, mistične predaje pojedinih naroda i stvarne povijesne ličnosti. Neki drugi u Toppiju će prepoznati samo sjajna crtača i intrigantna pripovjedača ekscentričnog stila. No njegovi virtuozni crteži teško da će ostaviti ravnodušnim čak i najzagriženije pristaše realističnog pripovijedanja u stripu.
Orka 33 • Solitudinis morbus • 576 stranica • C/B + Kolor • 215 x 280 mm • Tvrdi uvez • Scenarij Sergio Toppi • Crtež Sergio Toppi • Prijevod Vlatko Ćesić • Lektura i redaktura Josip Sršen • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 23.10.2015. • Cijena 300 Kn |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| matori paraliticar |
Posted - 01/02/2024 : 08:59:54
quote:
Originally posted by going going
Nadamo se uskoro i reprintu ovog kapitalnog izdanja (inace jedini Toppi koji mi nedostaje u kolekciji  )
+1 |
| pcoro |
Posted - 01/02/2024 : 08:17:31
I tata bi, sine  |
| going going |
Posted - 31/01/2024 : 22:32:04
Nadamo se uskoro i reprintu ovog kapitalnog izdanja (inace jedini Toppi koji mi nedostaje u kolekciji ) |
| Spock |
Posted - 31/01/2024 : 22:27:33
Salkan u impresivnoj recenziji boemski opisuje emocije povezane s temom recenzije  :
https://www.stripovi.com/recenzije/strip-album-orka-33-solitudinis-morbus/3170/
 |
| Jocko |
Posted - 22/12/2022 : 15:51:21
Mojih 12 favorita (od ukupno 28), poređani redom kako su objavljeni u omnibusu:
Solitudinis morbus, Blues, Dosje Kokombo, Gljive, Kralj i gavran, Ogoniok, Kas-Cej, Myetzko, Tanka, Aioranguaq, Niže božanstvo, M'Felewzi.
Preostale tri japanske priče, Sato, Kimura i Ogari ni malo ne zaostaju za Tankom, a kad bi im se dodale još dve japanske priče van ovog omnibusa (melanholična The Return of Ishi i bajkovita Momotaro), to bi mi bio po kvalitetu ubedljivo najbolji album.
Pored pomenutih 12 i ovih japanskih priča, još su sjajne i one dve iz Velikog rata (Razjareni medvjed i Saint-Acheul), zatim Hortruge, Gostoljubiv otok, Bwuma, Warramunga...
Jedina priča koja je na mene ostavila mlak utisak je Pribiloff, dok većina drugih kratkih pričica poput Black & Tans, Šuma Brocelan, Krull, Puppenherstellerstr služe kao simpatični intermeco-fileri jednostavne premise i zapleta, koji svojim šarolikim temama, lokacijama i likovima, obogaćuju ovaj ionako prebogat omnibus magijskog realizma.
Na Solitudinis morbus me podsetio film The Lighthouse iz 2019., oba su majstorije o izolovanosti i ludilu.
Gljive su možda i najkraća priča pa je mnogi ne bi svrstali u favorite, no meni je to neverovatno majstorstvo kratke forme, sa nesvakidašnjim izborom likova i odsustvom prave radnje/zapleta/akcije, sa akcentom na dijalozima. Slično važi i za priču Kralj i gavran, koja nosi jaku poruku.
O crtežu šta reći, zaljubio sam se na prvi pogled još kad sam kupio ovaj omnibus pre više godina. Jedina mala zamerka je što se u nekoliko priča (Transsibirska željeznica) vide tragovi olovke i deluje nekako nedovršeno.
Iako mi je crtež za nesumnjivu desetku, a priče variraju od dobrih do odličnih, ipak mi se sviđa i Topijev stil pripovedanja, sa čestim arhaičnim govorom i poetičnim didaskalijama, uz povremeni suptilni humor (završnice priča Aioranguaq i M'Felewzi) ili gorku ironiju (Niže božanstvo, Ogari, Warramunga), kao i provejavajuću melanholiju (Tanka, Myetzko, Blues, Hortruge). Obožavam spoj magije, fantastike, natprirodnog i mitološkog sa brojnim stvarnim lokacijama i epohama u koje Topi smešta svoje šarolike likove: belce, domoroce i natprirodna bića.
Ovom integralnom izdanju dodatno povećava vrednost to što, ma koliko svaka od priča za sebe bila odlična, ovako na jednom mestu, unutar jednih korica, kao celina to deluje zaista impozantno i impresivno.
|
| Jocko |
Posted - 21/12/2022 : 01:15:21
Warramunga 1856
Warramunga je naziv za jedno od aboridžinskih plemena, a ujedno i naziv mesta u koje se jedan od dvojice negativaca ove priče uputio. Vestern (southern?) na australijsko-topijevski način, naravno sa dozom fantastike oličene u liku starog Aboridžina. Priča o pohlepi. Genijalan i neočekivan kraj sa onim drvcetom, znam da to nije bila Topiju namera i da ovo nije humoristični strip, ali ta scena mi je izmamila osmeh.
M'Felewzi
I za kraj još jedna priča sa istom tematikom kao prethodna - pravda je spora ali dostižna (i neminovna). Ovoga puta je glavni lik naizgled priglupi mali crnac M'Felewzi, sluga jednog Bura-Afrikanera u Transvalu, koga posećuje izvesni lovac simboličnog imena Bloodthirst. Dve godine nakon "incidenta" sa M'Felewzijevim bratom on se upućuje sa pomenutim dvojcem u safari. Iako ova priča nema vidno fantazi elemente kao mnoge prethodne, jedini fantazi element je činjenica da dečak M'Felewzi u više navrata priča sa pokojnim bratom. I još jednom su, sa punim pravom, belci ti koji su u Topijevim pričama prikazani kao glupi i oholi tlačitelji, a domoroci kao tek naizgled primitivni i poslušni, ali zapravo lukavi i pravični, i ova priča, kao i Momotaro, ima hepi end, ali i duhoviti poslednji kadar. Na pretposlednjoj strani uvodi novi lik poglavice, koji, što se da zaključiti iz dijaloga, nije manje pohlepan od one dvojice belaca, samo je njegova pohlepa uvijena u oblande, a Felewzi nije uopšte naivan kako se tokom najvećeg dela priče činio. M'Felewziju se život baš posrećio (biće puno unuka hehe), a njegov pokojni brat je osvećen.
|
| don_draper |
Posted - 18/10/2022 : 16:47:53
Nastavlja se odiseja s Toppijevim djelima u izdanju Fibre. Ovo je ujedno i najvoluminoznija zbirka do sada objavljena. Više je ovdje ujedno i bolje jer se radi o fenomenalnoj kolekciji priča. Suvišno je napominjati kako je Toppi genij crteža, ali kreacije dosežu razinu pravog umjetničkog djela. Držeći ovaj strip ispred sebe osjećam se kao da listam zbirku iz neke galerije jer likovna rješenja i postignuća ovdje su nevjerojatna. Ono što je najveća blagodat ove kolekcije je što priča, odnosno materija po kvaliteti vjerno slijedi crtež. Toppi ovdje obuhvaća širok geografski i kulturološki opseg i razne vremenske periode. U svim tim situacijama se sjajno snalazi i kroz fantaziju, mistiku, katakada ironiju, donosi moćne simboličke priče. Njegovi motivi fasciniraju, privlače i oduševe. Ovo je vrlo vjerojatno definicija perfektne zbirke kratkih priča u formatu devete umjetnosti. Fascinantno je da s nemalih 570 stranica Solitudinis morbus uspijeva cijelo vrijeme biti ta definicija. Hats off.
5/5 |
| Jocko |
Posted - 04/06/2022 : 01:55:47
Aioranguaq (1988)
Jedna od boljih priča u ovom omnibusu. Priču otvara ''prepirka'' indigenous (Eskimske?) žene i muškarca, ona ga tera u lov. Njemu se sticajem okolnosti za koje je sam kriv, ukaže božanstvo koje mu oduzme ime. Od tog trenutka mu lov ne ide, a onda sreće i jednog vikinga koji mu priča o svom putešestviju. Jedan u potrazi za imenom, drugi za osvetom. Jako lepa priča, sa odlično ubačenim fantastičnim elementima.
Pribiloff 1898 (1979)
Iako vizuelno upečatljiva (pre svega zahvaljujući krupnim kadrovima foka), ova priča mi se možda i najmanje dojmila u celom omnibusu. Možda bih je nazvao i najslabijom. Jednostavna je, da se prepričati u jednoj rečenici, i iako takođe kombinuje istorijsku pozadinu i fantastične elemente, ipak ostavlja utisak filera. Ta kulminacija, odnosno obrt, da lik biva proklet i pretvoren u foku, da bi završio na meti svojih domalopređašnjih kolega... nije mi nešto.
Niže božanstvo (1993)
U sklopu ovog ''severnjačkog'' albuma u ovom omnibusu, ova priča, čija naslovnica krasi koricu integrala, je svakako najbolja, i jedna od najboljih u omnibusu. Kao što priču Gljive krasi neobičan narator, to je slučaj i ovde, jer priča nam je data iz ugla jednog minornog Boga, u nekoj severnoj zapizdini. Ubrzo shvatamo da taj bog ne samo da nema pravu predstavu o svojoj veličini, već ima i kompleks više vrednosti, a njegovoj maloj idili staje na put jedan neobičan došljak, koji preispituje sve ono za šta se ovaj bogić zalaže. Priču zatvara neuobičajena završnica, svojevrstan (crno)humorni epilog. Što kaže naslov onog filma, Bogovi su pali na teme. To je slučaj i ovde, jedan niži bog je pao dovoljno nisko da postane preopterećen čovekom, spustio se na nivo čoveka i to mu je došlo glave. Odlična i sveža ideja, sa primesom humora i satire, naravno super vizuelno dočarana.
Još dve priče do kraja...
|
| Jocko |
Posted - 11/05/2022 : 15:10:13
Super Dzeri, potpuno sam smetnuo s uma da je ipak objavljeno kod nas.
Slazem se, jedna od boljih prica, i definitivno vedrijih (mada podjednako volim i njegove price sa gorkim epilogom).
|
| Jerry Krause |
Posted - 11/05/2022 : 11:46:22
quote:
Originally posted by Jocko
Ova priča nije u sklopu Solitudinisa, ali jeste u sklopu japanskog ciklusa, pa da ostavim komentar i ovde...
Momotaro (Toppi, 2001)
Duža Topijeva priča (otprilike standardni BD album), objavljena u Francuskoj kao zaseban album, a u SAD-u u sklopu Topijevih Japanskih pustolovina.
Priču otvara starac Ichiro koji živi sam u šumi, i koji sticajem okolnosti usvaja dete. To dete se zove Momotaro i kad malo poodraste, odlazi u beli svet, u avanturu. Ova priča je smeštena u srednjevekovni feudalni Japan, ali za razliku od nekih drugih Topijevih japanskih priča (Sato, Kimura, Povratak Ishija), ova ima obilje fantastičnih elemenata: demoni, čudovišta.. na kraju krajeva, dečak priča sa životinjama, a najbolji prijatelj mu je pričajuća lisica. Naracija je, kao i često kod Topija, vrlo jednostavna ali i bajkovita, bez suvišnih reči i kadrova. Priča poseduje bajkovitu i gotovo detinju naivnost (na kraju krajeva glavni lik je dečak), te pozitivnu završnicu, po čemu se ova priča umnogome razlikuje od, recimo, mračne završnice Ogarija.
Momotaro je jedna od priča u Fibrinoj drugoj zbirci Colt Frontier pa možeš tamo ostaviti ovaj komentar. Inače, Momotaro je jedna od boljih priča. |
| Jocko |
Posted - 11/05/2022 : 03:36:55
Ova priča nije u sklopu Solitudinisa, ali jeste u sklopu japanskog ciklusa, pa da ostavim komentar i ovde...
Momotaro (Toppi, 2001)
Duža Topijeva priča (otprilike standardni BD album), objavljena u Francuskoj kao zaseban album, a u SAD-u u sklopu Topijevih Japanskih pustolovina.
Priču otvara starac Ichiro koji živi sam u šumi, i koji sticajem okolnosti usvaja dete. To dete se zove Momotaro i kad malo poodraste, odlazi u beli svet, u avanturu. Ova priča je smeštena u srednjevekovni feudalni Japan, ali za razliku od nekih drugih Topijevih japanskih priča (Sato, Kimura, Povratak Ishija), ova ima obilje fantastičnih elemenata: demoni, čudovišta.. na kraju krajeva, dečak priča sa životinjama, a najbolji prijatelj mu je pričajuća lisica. Naracija je, kao i često kod Topija, vrlo jednostavna ali i bajkovita, bez suvišnih reči i kadrova. Priča poseduje bajkovitu i gotovo detinju naivnost (na kraju krajeva glavni lik je dečak), te pozitivnu završnicu, po čemu se ova priča umnogome razlikuje od, recimo, mračne završnice Ogarija.
|
| Jocko |
Posted - 27/04/2022 : 02:58:52
Posle duge, preduge pauze vratio se ovom Topiju. Bejah stao kod Japanskih priča; mnogima je stari Japan među omiljenim istorijskim pozornicama, ali ja nikako da se nateram da išta iz tog perioda pročitam ili pogledam, japanska tradicija me nikada nije privlačila. Baš sam ovog meseca čitao Le Storie ''Cvetovi pokolja'', pa razočaran što nisam našao prevod za film Onibaba koji ga je inspirisao, rešio da se bacim na Topija, i zajebao sam se što sam odugovlačio sa Topijevim japanskim pričama, jer su sve četiri pet jako dobre.
...
Prva priča, Tanka, ima klasične bajkovite elemente - lepu ali tužnu damu (princezu), ronina (junaka) koji za nju ide u razne pohode, kako bi ona najzad otvorila oči i iznova pronašla smisao u životu. Podvizi junaka se nižu gradacijski: osveta, bogatstvo, prirodne retkosti... Uprkos tome što je bilo prostora da Topi prikaže akcione scene na pohodima, on to samo u jednom od pohoda čini - akcenat nije na akcionom, već na odnosu dame i ronina. I naravno tragična završnica, obogaćena jednom lepom ali tužnom tanka pesmom. Eto, nauči čovek da pored haikua postoji i tanka poezija. Sudeći po poslednjem kadru, ova je priča inspirisana stvarnom tanka pesnikinjom iz desetog veka.
Trenutna pozicija na listi: 6 /od 22/ (1988. god.)
...
Druga priča, Kimura, je takođe klasična priča po mnogo čemu, a glavni likovi su jedan stari i mudri pravitelj katana zvani Masamune, te mladi Kimura, koji od njega dobija mač. Negativac je lokalni princ-prestolonaslednik, čije su metode mučenja starog kovača mačeva zaista okrutne. Da budem iskren, obrt na kraju je preočigledan (i nije morao da bude izrečen), ali to ne umanjuje čitalačko uživanje, mada bi dojam bio bolji da je priča završena bez starčevog objašnjavanja. Jedna klasična japanština, u pozitivnom smislu naravno.
Trenutna pozicija na listi: 8 /od 29/ (1982. god.)
...
Treća priča, Sato, govori o jednom starom istrošenom radniku-pustinjaku koji živi na obodu sela, a koga jednog dana posećuje dečak, te započinju priču o izvesnom vrhunskom ratniku koji je netragom nestao... I ovde je očigledno ko je zapravo Sato, još pre nego što njih dvojicu napadne tročlana banda razbojnika. No priča govori i o (ne)izvršenju harakirija, o kodeksu časti, o posledicama sopstvenih grešaka...
Trenutna pozicija na listi: 5 /od 29/ (1982. god.)
...
Četvrta priča, Ogari 1650, je zapravo hronološki najstarija od ove četiri, i ako izuzmemo one čuvare blaga iz prve priče, jedina priča koja ima fantastične elemente. Govori o bednom roninu koga starci iz sela iskorišćavaju a zatim teraju od sebe. Prihvata osvetu čudnog ''božanstva'' koje mu se javlja i grohotom smeje u mislima, i čarolijom u godini 1650-oj priziva pad atomske bombe na selo! Zaista zanimljiv obrt i turnobna završnica.
Trenutna pozicija na listi: 7 /od 25/ (1976. god.)
...
Teško je rangirati priče po kvalitetu, sve su mi tu negde: najviše mi se dopao obrt u Ogariju, poetičnost i atmosferičnost Tanke, dok su Kimura i Sato prizemnije, istorijske priče, bez fantastičnih elemenata, što nije svojstveno pričama u ovom omnibusu. Sato mi se dopao više od Kimure.
U ovom Fibrinom izdanju se nisu našle dve Japanske priče, The Return of Ishi (1982) i jedna duža, Momotaro (2001).
The Return of Ishi
Priča prati život tročlane porodice: starog oca i majke, te mladića Ishija koji dobija poziv da ide u rat, i odlazi. Nekoliko sezona nakon toga, kada su već izgubili nadu da će im se sin vratiti, otac i majka pronalaze onesvešćenog mladića koji tvrdi da poznaje Ishija. Ovo je jedna od onih priča koje govore o tome šta se dešava iza kulise rata: oni koji ne ratuju (obično roditelji) ostaju da se nadaju povratku onih koje vole, a koje je rat uzeo pod svoje, jer po rečima mladog Ishija, kada ratnik jednom zameni motiku za katanu tu je kraj. Baš dobra i tužna životna priča, pre svega o tome kako rat jede svoju decu, o roditeljstvu, o iščekivanju, o želji da nepoznatim mladićem nadomeste gubitak sina... Čak mi se više dopala od Kimure, bolje je završio priču Topi: poslednja rečenica u Ishiju zvuči obično, ali ima veoma moćno i jako značenje.
Šteta što nije našla mesto u Fibrinom Solitudinis-u: u Francuskom izdanju je ubačena u drugo izdanje Topijeve Tanke, a Fibrino izdanje izgleda sadrži četiri priče iz prvog izdanja Tanke, dakle bez ove priče i bez Momotaroa. Momotaro je kod Francuza objavljen kao poseban album, a kod Amera u sklopu Collected Toppi Vol. 6 ''Japan''.
Trenutna pozicija na listi: 6 /od 29/ (1982. god.)
|
| emirem |
Posted - 24/10/2021 : 22:39:25
quote:
Originally posted by Jerry Krause
Moram iskreno priznati da mi je točno godinu dana stajala ova knjiga na polici dok je nisam upravo pročitao. Što je pravi razlog tome, vrag će ga znati. Možda zato što mi Sharaz-De nije najbolje sjeo (ali vidjet ćemo na drugo čitanje), ali prije će biti što izdanje izgleda masivno i veliko, pa sam radije čitao manje masivna djela.
Sad su malo korona i bolovanje pogurali stvari, pa sam našao vremena napokon pročitati ovo Toppijevo djelo. Što prvo istaći nego crtež, sve je već odavno rečeno, ali nevjerojatan je taj osjećaj promatrati Toppijeve slike koje su tako životne i stvarne i govore puno više od samog teksta, kao da ih držim u rukama.
Same priče su mi puno zanimljivije od onih iza Sharaz-Dea. Prva trećina možda ne nudi neku veliku uzbudljivost, ali što idemo dalje priče su sve bolje i bolje i do samog se kraja dižu u kvaliteti. Posebno bih istakao ruski i japanski set priča.
Svakako djelo koje ne smije propustiti niti jedan pravi stripofil.
9/10
Ja sam je procitao prosle godine i malo me vuce da je opet malo procitam. Planiram uskoro za zgb i da uzmem Colt frontier, izmedju ostalih knjiga od fibre. Jedino taj goreimenovani nemam u zbirci.
Frka jer ne mogu ih niti nositi sa sobom jer idem Ryanairom koji svaku kilu über naplati. |
| Jerry Krause |
Posted - 24/10/2021 : 22:01:14
Moram iskreno priznati da mi je točno godinu dana stajala ova knjiga na polici dok je nisam upravo pročitao. Što je pravi razlog tome, vrag će ga znati. Možda zato što mi Sharaz-De nije najbolje sjeo (ali vidjet ćemo na drugo čitanje), ali prije će biti što izdanje izgleda masivno i veliko, pa sam radije čitao manje masivna djela.
Sad su malo korona i bolovanje pogurali stvari, pa sam našao vremena napokon pročitati ovo Toppijevo djelo. Što prvo istaći nego crtež, sve je već odavno rečeno, ali nevjerojatan je taj osjećaj promatrati Toppijeve slike koje su tako životne i stvarne i govore puno više od samog teksta, kao da ih držim u rukama.
Same priče su mi puno zanimljivije od onih iza Sharaz-Dea. Prva trećina možda ne nudi neku veliku uzbudljivost, ali što idemo dalje priče su sve bolje i bolje i do samog se kraja dižu u kvaliteti. Posebno bih istakao ruski i japanski set priča.
Svakako djelo koje ne smije propustiti niti jedan pravi stripofil.
9/10 |
| john connor |
Posted - 23/07/2021 : 15:05:35
Svaki Fibrin Toppi spada u skupinu onih stripova koji bi stalno trebali biti dostupni... |
| Markos |
Posted - 23/07/2021 : 13:48:32
Ne. |
| lwood |
Posted - 23/07/2021 : 13:36:57
A ako bude u budućnosti jel moguće da će bit neko ultra lux izdanje? |
| Markos |
Posted - 23/07/2021 : 11:37:48
Za sada ne. |
| ZoranM |
Posted - 23/07/2021 : 09:52:52
Da li ce se ovo izdanje reprintovati? |
| Dr. Zistis |
Posted - 24/10/2020 : 21:56:36
quote:
Originally posted by naker
Nema mnogo autora koji mogu popuniti omnibus sa 600str genijalštine gde se ne zna šta ostavlja jači utisak, crtež ili priča
- crno beli potezi olovkom grande meštra Topija čiji crtež se ne može umiriti, ta silina grafičkog izraza probija zatvor koji mu nameću konvencionalni kvadratići i preliva se na susedne table
- pripovedanje u maniru magijskog realizma gde grabežljivi beli ljudi pokušavaju da se igraju sa starim bogovima i mračnim vradžbinama, a ne shvataju da su to stvari koje prevazilaze njihovo poimanje sveta
Štivo koje broji 20tak priča, a da nema nijedne slabe jer u svakoj može da se pronađe bar nešto, bar neki detalj vredan pažnje koji nagrađuje čitaoca za utrošeno vreme
Strašan je ovo majstor
Treba nam još Topija, uvek još Topija
Svete reci |
| naker |
Posted - 24/10/2020 : 08:45:37
Nema mnogo autora koji mogu popuniti omnibus sa 600str genijalštine gde se ne zna šta ostavlja jači utisak, crtež ili priča
- crno beli potezi olovkom grande meštra Topija čiji crtež se ne može umiriti, ta silina grafičkog izraza probija zatvor koji mu nameću konvencionalni kvadratići i preliva se na susedne table
- pripovedanje u maniru magijskog realizma gde grabežljivi beli ljudi pokušavaju da se igraju sa starim bogovima i mračnim vradžbinama, a ne shvataju da su to stvari koje prevazilaze njihovo poimanje sveta
Štivo koje broji 20tak priča, a da nema nijedne slabe jer u svakoj može da se pronađe bar nešto, bar neki detalj vredan pažnje koji nagrađuje čitaoca za utrošeno vreme
Strašan je ovo majstor
Treba nam još Topija, uvek još Topija |
| Macon |
Posted - 06/02/2019 : 18:40:41
Meni je to vrh svega što imam. |
| Poli |
Posted - 06/02/2019 : 13:13:22
quote:
Originally posted by lwood
Ovo izdanje san laganini čita zadnjih misec dana.
Ne znaš jesu li bolji crteži ili priče.
Da se mene pita ovo bi uvrstia u obaveznu lektiru.
Potpis ko kuca na boldano. 
SM mi je bio puuuuno bolji (bolje mi je sjeo kao cjelina) nego Kolekcionar ili Saraz De.
|
| lwood |
Posted - 06/02/2019 : 13:02:51
Ovo izdanje san laganini čita zadnjih misec dana.
Ne znaš jesu li bolji crteži ili priče.
Da se mene pita ovo bi uvrstia u obaveznu lektiru. |
| kasper |
Posted - 15/02/2018 : 08:57:00
quote:
Originally posted by anto
quote:
Originally posted by kasper
quote:
Originally posted by kasper
toppi definitivno vise nije moja soljica caja... toliko za ovo javljanje
zapravo, hm, sad opet citam ovo cudo, ipak je ovo moja solja caja
pa sta sad da radim, da nabavljam ovo?
ti bolje nemoj |
|
|
