| T O P I C R E V I E W |
| ridiculus |
Posted - 10/05/2020 : 13:24:38
Vlaadisha me je inspirisao onom temom o različitim realizacijama istog scenarija (i drugim promenljivama u jednačini stripovske produkcije), pa sam pomislio da bismo mogli imati i širu temu. 
Tl;dr: Ako vam je ovo ispod predugačko, najbolje je da preskočite ovu temu
Jedna od pojava koju često srećem u diskusijama o (američkom) stripu je identifikacija određenog rada sa scenaristom, stav koji, u većini slučajeva, podržava moderna publika, masovni mediji, i uredništvo (i korporativni menadžment, da budemo pošteni). Razlozi za to su mnogobrojni, delom i istorijske prirode, ali onaj koji sam čuo nekoliko puta, i koji nas na ovoj temi zanima, je da je mnogo lakše analizirati literarne komponente od grafičkih. Potrebni prag znanja je niži. Jezik za ovo drugo je nepoznanica, a - kako reče Gil Kane - kad nemate jezik, nemate predstavu o čemu pričate. Ljudi koji se bave time su obično zatvoreni u neku vrstu akademskog ili eventualno fanovskog geta, dok, sa druge strane, o likovima i zapletu svako može da diskutuje, čini se. (Pogrešno ili tačno, ionako nije sada i ovde bitno.)
Uvek mi je najzanimljivije bilo slušati ljude koji poznaju crtački deo posla: Eisner, Kane, Chaykin, McCloud... Ovi pomenuti jesu svi bili crtači (uz druge stvari), ali mislim da to nije toliko ključno koliko je ključno poznavanje vizuelnog jezika stripa. Što će reći, moguće je da i kritičar uradi isto, i neki su zaista radili. (Heh, kako sam ostavio otvorena vrata za samog sebe, rekao bi cinik!)
Evo grafikona koji je napravio Michel Fiffe, ne samo jedan od najvećih talenata američkog stripa novijeg vremena, već i jedan od najartikulisanijih kada se analitički priča o stripu.
Imamo dimenziju koja ide od "prljavog" (messy) do čistog i jasnog. Messy znači da se crtač oslanja na tuš i crne površine. Druga dimenzija ide od cartoony do realistic, odnosno od apstraktnog ka naturalističkom. U sredini su oni koji imaju uravnotežen pristup svim aspektima. Prisutni su crtači koji su formativno uticali na Fiffea, rođenog '79, pa je zato odabir uglavnom iz 80-ih i 90-ih, ali to je sjajan spisak, maltene Ko je ko tog doba. Osim što ne marim za Liefelda i prezirem sjajem hiljadu sunaca sve što je Silvestri radio od 90-e naovamo; Corben i Guy Davis bi bile moje zamene, plus još neki stariji crtači. I obavezni Carl Barks! Ali sve to je manje bitno; ono što jeste bitno je da ovde imamo dobar pokušaj kategorizacije "stila", ili bar dominantnog stila kako ga primećujemo. Recimo, i Simonson i Garcia-Lopez su radili karikaturnim stilom, iako retko; Sienkiewicz bi mogao da bude i u gornjem levom uglu, kada bi se dovoljno potrudio, ali to mu očigledno nije osnovni refleks.
Glavno u svemu ovome je potraga za jezikom koji će da objasni ne šta ko voli ili ne voli, već zašto. "Ne sviđa mi se" je ok, ali nije vredna opcija u diskusiji.
Primedbe? Sugestije? Mišljenja o gornjem grafikonu?
|
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| ridiculus |
Posted - 26/06/2021 : 16:46:33
Ne mora da znači. Nije rečeno da nije koristio već da ne voli. Ne ulazim u istinitost te tvrdnje - nisam dobar poznavalac njegovog rada - ali pretpostavljam da je negde to sam izjavio.
Isto kao što ni ja ne volim flešbekove, ali to ne znači da ih potpuno otpisujem. Postoje izuzeci, naravno, ali mislim da ih ogromna većina scenarista koristi na jeftin i nezanimljiv način.
Drugo je pitanje šta će King uopšte na tom spisku, al' ajde. |
| Paka01 |
Posted - 26/06/2021 : 16:42:50
Stephen King ne voli flashbackove?  Onda je vjerojatno neki drugi pisac napisao Ono i Kulu Tmine. |
| ridiculus |
Posted - 26/06/2021 : 16:29:42
Fiffe na Twitteru:
quote:
Quitely doesn’t do speed lines. Mignola doesn’t do bird/worm’s eye view. Chaykin avoids diagonal panels, Hama avoids thought balloons, Denny O’Neil avoided denouements longer than a page.
Neko je na to dodao:
quote:
Brubaker dislikes sound effects, even for gunshots.
Stephen King dislikes flashbacks.
Kieron Gillen hates dream sequences.
Ali, zašto, crni Brubakeru? 
Ok, šalim se, za to ima mesta u njegovim stripovima, s obzirom na žanr, ton i ostalo, ali Bryan Hitch misli slično, i za to nema opravdanja!!!
Slično razmišljam kao i Stephen King. Nelinearne priče su samo lukav način da se obična priča učini interesantnijom tako što ćemo prvo videti kraj, ili bar najzanimljiviji deo. Mislim da otprilike manje od 10% ljudi koristi te flešbekove zaista funkcionalno, ili da bi nam ponudili nešto novo - perspektivu o kojoj nismo razmišljali, neočekivano rešenje, neki preokret - u bilo kom mediju.
Moj dodatak: Eddie Campbell ne voli česte promene uglova i voli da se drži fiksne kamere u sceni, više poput pozorišta nego filma. Nije pravilo, ali postoji tendencija.
|
| ridiculus |
Posted - 07/02/2021 : 20:03:52
Može i ovo sledeće da ide ovde, pošto se odnosi na crtačke "stilove", iako samo u okvirima američkog superherojskog stripa.
Naleteo pre neki dan na podelu najuticajnijih stilova po decenijama, u smislu da je većina crtača pokušavala da ih tada kopira.
60-e: Jack Kirby
70-e: John Buscema/Neal Adams
80-e: John Byrne
90-e: Jim Lee
00-e: Bryan Hitch
10-e: Stuart Immonen
U principu se slažem, iako postoji konkurencija u nekim periodima, npr. u 80-im su bili i Michael Golden i Arthur Adams, u 90-im i McFarlane, itd. |
| Gil-galad |
Posted - 18/05/2020 : 18:22:32
Mislim da je najbolji odgovor na ovo pitanje dao Scott McCloud svojim Velikim trouglom...
http://scottmccloud.com/4-inventions/triangle/index.html
 |
| ridiculus |
Posted - 16/05/2020 : 14:32:45
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Tvoji su odlični primeri za ritam table. Dodao bih da u stripu postoje i manje i veće jedinice od table: slika i priča. Obe mogu da imaju svoj ritam.
Naravno. Ali ritam na nivou slike spada u veštine vezane za tradicionalnu kompoziciju, i, dok znam nešto o tome, ne osećam se toliko lagodno da mogu da ocenjujem ili diskutujem (bar ne na nekom ozbiljnom nivou). A ritam na nivou priče takođe nisam zaboravio, ali zahteva više prostora, ako hoćemo primere. Ova scena iz Spajdermena koju si postavio za mene predstavlja esenciju superherojskog stripa.
quote:
P.S. Što se tiče lepih ali glupih splasheva modernih stripova... Pa, moraju i crtači nešto da zarade. 
I to je tačno, i zato zamerka (uglavnom) ne ide na njihov račun. Čitava industrija je sazdana tako, i publika dobija ono što je tražila. Niti bi moglo da prođe da urednici to ne žele i da scenaristi ne pišu priče koje podržavaju takav pristup. |
| ridiculus |
Posted - 16/05/2020 : 14:12:13
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Grafikon sam shvatio kao polaznu tačku, nije Fiffe sveto pismo. Moje dopisivanje treba isto shvatiti kao poziv na razgovor.
Takva je bila i moja namera - a i Fiffeova, pretpostavljam. Mora se od nečega početi. Praktično sve (bitno) što je on sam rekao o dijagramu ja sam preneo ovde. To je bilo objavljeno na Twitteru, a složićete se da to nije podesna forma za dublje analize.
A nisu ni prikazani autori baš mladi ili novi. Quitely je sigurno jedan od najmlađih, a njegova karijera je započeta pre evo već 30 godina. Druga je stvar što mnogi od tih crtača nisu bili promovisani kod nas, pa su manje poznati. Recimo, Chaykin je jedan od najuticajnijih crtača i autora 80-ih. Bez Goldena ne bi bilo Image-a - ili ga bar ne bismo dobili u obliku u kojem jesmo (cinik bi rekao da to i nije loše ) - budući da su skoro svi iz te generacije rasli na njegovom stilu, što direktno, što preko Arthura Adamsa. Simonson i Giffen bi trebalo da su daleko poznatiji kod nas. Sienkiewicz je izazvao možda najveću promenu paradigme još od Neala Adamsa. Nisam siguran ni da je Steranko bio dovoljno prikazan na ovim prostorima, ili samo ja nisam upoznat sa time - neka me Aleks ispravi ako grešim u vezi njega. (I na stranu to što je njegova stripografija objektivno kratka.)
quote:
Primer za skroz desno je Hughes. Ne mogu Foster i Hughes nikako biti isto.
Tačno tako. Rad Adama Hughesa za mene oličava jasnoću linije i preciznost oblika koji ostaju relativno realistični. Nekima je ovo preterivanje, ali, k'o što već rekoh, volim različite stilove i pristupe - različito "viđenje stvarnosti", što reče Vlaadisha. |
| Macon |
Posted - 16/05/2020 : 12:19:34
quote:
Originally posted by Vlaadisha
quote:
Originally posted by Macon
Nije poanta koliko ima neko linija nego kako su ravne, gladke ili "popeglane", sa rukom rađene ili ne. I kako završavaju, ili sa jasnim stikom ili otvoreno ili preko druge linije umjesto u stiku sa njom. Linije su u funkciji teksture ili svijetla, daju poluton- sivu boju.
Foster, Raymond, Adams, Hogarth su bili svi vrlo čisti ali ti si jih smestio lijevo od ordinate što je nonsens.
Foster bi morao biti čak vrlo desno.
Foster se čini clean zato što crta 1) na jako velikom formatu 2) i realistično, naročito likove. Ali da je čist ili uredan, nije. Gore sam već napisao isto što i ti, da je bitan karakter linije, ovde shvaćene u širom smislu. Evo primera za Fostera (Raymond i Adams su slični). Ima tu svega: ekspresivnih poteza, suve četkice, happy accidents. Ljudi su rađeni pažljivije ali ne čistije jer kod njega retko ima mrtve linije.
 
  
  
Hvala ti za ovo, prihvačam i naučio sam nešto novo. Istina je, da več dugo nisam čitao Fostera i Valianta nemam na policama.
I stand corrected. |
| Vlaadisha |
Posted - 16/05/2020 : 01:28:46
Grafikon sam shvatio kao polaznu tačku, nije Fiffe sveto pismo. Moje dopisivanje treba isto shvatiti kao poziv na razgovor. Slažem se za Romitu, predaleko je od Caniffa, a on je Caniff na steroidima. Dobro si primetio za tušere, i to se nadovezuje i na ovaj moj post o Woodu i njegovom pečatu. Već smo konstatovali da je bitno koji momenat u karijeri se uzima, kao i kome je šta bitno. Konkretno, ovaj Wrightson levo je prljav jer tu ima svega, desno je dosta čist iako ima milion linija.
 
Ne znam, ja Fosterove brljotine vidim i na A4 formatu. Toth je čistiji, iako i on koristi slobodnu četkicu ali linije su jednolične, mrlje formiraju paterne, gube se detalji, sve je apstraktnije, teksture su skoro šablonizovane. On uvodi neki red dok stilizuje. Ima tu spontanih poteza ali sve je preglednije.
Primer za skroz desno je Hughes. Ne mogu Foster i Hughes nikako biti isto.
Ne bih rekao da je presudno da li se radi digitalno ili tradicionalno. Evo Bogdanovića, nije to baš uredno.
Što se tiče Hogartha, mislim da je on koristio neku alatku za svo ono granje. Imamo li nekog fana da nam rasvetli njegovu tehniku?
edit: pravopis
|
| alexts |
Posted - 16/05/2020 : 00:12:36
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Uf, Starlin mi je grozan. Rekao sam gore da preferiram realizam ali ovo je nebo i zemlja. Što, kako se tebi čini?
Sasvim dobar mi je Starlin ovde. Prve četiri epizode Ričarda Dragona su najbolje (njih je Dennis O'Neil bazirao na nekom svom romanu) i najinteresantnije su mi po 4 sasvim različita (a uspešna) crtačka stila: Leopold Duranjon, Starlin/Vajs/Milgrom, Džek Kirbi i Rik Estrada/Vali Vud. Jeste tu Starlin, možda najslabiji, a poslednji dvojac se pokazao idealnim da nastavi seriju.
Estrada je totalno cartoony, sa Woodovim tušem je promenjen u realističan, ali zadržava svoju sjajnu koregrafiju i kompoziciju kung-fu scena, sa povećanom estetičnošću, što je idealna kombinacija. |
| alexts |
Posted - 15/05/2020 : 23:58:47
Nije mi se baš od početka dopalo što priča o stilovima kreće od dijagrama Michel Fiffea. Prvo ga je ispunio šturim izborom, meni nedovoljno poznatih crtača, da bi mogao da zaključim šta je apsolutno tačno mislio sa messy/clean podelom, a posle, ako ovu podelu shvatim na jedini mogući način, kao i svi, sumnjivo je pozicionirao Rajtsona i Tota. Zatim je Vlaadisha dopunio dijagram po svome, a nisam siguran da li po identičnom kriterijumu kao Fiffe.
Čisti i neuredni bi moralo da se odnosi na tuširanje i upeglanost linija. Onda bi pretežno savremeni autori koji rade na računarima (i poneki ručno) išli dosta desno u clean (Terry Dodson, Frank Cho...). Klasični crtači, pogotovo oni baš oslonjeni na klasičan pribor za crtanje (stari crtači novinskih stripova) bi po tom kriterijumu bili "neuredni", iako suštinski nisu bili - mislim i da nije bitno kako im izgledaju linije na crtaćem formatu, nego kakav efekat proizvode u štampi, kad se umanje. Onda su Rejmond i Foster dosta bliži Totu i Rajtsonu, a naročito Hogart koji je izuzetno precizan i koji može da ručno povlači krive "paralelne" linije preciznije od računara dok ne proizvede efekat sličan štampanju 3-D stripova.
Romita Sr jeste tu negde sa Garsia Lopezom, ali kad mu drugi tuširaju. Retke epizode Spajdermena koje je radio kompletno više vuku na Kanifa, a on je više "levo". |
| Vlaadisha |
Posted - 15/05/2020 : 21:30:35
Evo slične scene iz epizode koja je ostavila utisak na mene. U poređenju sa Kirbyjem, ovaj crtež je realističniji, ne samo zbog stilizacije nego i senki, tekstura itd. Kod Jacka protivnicima fale delovi tela, bukvalno ih je Dragon razneo, čak i ove linije liče na eksplozije. BUM! BUM! Ovo moje je kao slow motion, ljudi su stvarni, udarci povezani.
Ali dobre su obe verzije na svoj način. Nego nisam zato pomenuo ovu epizodu. Tek kad sam pre neki dan proverio credits, skontao sam da je crtač Estrada! Trebalo je da pogodim po koreografiji koja je slična u KK, ali meni je ovo bila i ostala epizoda W.Wooda. Isto kao i ostalo što je tuširao (npr. Munja ili Osvetnici). Zašto? Ima li još neki elemenat stila koji nismo pomenuli, neki x faktor? |
| Vlaadisha |
Posted - 15/05/2020 : 21:16:17
quote:
Originally posted by alexts
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Bilo bi zanimljivo uporediti te dve epizode.
Možda je bolje za poređenje kako Džim Starlin i Kirbi rade istu scenu (kod Kirbija komprimovanija):
Uf, Starlin mi je grozan. Rekao sam gore da preferiram realizam ali ovo je nebo i zemlja. Što, kako se tebi čini? |
| Vlaadisha |
Posted - 15/05/2020 : 21:09:14
quote:
Originally posted by ridiculus
To pitanje pravilnog "ritma" je zašto nalazim većinu savremenih američkih stripova glavnog toga vizuelno neinteresantnim, koliko god da su pojedinačne stvari dobro nacrtane. Uglavnom su buka, i kadrovi koji bi možda trebalo da zauzmu pola table rastegnuti su na čitave dve. Svuda su velike "emocije", čak i kad nema emocija u datom sadržaju - kao kada klincu daš električnu gitaru i najjače pojačalo i zvučnike na svetu i on počne da se pravi važan.
Evo nekih od meni omiljenih crtača, koji svi do jednog umeju da izvuku vrednost i emociju (i) iz malog, ili da ih smeste u proces "montaže".
Kao apsolutni antisluhista uzdržaću se od poređenja sa muzikom ali ritam postoji i u vizuelnoj umetnosti. Tvoji su odlični primeri za ritam table. Dodao bih da u stripu postoje i manje i veće jedinice od table: slika i priča. Obe mogu da imaju svoj ritam.
Hermann je dobar u tome. Na ovoj slici ritam je ostvaren ponavljanjem elemenata u pozadini, na dnu, pravilnim stubovima mosta, a onda je narušen likovima u padu, što pojačava pokret i uopšte haotičnost scene. Mogli su pasti i sa litice, ali ovako je efektnije.
Asterix to radi od prve slike serijala nizanjem legionara, što odaje utisak masovnosti i uniformnosti, koji se onda varira u humorističke i druge svrhe.
 ili 
Ditko ovde zbog ritma vara čitaoca: spojio je vizuelne elemente tri odvojene slike u jednu, pa je ubrzao ritam i napravio prizor dinamičnijim. Sad nije BAM BAM BAM nego BAMBAMBAM.
Ditko je dobar primer i za ritam priče. Čuvena epizoda kad je Spidey zarobljen, pa se slike povećavaju kako skuplja snagu da se oslobodi, sve do splashpagea.
Slična je priča Death of Superman, gde ide odbrojavanje od četiri slike na početku do jedne velike slike po strani na kraju. Pa Watchmen, gde se autori drže rešetke sve do finala.
Ovaj poslednji primer je isto primenjiv i na ritam slike, jer imamo ove horizontalne linije zgrada i ljudi koji vise, što sve doprinosi utisku da reke krvi teku na dole, gde se ritam smiruje u gomili leševa.
Verujem da su ove kompozicije uglavnom instinktivne, da ne pomisli neko da je ovo nauka. To se radi po osećaju, nisu oni ni sanjali da će ovo neko razvlačiti po forumima.
P.S. Što se tiče lepih ali glupih splasheva modernih stripova... Pa, moraju i crtači nešto da zarade.
|
| alexts |
Posted - 15/05/2020 : 19:04:41
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Bilo bi zanimljivo uporediti te dve epizode.
Možda je bolje za poređenje kako Džim Starlin i Kirbi rade istu scenu (kod Kirbija komprimovanija):
 |
| Vlaadisha |
Posted - 15/05/2020 : 17:41:39
quote:
Originally posted by Macon
Nije poanta koliko ima neko linija nego kako su ravne, gladke ili "popeglane", sa rukom rađene ili ne. I kako završavaju, ili sa jasnim stikom ili otvoreno ili preko druge linije umjesto u stiku sa njom. Linije su u funkciji teksture ili svijetla, daju poluton- sivu boju.
Foster, Raymond, Adams, Hogarth su bili svi vrlo čisti ali ti si jih smestio lijevo od ordinate što je nonsens.
Foster bi morao biti čak vrlo desno.
Foster se čini clean zato što crta 1) na jako velikom formatu 2) i realistično, naročito likove. Ali da je čist ili uredan, nije. Gore sam već napisao isto što i ti, da je bitan karakter linije, ovde shvaćene u širom smislu. Evo primera za Fostera (Raymond i Adams su slični). Ima tu svega: ekspresivnih poteza, suve četkice, happy accidents. Ljudi su rađeni pažljivije ali ne čistije jer kod njega retko ima mrtve linije.
|
| fandango |
Posted - 15/05/2020 : 15:45:01
quote:
Originally posted by ridiculus
quote:
Originally posted by Vlaadisha
quote:
Originally posted by ridiculus
Broj i raspored kadrova, kako je scena podeljena na njima - taj ritam mi je jedna od najvažnijih stvari kad procenjujem strip.
Sethovo razmišljanje na temu:https://www.adammurphy.com/blog/2012/01/seth-comics-poetry-graphic-design
Da, a slažem se sa njim i povodom uloge grafičkog dizajna. To pitanje pravilnog "ritma" je zašto nalazim većinu savremenih američkih stripova glavnog toga vizuelno neinteresantnim, koliko god da su pojedinačne stvari dobro nacrtane. Uglavnom su buka, i kadrovi koji bi možda trebalo da zauzmu pola table rastegnuti su na čitave dve. Svuda su velike "emocije", čak i kad nema emocija u datom sadržaju - kao kada klincu daš električnu gitaru i najjače pojačalo i zvučnike na svetu i on počne da se pravi važan.
Najprije da pohvalim topik, i ovaj ali i onaj o istoj meti i drugom odstojanju, zato sto volim kad produbim znanje o omiljenom mediju. Sto se boldanoga tice, htio bih komentirati da dozivljavam da je isti slucaj i u suvremenoj (americkoj) knjizevnosti i filmu. Ideje dostatne za kratke price rastegnute su na romane, romani se rastezu na trilogije, sto je prije pedeset godina stalo u film od sat i pol, sad je serija od deset nastavaka. |
| ridiculus |
Posted - 15/05/2020 : 14:10:20
quote:
Originally posted by Vlaadisha
quote:
Originally posted by ridiculus
Broj i raspored kadrova, kako je scena podeljena na njima - taj ritam mi je jedna od najvažnijih stvari kad procenjujem strip.
Sethovo razmišljanje na temu:https://www.adammurphy.com/blog/2012/01/seth-comics-poetry-graphic-design
Da, a slažem se sa njim i povodom uloge grafičkog dizajna. To pitanje pravilnog "ritma" je zašto nalazim većinu savremenih američkih stripova glavnog toga vizuelno neinteresantnim, koliko god da su pojedinačne stvari dobro nacrtane. Uglavnom su buka, i kadrovi koji bi možda trebalo da zauzmu pola table rastegnuti su na čitave dve. Svuda su velike "emocije", čak i kad nema emocija u datom sadržaju - kao kada klincu daš električnu gitaru i najjače pojačalo i zvučnike na svetu i on počne da se pravi važan.
Evo nekih od meni omiljenih crtača, koji svi do jednog umeju da izvuku vrednost i emociju (i) iz malog, ili da ih smeste u proces "montaže".
Chaykin:
Simonson:
Garcia-Lopez:
Guy Davis:
Ovakvih primera ima dosta, ali stavio sam neke stvari koje već imam spremne za ovakve potrebe.
Alex Ross ima nešto "nerealistično" u svom pristupu kolorisanju, ali to se nigde ne vidi više nego u predlogu za Fantastičnu četvorku (koji nije dobio zeleno svetlo). Postaviću i to kad stignem.
|
| Macon |
Posted - 15/05/2020 : 14:03:57
quote:
Originally posted by ridiculus
quote:
Originally posted by Vlaadisha
quote:
Originally posted by ridiculus
...kada recenzenti pričaju o stripu kao da pričaju o prozi, a crtež se samo pomene sporadično...
Ima Bogdanović jedan dobar tvit:
quote:
Comic people love debating whether the artist or the writer is the „director of the movie". Always thought the process is more comparable to songwriting. The writer writes the lyrics, the artist composes the music and in the end you have a song that goes nanananananananabatman.
Pazi, obožavam to poređenje sa muzikom! Mislim da sam to prvi put čuo od Steranka. Broj i raspored kadrova, kako je scena podeljena na njima - taj ritam mi je jedna od najvažnijih stvari kad procenjujem strip. Zato je ono što su nekoć radili u Stripoteci i u Stripu 81 (i 82...) bilo travestija, ona reorganizacija kadrova ili spajanje stranica. Naravno, tada nisam imao ovu mudrost - a nisam ni bio svestan čina - pa nisam obraćao pažnju.
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Elem, da se vratimo na grafikon. Evo uneo sam nekoliko klasičnih imena. Neka bi možda trebalo malo levo ili desno, ali nisam hteo preko njegovih.
Da, sviđa mi se ovo. Colan mi je uvek bio zanimljiva pojava i sam bih ga tu stavio. John Buscema i Garcia-Lopez su sinovi iste muze po mnogo čemu, a opet su tako prepoznatljivi. Ha-ha, Ross južnije od juga.
Čudi me da Fiffe sam nije stavio Romitu Mlađeg, ipak je rastao na njegovom Daredevilu. A postoji i formalna sličnost sa Millerom.
Meni je Hughes ideal "realistične urednosti" - posebno kad crta žene - i slažem se sa njegovim postavljanjem dole desno.
Zanimljivo da je Arthur Adams tik ispod Ware-a a verovatno ima više linija po strani nego Ware u čitavoj karijeri! Što govori da ni ovakva tabela ne pokriva sve aspekte "stila". Verovatno bih njega pomerio malo nadole; ne bi trebalo da je "iznad" Minjole, iako su mu likovi stilizovaniji u kasnijoj fazi karijere nego na početku.
Nije poanta koliko ima neko linija nego kako su ravne, gladke ili "popeglane", sa rukom rađene ili ne. I kako završavaju, ili sa jasnim stikom ili otvoreno ili preko druge linije umjesto u stiku sa njom. Linije su u funkciji teksture ili svijetla, daju poluton- sivu boju.
Foster, Raymond, Adams, Hogarth su bili svi vrlo čisti ali ti si jih smestio lijevo od ordinate što je nonsens.
Foster bi morao biti čak vrlo desno. |
| Vlaadisha |
Posted - 15/05/2020 : 05:09:32
quote:
Originally posted by alexts
U ranom detinjstvu, neki od najvećih uticaja na mene, crtački, ostavile su epizoda Betmena od Adamsa i Ričarda Dragona od Kirbija u Eksu. Sećam se da sam kopirao crteže iz njih.
Meni je sledeća, koju je tuširao W. Wood, ostala u najboljem sećanju. Bilo bi zanimljivo uporediti te dve epizode.quote:
Originally posted by ridiculus
Broj i raspored kadrova, kako je scena podeljena na njima - taj ritam mi je jedna od najvažnijih stvari kad procenjujem strip.
Sethovo razmišljanje na temu:https://www.adammurphy.com/blog/2012/01/seth-comics-poetry-graphic-design |
| ridiculus |
Posted - 13/05/2020 : 00:00:04
quote:
Originally posted by Vlaadisha
quote:
Originally posted by ridiculus
...kada recenzenti pričaju o stripu kao da pričaju o prozi, a crtež se samo pomene sporadično...
Ima Bogdanović jedan dobar tvit:
quote:
Comic people love debating whether the artist or the writer is the „director of the movie". Always thought the process is more comparable to songwriting. The writer writes the lyrics, the artist composes the music and in the end you have a song that goes nanananananananabatman.
Pazi, obožavam to poređenje sa muzikom! Mislim da sam to prvi put čuo od Steranka. Broj i raspored kadrova, kako je scena podeljena na njima - taj ritam mi je jedna od najvažnijih stvari kad procenjujem strip. Zato je ono što su nekoć radili u Stripoteci i u Stripu 81 (i 82...) bilo travestija, ona reorganizacija kadrova ili spajanje stranica. Naravno, tada nisam imao ovu mudrost - a nisam ni bio svestan čina - pa nisam obraćao pažnju.
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Elem, da se vratimo na grafikon. Evo uneo sam nekoliko klasičnih imena. Neka bi možda trebalo malo levo ili desno, ali nisam hteo preko njegovih.
Da, sviđa mi se ovo. Colan mi je uvek bio zanimljiva pojava i sam bih ga tu stavio. John Buscema i Garcia-Lopez su sinovi iste muze po mnogo čemu, a opet su tako prepoznatljivi. Ha-ha, Ross južnije od juga.
Čudi me da Fiffe sam nije stavio Romitu Mlađeg, ipak je rastao na njegovom Daredevilu. A postoji i formalna sličnost sa Millerom.
Meni je Hughes ideal "realistične urednosti" - posebno kad crta žene - i slažem se sa njegovim postavljanjem dole desno.
Zanimljivo da je Arthur Adams tik ispod Ware-a a verovatno ima više linija po strani nego Ware u čitavoj karijeri! Što govori da ni ovakva tabela ne pokriva sve aspekte "stila". Verovatno bih njega pomerio malo nadole; ne bi trebalo da je "iznad" Minjole, iako su mu likovi stilizovaniji u kasnijoj fazi karijere nego na početku. |
| sawitch |
Posted - 12/05/2020 : 09:42:14
Meni nista levo od ordinate ne prija. Gadjao bih poslednji kvadrant. |
| Vlaadisha |
Posted - 12/05/2020 : 02:41:28
I meni je on daleko od "čistog", pogotovo dok se ložio na Grahama Ingelsa. Možda kasnije, kad je bio pod uticajem ilustratora kao što je npr. Franklin Booth, koji su nastavili tradiciju drvoreza (s tim što je ovaj sve to crtao tušem haha). Drugim rečima, pod "čisto" se misli i na karakter linije, pa je bolji prevod "uredno".
Ridiculus je u pravu, zavisi i od trenutka u karijeri. Malo sam se igrao sa svojim favoritima, Millerom i Mazzucchellijem. Dok se oko preciznog pozicioniranja možemo sporiti, evidentni su trendovi 1) eksperimentisanja sa ekspresivnim izrazom i 2) zaokret ka stilizaciji. Mazzuchelli je malo kasnio ali je na kraju otišao dalje.
I Kirby je otišao u istom pravcu, gotovo pravolinijski, ali mislim da je to više posledica neverovatnog obima posla. |
| ridiculus |
Posted - 12/05/2020 : 01:51:39
quote:
Originally posted by Vlaadisha
quote:
Tom Sutton
you dirty old man
quote:
Originally posted by alexts
Šta znači na grafikonu da je Rajtson izrazito "clean"? Neko ko se toliko oslanja na tuš, crnilo i brojne linije, mi ne odgovara tome, ili ne razumem podelu?
Znao sam da će neko to da pita, i mislio sam da ćeš to biti ti. Ali, pravo da ti kažem, to je prva stvar koju sam se i sam zapitao kada sam video grafikon. Ono što sam rekao na početku o upotrebljenim terminima ne treba shvatiti baš bukvalno, ali svi možete da vidite original, i svi vidite upisana imena, tako da nema veze ni sa tim. "Messy" očigledno zavisi od prirode linija i senčenja; vi koji se bavite crtanjem to verovatno prepoznajete bolje od mene. Upotrebljene alatke: penkalo ili četkica, i sl. I Toth se dosta oslanja na crne površine, a ipak je prilično "čist". Takođe, stil je poput organizma i živi i menja se kroz karijeru - dosta ovih pozicija zavisi u kom trenutku posmatramo nekog ili šta je za nas najreprezentativnije.
Ali sve ovo je samo obigravanje oko odgovora. Pošto ga nemam. Odnosno, i ja bih Wrightsona stavio više ulevo.
Suviše sam pospan za dalje komentare... nastavićemo drugom prilikom. |
| alexts |
Posted - 11/05/2020 : 22:17:54
Šta znači na grafikonu da je Rajtson izrazito "clean"? Neko ko se toliko oslanja na tuš, crnilo i brojne linije, mi ne odgovara tome, ili ne razumem podelu? |
|
|
