quote:

---

Originally posted by anto
Još jedan dobar strip iz hvalevredne edicije Makadam,mlade izdavačke kuće Maverik,ovaj put je u pitanju jedan poznat strip,barem na ovom forumu. Iako smo do sada imali samo Kuću (Fibra i Agarti) i ne toliko zapaženo Putovanje Aleksandra Ikara (Libelus),o Pako Roki se dosta priča i diskutuje na skomu,a evo sad kad su objavljene Bore,biće toga još i više. Prvo da pohvalim izdanje - tehnikalije,prevod,dizajn...sve na visokom nivou.Mislim da možemo svrstati Maverika u red ozbiljnih izdavača poput Stalkera,Najkule,DW... Sam strip je jedan dobar slice of life,iliti chronique sociale po francuski.Na momente me asocira na jednu od mojih prvih fibri, Potočiće,malo na Stare prdonje,a pomalo i na Let iznad kukavičjeg gnezda. Sa obzirom na moju trenutnu situaciju (gde se supruga i ja odavno bavimo mojom majkom sa demencijom i tastom koji ima sve ostale bolesti), ovakvi stripovi su mi još zanimljiviji.

Nema ovde neke posebne premise - Ernesta dovode u dom,tu upoznaje Emila (koji u trunkama podseća na Džeka Nikolsona iz pomenutog filma),koji je lud koji struja,i zbog koga je strip dobar u meri u kojoj jeste,i koji pomaže Ernestu da ne završi na spratu gde su teški bolesnici.Usput pratimo "fleševe" pojedinih likova u stripu,odnosno šta im se dešava u glavama.

Kuća mi je bolja,ali i ovo je stvarno dobro.Topla preporuka.

4.5/5

---

quote:

---

Originally posted by koze123
Nakon što još jednog u nizu incidenata zadesi Ernesta, nekadašnjeg direktora banke, njegova porodica odlučuje da ga smesti u dom za stare. Ernest ubrzo upoznaje niz ljudi u domu i sprijateljuje se sa njima, dok ga zdravlje polako izdaje. No ipak Ernestov najveći strah je da završi na prvom spratu doma gde borave ljudi koji su potpuno zavisni od drugih i za koje je neophodna konstantna briga i nega. Kako bi izbegao najgori scenario, Ernest se združuje sa cimerom Emilijom, i smišlja plan kojim će nadmudriti osoblje doma...

Pako Roka pripoveda jednu izuzetno jednostavnu ali duboko emotivnu priču o kraju života, neprestanoj borbi za isti ali i tugi koja će neminovno zadesiti veći deo nas jednog dana. Tuga u vidu zdravlja koje polako izdaje, što fizičko, što mentalno, i prikazuje nam kroz Ernestove oči niz likova i persona koje nastanjuju dom, kao i njihove životne priče. U intervjuu i pogovoru Pako Roka govori o inspiracijama za likove, te pominje kako je u pitanju niz likova sa kojim sa susretao i niz ljudi iz njegovog privatnog života (roditelji prijatelja pre svega) zbog kojih je i dobio inspiraciju da se pozabavi jednom ovako, univerzalno tužnom i dirljivom temom. Ono što je fascinantno je koliko je zapravo istraživanja autor izveo pre samog pisanja stripa, i koliko je razgovora vodio sa starcima u domovima za stara lica; mnogi detalji su potpuno realistično predstavljeni, mnoge pre svega dijagnoze i mentalna stanja starih lica, maltene do nivoa do kojih se opisuju u psihološkim udžbenicima. Naravno, sve je to prikazano sa jednom dobrom dozom humora, budući da bi bez toga strip bio ekstremno depresivan.
Najviše me je pogodila ta svakodnevnica staraca, ljudi kojima je svaki dan potpuno isti i koji ne žive, već samo "životare", dišu samo kako bi disali, polako se približavajući poslednjem danu (ili odlasku na sprat, što je njima gore od smrti).

Roka je ekstremno realistično predstavio ovu svakodnevnicu, i svakom liku kog je predstavio dao dubinu, oplemenio ih je i emotivno produbio, toliko da mi je na par momenata stala knedla u grlu, posebno u samoj završici koja je istovremeno kreativna, prelepa i jako tužna. Rokin crtež je prepoznatljiv, potpuno suprotan događanjima i tematici, što uz pomenuti humor daleko olakšava čitanje jednog ovakvog stripa, koji bi bez toga bio težak kao crna zemlja. Uz to ide i pohvala na kreativnost autora i način na koji se igra sa našim pretpsotavkama i očekivanjima kako bi nas iznenadio, i kako generalno veoma vešto koristi strip kao medijum kako bi ispripovedao priču. Na momente me je strip podsetio na fenomenalni film The Father sa Entoni Hopkinsom, ali bih rekao da je ovo slojevitije, budući da iako je fokus na Ernestu dobijamo jako dobar uvid i u veliki broj drugih klijenata u domu.

Stvarno nemam nikakve zamerke, definitivno je ovo delo kome ću se vraćati s vremena na vreme, i hvala Maveriku što je izdao ovako lep strip u odličnom, luksuznom izdanju.

---

quote:

---

Originally posted by don_draper
Nepopularno mišljenje slijedi. Rocu sam do sada upoznao samo putem Fibrine Kuće koja je bila sentimentalna i dojmljiva. Dok se tamo autor bavi temom smrti i praznine koju ista ostavlja, ovdje je u fokusu gubitak sjećanja koji dolazi sa starošću. Strip je dosta kratak i vrlo umjetnički konkretan u tom prikazu. Glavni lik prelazi u mirovni dom i već samim tim šokom mu se pogoršava stanje. Strip na dosta neizravan način dočarava sve probleme koje demencija nosi, ali pruža i svojevrsnu dozu topline i optimizma, usprkos svemu. No, i u takvom "staračkom" okruženju 3 lika koja pratimo su dosta dobro prikazani. Problem je što mi ovaj strip u svojoj kratkoći nije ostavio neki dublji trag. Sve je to dosta korektno odrađeno, ali imam dojam da su neka druga djela slične tematike bila puno efektnija. Pa i sama Kuća kao strip mi je ostavila dublji trag u sjećanju te se činila nekako zaokruženija cjelina. Rijetko kada želim da je strip dulji i razrađeniji, ali ovdje mi je to nedostajalo. Subjektivan dojam. Ali svakako ću probati u budućnosti pročitati još nešto od ovog autora.

---

quote:

---

Originally posted by wintermute
Nakon sto sam procitao The House istrazio sam sta bi me jos moglo zanimati od istog autora i stavio ovaj strip na listu. Sada sam ga konacno procitao. Zapravo ja sam ovaj strip davno citao ali sam to zaborvio da bih se postepeno tokom citanja pomalo prisecao (sto je zapravo potpuno u duhu radnje). Relativno klasicna prica o smestanju starog coveka u staracki dom za ljude koji ne mogu potpuno da se brinu o sebi. Tamo ga smestaju njegova deca koja onda proredjuju i posete. U domu se nalaze svakakvi likovi a na njegovom drugom spratu (gde niko sa prvog ne zalazi) i oni koji su zbog raznih razloga potpuno nesposobni za zivot. Manje-vise je sve ocekivano (a slicne radnje sam i video ranije po filmovima itd.) ali lepo odradjeno i sa odgovarajucim crtezom nekako mirnih "penzionerskih" boja. Ali nisam uspeo da ukapiram sta simbolizuje protagonistin cimer u starackom domu, lik koji je potpuno lucidan i nema nikakvu bolest, da li je moguce da on zapravo ne postoji nego ga nas junak zamislja!? Strip je dobar ali ne verujem da cu mu se vracati osim ako opet ne zaboravim da sam ga citao he he... kuc kuc... Moja ocena: 8/10

---

quote:

---

Originally posted by Red Marquis

Wrinkles i Twists of Fate su mu najbolji radovi i bilo bi lepo da ih se neko seti.

---

quote:

---

Originally posted by naker
Penzionisanog bankara zbog pogoršanja zdravstvenog stanja porodica šalje u dom za stare gde upoznaje matorog kleptomana koji ga na ciničan i arogantan način upoznaje sa pravilima igre u tom gerontološkom zavodu. U isto vreme i komično i tužno delo, humor podseća na Stare prdonje dok radnja evocira emocije na sličan način kao Kuća jer nas tera da preispitamo naš odnos prema našim bakama i dekama. Kuntakinte mudro zbori kada je nahvalio ovaj strip, još jedno odlično delo ovog Španca koje zaslužuje svoje mesto u katalogu odmah pored Kuće.

---

quote:

---

Originally posted by KuntaKinte
Još jedan prelep Pacov strip, ovaj put o životu u staračkom domu. Topla, ljudska, tužno-vesela priča za koju je materijal skupljao, kako kaže, skoro dvadeset godina. Obavezno štivo. Ovaj čovek izgleda da ne ume da napravi loš strip.

---

quote:

---

Originally posted by izivko
Meni pak najbolje njegovo djelo što sam ja čitao je Kopf in den Wolken / Arrugas / Wrinkles. Izvanredan strip koji govori o teretu starosti.

---