| T O P I C R E V I E W |
| alexts |
Posted - 29/07/2021 : 21:34:48
Evo jedne liste najznačajnih stripova - all time. Lista, od 50 naslova, je iz jednog domaćeg piratskog izdanja od pre više godina. Navodno je od National Cartoonists Society, što je američka organizacija, ali nisam mogao da nađem na internetu potvrdu toga, što znači da je od vremena pre razvijenog interneta ili je nekakva "piratska" lista, samo kvazipotpisana sa NCS.
Kakva god da je, prava ili lažna, mislim da je odlično sastavljena i to je jedna od retkih lista, koja sadrži sve vrste značajnih stripova, od novinskih stripova, preko comic booksa do evropskih albuma. Nije najsvežija, ali pitanje je da li bi se bitno promenila da se update-uje danas, s obzirom da ima samo 50 "mesta", a da nije lista od 100 naslova, koja bi uključivala još važnih stripova ili spisak od 1001 naslov, kakav je od Paul Gravett-a.
Komentari i da li bi vaše liste bile bitno drugačije?
Interesantan mi je drugi deo liste, gde ima naslova koji kod nas trenutno izlaze ili su objavljeni poslednjih godina. |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| ridiculus |
Posted - 23/10/2021 : 12:23:05
quote:
Originally posted by naker
Celuloza je vrhunska, kao i samo izdanje, ali nikada nisam naučio kako da se izborim sa repetitivnošću novinskog stripa :(
Jedan kaiš dnevno? 
Neeeee, sad izračunah da će mi trebati 20 godina za neki duži strip!  
Gospođica Blaise mi je ostala u lepom sećanju, ali nisam je čitao decenijama pa neću da sudim. Ali neću ni da čitam prikaze dok ne ponovim strip. Ili bar jedan njegov deo. |
| naker |
Posted - 23/10/2021 : 12:11:01
Celuloza je vrhunska, kao i samo izdanje, ali nikada nisam naučio kako da se izborim sa repetitivnošću novinskog stripa :(
Sa Alice je isto bilo mučenje ali izgurao sam nekako do kraja, kao što ću i sa Modesty.. samo prvom knjigom Modesty |
| borg |
Posted - 23/10/2021 : 11:49:51
Možda ti šušti papir, pa ti obara koncentraciju.
Pošto sa svim onim digitalcima koje si do sada recenzirao nemaš problema.
Ne znam šta da pomislim kad se sa Modesty mučiš a sa npr. Alice in Sunderland nema muke. |
| naker |
Posted - 23/10/2021 : 11:30:03
Već jedno mesec dana čitam prvu DW Modesty knjigu po jednu epizodu dnevno i mučim se najstrašnije :( Kome je Modesty srcu bliska bolje da ne čita moj osvrt |
| ridiculus |
Posted - 22/10/2021 : 23:35:50
quote:
Originally posted by alexts
Evo jedne liste najznačajnih stripova - all time. Lista, od 50 naslova, je iz jednog domaćeg piratskog izdanja od pre više godina. Navodno je od National Cartoonists Society, što je američka organizacija, ali nisam mogao da nađem na internetu potvrdu toga, što znači da je od vremena pre razvijenog interneta ili je nekakva "piratska" lista, samo kvazipotpisana sa NCS.
Kakva god da je, prava ili lažna, mislim da je odlično sastavljena i to je jedna od retkih lista, koja sadrži sve vrste značajnih stripova, od novinskih stripova, preko comic booksa do evropskih albuma. Nije najsvežija, ali pitanje je da li bi se bitno promenila da se update-uje danas, s obzirom da ima samo 50 "mesta", a da nije lista od 100 naslova, koja bi uključivala još važnih stripova ili spisak od 1001 naslov, kakav je od Paul Gravett-a.
Komentari i da li bi vaše liste bile bitno drugačije?
Interesantan mi je drugi deo liste, gde ima naslova koji kod nas trenutno izlaze ili su objavljeni poslednjih godina.
Naleteo sam skoro na indeks časopisa Cartoonist PROfiles, koji se bavio crtačima novinskih stripova, pa mi je ova lista ponovo pala na pamet.
Bilo mi je sumnjivo, između ostalog*, i to što je Modesty Blaise na njoj. To tako ne liči na Amerikance, da stave taj strip u naj-bilo šta! Na stranu šta mi mislimo o njemu ili koje su njegove realne vrednosti - jako malo verovatno je da bi Amerikanci dali prednost Modesti u odnosu na, recimo, Ripa Kirbyja, koji je uticao na čitav žanr, pa i na Jamesa Bonda.
Cartoonist PROfiles je izlazio od 1969-2005, skoro 150 brojeva. Napravljen je specijalan broj, u kome je indeks svih imena i naslova kojima su posvećeni pojedinačni članci ili odakle su uzimani primeri. Znate koliko puta se pominje Modesty u tom indeksu? Nula puta. Jim Holdaway? Nula puta. Peter O'Donnell? Takođe nula.
*to "ostalo" je mnogobrojno, počev od vrlo sumnjivog izbora japanskog stripa. Izbor deluje kao da je nastao na našim prostorima, a eventualno negde drugde u Evropi, možda Francuskoj. |
| alexts |
Posted - 13/10/2021 : 18:22:47
quote:
Originally posted by ridiculus
Evo jedne stavke: Mac Raboy je usavršio "ljudsku figuru u letu", koju su svi koristili kasnije
Jako je teško držati tako glavu u odnosu na telo, ali primilo se. |
| ridiculus |
Posted - 13/10/2021 : 16:19:06
quote:
Originally posted by Vlaadisha
quote:
Originally posted by ridiculus
Captain Marvel?
nismo još čuli po čemu je značajan, osim da mu je elvis maznuo imidž.
Evo jedne stavke: Mac Raboy je usavršio "ljudsku figuru u letu", koju su svi koristili kasnije, mnogi i preko Gil-a Kane-a. Tačno da Raboy nije crtao "pravog" Kapetana Marvela, ali jeste Juniora, koji pripada toj grupi likova (i naslova). U svakom slučaju, to je izvršilo ogroman uticaj na kasniju ikonografiju DC-ja.
 |
| vukozec |
Posted - 08/09/2021 : 11:54:05
quote:
Originally posted by alexts
Evo jedne liste najznačajnih stripova - all time. Lista, od 50 naslova, je iz jednog domaćeg piratskog izdanja od pre više godina. Navodno je od National Cartoonists Society, što je američka organizacija, ali nisam mogao da nađem na internetu potvrdu toga, što znači da je od vremena pre razvijenog interneta ili je nekakva "piratska" lista, samo kvazipotpisana sa NCS.
Kakva god da je, prava ili lažna, mislim da je odlično sastavljena i to je jedna od retkih lista, koja sadrži sve vrste značajnih stripova, od novinskih stripova, preko comic booksa do evropskih albuma. Nije najsvežija, ali pitanje je da li bi se bitno promenila da se update-uje danas, s obzirom da ima samo 50 "mesta", a da nije lista od 100 naslova, koja bi uključivala još važnih stripova ili spisak od 1001 naslov, kakav je od Paul Gravett-a.
Komentari i da li bi vaše liste bile bitno drugačije?
Interesantan mi je drugi deo liste, gde ima naslova koji kod nas trenutno izlaze ili su objavljeni poslednjih godina.
Zapravo jest prilično solidna lista. Najslabije stoji sa Japancima, ali pošteno pokriva ostatak glavnih strip žarišta, a dobro pokriva i razna razdoblja.
Ja sam čitao negdje 30ak naslova, najslabije stojim sa najstarijim koje poznajem kao dio opće kulture, ali nisam ih sve aktivno čitao. Također su mi američke superjunačke franšize poznatije iz kasnijih devijacija u raznim medijima nego u originalima.
Nekoliko naslova sa liste dobilo je domaća izdanja i ove godine. Što još nedostaje? Što nikad nije objavljivano kod nas, a što nema recentno samostalno (nerevijalno) izdanje? |
| Mr. Bushido |
Posted - 16/08/2021 : 00:23:25
quote:
Originally posted by Macon
Da li su Adams i Drake imali obrazovanje?
Bilo koje znanje može pomoči ali treba otvorenost i inteligencija pored ogromno rada za koji je potrebna volja i upornost. Imaš i one koje završe obrazovanje sa najlošim pozitivnim ocjenama i genialne samoobrazovane ali kad uzmeš masu jednih i drugih, obrazovani su u prednosti.
Adams i Drake su završili umjetničke škole.
Smatram da je obrazovanje svakako važno, ali pojedinac ne mora nužno imati formalno, akademsko obrazovanje kako bi bio kvalitetan autor.
Jean Giraud je dvije godine pohađao umjetničku školu i onda ju napustio. Nikad nije diplomirao. Andrija Maurović nije proveo ni godinu dana na likovnoj akademiji. Jack Kirby je umjetničku školu napustio nakon samo tjedan dana. Osamu Tezuka je završio medicinu - stripove je naučio crtati uglavnom gledajući Disneyjeve filmove.
U nekim je slučajevima dovoljna i samoedukacija, kao i praktičan rad. |
| ridiculus |
Posted - 14/08/2021 : 16:50:12
quote:
Originally posted by Macon
Da li su Adams i Drake imali obrazovanje?
Neko jesu, a koje konkretno, ne sećam se. Mogu da pogledam, ali tu ti barem nisam ja potreban. 
Svejedno, bez Adamsovog studija Continuity mnogo šta bi bilo drugačije. Možda ne bismo imali Franka Millera - koji je, usput, takođe bio bez zvaničnog obrazovanja. Sienkiewicz je takođe krenuo odatle. Eto kako je i neko sa najvišim obrazovanjem ipak kopirao Adamsa.
Meni je Neal Adams uvek delovao kao nabusiti kauboj, ali talenat ne mogu da osporim, kamoli uticaj. |
| Macon |
Posted - 14/08/2021 : 16:34:38
Da li su Adams i Drake imali obrazovanje?
Bilo koje znanje može pomoči ali treba otvorenost i inteligencija pored ogromno rada za koji je potrebna volja i upornost. Imaš i one koje završe obrazovanje sa najlošim pozitivnim ocjenama i genialne samoobrazovane ali kad uzmeš masu jednih i drugih, obrazovani su u prednosti. |
| ridiculus |
Posted - 14/08/2021 : 16:05:53
Drago mi je da si to rekao jer me to dovodi do onog što sam hteo da kažem u nastavku, iako ću otvoriti drugu temu za tu priču. Odnosi se na Burnea Hogartha i akademski pristup popularnoj umetnosti.
Osim toga, citat je služio da pokaže da je Drake bio Adamsova inspiracija, a ne da je ovaj bio gromada kritičkog mišljenja o umetnosti i mislim da sasvim lepo podržava tu početnu tezu. O Adamsu može svako da misli šta hoće, ali to nema više veze sa ovom raspravom.
Škola je potrebna, u smislu iskustva, proučavanja, promišljanja, poređenja, ali akademija može da bude ideološki zatucana i da onemogućava razvoj forme isto koliko i da potpomaže. Kada se radi o pop-umetnosti, akademija obično prati dešavanja i trendove i to vrlo sporo. Ne oblikuje ih. K'o što je rekao Česterton u jednom od najboljih aforizama svih vremena:
quote:
Hvala Bogu na obrazovanju, jer bih bez njega shvatao obrazovane ljude ozbiljno.
Neki od najuticajnijih u stripu ikada su bili formalno neobrazovani, ali su sami naučili sve što je bilo potrebno. Gil Kane, na primer, koji je bio dovoljno artikulisan da potuče 99% akademika u bilo kakvoj raspravi o stripu. Ali drugi su imali formalno obrazovanje. Leonard Starr, na primer. |
| Macon |
Posted - 14/08/2021 : 15:48:12
To su sve pričice jer su bili svi ti crtači neškolovani.
Sa akademskom pozadinom bi itekako mislili na liniju i linije. Dokaz, da je tako: francuski strip crtači koji su praktično svi več desetleća sa akademijom.
To, da je Adams mislio, da je neko "created new lines" je samo dokaz njegovog umjetničkog ograničenja u to vrijeme kad je provalio ovu glupost. |
| ridiculus |
Posted - 14/08/2021 : 14:23:02
quote:
Originally posted by Peyo
Čitao sam On Stage/Mary Perkins prvu kolekciju:
https://www.classiccomicspress.com/collections/leonard-starrs-mary-perkins-on-stage/products/mary-perkins-on-stage-volume-1?variant=549654298640
i utisak mi je bio jako dobar.
Nažalost, prve kolekcije (od 15) su out-of-print.
Elem, Neal Adams o Stanu Drakeu:
quote:
I realized as I compared [his linework] with everybody’s else lines, that Stan Drake seemed to have created new lines . . . Those lines meant Stan had a variety no one else had. So I jumped on the Stan Drake bandwagon and started to create my own kinds of lines. . . .
|
| ridiculus |
Posted - 14/08/2021 : 13:42:00
quote:
Originally posted by Peyo
Ovo što si napisao:
quote:
Originally posted by ridiculus
... uticaj tog stripa (a i Drakevog The Heart of Juliet Jones) na sve potonje crtače romantične struje u američkom stripu je nezaobilazan, od Romite Seniora preko Rossa Andrua do Garcia-Lopeza i dalje. Pa i na Neala Adamsa i Sienkiewicza na drugi način.
je tvoja pretpostavka ili se temelji na izjavama nabrojanih?
Pomalo od oba. A i čuo sam iz drugih izvora da je uticalo na ovog ili onog. Ne mogu biti siguran za Romitu, naravno, ali sličnosti su velike, i Romitini radovi su nastajali na istom mestu u slično vreme, pa je malo verovatno da nije imalo uticaja na njega. Garcia-Lopez otvoreno stavlja Drake-a među najveće uzore i kaže kako je najviše naučio od njega o "glumi" likova. (A Garcia-Lopez je neprevaziđen među modernim crtačima u tom aspektu.) Sienkiewicz ima samo reči hvale i za Starra i za Drake-a, i napisao je predgovor za jednu kolekciju The Heart of Juliet Jones. A Neal Adams je počeo karijeru sledeći slične trendove. Naravno, kasnije je radio i neke druge stvari, ali formati strane iz sveščice i novinske trake nisu poredivi (čak ni nedeljna "stranica" novinskog stripa ne sadrži mnogo eksperimentisanja). Žensku figuru i lica je crtao uglavnom pod uticajem komercijalne ilustracije tog vremena iz koje su došli i Starr i Drake. Njegov prvi bitniji rad je sapunica Ben Casey, novinski strip.
quote:
Koliko god serijal bio dobar upitno je da li treba ući (osim u dosta širokoj listi) među najznačajnije/najutjecajnije.
Njemu je prethodio vrlo dobar Stan Drakeov strip The Heart of Juliet Jones, također crtački sjajan i možda je imao utjecaja i na Starra.
Naravno, to sam i sam rekao, ili bar nagovestio razmišljanje u tom pravcu. Starrov rad je suviše jedinstven da bi istorijski bio među najuticajnijim. Međutim, među najbolje bih ga stavio bez blama ili pardona. E sad, Juliet Jones je prethodio On Stage samo po vremenu nastanka, i trajao je i posle, pa nisam siguran da li je hronološki odnos nedvosmislen. Nisam čitao mnogo od tog stripa, ali Kurt Busiek kaže kako je On Stage (daleko) bolje napisan, i sklon sam da mu verujem.
quote:
A žanrovski svima njima je prethodio strip (majka strip sapunica) Mary Worth koji će teško ući u neke liste značajnih stripova (iako treba reći da On Stage ima i avanturistički karakter pa nije isključivo sapunica) ali je sigurno bio utjecajan.
Ali ja bih pomenute stripove stavio u tradiciju fotorealizma koji je započeo Alex Raymond - ne sa Flašom Gordonom, naravno, već na kasnijim radovima kao što je Rip Kirbi. On Stage je svakako bolji strip od Kirbija.
Ovo je napisano u The Comics Journal-u povodom smrti Starra, 2015:
quote:
Although the adventurous soap opera strip had begun with Mary Worth in the late 1930s, it was in the late 1950s that Leonard Starr created the best-drawn and the best-written one with his Mary Perkins, On Stage.
Ili, Čejkinov osvrt u istoj publikaciji na isti strip:
quote:
On Stage was also that rarity, a beautifully executed strip that was also well written. And finally, although I'm sure no one knew it at the time, it was the last great adventure strip.
Meni je sve to još fascinantnije zato što organski ne podnosim kopiranje televizijskog modela u stripu, a On Stage je velikim delom samo "glave (i figure) koje pričaju" - međutim, to je urađeno toliko dobro i dinamično i grafički (i narativno) upečatljivo da sam morao da napravim izuzeće. Ali treba uzeti u obzir i da je novinski strip ritmički drugačiji od standardnog.
Ima tu još čitava knjiga koja bi mogla da bude ispričana ali možda je bolje otvoriti zasebnu temu za to? |
| Mr. Bushido |
Posted - 14/08/2021 : 12:57:02
Raspravu o Gravettu možemo prebaciti u postojeću temu.
http://forum.stripovi.com/topic.asp?TOPIC_ID=40600
http://www.paulgravett.com/1001_comics/1001_country/ |
| Peyo |
Posted - 14/08/2021 : 11:09:00
Čitao sam On Stage/Mary Perkins prvu kolekciju:
https://www.classiccomicspress.com/collections/leonard-starrs-mary-perkins-on-stage/products/mary-perkins-on-stage-volume-1?variant=549654298640
i utisak mi je bio jako dobar.
Pamtljivo je objavljivanje ovog stripa i u starom Strip Artu po vrlo dobroj epizodi.
Starr je za serijal nagrađivan od NCS-a 1960. i 1963., a 1965 je dobio nagradu Reuben.
Ovo što si napisao:
quote:
Originally posted by ridiculus
... uticaj tog stripa (a i Drakevog The Heart of Juliet Jones) na sve potonje crtače romantične struje u američkom stripu je nezaobilazan, od Romite Seniora preko Rossa Andrua do Garcia-Lopeza i dalje. Pa i na Neala Adamsa i Sienkiewicza na drugi način.
je tvoja pretpostavka ili se temelji na izjavama nabrojanih?
Koliko god serijal bio dobar upitno je da li treba ući (osim u dosta širokoj listi) među najznačajnije/najutjecajnije.
Njemu je prethodio vrlo dobar Stan Drakeov strip The Heart of Juliet Jones, također crtački sjajan i možda je imao utjecaja i na Starra.
A žanrovski svima njima je prethodio strip (majka strip sapunica) Mary Worth koji će teško ući u neke liste značajnih stripova (iako treba reći da On Stage ima i avanturistički karakter pa nije isključivo sapunica) ali je sigurno bio utjecajan. |
| ridiculus |
Posted - 14/08/2021 : 10:01:51
Ali se bar na toj listi 1001 naslova nalazi On Stage, koji po meni zaslužuje mesto među 100 "najboljih" naslova na zbirnoj listi svih formata stripa. Da li i među najznačajnijim, to je drugo pitanje. Starrov novinski strip se pojavljuje kao poslednji izdanak tradicije velikih avanturističkih stripova, pa ga je teško iz te pozicije oceniti kao jednog od najznačajnijih, jer ga ništa nije sledilo.
S druge strane, uticaj tog stripa (a i Drakevog The Heart of Juliet Jones) na sve potonje crtače romantične struje u američkom stripu je nezaobilazan, od Romite Seniora preko Rossa Andrua do Garcia-Lopeza i dalje. Pa i na Neala Adamsa i Sienkiewicza na drugi način.
 |
| ridiculus |
Posted - 14/08/2021 : 09:18:27
quote:
Originally posted by borg
Ako je kriterijum popularnost onda...
Ako je tako onda najprodavaniji strip na svetu - Dragonball treba na listu
Dragon Ball svakako treba na listu, ali ne zato što je bio najprodavaniji. Prodavanost i gledanost su najmanje važni kriterijumi, sami po sebi, i postoje mnogi primeri nečega što se isticalo po tom pitanju ali nije ostvarilo nikakav kulturni uticaj ili čak samo otisak. Na primer, film Avatar je takav.
Dragon Ball je izvršio silan uticaj na veći deo sveta, od Indonezije do Brazila, i bio je prethodnica za prodor mangi na mnoga tržišta. Osim toga, čitava kategorija šonen stripova od 80-ih naovamo je u dugačkoj senci njegovih tema i strukture.
Zapravo mi je lakše da se bavim "značajnim" nego "dobrim", jer ovo drugo je još manje precizno definisano - osim ako se ne pobrka sa "sviđa mi se". Percepcija je uvek subjektivna, ali bar percepcija "značaja" bi trebalo da je manje subjektivna od percepcije "kvaliteta", jer ne uzima toliko u obzir ukus i istoriju onoga koji opaža.
Što se tiče Gravetta i njegove liste, to je preterivanje. Ali dobro zvuči kao reklama. Predlažem sledeće: 10 000 stripova koje morate voleti ako hoćete da vas iko shvati ozbiljno! 
Osim toga, predratni Superman i Batman su još uvek tu, među 1001 stripom. Da li baš moramo da ih čitamo, ili šta? Nećemo shvatiti potencijal medija? Umrećemo neispunjeni? Da li baš moramo da čitamo Bendisa na 4 mesta? Kakav konceptualni sepuku! Naravno, to nije Gravettova ideja, već je samo jedna u nizu sličnih knjiga, sa odrednicom "... before you die".
Hoću da kažem, mnogo sam manje spreman da oprostim ovakve propuste što je lista duža, a 1001 mesto je verovatno više nego što mnogi mogu da nabroje naslova.
|
| Gil-galad |
Posted - 14/08/2021 : 04:31:39
Jednom davno je Macan ovde na forumu imao topic na kome smo predlagali najbolje stripove. Koliko se sećam, bio je plan da neko od balkanskih izdavača objavi listu najboljih svetskih stripova.
Ova lista od 50 stripova iz piratskog izdanja Batman: Godina prva je puko nabrajanje iz današnje perspektive... Neamerički stripovi su nabrojani samo ako su doživeli izdanje na engleskom, koliko mi se čini. Još, stara je najmanje 25 godina. A Gravettova ima taj problem što saradnici imaju odrešene ruke da ubace šta hoće; sad, prostor od 1001. mesta valja i popuniti... Ali verujem da bi lista od 100 naslova bila prava mera.
Then again, lista najznačajnijih i lista najboljih ili "you must read" nisu isto... Kao i kod svake liste, ne bi se trebalo opterećivati onime čega na njoj nema, nego je uzeti kao polaznu tačku za upoznavanje s potencijalno zanimljivim naslovima. (I. e. lično bih kao najboljeg Spideyja izdvojio period scenarista Lee/Conway, tamo neposredno pre i posle 100. broja, gde je strip crtao Gil Kane, ali je Lee/Ditko daleko najznačajniji period, jer svega što je došlo posle ne bi ni bilo bez njih... Samo jedan primer.) |
| Mr. Bushido |
Posted - 14/08/2021 : 02:25:10
quote:
Originally posted by borg
Neću se više ubacivati, prosto mi nije jasno kako nekom nije besmisleno postojanje liste 50 najznačajnijih stripova na svetu a da nisu dati jasni kriterijumi šta je sve to što neko izdanje kvalifikuje za tu titulu. I posebno kako uporediti i izmeriti koje je značajnije delo a koja dolaze iz delova sveta koji ne dele iste vrednosti.
Za mene prihvatljiva samo lista dobrih stripova sa neograničenim brojem mesta.
Neću vas više smarati. Puštam vas koji vidite smisao u ovom topiku da diskutujete.
Kao što rekoh, Gravettova lista je bolja za ovu raspravu. Ne samo zato što sadrži više od tisuću naslova, već i zbog toga što je svaki od njih popraćen tekstom koji nam otkriva zašto je konkretno uvršten na listu. Također, lista je vrlo reprezentativna, jer ju je uz Gravetta sastavljao njegov međunarodni tim suradnika. |
| borg |
Posted - 13/08/2021 : 01:56:17
Kod svake liste se suočavamo sa onim što se zove instikt stada. Ako deset njih kažu da je jedan naslov najbolji, jedanaesti će to prihvatiti.
Listajući kojekakve liste našao sam da postoje zajednički sadržaoci tipa - Maus, TDKR, From Hell, A Contract with God, Vendeta, Nadzirači... I onda ubace svoje neke komercijalne stripiće... Poture jedan deo liste koji će da pokriva drugi deo liste. I to se toliko pretvori u mantru da su onda ti noseći naslovi proglašeni za aksiom legendarnog stripa... E, sad, ja čitam te liste na engleskom, pa su uglavnom nosioci lista naslovi tog govornog područija. I mene vremenom ubede da je to tako... Da su i Spajdi, Betiša, Kapetan USA, Čudesna žena, Supermen itd. vrhunac devete umetnosti...
Da znam francuski, japanski, kineski itd. verovatno bi stalno čitao neke druge ustaljene naslove na listama...
E sad, ako uzmemo proizvoljno da na svetu ima 2 miliona različitih izdatih stripova, a ti treba da sastaviš listu 50 nekih po bilo kom kriterijumu je jako teško...
Čak i po zaradi je to jako teško poređati (a ona je najlakše uporediva), jer na primer imamo mange koje se prvo prodaju u sklopu magazina sedmičnih/mesečnih... Koji se prodaju u višemilionskim primercima svaki broj... Pa se to sakuplja u tankobone, pa se prodaju i kompleti... I za sve se obračunavaju posebni tiraži, zarade... Ne sabiraju se... Pirate i ne računamo...
Ako gledamo po uticaju... A šta je to uticaj?
Uticaj na društvo, na istorijske pojave (revolucije kojekakve, sekularizacije itd) ili uticaj na strip stvaralaštvo koje je usledilo posle tog nekog dela/autora? Ili uticaj u smislu popularizacije stripa uopšte?
Pa imamo različite škole, pravce, vrste... Da li možemo proglasiti francuski strip značajnijim od japanskog, ili iste manje značajnim od američkih... A šta sa Indie stripovima, koji imaju neki svoj put. Da li to znači da svakom pravcu treba dati mesta na listi? I koliko mesta? Kako porediti babe i žabe?
Da li novinski strip, dnevne table, karikature, ilustracije, strip magazini treba ili ne treba da se nađu na listama?
Karikature su bile jako uticajne. Karikaturalan način crtanja se zadržao i do danas, a da ne pominjem koliko su nekad karikatura i karikaturisti bili cenjeni i nagrađivani. Ili ćemo reći da je strip počeo od Betmena, Spajdermena,
Pa da li treba Persepolis na primer ubaciti na listu? Kako izmeriti značaj tog stripa?
Izbombardovani smo listama... Posle engleskog, francuski je najrasprostranjeniji jezik. Naravno da će u našem okruženju biti najbrojnije liste ova dva govorna područija. Da li ćemo mi prihvatiti mantru da se te liste moraju sačiniti od naslova ova dva govorna područija plus 20% drugih naslova koji će dati legitimitet takvim listama.
Pa te liste su u najvećem broju slučajeva komercijalnog karaktera.
I ova NCSs ima komercijalni karakter.
Koliko naslova bi trebalo da pripada japanskom stripu na današnjoj listi najznačajnijih?
Kako to uopšte izmeriti? Dva, pet, deset naslova?
Šta je to uopšte značajan strip?
Šta sa elektronskim stripovima kojih ima sada već mali milion. I koriste sve prednosti multimedijalne tehnologije?
Da li oni upadaju na listu? Kako među njima naći najznačajnije kada nastaju u isto vreme u ogromnom broju varijacija?
Jel po lajkovima? Ako je kriterijum popularnost onda...
Ako je tako onda najprodavaniji strip na svetu - Dragonball treba na listu
Ali onda stoji ona konstatacija da nije nužno najznačajniji onaj strip koji je uneo neku revoluciju, nego onaj koji je tu strip revoluciju uneo u najveći broj domova...
A opet, popularnost ne mora biti mera značaja. Uf, značaja za šta? Opet isto pitanje... Za zaradu da... A zarada donosi dalji razvoj stripa... Ma... Kako izmeriti koji je kriterijum važniji?
Meni je jedan običan Ibikus bolji i značajniji strip od bilo kog Marvelovog, jer predstavlja stvarno, surovo moralno stradanje jednog naroda kroz prikaz propadanja pojedinca. E, sada, da li ga ima i na jednoj listi... Nema... I baš me briga što ga nema na listi NCS.
Jer naravno da je bilo koji Betmen značajniji od tamo nekog, nikad čuo, Ibikusa... (samo primer stripa, umesto tog naslova može da stoji 50 drugih).
Za njih nije značajan, za mene jeste...
Neću se više ubacivati, prosto mi nije jasno kako nekom nije besmisleno postojanje liste 50 najznačajnijih stripova na svetu a da nisu dati jasni kriterijumi šta je sve to što neko izdanje kvalifikuje za tu titulu. I posebno kako uporediti i izmeriti koje je značajnije delo a koja dolaze iz delova sveta koji ne dele iste vrednosti.
Za mene prihvatljiva samo lista dobrih stripova sa neograničenim brojem mesta.
Neću vas više smarati. Puštam vas koji vidite smisao u ovom topiku da diskutujete. |
| Mr. Bushido |
Posted - 12/08/2021 : 23:07:02
quote:
Originally posted by alexts
Kakva god da je, prava ili lažna, mislim da je odlično sastavljena i to je jedna od retkih lista, koja sadrži sve vrste značajnih stripova, od novinskih stripova, preko comic booksa do evropskih albuma. Nije najsvežija, ali pitanje je da li bi se bitno promenila da se update-uje danas, s obzirom da ima samo 50 "mesta", a da nije lista od 100 naslova, koja bi uključivala još važnih stripova ili spisak od 1001 naslov, kakav je od Paul Gravett-a.
Gravettova lista je bolja, opsežnija i reprezentativnija.
Takva nam lista mora biti polazna točka za raspravu.
http://forum.stripovi.com/topic.asp?TOPIC_ID=40600 |
| going going |
Posted - 12/08/2021 : 04:26:13
Vrlo interesantna tema, stigao sam samo malo da bacim pogled, ali narednih dana cu iscitati sve pa se ukljucujem u diskusiju s nekim komentarom. |
| kasper |
Posted - 08/08/2021 : 20:35:28
quote:
Originally posted by naker
Fun Home bolje rangiran od From Hell...
boze sacuvaj/pomozi |
|
|
