forum.stripovi.com
forum.stripovi.com
Home | Profile | Register | Active Topics | Active Polls | Aukcije | Private Messages | Members | Search | FAQ
Username:
Password:
Save Password
Forgot your Password?

 All Forums
 www.stripovi.com - svaštara - off topic diskusije
 Umjetnost
 Naučna fantastika

Note: You must be registered in order to post a reply.
To register, click here. Registration is FREE!

Screensize:
UserName:
Password:
Format Mode:
Format: BoldItalicizedUnderlineStrikethrough Align LeftCenteredAlign Right Horizontal Rule Insert HyperlinkInsert EmailYoutubeInsert Image Insert CodeInsert QuoteInsert List
   
Message:

Smilies
Angry [:(!] Approve [^] Big Smile [:D] Black Eye [B)]
Blush [:I] Clown [:o)] Cool [8D] Dead [xx(]
Disapprove [V] Eight Ball [8] Evil [}:)] Facepalm [facepalm]
Hail [hail] Kisses [:X] LOL [lol] Mister No [mrno]
Pirat [pirat] Question [?] Sad [:(] Shock [:O]
Shy [8)] Sleepy [|)] Smile [:)] Tongue [:P]
Wink [;)] Zagor! [zagor]    

   -  HTML is OFF | Forum Code is ON
Check here to include your profile signature.
    

T O P I C    R E V I E W
naker Posted - 14/03/2023 : 21:50:25
Otvaranje ovakve teme kasni jedno petnaestak godina, ali pošto je Čarobna uzela da radi reprinte Iliona & Olimpa cenim da će se mnogi ponovo zagrejati za sci-fi. Slobodno pišite o SF naslovima koje trenutno čitate, koje ste čitali u mlađim danima, i koje tek planirate da čitate.

Što se mene tiče, u mlađim danima sam gutao Asimova, ono što je Tolkin za svet epske fantastike to je za mene predstavljao Asimov za svet naučne fantastike. Kasnije sam se prebacio na Hiperion i Govornik za mrtve, i dan danas su mi te dve stvari sam vrh SF-a, pored nedodirljive Dine naravno. A besmisleno je pričati o SF-u, a ne spomenuti Dika - neverovatno inovativan, kreativan i plodan pisac, koga zanima sci-fi teško da se može naći bolja preporuka od njega. Ubik i Sanjaju li androidi električne ovce? mi se izdvajaju kao najbolje stvari od njega.

Nažalost poslednjih par knjiga koje sam iščitao su bile poprilično razočarenje (Deca vremena & Deca propasti od Čajkovskog, i Cena radosti od Eriksona), pa sam u poslednje vreme radije čitao SF stripove negoli knjige, ali slobodno preporučujte pa će se sigurno moći nešto valjano probrati

Ova tema može poslužiti kao opšta tema za naučnu fantastiku, kolege su tokom godina konkretne predloge i osvrte ostavljali na ovoj temi link

Koga zanima naučna fantastika u stripu, na ovoj temi redovno ažuriram rang listu sci-fi stripova koje pročitam link
25   L A T E S T    R E P L I E S    (Newest First)
naker Posted - 29/10/2024 : 21:06:30
Obnavljao gradivo pa ponovo overih Aldžernona. Odlična knjiga bila, odlična i ostala.





Cveće za Aldžernona - Danijel Kiz


Naučnici su pronašli veštački način da povećaju inteligenciju maloumnih osoba. Zaboravljeni su konačno dobili lek da postanu normalni članovi društva, retardirani više neće biti retardirani, naučnici će postati poznati i imućni, svi su na dobitku zar ne? Samo postoji jedna začkoljica: inteligencija ne prestaje sa rastom, već raste, raste..

Do kakvih će saznanja čovek doći ako mu je IQ >180. I da li emotivna inteligencija može da drži korak sa ovim suludim tempom. Da li je pametan čovek i srećan čovek. Knjiga spada u žanr naučne fantastike, a komotno može i kod distopijske literature. Vredi pročitati ovu knjižicu. Za divno čudo nije reč o cigletini, svega 270 stranica.

Cveće za Aldžernona, jer cveće se nosi na groblje, a tamo inteligencija odlazi da umre.
zeljko Posted - 19/07/2024 : 15:15:51
joj znači isto nekrovil
imam dosta njegovih knjiga ali se bojim čitati
ako su ko nekrovil palim bacač plamena
naker Posted - 19/07/2024 : 15:04:24
Reka bogova - Ijan Mekdonald


Indija u budućnosti. Jezivo, misteriozno, ezoterično, ali i uzbuđujuće. Nacija gde su ljudi podeljeni u kaste, i gde se uvek sve menja, ali gde uvek sve ostaje isto. Zemlja koja krca u bogatstvu mitologije i religije, ali gde su bogovi informatički sistemi. Bolivud i dalje živi, ali on je AI svesno biće. Krišna policajci love nelicencirane i odbegle AI sisteme. Evolucija seksa je dovela do pojave neuta koji nisu ni muško ni žensko jer nemaju pol. Pronađen je asteroid u Sunčevom sistemu na kojem obitava prastari AI.. Da li će čovečanstvo i AI uspeti naučiti da žive u simbiozi ili će se desiti ono čega se svi bojimo da će se desiti?

Složeno i kompleksno delo, Mekdonald piše gusto i koristi ogroman broj specifičnih termina na sličan način kao Gibson u Neuromanceru. Sci-fi poezija. Autor pokazuje hvale vredno znanje o istoriji Indije i njenoj mitologiji. Sijaset različitih likova, sa specifičnim indijskim imenima koje nije lako pohvatati, deluje kao da je svako poglavlje celina za sebe i nije u tolikoj meri povezano sa ostalim celinama. Ko čita kako bi upisao u dnevnik čitanja da je pročitao knjigu ovo nije štivo za njega. Knjigu treba čitati sporo, 20tak stranica dnevno je plafon.

Najveći problem knjige je što priča.. ne postoji? Autor bombarduje sa genijalnim sci-fi idejama i unikatnim vokabularom, ali čemu sve to, kuda sve to vodi, šta je pisac želeo da kaže.. Izostaje neka nit, neko vezivno tkivo koje bi povezalo sijaset likova i različitih poglavlja u neku smislenu koherentnu celinu koja bi ostavila jači utisak osim par nasumičnih, ali briljantnih naučno-fantastičnih ideja. Npr. genijalna mi je Mekdonaldova ideja podele nacija na one koje imaju kulturu voženja u autu, i one koje imaju kulturu putovanja vozom.

Premisa i pojedine ideje jako kreativne, razrada i priča.. ne baš toliko. Knjiga nije laka za čitanje. Dobra je Reka bogova, ali mogla je biti nešto posebno
jogurt Posted - 07/07/2024 : 21:52:53
Manje-više se slažem sa napisanim.

Drugi deo je zaista neverovatan. Sigurno uopšte nije lako pisati o potpuno vanzemaljskom svetu a da to ne ispadne jeftino i da ne podseća previše na Zemlju (a da onde gde podseća niko nema ništa protiv :D)

Treći deo zaista najslabiji, ne samo zbog jednodimenzionalnosti likova, već i zbog toga što iz današnje perspektive radnja koja se odvija na Mesecu na način kao u knjizi ponekad deluje malo smešna. Dok protiv hepienda nemam ništa, čak mi je i drago kako se sve završilo na kraju.
naker Posted - 07/07/2024 : 21:16:45
Bogovi lično - Isak Asimov


Bog naučne fantastike Asimov nikada u svojim romanima nije pisao o seksu i vanzemaljcima, pa kada mu je na ovo ukazano se zainatio i napisao sci-fi roman o vanzemaljskom seksu!

Roman je čudno struktuiran, jer počinje od šestog poglavlja. Knjiga se sastoji od tri celine. Prva nosi naziv Protiv gluposti... i prati naučnike na zemlji koji su otkrili da postoji mogućnost razmene predmeta i materije sa parauniverzumom. Kolege iz susednog kosmosa su poslale instrukcije pomoću kojih se može sagraditi pumpa koja otvara vrata neograničenoj i čistoj energiji. Jedina nuspojava je da Sunce postaje sve toplije i toplije.. Druga celina nosi naziv ... i bogovi sami... i bavi se parauniverzumom i vanzemaljskim seksom. Asimov je izjavio da mu je ovo bilo nešto najizazovnije što je ikada napisao i ovu knjigu smatra najdražom. Ova druga celina sadrži nešto najunikatnije i ponajbolje što sci-fi kao žanr ima u svojoj ponudi, ne bih detaljno o ovome jer ovo treba da se doživi. Treća celina se zove ...bore se uzalud! i bavi se ljudskom kolonijom na Mesecu koja sve više i više postaje nezavisnija u odnosu na Zemlju. Najslabija celina zbog štreberskog pristupa ljubavnoj priči gde matori izlapeli naučnik smuva brutalnu ribu.

Asimov je stara škola i roman je tvrda naučna-fantastika gde često koristi termine iz fizike i matematike, i koji nisu izmišljena fikcija već su naučno tačni. Asimov je old school pa je katakterizacija jednodimenzionalna i likovi stvari posmatraju pojednostavljeno crno belom dioptrijom. Asimov kritikuje naučnike jer iako se na poslu vode logikom i eksperimentalnim pristupom; su zapravo sujetni, egocentrični, arogantni, tvrdoglavi, svojeglavi, i nadasve ambiciozni jer žude da pronađu nešto ne radi dobrobita čovečanstva već radi lične koristi i kako bi iz inata napakostili kolegama koje mrze. Oni misle da su pametni, ali zapravo njihova glupost sprečava čovečanstvo da napreduje. Asimov u ovom delu naglavačke okreće glavnu premisu Odiseje u svemiru da je vanzemaljska inteligencija dobroćudna i da želi da pomogne čovečanstvu. Glavna ideja dela je ta večita potraga čoveka za neograničenom i čistom energijom, i onog momenta kada je pronađemo prestajemo da se trudimo, samozadovoljavamo se postignutim i kolektivno kao društvo nazadujemo umesto da se otisnemo u svemir i napredujemo kao civilizacija. Ako čovečanstvo nikada ne nauči da napusti majku Zemlju i istraži svemir i naseli druge planete osuđeni smo na sporo umiranje.

Protiv ljudske gluposti i bogovi lično bore se uzalud. Klasik naučne fantastike, a druga celina posvećena vanzemaljskom seksu je suva genijalština. Asimov je bog
naker Posted - 22/06/2024 : 21:10:25
Neke stvari nisam čitao, dok neke jesam nego tek sad ih nabavljam na papiru


zeljko Posted - 03/06/2024 : 12:41:46
zašto se stalo sa skalzijevim serijalom starčev rat
znal iko ikog iz čarobne
nije da je neka umjetnost ili kvalitet ali opet


i sta je s dnevnicima ubibota oce li ici dalje nakon 1 i 2

vidim sve je na snizenju skoro pa dzabe... da ne propadaju serijali
zeljko Posted - 05/04/2024 : 14:26:31
eh moram reć super
da neki serijal dovrše

uskoro planiram 2.knjigu
odličan stil
wesskowaz Posted - 04/04/2024 : 21:31:29
Laguna, u pripremi.

naker Posted - 21/03/2024 : 18:40:41
Rip :(
Ernie Pike Posted - 21/03/2024 : 18:02:20
Počivao u miru.
On mi je bio jedan od najdražih autora koji se pojavio u osamdesetima.
Posebno mi je drag roman "Fire Upon the Deep".
panzer Posted - 21/03/2024 : 17:58:19
Neka počiva u miru.
Imrahil Posted - 21/03/2024 : 16:48:32
Napustio nas je Vernon Vindž.
naker Posted - 08/02/2024 : 14:17:22



Solaris (Stanislav Lem)


Prvi kontakt sa vanzemaljskim entitetom nije prošao sjajno i nakon što su naučnici sa eksperimentalnim radioaktivnim iks zracima zasuli celu planetu, želatinasti okean je uzvratio odmazdom tako što je provirio u umove i dušu naučnika-astronauta i projektovao u stvarnost njihove najveće strahove i fobije, u prevodu sve manjkavosti ličnosti ljudskih bića. Poslat je psiholog na svemirsku stanicu koja orbitira oko tajanstvene planete kako bi saznao o čemu se zapravo radi i pokuša nekako da spreči da astronauti skliznu u ludilo..

Sama ideja kojom se Solaris bavi je razumevanje i komunikacija, tj. nerazumevanje i nekomunikacija jer je čovečanstvo na toliko niskom stupnju razvoja da je ono nesposobno da komunicira i razume bilo šta što je drugačije od nas samih, i astronauti su se bukvalno raspali nakon što je okean oživeo iz svesti i podsvesti sve naše strahove i fobije od kojih bežimo i koje želimo da sakrijemo. Pre nego što čovečanstvo krene u istraživanje svemira, prvo treba da istraži sebe.

Najveći atribut knjige je odličan balans između tvrdog sci-fi gde se nauka i tehnički termini često koriste, sa filosofskim aspektom kontakta čovečanstva sa stranim entitetom gde se dovodi u bitanje samo naše bivstvo i egzistencijalizam. Kao da sve ovo nije dovoljno, Lem pored filosofskog & naučno-fantastičnog aspekta priče, nudi i sasvim umerenu dozu horor elementa sa projektovanim iluzijama što rezultira u nekim zaista jezivim scenama. Momenat kada iluzije postanu svesne samih sebe jer shvate da nešto nije u redu sa njima mi je možda i omiljen deo knjige, pored sveopšte premise griže savesti i izbegavanja krivice.

Epohalno sci-fi ostvarenje u svakom mogućem pogledu, a nisam siguran da rečenica da čovečanstvo ne istražuje svemir kako bi pronašlo nove planete, vanzemaljce itd., već da traži ogledalo - nije najbolja rečenica u celokupnoj naučno fantastičnoj literaturi ove vaseljene.

..............




Solaris (Andrei Tarkovsky) (1972) + Solaris (Steven Soderbergh) (2002)


Nakon čitanja knjige obnovio gradivo i ponovo pogledao filmske adaptacije Lemovog romana.

Ruska verzija očekivano nadmoćnija da je skoro neprijatno koliko je bolja odrađena. Tarkovsky tematici pristupa sa autorsko-umetničkim pristupom što rezultira u tome da se u filmu može uživati i pedeset godina nakon izlaska. Postoji par odstupanja u odnosu na knjigu, u filmu bitan deo priče se događa na Zemlji, dok je u knjizi praktički cela priča smeštena na svemirskoj stanici. Meni lično je knjiga bolja od filma, jer u filmu su u jako maloj meri zastupljeni naučni i tehnički momenti koje jedan tvrd sci-fi treba da ima. Još jedna mana filma je starost i ograničen budžet specijalnih efekata, zanimljiva je izjava Tarkovskog da nije zadovoljan filmom usled tehničkih ograničenja i on je želeo da napravi sci-fi film koji prevazilazi žanr naučne fantastike, ali usled potrebe korišćenja specijalnih efekata koje sci-fi zahteva, nije uspeo u svojoj nameri, kao uostalom što je to uspeo da uradi sa čuvenim Stalkerom. Još jedan zanimljiv podatak, Lem je na početku učestvovao u pravljenju filma, ali se povukao jer je bio razočaran što Tarkovsky ne želi da knjigu adaptira od reči do reči. Tarkovsky je izrazio žaljenje jer je Lem napustio projekat i on smatra da Lem u suštini ne razume i potcenjuje film kao umetnost, jer smatra da filmovi treba bukvalno i slepo da adaptiraju knjige, dok Tarkovsky smatra da knjige treba da posluže kao inspiricija za filmove. Cenim da je Tarkovsky u pravu.

Što se tiče američke verzije, uf... Stvarno moraš biti Amer pa da knjigu kakva je Solaris svedeš na seks u svemiru između muškarca i žene.. Mislim stvarno, brojte koliko puta u kadru imamo scenu gologuzog Clooney-a, apsolutno genijalno. Crkoh od smeha čitajući izjavu Lema povodom izlaska filma da koliko ga pamćenje dobro služi on nije napisao knjigu koja se zove Ljubav u svemiru
zeljko Posted - 16/12/2023 : 21:22:56
endi vir
projekt ocajnicki pokusaj 10/10 PREPORUKA

Andrej Čajkovski
Djeca vremena 10/10 PREPORUKA

GGG Posted - 16/12/2023 : 20:45:50
Interesantan grafički prikaz evolucije SF-a

https://twitter.com/Andercot/status/1735728477310160918
don_draper Posted - 02/11/2023 : 20:02:34
Daniel Keyes : Flowers for Algernon



Čini mi se da je science fiction bio najbolji i najintrigantniji dok znanost i tehnologija još nisu postali tako napredni kao u eri iza 80-ih. Uraci su tada bili više filozofskog karaktera, ali s ciljem da predstave svoju tezu i misao i da kroz razradu likova i događaja stvore svojevrsnu tjeskobu, napetost te ultimativno katarzu. Iako je ovaj roman dosta light po pitanju elementa neke fantastike, upravo uz pomoć nekih znanstvenih spekulacija iskreiran je roman koji ima nevjerojatnu težinu i poruku iza sebe.

U središtu zbivanja je Charlie Gordon, radnik u pekari s mentalnom retardacijom koji poohađa i školu po prilagođenom programu. Zahvaljujući pristnaku njegove obitelji, uključen je u program u kojem se putem posebnog neurokirurškog zahvata poboljšaju kognitivne sposobnosti i poveća kvocijent inteligencije. Pandan njemu je Algernon, laboratorijski miš, na kojem je uspješno izvedena ta operacija.

Usprkos znanstvenom aspektu i vrlo temeljitom i postepenom praćenju rezultata operacije, ovdje je prije svega u središtu socijalni i emotivni apsekt. Charlie se u svojim memoarima prisjeća kako je kao dijete s poteškoćama u razvoju bio zlostavljan u svojoj okolini, ali i obitelji. Potresno je čitati odlomke u kojima se prisjeća neugodnih situacija sa svojom majkom, neprihvaćanja vlastite obitelji i barijera pred kojima se nalazio. Kako postaje inteligentniji, mijenja se i njegova osobnost i percepcija samog sebe. To se najbolje odražava u liku njegove učiteljice Alice koja prati njegov napredak te njene reakcije i emocije koje se mijenjaju sukladno putanji glavnog lika.

Donosi li Charlieju inteligencija konačno samoostvarenje? Jesu li superiornije karakteristike uistinu put sreći ili samo nešto površno? Zašto društvo ne prihvaća drukčije od sebe? To su samo neka pitanja koja se motaju po glavi čitajući ovaj roman. Neću puno spoilati dalje, ali fascinantno je što je Keyes ovdje sve uspio percipirati. Sjajna priča o preobrazbi pojedinca i manama koje neka vrsta napretka može donijeti. Od početka do kraja fenomenalan roman i uz uratke Orwella, Vonneguta, Dicka ponajbolje SF djelo iz tog ranijeg perioda.

5/5
Imrahil Posted - 16/08/2023 : 13:13:29
Samo treću, hoću i četvrtu da zaključim taj prvi ciklus ali nikako da se nakanim. A šta znam, ima ok momenata ali ima i sapunjare Koliko se sećam, nerviralo me što neke stavove koje postavio u prethodnoj knjizi ovde lagano pogazio
naker Posted - 16/08/2023 : 12:57:37
Možda Čarobna nije uzela WW prava :) Izbacili su i izdanje u kutiji za Ilion & Olimp, isto kao za Hiperion ciklus.

@Imro; E, ti si ono beše čitao OSK posle Enderove igre & Govornika ako se dobro sećam, čuo sam da se to u jednom momentu pretvori u plač tugaljive dece. Ne znam dokle si dogurao sa tim? :)
zeljko Posted - 16/08/2023 : 12:28:27
quote:
Originally posted by wesskowaz

Sprema se.





ja ovo nigdje nisam vidio u prodaji
bezbeli su preprdavači pokupovali

a iskreno nemam volje više ni čitati ni ganjati
izgubi čovjek volju s obzirom na sve
zeljko Posted - 16/08/2023 : 12:27:28
vorkosigan je popularan u hrvatskoj... u srbiji nije
propo serijal 4 knjige preveli i stop
lokalni fenomen
Imrahil Posted - 16/08/2023 : 12:06:56
Mogu i nastavci Rame da se čitaju naravno ali ono je plač majke božje na šta liči, nemojte sebi to da radite.

Hiperion/Endimion su vrh, Prsten čitao samo prvu, dobra ideja ali knjiga nekako prosek.

Vorkosigan sam nešto malo čitao od Lagune ali moraću jednom da probam ozbiljno.
zeljko Posted - 15/08/2023 : 22:16:51
ramu zaobilaziti... nastavke... naručene knjige vjerujem da ih artur nije ni pogledao...kao genetski anglikanac lik ima nešto protiv rimokatolika... ali eto... nemam vremena da studiram sve gluposti ali po sjećanju previše je bio opsjednut rimom papama i zapadnim religijama
mladjo Posted - 15/08/2023 : 18:18:53
Trebaju nastavci Rame da se čitaju, zakaj ne?:))
Naker, savjetjem ti da probaš pa ako vidiš da ne ide...

Inače ima hrpa stvari koje bih ti preporučio.
Četiri knjige o Hyperionu/Endimionu svakako spadaju u sam vrh SF-a.

Ne znam jesi čitao Eon od Grega Bera - to je odlična knjiga.

Pa onda Prsten i Inženjeri prstena od Larryja Nivena.

Cijela Vorkosigan saga od Louis McMaster Bujold.

Iz Kentaur biblioteke ima dosta toga dobrog.
Imrahil Posted - 15/08/2023 : 14:19:06
Ja samo da apelujem da se Rama ne čita posle prvog dela, ne budite ludi kao ja

forum.stripovi.com © 2000-2002 Snitz Communications Go To Top Of Page
This page was generated in 0.08 seconds. Snitz Forums 2000