| T O P I C R E V I E W |
| alexts |
Posted - 23/01/2025 : 09:01:38
Postoje recenzije na sajtu, ali sajt nije forum, a i tamo su opširne i ozbiljne recenzije, ovde bi mogli da se ostavljaju utisci od par rečenica, pa do opširnijih, kako kome odgovara.
Postoji topik "procitao i (ne-) preporucujem", ali on se ne bavi samo domaćim izdanjima, već i stranim i digitalnim stripovima, svim i svačim što je neko pročitao, sa čestim uzorcima tabli iz manje poznatih i nedostupnih stripova, sadrži diskusije itd. i uopšte preglomazan je, nije konkretno određen. Domaća izdanja se tu pomalo gube.
Postoje individualni topici (nekih) izdanja, ali uvek je moguće post iskopirati tamo i ovde.
Postoje individualni topici nekih forumaša za recenziranje, ali oni zamru kad nekom dosadi da piše, a neki nisu ni zaživeli.
Ali, pored svega toga, mislim da ima svrhe za jedan ovakav topik - samo sa prikazima-utiscima "domaćih", odnosno ex-YU izdanja. |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| borg |
Posted - 13/04/2025 : 00:50:16
I da si dao svih pet zvezdica, ne bi pogrešio.
Odličan strip.
|
| alexts |
Posted - 13/04/2025 : 00:08:13
Legende današnjice
Pierre Christin
Enki Bilal
(Stalker)
O politici, društvu, kapitalizmu i klasnim odnosima, preko fantastike i neobjašnj(en)(iv)og do priče o životu i egzistencijalizma. Ako se Pierreu Christinu može nešto zameriti (a i to samo iz ugla žanrova, što Legende i nisu) onda je to što nema glavnog junaka, koji ga posebno zanima i sa kojim se identifikujemo, nego je to grupa likova ili zajednica. Ali mora mu se priznati, da iako likove samo susrećemo, nekako nas sudbina tog (tih) kolektiva zainteresuje da vidimo šta će biti dalje, dakle zabavna komponenta ne zaostaje za umetničkom ambicijom.
Da su Christinove zamisli realizovane na najvišem nivou, pobrinuo se genijalni Enki Bilal, čiji su "rani radovi" na višem nivou od mnogih zrelih, a uticajnost na franko-belgijski i svetski strip je neporeciva. Kad gledam likove na njegovim stranicama kako samo razgovaraju, to mi nije ni najmanje dosadno, ne samo zbog dešavanja i Christinovih dijaloga, nego ponajviše zato što Enki savršeno koristi medij stripa, kadriranje mu je stripovsko, prizor-polja prikazuju ono što treba da obuhvate iz optimalnih uglova i u odgovarajućim su proporcijama. Stripovski pristup, danas često zamenjen filmskim u stripu (posebno kod američkih crtača, npr. Sean phillips i mnogi drugi), mnogo je efektivniji i ne stvara vizuelnu dosadu kao filmski (uprkos čestom detaljizmu savremenih autora). Tu su i brojni drugi kvaliteti, tipični samo za Bilala, makar mu prvi album crtački podsećao na alternativni strip.
Tri strip-albuma nalaze se u ovom izdanju - Krstarenje zaboravljenih, Kameni brod i Grad koji nije postojao (poslednji mi je najbolji), urađena 1970-ih, na visokom su nivou i mogu se preporučiti ljubiteljima kvalitetnog stripa. Ozbiljnije analize ovih stripova su za eseje, kakav je i Salkanov tekst na sajtu s.com-a.
****1/2 |
| naker |
Posted - 12/04/2025 : 23:02:29
Nestor Burma (Male & Tardi)
Old school retro klasična krimi noir detektivska priča. Nestor Burma je šok za misterije, privatni detektiv koji u klasičnom noir fazonu često gubi i često greši, često dobija batine, non stop puši iz svoje omiljene lule, često loče i muertos je pijan, nema sreće sa devojkama, ali nekako na kraju uvek uspeva da se snađe zbog svoje sposobnosti dedukcije i zaključivanja. I uz malo zdrave doze sreće. Nestor se često sukobljava sa zvaničnim organima vlasti i sa policijom je u toplo-hladnim odnosima.
Strip rađen po književnom predlošku, jako gusto napisano i ovde ima zaista ogromne količine teksta. Veoma veliki broj likova, nekada je teško zapamtiti sva ta čudna francuska imena i prezimena i ko je tu zapravo ko. Strip treba umereno konzumirati kako zbog količine teksta tako i zbog kompleksnih detektivskih momenata. Trebalo mi je skoro tri nedelje da iščitam sve, poslednji put sam čitao strip ovako dugo kada sam čitao Iz Pakla Alana Mura. Strip je stara škola, često na kraju poglavlja sledi ekspoze gde se prepričava celokupna radnja dešavanja do tog momenta. Ovo pogotovo dolazi do izražaja u drugoj priči Stanična ulica 120 koja je po mom skromnom mišljenju genijalna i najbolja priča u ovom omnibusu.
Crtež je vanserijski. Odlična linija, Tardi je majstorski uspeo da skine atmosferu Pariza tog vremena. Mračne ulice, mračna predgrađa, često pada kiša i ulice su mokre što samo podiže sveopšti osećaj vlažnosti. Odlično radi kontrast između svetla i senki. Ima dosta scena borbi prsa u prsa i pucnjava, Tardijeva pomoćnica je poprilično seksi takođe. Ali svakako je najbitnije da je u putpunosti uspeo da skine tu mračnu noir atmosferu, c/b grafizam veoma bitan atribut oog dela. Ovo važi za prve četiri priče, poslednja Mamurluk težak kao olovo je nacrtana u skroz drugačijem fazonu. Ofarbana je, i nepotrebno sve izgleda zumirano gde su face likova i njihovi izrazi lica u krupnom planu, a pozadina skoro da uopšte nema. Loš crtež najlošije priče u ovom omnibusu.
Izdanje zbog obima stranica zaista izgleda impozantno, pravi kapitalac. Ne sećam se da li je Komiko imao obimnije izdanje od ovoga. Ali tu je zaobljena rikna pa se strip lako otvara i čita bez problema. Prevod Kostrovića klizi kao podmazan, Komiko uvek ima odlične prevode. Jedinu zamerku imam na izbor fonta slova t koje izgleda kao r, pa mi je trebalo vremena da se naviknem. Ovo pogotovo dolazi do izražaja kada se t nalazi pored i ili uzvičnika pa se onda dobiju nekad veoma čudni simboli koji izgledaju konfuzno.
Davno mi nije ovako dobro legla jedna klasična krimi noir detektivska priča. Za ljubitelje klasičnih detektivskih priča u maniru Šerloka Holmsa i Hektora Poaroa, Nesto Burma je obavezno štivo. Samo je jedan Tardi  |
| naker |
Posted - 10/04/2025 : 22:28:15
Patkovgrad #2: Moja dolina snova (Karl Barks)
Više mi leže duže priče kao što su Moja dolina snova ili Tajna Atlantide od onih kratkometražnih jer cenim da su fore i pouka bolje kada imaju mesta da se razmahnu i dovoljno razrade. Ali činjenica ostaje da su svima voljene patkice nešto u čemu podjednako mogu da uživaju i mlađi i stariji. Barks demonstrira talenat i umeće kako u pripovedačkom tako i na crtačkom planu. Kreativno i razigrano osmišljeno i realizovano, prepuno vanvremenskog i univerzalnog humora i komičnih situacija, uz veoma umešno ubačene zrele i mudre lekcije za mlađe naraštaje. Štivo koje pleni i dušu i telo i ostavlja osmeh na licu jer imamo priliku da čitamo i gledamo nešto što je zaista kvalitetno i vredi utrošenog vremena. Sjajne su patkice |
| jogurt |
Posted - 31/03/2025 : 23:39:37
Saga o večnima
 
Kada sam počeo da čitam ovo pribojavao sam se da li će mi apsolutno nepoznavanje Tora i nordijske mitologije smetati; srećom nije bilo tako i ovo se lagano može čitati bez većeg predznanja
Svašta je ubačeno u ova dva toma. Večni ovde imaju ozbiljnu ulogu, pisano je o samom postanku celog Asgarda i svih bogova u njemu i sve je lepo posloženo, bez većih škripanja u radnji. Strip zahteva i strpljenje čitaoca, jer na primer zaplet koji se upravo desi se razreši tek posle mnogo stranica u kojima se naizgled ne dešava ništa vezano za taj zaplet, tako da je poželjna malo veća koncentracija pri čitanju.
Meni su ovde možda bili najinteresantniji Nebesnici (kojima se moglo posvetiti dosta više stranica) i kopkalo me je kako će se sve to razrešiti. Zato mi je onoliki deo inspirisan Nibelunzima koliko god bio dobar, pomalo mi je i smetao; naročito pošto nisam veliki fan epske fantastike i zbog toga što ipak pravi veliku digresiju od Nebesnika (rasplinjava se radnja). A što se tiče samog razrešenja problema s Nebesnicima, moram reći da nisam najzadovoljniji, jer je nekako došlo naprečac. Neke sitnice ostaju skroz nerazjašnjene i zanemarene, kao na primer šta se desilo sa onim arhitektom i devijantom u Peruu, ali tu treba imati razumevanja da je razrešenje došlo nakon par godina pisanja tako da to i ne uzimam kao veću zamerku. Takođe, već sam pozaboravio, zašto je Odin bio zavetovan na ćutanje da planira napad na nebesnike? Zar nije samo to mogao reći Toru kako se ne bi sukoili uopšte?
Žao mi je što Sajmonson nije više crtao, bio mi je dosta bolji od Polarda i voleo bih kad bi neko izdavao i njegovog Tora.
Za Sagu o Večnima ide preporuka, u principu jako lep strip. Dosta maštovit, na momente pozitivan trash deo sa devijantom rvačem mi je genijalan; ovakve stvari su mi skroz okej i voleo bih da su još zastupljenije kod nas.
3+ /5 |
| jogurt |
Posted - 28/03/2025 : 20:44:56
Meni Solomon Kejn deluje jako zanimljivo, i nekad će se pročitati.
A što se tiče Tomb of Dracula, Pjero je to najavio kod Matorog Konja. |
| alexts |
Posted - 28/03/2025 : 19:38:02
Solomon Kejn
Pripovesti, knjiga 1 i 2
Ova dva toma od DW-a obuhvataju sve što je Marvel radio na liku Solomona Kejna do trenutka izvornog objavljivanja ove zbirke (sadržaj se poklapa sa omnibusom, u originalu). A to su kraće priče (i malo duže) iz crno-belih magazina, ponajviše Savage Sword Of Conan, ali i par drugih. Od kolornih sveski u prvoj knjizi nalaze se Marvel Premiere #33 i #34 (crtao Hauard Čejkin, kao i jednu CB priču), a u drugoj knjizi mini serijal (The Sword of) Solomon Kane #1-6.
Po meni najbolji deo je Čejkin uradio, mada se njegova vizuelna interpretacija Kejna razlikuje ponešto od ostalih-uobičajenih. Sasvim dobra je i pomenuta mini-serija, na kojoj možemo videti Minjolu kao crtača jedne epizode, Ala Vilijamsona kao tušera nekih. Uopšte, autora ima dosta i raznoliki su, crtači i scenaristi. Mogu se videti različiti crtački stilovi, od ranog Majka Zeka do Nila Adamsa, a u maniru starog (horor-fantasy) Marvela.
Većina priča mogu se okarakterisati kao dobre, ima par prosečnih, a par priča (kao ona koja otvara knjigu 1, zbog svoje jezovite atmosfere) biće nekom i vrlo dobre. Scenariji su adaptacije svih priča (ili većine?) Roberta Hauarda, a neke kraće su originalno napisane za strip.
Ono što je specijalnost ovog dvotomnog izdanja i što će se teško sresti u drugim izdanjima je to što su neke Howardove priče stripovane dva puta i kao takve ovde obuhvaćene. Ljubiteljima stvaranja stripova, ovo će biti poslastica jer će imati prilike da pročitaju po dve verzije nekih priča. Kako će "regularna" strip-publika koja ne zna za ovo reagovati, ne znam, verovatno će neko imati osećaj da čita reprize u istom izdanju.
Domaći izdavači nemaju previše sreće do sada sa objavljivanjem crno-belog Marvela (ili želje), izuzev Konana (videli smo i Kralja Kula i Vampirske priče), iz različitih razloga, pa se pitam hoće li se ikada izdati Drakula, Zombi, a zašto ne i CB Šang Či ili Gvozdena Pesnica?
Što se Solomona Kejna tiče, ljubitelji fantastike, Konana i R. E, Howarda, ne bi trebalo da propuste ovo izdanje, a ljubitelji klasičnog Marvela i nisu.
Propustih da kažem da je u CB epizodama dobar doprinos na Kejnu dao (manje poznati) crtač Dejvid Venzel (po adaptaciji-tekstu Dona Glata).
Izdanja su tehnički besprekorna.
*** |
| jogurt |
Posted - 22/03/2025 : 20:26:00
Arzak - Hermetička garaža
Kapiram da ovi stripovi prvenstveno ne treba da se gledaju kroz njihov tok radnje ili scenario; ovde su stvari bitnije na nivou ideja i nekog igranja sa medijem stripa. To naročito važi za Arzaka.
Arzak
One tri pričice od po 8 stranica su mi bile ubedljivo najbolji deo stripa i jako lepo su mi legle. Crtež je tu naravno vanserijski, a čak se i neki obrisi sveta Arzaka pomalo naziru. Skretanje mi nije bilo dobro, nisam preveliki fan kada autor pominje sebe, svog izdavača i tako te stvri u stripu; takve zafrkancije mi često nisu zanimljive. Završna priča lepo zaokružuje celinu i Arzak mi je generalno bio vrlo dobar.
4- /5
Hermetička garaža
Ovo je tako pozitivno otkačeno i blesavo da je super za čitanje. Prvih 40-50 stranica su mi vrh, kako pričom tako i crtežom gde su na par mesta tako genijalni kadrovi, kako idejno tako i čisto crtački, da će mi biti urezani u pamćenje zanavek. U drugoj polovini već sve to počinje malo da zamara a i crtež mi je malo slabiji. Kasnije sam video da je Mebijus na ovome radio par godina tako da se vidi razlika u svakom smislu na početku i kraju albuma. Završnica je okej, nekako je uspela da stavi mašnu ovoj ludnici od stripa. Svakako odličan strip, neverovatno kreativan i pozitivno zajebantski :D
5- /5 |
| alexts |
Posted - 21/03/2025 : 17:06:09
Ne pratim, ne skupljam, ne jurim, kupim samo ako naletim. Pošto nisam fan mangi, kompleti bi mi zauzimali dragocen prostor, koji nemam, a nemam vremena ni za toliko čitanje razvučenih i predugačkih priča. |
| borg |
Posted - 21/03/2025 : 15:33:24
Ja sam uzeo komplet kod Darkwood-a.
Ne znam za pojedinačne brojeve. :(
Meni su ti kompleti gotivni. Kad se zaokruži, ostavi se malo brojeva i ko hoće, kupi sve odjednom. Pola ovih stvari sam i kupio samo zato što se mogu kupiti kao komplet. Ovako pojedinačno mi ne bi palo na pamet da pratim, sakupljam, jurum...
|
| john connor |
Posted - 21/03/2025 : 12:07:54
Ni ja ne mogu da nadjem Dedpul i mrtvi predsednici. |
| alexts |
Posted - 21/03/2025 : 11:09:58
Nisam školski uzrast, ali ne mogu da nađem 3-jku ni u jednoj knjižari. |
| borg |
Posted - 21/03/2025 : 10:00:38
Beležnica smrti
  
  
  
  
Beležnica smrti.
Scenario: Tsugumi Ohba / Crtež: Takeshi Obata
Izdavač Darkwood (2020-2021. god.) 12 knjižica na po 196 strana. Crno belo. Mek povez. 13. knjižica: dodatne kratke priče, ne utiču na glavni serijal.
Postoji mesto koje nije ni raj ni pako. Mesto u kome žive sablasni likovi. Mesto u kome vlada kralj i u kome se stanovnici dosađuju. Sve ima ukus peska, a ni ne izgleda živopisnije. To je mesto gde obitavaju Šinigamiji. Oni koji su tu zaglavili na putu za raj ili pakao. Svaki ima posebnu beležnicu koju dobija od kralja. Pomoću nje produžava sebi život tako što upisuje ime nekog zemljanina koji tada umire prevremeno, a godine koje bi proživeo se dodaju šinigamiju na životni konto. Gubitak beležnice, uništenje ili neupisivanje imena dovodi do pretvaranja Šinigamija u pesak, tj njegovog nestanka.
U vezi beležnice postoje određena pravila kojih čak i Šinigamiji moraju da se pridržavaju. Van toga je sve dozvoljeno. Pa čak i malo zabave, tako što će Šinigami „slučajno“ izgubiti beležnicu koju će naći sedamnaestogodišnjak, jedan od najpametnijih momaka u Japanu. On će pokušati, kroz neke umne partije šaha, moralne lavirinte i borbu sa sujetom, da pobedi zlu sreću koja ga je zadesila.
Kako smrti postaju učestalije i transparentnije sa svakim upisom u beležnicu, javlja se prirodna potreba ljudi da se zaštite od nekog ko može tako lako da ih ubije. Unajmljuje se detektiv, koji je isto devetnaestogodišnjak, sličnih umnih sposobnosti kao i „ubica“. Tada kreće igra nadmudrivanja koja će od početka do kraja obeležiti formu i tok stripa.
Crtež je ugodan, lepo nosi radnju. Teksta ima dosta, što je neuobičajeno za mangu. I ume malo da umara, posebno kada se od prve do poslednje knjige stalno ponavlja slično. Retke su mange koje održavaju ovakav ritam teksta od početka do kraja. Na 2000+ strana nakupi se.
Rasteri su često blaga katastrofa. Prosto smetaju pri čitanju. Čudi me da Japanci nisu ovo rešili naknadnim dodavanjem teksta u pripremi materijala a ne ispisivanjem po originalnim tablama?!
Nadao sam se da će se serijal završiti tako što Raito igrajući nekoliko koraka unapred osigurava sebe da ne može nestati. Možda čak postati i Šinigami i dobiti svoju beležnicu. Šta znam. Kraj jeste nekako linearan i logičan. Pa samim tim i nije loš.
Trinaesta knjiga je bonus materijal. Kratke priče. Nije loše, ali se i bez nje može.
Sve u svemu prve tri-četiri knjige su prilično dobre. I vidi se koliko je više vremena, truda, pažnje posvećeno tu, nego u nastavku. Posle dolazi do blagog pada, repetitivnosti i zamora kod čitanja, ali je radnja dovoljno zanimljiva da te vuče napred. Čitao sam po jednu dnevno. Sasvim dovoljno da se ne zasitim prebrzo a dovoljno brzo da pohvatam sve dok je taze.
Preporuka i za ovaj serijal. Posebno ako ste ciljna grupa (školski uzrast), mada ni nama matorima ništa ne fali povremeno da pročitamo ovako nešto.
|
| borg |
Posted - 21/03/2025 : 09:51:49
DRUUNA
Davne 1985. prvi put je Druuna objavljena. Već naredne godine izlazi u Metal Hurlantu, na engleskom. I izaziva jake reakcije publike. Kako je i sam Serpieri govorio: Iznenađen sam količinom pisama i komentara. A bilo ih je podjednako, pozitivnih i negativnih. Dok su jedni proglašavali autora venecijanskim majstorom i pozivali na nastavak priče, drugi su ga prozivali zbog jeftine erotike. Šta je strip Druuna? Da li je to erotika, SF, horor, misterija, avantura?
Dok sam bio mlađi, Druunu sam čitao u parčićima, zakinut za kontinuitet i širi kontekst priče video sam samo ono što i kanadske vlasti, kad su materijali stigli na granicu i bili zaplenjeni zbog kršenja nekih zakona. 
Ali, Druuna je više od puke erotike.
U jednom tekstu sam pročitao da je italijanski autor rekao da je Druuna nastala kao reakcija na AIDS, od koje su oboleli i njegovi prijatelji (a kasnije i umrli). Virus koji se širio zahvaljujući mladalačkoj strasti i pretio opstanku čovečanstva, doveo je do toga da se oboleli tretiraju kao društveni otpad, osuđeni i žigosani od zdravog društva. Šansu da požive imali su samo ako redovno piju terapiju.
Prvih nekoliko albuma se bavi tom temom. Kasnije kreće probijanje okvira ili kulminacija erotike. To će biti ostavljeno čitaocima da procene.
Mebijus je voleo da stvori svet, bez scenarija. Sa dosta fenomenalnih crteža, od kojih je kasnije pravio priču. Tako je nastala i Hermetička garaža.
Serpieri je bio deo te ekipe. Pomislio je: Ako je autor bog koji može da stvori svet po svojoj želji, zašto ne bi mogao da stvori svet u okviru sveta. Jedan-dva podsveta i tako dalje. Mislim od četvrtog albuma kreće to putovanje kroz portale svesti, nesvesti, svetova, paralelnih univerzuma, virtuelne realnosti. Ljudi moji, nema čega nema. Sa druge strane, postaje sve smeliji i otvoreniji u scenama seksa, woke zajebancijama, sado mazo akcijama. Da bi se od sedmog albuma opet malo pritajio, fokusirao na ženstvenost i vraćao polako počecima. Poslednji album koji je izdao, a označavaju ga kao nulti je u stvari petlja koja sadrži dosta simbolike, i vraća priču na prvi album. Poslednja strana je prva strana prvog albuma. Time priču zaokružuje majstor za crtanje ženske figure.
(Da li će se čitati na poćetku ili kraju, nije važno, jer će se opet doći do tog nultog albuma. )
Za one koji do sada nisu čitali ni prvi album, mali sinopsis:
Priča počinje sa albumom Morbus gravis, što bi u prevodu sa latinskog označavalo tešku (neizlečivu) bolest. Naučno fantastična horor priča o telu. Smeštena u nepoznati, futuristički grad u čijem se centru nalazi glavna junakinja Druuna. Živi u skrovištu sa svojim partnerom Šestarom, koji je oboleo od opake bolesti koja ga polako pretvara u čudovište. Postoji serum, koji taj proces usporava, blokira ili na trenutke briše, pa Šestar kada primi dozu postaje ponovo čovek i nije zarazan. Naravno, prvo vodi ljbav sa Druunom, a posle razgovaraju.  Kako bolest napreduje, trebaju sve veće količine tog seruma, do kog Druuna dolazi predavanjem svog tela doktoru. Naravno, put od skrovišta do doktora prolazi kroz deo grada koji je pun nasilja, zaraze, čudovišta... U kome sveti ljudi love zaražene i šalju ih na niže nivoe. Ako bi grad bio čistilište, onda bi to podzemlje bilo pakao. Dok na višim nivoima su oni zdravi.
Izvan gradskih ulica, lutaju horde mutanata, silujući, ubijajući nezaražene. Da bi preživela Druna u takvom svetu, mora za zaštitu ili serum da daje jedino što ima - dupe.
Kada njihovo skrovište biva kompromitovano, prinuđeni su da se pokrenu. Šestar zna tajnu grada. I to nagoveštava Druuni. I tada kreće priča sa šokantnim krajem.
Ovde mi se svidelo kako je autor izbegao da crta nebo, kroz cela prva dva albuma.
Neću ostavljati komentar za svaki album pojedinačno, ili komentarisati neke obrte u radnji da ne kvarim užitak onima koji budu sposobni da pored golog dupeta isprate zamisao autora "metalca".
Kasnije se autor bavi temama kloniranja, transhumanizma, relativitetom vremena, virtuelnom realnosti na prilično kompleksan način, više kroz crtež, a manje kroz tekst, što otežava praćenje radnje. Naročito uz sve jaču erotsku distrakciju.
Crtež je fenomenalan. Žao mi samo što sam imao osećaj da su pojedini materijali lošijeg skena. Dosta scena mi je bilo ono da stanem sa čitanjem i uživam u razgledanju detalja. Ima tu detalja i iz Arzaka, mislim da je od Mebijusa maznuo pticu, i još neke detalje. Ima povezica i sa drugim autorima. Mislim da je utkao i deliće svojih ranijih dela "Doktora" i "Belog indijanca" u ovaj serijal kroz likove doce i Indijanaca u poslednjem poglavlju.
Serpieri je zaokružio ovaj ciklus priča i stavio tačku.
Ali uz njegov blagoslov scenarista Alessio Schreiner i crtač Eon (Joseph Viglioglia) nastavljaju Druunu. Odnosno, radnja je smeštena u vreme izbijanja epidemije, vraćaju nas na početke.
Samo meni to nema taj štimung. Evo par tabli sa neta, pa procenite i sami:
Što se tiče izdanja Lokomotive/System Comicsa nemam mnogo zamerki. Našao sam možda 4-5 slovnih grešaka u šest knjiga. Možda su materijali po negde mogli biti bolji.
Veliki format je svakako plus. Podeljeno u šest knjiga je lako za čitanje i nekako lepše. Ali jedno integralno izdanje kao ovo brazilsko bi sigurno bilo jeftinije i dostupnije. Mada je pitanje koliko bi bilo teško i zgodno za čitanje u velikom formatu.
Štamparija mislim da nije navedena ali mi vuče na Simbol. Tiraž je 500 primeraka za sve knjige. Format: 240 x 330mm.
Albumi su raspoređeni kao na slici:
Posle desetak noćnih čitanja, za mene je Druuna odličan naučno fantastični strip, oplemenjen erotikom.
Prosto sam se iznenadio kada sam završio sa čitanjem koliko sam imao krivu sliku o ovom delu.
Plus vizuelna raskoš. Preporuka i mlađim i starijim stripofilima (i ženskofilima). 
|
| alexts |
Posted - 17/03/2025 : 15:14:47
Žodorovski–Janjetov.
PRE INKALA
Prepuna neverovatnih stvari, ova priča daje sliku sasvim verovatne daleke budućnosti. Prepuna svakojakog preterivanja, ova priča deluje kao kombinacija raznih sastojaka, ubačenih sa savršenom merom.
Odlična kritika društva, raznih pojava i dekadencije (kakva bi za neke druge medije bila nepojmljiva), ali i sjajna avanturistička zabava. Daleko od toga da je sve savršeno u ovih 6 albuma, ali genijalnost Žodorovskog prevladava. Janjetov u nekim trenucima deluje kao crtač koji može sve.
Dostojan prequel Inkala, koji je i dovoljno drugačiji-svoj, jer se kroz priču o mladosti i odrastanju Džona Difula, bavi "urbanim polusvetom" budućnosti (kako kaže reklama), a manje duhovnim-SF-fantazijskim elementima Inkal - serijal nastavka (izuzev 6-og albuma, koji je prelaz ka njemu).
Dosta je rečeno o samom stripu, dodaću par reči o različitim verzijama. Pošto imam svih 6 SC albuma System Comicsa i čitao sam ih u periodima izlaženja, već dugo sam se spremao za ponovno čitanje. Nije mi bio prioritet nabavka novijeg izdanja, ali evo koristi od često pominjanih ČK rasprodaja - na jednoj od njih, reših da povoljno uzmem njihovo izdanje.
Reč je (kao i Fibrino) o izdanju sa starim kolorom i bez cenzura crteža. Razlika je prilična, tako da se u odnosu na S. Comics izdanje (valjda je takvo bilo za USA tržište) čini gotovo da se radi o sasvim drugom stripu. Stari kolor je neuporedivo bolji, ne samo što je prijatniji za oko od napadnog računarskog kolora, nego crtež sa njim dolazi do potpunog izražaja, dok je pretamnim tonovima kompjuterske boje, na momente potpuno zagušen i slabo vidljiv. Docrtavanja grudnjaka i bikinija, u stripu koji je u potpunosti za odrasle, su potpuno apsurdna. Prevod u ČK izdanju je odličan (solidan je i kod SC-a).
Ipak, ne želim da prodam i da se odreknem druge varijante, ne iz nostalgičnih razloga (jer sam Systemovo izdanje prvo čitao), nego ovako dobar strip vredi imati u dve alternativne varijante. Ako ništa drugo, zanimljivo je za poređenje.
***** |
| john connor |
Posted - 13/03/2025 : 14:43:08
Tacno. Mislim da Stalker ima najtezi posao. Meni se npr Noc nije uopšte dopala. Ali zbog Dzimija gledas da probas nesto sto nisi citao do sada, ili te ne zanima na prvi pogled. |
| Promys |
Posted - 13/03/2025 : 13:45:45
quote:
Originally posted by borg
Stalker kod Anta ima najnižu prosečnu ocenu među svim izdavačima exYU prostora.
Ima neka tajna veza... :)
Stalker zaista ima izuzetna izdanja (kako u smislu tehnikalija, tako i u smislu sadržaja) ali se radi o veoma specifičnim naslovima koji zahtevaju specifičnu publiku.
Nije ovo Talični Tom pa da mogu da ga čitaju svi od 7 do 97, uzak je krug tržišta koji ovo traži.
Malo je izdavača koji bi se usudili da krenu sa naslovima koje Stalker objavljuje, zaista hrabar izbor. Svakako pravi, samo se nadam da će naći pravu publiku. |
| jogurt |
Posted - 12/03/2025 : 19:03:17
Nadziraci
Ne znam sta bih rekao o ovome. Toliko je vec pisano ovde, a i moze se pisati u nedogled o mnogim stvarima, tako da necu ni pokusavati da napisem nesto ozbiljnije, dublje i duze :D
Ovo s pravom ima kultni status. Iako moram da priznam da sam se donekle u prvoj trecini mucio sa stripom i da nisam imao preveliki wow efekat dok sam citao vidim da vec par nekoliko dana nakon citanja uhvatim sebe da razmisljam o stripu. Oni tekstualni dodaci, iako su super odradjeni i totalno u sluzbi price, su znali poegde da me smore. Onaj strip u stripu mi je bio odlican, ali nisam uspeo da nadjem prevelike poveznice sa osnovnom pricom.
Neverovatno su docarani motivi, teznje i razmisljanja svih likova ovde, tako da moze lako da se smetne cinjenica da se radi o superherojima. Rorsah me je najvise dojmio. Kao lik bi mozda bio najblizi klasicnom junaku sa izrazenim osecajem za dobro i zlo; ali ispod toga bi lezao duboko tragican lik potresen stanjem stvari, koji radi uzaludan posao. I on zna da radi uzaludan posao, scena kada ga uplakanog ubije Menhetn mi je omiljena u stripu. Ali stvar je u tome sto je Rorsah verovatno najispravnijeg stava. Zato sto iako su svetski rat i kataklizma izbegnuti Ozimandijusovim postupcima, to je samo odlaganje do neke sledece takve krize; gde bi Rorsahov pogled na svet, iako mozda nekom delovao veoma jednostavan, bio najprikladniji i mozda najbolji moguci. Menhetn deluje da sve to zna, iako ubija Rorsaha. I o drugim likovima i radnji bi se moglo ovako pisati, ali meni je bilo zanimljivo samo da npisem rec-dve samo o Rorsahu :D
Strip je jako aktuelan da se cita sada, kada se uzmu u obzir desavanja u svetu; ali nazalost to bi se gotovo uvek moglo reci. Svakako super strip, ali nije mi bas mi samom vrhu onoga sto sam citao, tj nije za neki top 5, 10. I dalje mi je Swamp Thing omiljen Murov rad. Sto se tice Nadziraca, unapred se veselim nekom narednom citanju jer ce ga sigurno biti :D
ne bas mint
5 /5 |
| jogurt |
Posted - 12/03/2025 : 18:35:16
Bil i Bul - Svetski putnici
Pre svega jako lep strip. Radnja je otkacena od samog pocetka, ali takodje Roba to super dozira tako da sto album vise odmice strip postaje lucidniji i na par mesta na kraju prelazi u totalni pozitivni apsurd. Mozda nema previse super duhovitih scena, tek su mi se dve-tri fore jako svidele; ali strip odise velikom pozitivnoscu koja to zna da nadomesti.
Do sada sam citao i Bilovu druzinu, koja mi je tek malo slabija. Svakako su dobri Bil i Bul.
4- /5 |
| jogurt |
Posted - 12/03/2025 : 18:29:03
Filimon 3 - Viseci zamak
Ovo je super stvar
Kao i u dva prethodna albuma, masta je na maksimumu; ali mi je malo slabiji od njih jer mastarije iz tih albuma su mi bile zanimljivije a i povratak u stvaran svet je ovde slabo izveden, takoreci naprecac. Ali ovo je super vrcavo, ponekad pomislim da ako bih bio strip autor, voleo bih da stvaram ovakve albume :D
Kratke price su ovde super; generalno velika preporuka za ovaj album, kao i pogotovo za dva prethodna.
4+ /5 |
| borg |
Posted - 12/03/2025 : 17:43:04
Stalker kod Anta ima najnižu prosečnu ocenu među svim izdavačima exYU prostora.
Ima neka tajna veza... :)
|
| anto |
Posted - 12/03/2025 : 16:27:46
Dione&Bilal:Eksterminator 17 (Stalker)
Nisam puno očekivao od ovog klasika,nisam puno ni dobio,ali kao veliki poštovalac rada i dela Enesa Bilalovića,strip sam morao pročitati,i nije mi ni najmanje žao,jer grafičke bravure msje Enkija,spojene sa senjor Hozeovim bojicama,te upakovane u po difoltu bezgrešno Stalkerovo izdanje je pravi praznik za oči.
Sa druge strane,ili sam ja papak za ovakve neke "umne" scenarije,ili oni realno i nisu nešto specijalno,ali priča u Istrebljivaču 17 mi je daleko od nečeg spektakularnog.
Ajde računam da epitet klasika koji ovo delo nosi počiva na vizuelnoj komponenti.
Priča o androidu,u kome se budi duša njegovog tvorca (nakom smrti istoga),te on kreće u međuzvezdane avanture kako bi oslobodio braću po metalu,a koja je nastala pre skoro pola veka,je možda u tom trenutku bila hit,ali sada,iz mog ugla je žešće ostarela.Barem meni.
Ali dobro,verujem da će se naći dovoljno publike za ovaj album da se lepo prodaje,i ekspresno i rasproda,jer su i Dione i i Bilal,zajedno sa Viljarubijom jako poštovana imena sa u svetu devete umetnosti.
3.5/5 |
| alexts |
Posted - 07/03/2025 : 15:00:23
Voltar
Alfredo Alkala
(Lokomotiva)
Alfredo Alkala, čuveni tušer (i crtač) Marvel & DC stripova, pre nego što je počeo da radi na američkim stripovima, stvorio je lik i fantazijski serijal Voltar, 1963-e godine, dok je delovao na matičnoj, filipinskoj strip sceni. Kao lik, Voltar često zna da vizuelno podseti na Konana, što nije čudno, ako znamo da će 70-ih Alkala, kao tušer na olovci Johna Busceme, ostaviti svoj jak vizuelni pečat na Marvelovoj varijanti Konanovog lika, a i sam Alkala je bio inspirisan pričama Konanovog tvorca R. E. Howarda.
Ipak, Voltar se značajno razlikuje od Konana, kao serijal; iz ovog izdanja vidimo da je u pitanju uprošćenija verzija epske fantastike, u kojoj ne treba očekivati psihološki razrađeniju karakterizaciju. Prva priča ostavlja utisak bajke, a ostale epizode, koje se povezuju u veću celinu, takođe predstavljaju uprošćeno pripovedanje priče u stilu mita ili legende. Ono zbog čega se ovo izdanje nabavlja jeste crtež Alfreda Alkala, koji odiše spektakularnošću i jedinstvenom crtačkom veštinom svojstvenom za njega.
Iako se u Lokomotivinom izdanju nalazi zanimljiva Alkalina mini-biografija, o samom serijalu Voltar nema mnogo podataka. Rekao bih da je najveći deo serijala nastao u 1960-im, trenutno "izgubljen" tj nedostupan za štampu (verovatno zbog nesačuvanosti originala ili kvalitetnih materijala), a u ovoj knjizi se nalazi završnica serijala (celovita je priča), koja je nastala krajem 70-ih, a koju je tada u USA objavljivao Warren i drugi manji izdavači, pa postoje adekvatni materijali, koji su verovatno dodatno digitalno obrađeni, tako da otisak izgleda zadovoljavajuće tj. impresivno.
Na kraju, pored sjajnog crteža, kvalitet ovog (i ovakvih) izdanja leži i u tome, što nam predstavlja uzorak strip scene jedne zemlje - Filipina, koja nije dovoljno poznata, iako znamo da je iznedrila dosta kvalitetnih autora koje je asimiliralo američko strip tržište. Voltar je predstavnik filipinskog stripa i plod rada jednog od njihovih najpoznatijih i najboljih autora, koji stripofilima može da bude zanimljiv i sa istorijske strane, kao dela jugoslovenskog stripa, na primer.
***
|
| jogurt |
Posted - 05/03/2025 : 19:42:22
Daleko susjedstvo
Najbolja stvar kod ovog stripa bih rekao da je njegova atmosfera. Taniguchi pre svega jako lepo piše i najpribližnije bih to opisao tako da ovaj strip ima dušu. Ne znam koliko bih se složio sa autorovim stavovima ovde, ali svakako ih je lepo izneo i lepo je poentirao na kraju stripa, iako vidim da se nekima i nije svideo. Zadnja strana stripa je baš fora, u maniru Kjaverotijevih radova na Dilanu XD
Plus stripa bi bio i to što verujem da je pogodan za višestruka čitanja, posebno sa određene vremenske distance. Neki mali minus bi jedino bilo to što su neki likovi i neki događaji ubačeni samo da bi se još jasnije istakli neki autorovi stavovi, iako ti događaji ne deluju baš toliko ostvarivo.
Crtež mi je jako lep, naročito u retkim detaljnim ilustracijama prirode. Lica likova mi nisu drvena, čak su mi emocije likova takođe lepo prikazivane.
5- /5 |
| anto |
Posted - 02/03/2025 : 14:22:33
Pol Poup:100% (Stalker)
Nakupilo mi se Stalkerovih stripova,pa krećem da ih overavam,a prvi izbor je na ovom,koji mi se čini ponajviše po mom ukusu.
100% je više drama,ljubavna,nego SF;doduše sad pogledah na bedeteci,klasifikovan je kao grafička novela.
Priča o životima šestoro mladih ljudi,koji se isprepliću je komotno mogla da se stavi i u ovo naše vreme i u bilo koje drugo;Poup je izabrao blisku budućnost,i to svakako daje određene draži stripu.
Apropo scenarija,definitivno je u pitanju naslov za višekratno čitanje,ubeđen sam da ću tek otkrivati neke nove detalje.
Strip se inače pročita vrlo brzo.Nešto što je kvalitetan,a malo i zbog toga što je takvog tipa,nema previše zagušujućeg teksta.
Crtež,što reče Borg,sirov,prljav,više andergraund nego konvencionalan,ali pleni nekom svojom posebnom energijom.
Preporuka.
čelična 4.5/5 |
|
|
