| T O P I C R E V I E W |
| ridiculus |
Posted - 16/04/2022 : 14:15:45
Da ne bih otvarao temu "šta čitam", postaviću sve na svoje mesto, pod temom o piscu ili možda o samom delu, u zavisnosti od slučaja... i ako smatram da je vredno pažnje.
A pošto sada ponovo čitam Great Expectations (Velika očekivanja), red je da počnem sa Dikensom. Nameravam da prođem kroz čitav njegov opus u toku sledećih nekoliko godina. Ako se nekome to čini kao mnogo vremena - pa, radim i čitam i neke druge stvari usput. Tema neće nigde pobeći, nadam se.
Prvo - i da bude savršeno jasno - Dikens je najuticajniji pisac svetske književnosti posle Šekspira. Ili možda da kažem "zapadne civilizacije", ali ova je danas u temeljima globalne civilizacije.
Nije najuticajniji zbog toga kako ili o čemu je pisao, već zato što su mnoge stvari postale deo ljudske kulture, i mnogi pisci su napravili čitave (poštovane) karijere na delićima onoga što je on uradio.
Smatram da imam sreću što nikad nisam bio primoran da ga učim u školi, jer, s obzirom na sistem obrazovanja kakav smo imali, možda bi se javio otpor (i možda bih ga zamrzeo i pre čitanja). Što je verovatno slučaj sa mnogima kojima je engleski maternji jezik. Na njihovu nesreću. Ovde ću da odbacim sve te sporedne okolnosti koje samo smetaju i zbunjuju i da pričam o čoveku lično i o njegovim delima.
Ali, za početak, pokušah da nađem šta smo učili o njemu u vreme vladavine socijalizma, i prva stvar koju sam uspeo da nađem je iz Prosvetine Male enciklopedije, iz 1978:
quote:
engleski romansijer, realist u poznavanju života malih ljudi koji su mu stalna tema, ali je taj život idealizovao. Veliku popularnost stekao širokim i vedrim humorom i izvanrednom sposobnošću opisivanja likova. Mana mu je patetičnost, ali za nju postoji opravdanje; duboko ga je dirala nepravda društvenog poretka; izneo je na videlo sve nepravičnosti i zatalasao javno mnenje pa je Parlament sproveo izvesne reforme.
Žao mi je što ne mogu da nađem deo o njemu iz Povijesti svjetske književnosti (izdanje Mladosti iz Zagreba), jer je ta serija knjiga stvarno bila impresivna (i tu sam dosta naučio o španskoj, kineskoj, i japanskoj književnosti*).
U gornjem opisu iz Prosvetine enciklopedije ima nekih stranputica, ali i nekih tačnih zapažanja. Dikens jeste poznat po humoru i, posebno, po likovima. Pripisuje mu se nekih 1500, i skoro svaki je upečatljiv, iako ne i "realističan" u smislu u kome Tolstoj ili Džordž Eliot prikazuje likove u približno isto vreme.
Ali, Dikens je poznat i po "klifhengerima", jer on je od njih napravio ono što su danas. Morao je da zadrži interesovanje publike usled serijalizovane prirode svojih priča - u grupama od jednog ili dva poglavlja nedeljno ili nekoliko mesečno.
Što se tiče "patetike", toga ima, nije da nema, ali u gornjem opisu se Dikens posmatra suviše statično, a ne kao proces. Hoću da kažem, pisao je svašta, i po tonu i po žanru, a ovde se u prvi plan ističe mana njegovih ranih dela. Oliver Tvist i Mala prodavnica retkosti imaju dosta sentimentalnosti ali kasniji (i najbolji) romani nemaju, neki čak uopšte. A posle ovog opisa u Enciklopediji se nabrajaju njegova glavna dela, i njegov poslednji završen roman - i jedan od najboljih - Our Mutual Friend, ne pominje se uopšte.
Znate kako zovu Dikensa? Čovek koji je izmislio Božić. Zato što to jeste uglavnom tačno. Nije ga bukvalno izmislio, ali radost i svetkovinu koje je on opisao u svojoj Božićnoj priči postali su stvarnost. Carl Barks je odatle uzeo lik Baje patka, prema Ebenezeru Scroogeu.
quote:
If you sift the world’s prose literature, Dickens will remain;
Ovo su reči grofa Lava Nikolajeviča Tolstoja, koji je držao Dikensov portret iznad svog radnog stola, i odnose se na oduševljenje romanom Dejvid Koperfild. Bez Dikensa nema Čestertona, Kafka nikad ne bi napiso Proces, Gejman bi ostao uskraćen za mnogo šta u Sandmanu (a bez Čestertona bi bio i osakaćen, i manje zanimljiv kasnijim čitaocima) - takvih primera je istorija književnosti prepuna.
Leonard Starr je bio najnačitaniji od svih scenarista novinskog stripa, i, kada su njega pitali koji mu je omiljeni pisac, rekao je "Dikens", i podsetio nas je kako ovaj po svom senzibilitetu sasvim liči na strip: humor, karikatura, neobuzdana mašta.
A da ne započinjem priču - zapravo, hoću, ali samo započeti!  - o tome kako ima neke od najboljih i najpoetičnijih (u prozi) početaka ikada.
quote:
It was the best of times, it was the worst of times, it was the age of wisdom, it was the age of foolishness, it was the epoch of belief, it was the epoch of incredulity, it was the season of Light, it was the season of Darkness, it was the spring of hope, it was the winter of despair, we had everything before us, we had nothing before us, we were all going direct to Heaven, we were all going direct the other way
Kao da je opisivao današnje vreme...
*jer je to, uz angloameričku, ono sa čime sam kasnije najviše imao dodira, za razliku od većine ovde, koji su uglavnom čitali, od stranih pisaca, Ruse, ili Francuze, ili možda Nemce.
|
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| ridiculus |
Posted - 29/03/2025 : 07:17:08
quote:
Originally posted by Shaner
s supruginim knjigama (ona je profesor engleskog jezika i književnosti)
Hej! (Zaplet se produbljuje...) |
| Shaner |
Posted - 29/03/2025 : 00:20:21
Odlučio sam napokon krenuti s Dickensom i to, kao što sam ranije zaključio, s Great Expectations. I dođem pred policu s supruginim knjigama (ona je profesor engleskog jezika i književnosti) i nađem The Pickwick Papers, Oliver Twist, The Old Curiosity Shop, David Copperfield, Bleak House, Hard Times, A Tale of Two Cities, praktički sve samo ne ono što sam tražio. I mislim se, pa je li to moguće, i onda skužim skroz na kraju jednu knjigu umotanu u bijeli papir i to je, naravno, bila Great Expectations. Pročitao tek 6 poglavlja (od 60), ali već sada se vidi sve ono po čemu je Dickens poznat. Javim dojmove kad završim.
|
| ridiculus |
Posted - 26/03/2025 : 12:00:06
Koja reč o adaptacijama, posebno filmskim.
Dickens je dobar primer za izvlačenje širih zaključaka na ovom polju, jer je u isto vreme vrlo vizuelan, i time zahvalan za film, i vrlo stilizovan, i time manje zahvalan.
Neki su uspeli da dobro prikažu njegova dela na platnu ili ekranu, ali uvek će ostati deo - esencijalan za čitalačko iskustvo Dickensa - koji ne može da se prenese.
Na primer, u The Pickwick Papers se pojavljuje lik, kapetan Boldwig, koji je toliko pun sebe i svoje važnosti da na jednom mestu Dickens kaže (u mom slobodnom prevodu):
quote:
...pogledao je okolinu kao da okolina treba da bude zahvalna što ima njega da baci pogled na nju.
Ovo se ne može prikazati slikom. Može se stvoriti atmosfera iščašenosti ili začudnosti, ali ovako konkretno poređenje se ne može postići. Filmski stvaraoci poput Tima Burtona i Wesa Andersona liče na Dickensa po začudnom pogledu na svakodnevne stvari, i oni su možda najbliži savremeni pandan, ali ta apstraktna ekscentričnost je najdalje što se može ići u sličnosti.
Još od davnina imamo uverenje da slika vredi hiljadu reči, a bar od Čehova da treba pokazati, a ne reći, ali to je samo jedan pristup pripovedanju. Važi i obrnuto, da, ako ne reč, a ono rečenica vredi hiljadu slika, i da treba reći, a ne pokazati (npr. u detektivskim romanima, poput onima Agathe Christie, zaplet i slučaj se zasnivaju na tome šta ko tvrdi ili kaže).
Sve to govori u prilog stavu da je Dickens književna anomalija i da mu upravo to daje najviši autoritet. Peter Washington, generalni urednik Everyman-a u vreme izdavanja romana koji čitam(o), kaže da je Dickens problematičan za čitaoce koji su rasli na tradiciji Jane Austen/George Eliot/Henryja Jamesa - a možemo ova imena zameniti i francuskim ili ruskim - i da je suviše čudovišan da bi se uklopio u bilo koju kritičku shemu, i da je to ono što mu daje snagu.
I sa tim se slažem.
Naravno, interesantno bi bilo istražiti, iz naše perspektive, koliko je Dickensovo pripovedanje i skakanje sa slike na sliku uticalo na razvoj filma i montaže, ali trenutno nemam dovoljno znanja za tako nešto. |
| DK24 |
Posted - 17/03/2025 : 07:55:37
Da, da. Upravo to |
| ridiculus |
Posted - 14/03/2025 : 22:45:19
Izdanje Mladosti, preveo Stjepan Krešić? |
| DK24 |
Posted - 14/03/2025 : 12:54:03
Došle knjige, izdanje iz 1950. godine, papir u različitim nijansama žute boje, ali vrhunski sačuvano za toliko staru knjigu |
| DK24 |
Posted - 12/03/2025 : 11:41:35
Ajme još se nisam naviknuo čitati knjige na engleski, previše mi to vremena oduzima haha |
| ridiculus |
Posted - 12/03/2025 : 11:38:36
Super! 
Pre nekoliko meseci na Blackwell's je bilo bar 10 primeraka Everymanovog izdanja te knjige na lageru. Onda je količina počela da se smanjuje, ja sam naručio, i već nekih mesec dana je više nema. |
| DK24 |
Posted - 12/03/2025 : 08:30:40
Ridiculus nakon ovog tvog upisa o Pickwickovcima odlučio sam se potruditi nabaviti ih. Upravo je odrađena narudžba u jednom antikvarijatu, možda i ja podijelim iskustvo čitanja kada dođu, kako fizički u moje ruke, tako i na red za čitanje. |
| ridiculus |
Posted - 05/03/2025 : 16:08:00
Grehota, ali, k'o što reče Salkan, knjige se menjaju i za istu osobu, a kamoli (dodajem ja) u prenosu između različitih.
Dakle, gospodo, ne znam kakav je problem sa vašim Dikensom - i ne mogu znati osim ako ne odemo u velike dubine eksplikacije implicitnog - jer moj sasvim dobro služi svrsi. |
| delboj |
Posted - 05/03/2025 : 14:05:47
Pročitao sam Velika očekivanja, ali definitivno je to bilo ispod očekivanja. |
| ridiculus |
Posted - 05/03/2025 : 10:54:55
Ukratko, Filozof, Zavodnik, Pesnik, i Sportista putuju Engleskom i beleže ljude i dogodovštine. I niko od njih nije posebno ili uopšte dobar u veštinama po kojima se predstavlja.
Dikensovi likovi - i to ne samo ovde, već generalno (uz možda koji izuzetak) - su humori koji vode poreklo od teorije komedije Bena Džonsona (Ben Jonson). To znači, svaki lik je pretežno definisan jednom karakteristikom, npr. ljubomorom, poniznošću, ravnodušnošću, itd, i primenjuje je u svakoj situaciji. Humour je inače bila reč za tečnost, pa za telesne fluide, pa za duševne osobine dovedene u vezu s tim fluidima, pa preko likova komedije dođosmo do kvaliteta koji zasmejava.
Humori se često koriste u satirama, ali i u drugim žanrovima - moglo bi se reći da je Twin Peaks naseljen njima.
U odnosu prema svojim likovima, Henry James (da uzmem samo jedan primer) je potpuno drugačija vrsta pisca i ove ne treba brkati, mešati, ili nametati jednu drugoj: dobro je da postoje obe.
Iako je osnovni ton romana onaj vedrine i dobroćudne ironije; iako je ovaj pun viticizama (wit-ticism) - što od strane naratora, što od strane nekoliko dosetljivih ili prepredenih likova - priča ima i mračnih delova, koji se uvek nalaze u pripovestima drugih likova.
Ne znam mnogo o kriketu, ali nije mi to znanje bilo neophodno da se nasmejem šali kada se opisuje meč dva tima; kako prvi postiže poen, pa onda drugi poen, pa onda, uz ubrzanje u opisu dešavanja, dolazi do 54 poena, dok je "rezultat drugog tima bio prazan kao i izrazi njihovih lica."
A sada, pozdrav, uz upozorenje da "put prave ljubavi nije železnica." |
| ridiculus |
Posted - 24/02/2025 : 11:59:24
Moja ovogodišnja književna gozba sadrži The Pickwick Papers. 800 stranica neto (u izdanju Everyman's Library), i na to dodajmo ilustracije, te razne predgovore, pogovore, hronologije, spiskove... A nabavio sam i, potpuno nezavisno, audio-knjigu, u originalnoj produkciji Audible-a. Rory Kinnear kida više no Batman u najboljim danima, kao čitalac naglas, to jest, kao narator i svi likovi u priči. Najslabiji deo svega pomenutog je predgovor za zvučnu verziju, budući da dolazi od Neila Gaimana, koji ili priča o sebi, ili prepričava ono što je Dickens sam rekao u svojim predgovorima za različita izdanja tokom svog života. Neko reče ovde na forumu kako se Gaiman obraća inteligentnim čitaocima, ali stvarno sam postao sumnjičav po tom pitanju. 
Kažu da je Heinrich Heine izjavio kako postoji Bog, i njegovo ime je Aristofan.
Ako proširimo ovu ideju da je Bog majstor komedije, smeha, i ironije, onda je Čarls Dikens takođe Bog.
Kakav god bio njegov ontološki ili teološki status, The Pickwick Papers je jedna od najduhovitijih knjiga ikad napisanih. I to kažem posle 2 pročitana poglavlja (od 57). Silina ovog utiska je tolika da se nimalo ne brinem šta mi ostatak knjige donosi po tom pitanju.
Suprotno od toga šta neki ljudi kažu, upravo je humor jedna od stvari koje su se najmanje promenile u poslednjih 5000 godina, što će reći, ljudi se smeju otprilike istim stvarima, a najviše nedostacima svojih bližnjih. (Uglavnom moralno-duhovnim, ali često i fizičkim.) Postoje i oni koji se mršte na moralnost takve prakse - nazovimo ih puritancima. Uvek su postojali i uvek će postojati... avaj, ništa od srećne budućnosti čovečanstva .
Ovo je prvi Dickensov roman, kojim je postavio okvire u kojima će se on kao pisac dosta dugo kretati u budućnosti. Koristim reč "roman", iako je The Pickwick Papers to samo u jednom pikaresknom, donkihotovskom smislu. Postojanje televizije nam omogućava sledeću analogiju: ova knjiga je više nalik na sitkom nego na klasičnu TV seriju koja ide od početka ka kraju. Niz smešnih situacija i živopisnih likova, to je The Pickwick Papers. Prvobitno je bio epizodisan u jednom časopisu, i u svim tim aspektima on je, na neki način - suviše hrabra pretpostavka, al' završimo je - on je, velim, verovatno preteča novinskog stripa. Zdrav razum kaže da u prilog ovom zaključku ide činjenica da je u pitanju svakako jedna od najpopularnijih knjiga XIX veka, globalno.
Naravno, formalan pristup bi mogao da istupi sa stavom da nema jakog zapleta, da su likovi više karikature, da je stil... (ovde se najviše radujem ispadima koji pokazuju da dotični kritičar nema veze sa životom), i, ukratko, da je sve (samo!!!) jedna velika zajebancija. I sve ovo meni dokazuje nedostatke ne ovog romana, ili Dikensa, nego formalizma.
Jer kao što Samuel Pickwick kaže da nije filozof, nego "an observer of human nature", tako je i Dickens posmatrač ljudske prirode, i sve gluposti i ekstravagancije su tu (pre)naglašene s razlogom. "Vatre pozornice" uvek gore kod Dickensa.
|
| ridiculus |
Posted - 07/10/2024 : 19:42:23
U magazinu Oko, od pre neki dan:
Kapitalizam u romanima Čarlsa Dikensa: Nejednakost, dečiji rad i drugi nerešeni problemi |
| Shaner |
Posted - 22/03/2024 : 09:56:53
quote:
Originally posted by ridiculus
quote:
Originally posted by Shaner
Ma planiram proći kroz onih Bloomovih 26 autora zapadnog kanona i od svakoga pročitati jedno djelo. Neke sam već čitao (i više djela), neke nisam, ali idem s tim da pročitam najbolje od svakoga.
A šta ćeš sa Proustom?
Bloom u Zapadnom kanonu govori o Bleak House, ali u drugim knjigama govori o drugim Dickensovim delima. U Geniju je ovaj predstavljen kroz The Pickwick Papers.
Inače, svaka čast na poduhvatu.
Pola Potrage sam već pročitao pred nekih 6-7 godina. Nećkam se da li nastaviti ili krenuti ispočetka.
A na poduhvat smo se odlučili prijatelj i ja, samo će to potrajati.
|
| ridiculus |
Posted - 22/03/2024 : 00:22:11
quote:
Originally posted by alexts
Od kad sam na forumu, prvi put danas uđoh na odeljak "Umetnost". Neverovatno.
Očekujemo sledeći Aleksov dolazak u ovaj odeljak u proleće 2033.
Verovatno će mi tada i odgovoriti na pitanje, i reći da se više ne seća filma koji pomenuh. |
| ridiculus |
Posted - 22/03/2024 : 00:20:00
quote:
Originally posted by Shaner
Ma planiram proći kroz onih Bloomovih 26 autora zapadnog kanona i od svakoga pročitati jedno djelo. Neke sam već čitao (i više djela), neke nisam, ali idem s tim da pročitam najbolje od svakoga.
A šta ćeš sa Proustom?
Bloom u Zapadnom kanonu govori o Bleak House, ali u drugim knjigama govori o drugim Dickensovim delima. U Geniju je ovaj predstavljen kroz The Pickwick Papers.
Inače, svaka čast na poduhvatu. |
| Shaner |
Posted - 21/03/2024 : 23:42:36
quote:
Originally posted by ridiculus
Sad, zavisi iz kog razloga tražiš jedan roman: kao uvod u bibliografiju, ili kad jedini primer za čitav život? U prvom slučaju bih tražio pristupačnost, u drugom kvalitet, bez obzira na težinu.
To tražim. 
Ma planiram proći kroz onih Bloomovih 26 autora zapadnog kanona i od svakoga pročitati jedno djelo. Neke sam već čitao (i više djela), neke nisam, ali idem s tim da pročitam najbolje od svakoga. Sudeći po tvojim upisima na ovoj temi, mislim da ću se odlučiti za Great Expectations. U svakom slučaju, hvala!
|
| ridiculus |
Posted - 21/03/2024 : 00:30:59
Na to pitanje je teže odgovoriti nego za većinu drugih pisaca. Voleo bih da mogu da zaobiđem pravila, i kažem A Christmas Carol (što se kod nas prevodi kao Božićna priča ili Božićna bajka, mada je carol vrsta pesme). Ali to nije pravi roman, već je novela, ono što je po dužini između kratke priče i romana.
Sad, zavisi iz kog razloga tražiš jedan roman: kao uvod u bibliografiju, ili kad jedini primer za čitav život? U prvom slučaju bih tražio pristupačnost, u drugom kvalitet, bez obzira na težinu.
Neki bi ti rekli (čak i ja, u zavisnosti od raspoloženja ili svežine u pamćenju) da uzmeš The Pickwick Papers - najsmešnije je, najlaganije, i najbolja analogija bi bila "Don Kihot u viktorijanskoj Britaniji". To mu je prvo veće delo, i nije baš kao drugi romani, jer ima epizodnu strukturu, pa više liči na sezonu sitkoma u književnom obliku nego na kasnije romane.
Ne možeš da omaneš sa David Copperfield ili Great Expectations, i samo zavisi koju nijansu tona više voliš: svetlu ili tamnu. Nije ni Copperfield baš bezazlen za svoje likove, ali je negde između The Pickwick Papers i Great Expectations. A i prevodi oba ova romana na srpski/hrvatski su veoma dobri.
Da se ne bismo sasvim i nepovratno rasplinuli, neka ostane na ovome. Veliki "panoramski" romani su svi odlični - Bleak House, Little Dorrit, Our Mutual Friend - ali već smo prošli tačku zaustavljanja (a i ovaj poslednji nije najkarakterističniji za Dickensa).
P.S. Bleak House verovatno ima najbolju reputaciju među piscima, ali ne jamčim za domaći prevod. |
| Shaner |
Posted - 20/03/2024 : 20:28:32
quote:
Originally posted by ridiculus
[
Moguće da je obaveza učenja u školi potakla negativnu sliku kod nekih. Meni se to desilo sa Tolstojem, recimo. Tek dugo vremena pošto je uklonjeno osećanje obaveze čitanja, počeo sam da se interesujem za njega i dela mu.
Meni se to desilo s Proustom. Bio mi je užasan u gkmnaziji i tek dest godina poslije sam mu dao drugu šansu i oduševio se.
Inače, ako bih čitao samo jedan Dickensov roman, koji bi preporučio?
|
| ridiculus |
Posted - 20/03/2024 : 09:20:14
quote:
Originally posted by alexts
Od kad sam na forumu, prvi put danas uđoh na odeljak "Umetnost". Neverovatno.
Čestitam.
quote:
Nisam čitao Dickensa, ali ono što sam čitao i gledao o njemu, svuda su ga pominjali kao jednog od (naj)boljih pisaca svih vremena.
To jeste mišljenje mnogih (bitnih) pisaca, kritičara, i istoričara književnosti. Ali nalećem po blogovima i YouTube kanalima i na druge, koji nalaze čudna opravdanja za svoje osećaje. Ako kažeš da ne treba da idem po svakakvim blogovima i video-kanalima, govoriš glasom mudrosti! Sada to znam i sam. 
Moguće da je obaveza učenja u školi potakla negativnu sliku kod nekih. Meni se to desilo sa Tolstojem, recimo. Tek dugo vremena pošto je uklonjeno osećanje obaveze čitanja, počeo sam da se interesujem za njega i dela mu.
I ne zaboravimo da je Dickens pisao za mase, ne za elitu. Iz tog skromnog razloga ga preobrazovani često potcenjuju, u svom traganju za nepotrebnim komplikacijama.
quote:
If you think of genius in regard to a novelist writing in English, you begin and end with Dickens.
reče Harold Bloom u knjizi Genius (2002), i pored Jane Austen, George Eliot, "najvećeg američkog romansijera" Henryja Jamesa, Jamesa Joycea...
quote:
A i ono što je bilo snimano, po njemu, je često jako dobro. Pre par godina sam gledao seriju Bleak House (2005) i baš me zainteresovala da (nekad, nadam se) pročitam roman.
Zahvalan je za ekranizaciju. Kažu da su Šekspir, Jane Austen, i on najbolje preživeli digitalno doba. Veoma je vizuelan, ali postoji i mišljenje (još od Johna Ruskina, u XIX veku) da je njegov genije najviše dramske prirode. Želeo je da bude glumac, a njegova javna čitanja sopstvenih romana su bila, pa, događaji. Autentični i najveći prilog viktorijanskog doba drami, kaže (ponovo) Bloom.
Jesi li gledao Copperfielda od Iannuccija? Ako jesi, kako ti se čini? |
| alexts |
Posted - 19/03/2024 : 11:49:30
quote:
Originally posted by ridiculus
Ovo kažem jer stalno nalećem na neka takva mišljenja, na primer, da je Dickens poput Coelha (Koelja), što bi valjda trebalo da znači popularan, stoga trivijalan, i neoriginalan; ili da su ga plaćali po napisanoj reči, što bi valjda trebalo da znači razvučen, prenatrpan, dosadan...
Od kad sam na forumu, prvi put danas uđoh na odeljak "Umetnost". Neverovatno.
Nisam čitao Dickensa, ali ono što sam čitao i gledao o njemu, svuda su ga pominjali kao jednog od (naj)boljih pisaca svih vremena.
A i ono što je bilo snimano, po njemu, je često jako dobro. Pre par godina sam gledao seriju Bleak House (2005) i baš me zainteresovala da (nekad, nadam se) pročitam roman. |
| ridiculus |
Posted - 18/03/2024 : 23:31:09
Sa svakom pročitanom stranicom nekog Dickensovog dela, svejedno da li prvi put ili nanovo, sve sam sigurniji u uverenju da oni koji ga ne vole - ili bar većina njih, jer postoje i autentične kritike - nemaju pojma o čemu govore. Grade grobnice za večnost svog mišljenja, što bi rekao Persi Biš, ali od vazduha i predubeđenja, dodajem ja.
Ovo kažem jer stalno nalećem na neka takva mišljenja, na primer, da je Dickens poput Coelha (Koelja), što bi valjda trebalo da znači popularan, stoga trivijalan, i neoriginalan; ili da su ga plaćali po napisanoj reči, što bi valjda trebalo da znači razvučen, prenatrpan, dosadan...
Ovo drugo je, naravno, besmislica. Jednom sam video da je neko napisao takvu zamerku, i to na svom blogu, koji, kada bi se dublje analizirao, mogao bi dovesti čitaoca do gvozdenog zaključka da tog "pisca" plaćaju po prilogu. Ili po metafori. Desetine reči, stotine reči, hiljade zapetljanih reči koje ne vode nikud i ne znače skoro ništa, osim "ja ovo, ja ono. JA." I gospodin Ja kao nešto zamera Dickensu, kog kod je skoro svaka rečenica radost i drama i pronicljivo opažanje.
I prvo je besmislica, ali druge vrste. Na stranu šta ja mislim o drugim osobinama Coelhovog pisanja, Dickens ima veliku originalnost, Coelho nema.
Treba biti istinski genije pa napisati dva romana slična po ideji i strukturi - David Copperfield i Great Expectations, oba fiktivno biografska, bildungsromani - i da oba budu remek-dela. Naravno, poznato je da je Dickens, pre pisanja ovog potonjeg, više od 10 godina kasnije, seo i pažljivo pročitao Copperfielda da se ne bi ponavljao.
Ima u tom romanu (Copperfieldu) jedno poglavlje koje je bolji Fear and Loathing in Las Vegas od samog tog romana. |
| ridiculus |
Posted - 27/02/2024 : 14:03:02
A da dodam i sledeće, pošto mi je palo na pamet, a jednom ili dvaput su me optužili za "anglofoniju" ili nešto slično  .
Ovo je odlomak iz Prosvetine Male enciklopedije, iz 3. izdanja (1978), doba kada je marksistički pristup suvereno vladao, iako kod nas u nekom blažem, otvorenijem obliku.
quote:
Zahvaljujući ostrvskom položaju na kojem je nikla, engleska književnost se stvarala i razvijala više od hiljadu godina bez prekida; otud njeno bogatstvo, raznovrsnost i izvrsnost.
...
Bogata književnim tekovinama i rasprostranjena širom sveta, engleska književnost je najveća nacionalna književnost koja je ikad stvorena.
Ako se slažem sa marksističkim tumačenjem ovih stvari (vezanih za umetnosti), onda tu ima nečeg, jer se to retko dešava.
James Joyce je jedan od nekoliko najuticajnijih književnika XX veka, iako je pretežak za prosečnu publiku, ali evo anegdote kada su ga pitali šta bi odabrao za čitanje na pustom ostrvu. Kao dobar Irac, rekao je nešto ovako uz prizvuk žaljenja:
quote:
I would like to answer Dante, but I would have to take the Englishman, because he is richer.
(Nisam tražio original, ovo je parafraza, ali je smisao isti.)
|
| ridiculus |
Posted - 27/02/2024 : 13:37:22
quote:
Originally posted by sawitch
Ne znam o njemu toliko koliko ti, pa je lepo uciti malo iz tvojih postova. Ali ja bih ipak na najuticajnija mesta medju piscima stavio Petrarku, Dantea i Dostojevskog. Ima jos njih, Sekspir svakako, Orvel, Tven (meni licno drazi nego Dikens), Tolkin, pa zasto ne i Homer.. Na to sam se samo referisao.
A kada biram najdrazu knjizevnost po nacijama, ipak sam na ruskoj strani. Solohova volim najvise ali Dostojevski je najjaci pisac sveta u istoriji pa onda Tolstoj, Cehov, Jesenjin itd.
Ne, prvo Tolstoj, pa verovatno Čehov, pa Dostojevski...
Šalim se, ne mogu da određujem ko će šta da voli, i ruska književnost nije oblast koju dobro poznajem - ni blizu kao italijansku ili špansku, kamoli američku ili englesku - ali za mene je ludački grof njen vrhunac.
A kad si pomenuo Tolkina, bacimo pogled na J.K.Rowling, kod koje je sve što vredi maltene uzeto od Dickensa: način karakterizacije i imena likova, često atmosfera, kompleksan zaplet, način "montiranja" scena; sve što ne vredi - stil, retorika - kompletno je njeno, tj. nije ni specifično njeno, već je svačije, skoro bezlično. |
|
|
