forum.stripovi.com
forum.stripovi.com
Home | Profile | Register | Active Topics | Active Polls | Aukcije | Private Messages | Members | Search | FAQ
Username:
Password:
Save Password
Forgot your Password?

 All Forums
 Stripovi
 Bonelli
 Ultimate Julia - Julia fanovi

Note: You must be registered in order to post a reply.
To register, click here. Registration is FREE!

Screensize:
UserName:
Password:
Format Mode:
Format: BoldItalicizedUnderlineStrikethrough Align LeftCenteredAlign Right Horizontal Rule Insert HyperlinkInsert EmailYoutubeInsert Image Insert CodeInsert QuoteInsert List
   
Message:

Smilies
Angry [:(!] Approve [^] Big Smile [:D] Black Eye [B)]
Blush [:I] Clown [:o)] Cool [8D] Dead [xx(]
Disapprove [V] Eight Ball [8] Evil [}:)] Facepalm [facepalm]
Hail [hail] Kisses [:X] LOL [lol] Mister No [mrno]
Pirat [pirat] Question [?] Sad [:(] Shock [:O]
Shy [8)] Sleepy [|)] Smile [:)] Tongue [:P]
Wink [;)] Zagor! [zagor]    

   -  HTML is OFF | Forum Code is ON
Check here to include your profile signature.
    

T O P I C    R E V I E W
dzoni Posted - 05/08/2009 : 14:37:13


Julia - tekst o junakinji

Julia - recenzije

Julia - facebook

Julia - Sergio Bonelli Editore




evo mislim da jos nije otvoren fan klub za juliju pa sam ga ja pokrenuo.bas bi voleo da neka kuca nastavi izdavanje ove junakinje,stvarno kvalitetnog krimi stripa.pa ko zeli moze da napise nesto
25   L A T E S T    R E P L I E S    (Newest First)
solar Posted - 01/04/2020 : 18:43:14
#260
Priča: Giancarlo Berardi
Scenarij: Giancarlo Berardi, Lorenzo Calza
Crtež: Ernesto Michelazzo
Naslovnica: Cristiano Spadoni

https://www.sergiobonelli.it/julia/2020/03/30/albo/sotto-vuoto-spinto-1008003/

table:
https://www.sergiobonelli.it/resizer/-1/-1/true/1585579247176.jpg--.jpg?1585579247000
https://www.sergiobonelli.it/resizer/-1/-1/true/1585579247672.jpg--.jpg?1585579248000
https://www.sergiobonelli.it/resizer/-1/-1/true/1585579248102.jpg--.jpg?1585579248000
koze123 Posted - 01/04/2020 : 14:22:15
quote:
Originally posted by sumohrvat

Nastavak priče Veteran mi je puno bolji od prvog dijela, a naslovnica mi je genijalna...


I ja sad kada se par dana sleglo vidim nastavak kao superiorniji, mada oba broja se slažu sjajno kao celina. Jedna ambicioznija priča i ambiciozniji slučaj, rekao bih, pravo je uživanje čitati Juliju. Pravim par dana pauzu i čitam nešto drugo, pa prelazim na #11, Topi je crtač, očekujem neko ludilo!
sumohrvat Posted - 01/04/2020 : 09:47:30
Nastavak priče Veteran mi je puno bolji od prvog dijela, a naslovnica mi je genijalna...
jasar123 Posted - 30/03/2020 : 18:27:09
Juliju od Bonelija najduže čitam, prvo što ima 30 strana više, a drugo zbog dosta teksta (mada i to zavisi od epizode).

Recimo, najduže sam čitao Juliju 4. "vatrena stihija" - sat i 45 minuta. Mnogo teksta, a crtež užasan (Dal'Anjol) pa sam ponekad morao da se baš udubim da razaznam ko je ko. Srećom pa je crtao još samo broj 16, koliko znam, nije crtao posle toga.
Dwayne_Looney Posted - 30/03/2020 : 15:16:05
Bilo bi zanimljivo otvoriti temu o ovome. Meni je problem što u zadnje vrijeme malo koji strip čitam bez kraćih prekida uglavnom zbog gluposti vezanih za mobitel, ili stigne poruka ili mi padne na pamet nešto vidjeti na netu (to uglavnom kad su stripovi dosadni, recimo "Zagor: Thunderman" sam prije par dana čitao više od 2 sata) pa ima i trenutaka da jedem smoki/čips pa prekidam da bi oprao ruke...
U mene je to kao nogomet, 90 minuta traje meč ali 65-70 je "žive igre", ostalo su valjanja i oduljavanja s izvođenjem prekida.
Kako god, ne treba žuriti ali mislim da i u toj "živoj igri" ništa ne pročitam za manje od pola sata.
sumohrvat Posted - 30/03/2020 : 10:36:54
Ken Parker br. 55, Pljačka u Ulici Reginald. 38:45,10...uključujući i Markov(vrlo zanimljiv predgovor). Lagano čitanje, sa razumjevanjem i uživanjem u crtežu.
sumohrvat Posted - 30/03/2020 : 09:53:06
quote:
Originally posted by dzoni

mnogo brojeva...pa ti preletis strip..ja jedan strip citam od 45 minuta do sat vremena to mi je vreme za sbe strip...


Za Bonelli od 96 strana mislim da mi je 30 minuta sasvim dovoljno da pročitam s razumjevanjem i uživanjem ako je koji strip i lijepo nacrtan. Kod Julie ima više teksta i više stranica pa mi treba isto oko 45 minuta... U stvari, ne znam... Nisam nikad gledao na sat. Ne čitam nikad sa prelistavanjem, samo da bi odradio strip.... Evo, baš sad krećem sa novom turom Kena pa ću ti znati reći koliko mi je trebalo.
dzoni Posted - 30/03/2020 : 09:32:50
mnogo brojeva...pa ti preletis strip..ja jedan strip citam od 45 minuta do sat vremena to mi je vreme za sbe strip...
sumohrvat Posted - 29/03/2020 : 20:51:31
quote:
Originally posted by dzoni

pa koliko stripova citas dnevno? ja vise od 3 ne mogu...treba i utisci da se slegnu


Ovisno o stripu naravno... Sada čitam ove Bonellijeve pa mogu više njih. Fibrine naravno polakšim tempom. Danas sam pročitao dva Ken Parkera čim sam ustao. Odradio trening od 2 sata. Pročitao još jednog Ken Parkera. (Naikin bijes, Pioniri, Boston), skuhao si ručak i nakon ručka pročitao Dampyra br 8. Iz tame. Počistio po kući malo pa skinuo 0 broj Merkuria Loija ( to valjda mogu pod jdjp računat za danas), pa odgledao bjelorusku ligu 😊sad ću pročitat onu dvodjelnu Juliu pa idem van trčati nekih pola sata. Neki dan sam recimo cijelog novog Stephena Kinga pročitao. Uljez... I prođe dan u karanteni 😏
dzoni Posted - 29/03/2020 : 20:36:46
pa koliko stripova citas dnevno? ja vise od 3 ne mogu...treba i utisci da se slegnu
sumohrvat Posted - 29/03/2020 : 16:15:59
Ja sam si isto zadao domaću zadaću da u izolaciji odradim tri Ken Parketa dnevno, po jednu ili dvije epizodu Julije, Dampyra, Jedno doba jedna priča... Taman te pratim po tempu sa Julijom. Odličan serijal. Čitam ga od početka i od kraja prema sredini 😊
koze123 Posted - 29/03/2020 : 13:25:49
Hvala Shaneru! Sada u ovoj samoizolaciji koristim slobodno vreme da čitam Juliju, mada se uvek nađu neke obaveze koje me stopiraju. Inače, evo brže nego što sam i ja očekivao, kratak osvrt na nastavak priče.

Julija #10: Veteran

Scenario: Đankarlo Berardi i Mauricio Mantero
Crtež: Valerio Pićoni uz saradnju Mantera i Leđisamona

I prvi utisak me nimalo nije prevario. Iako sam ljubitelj jednodelnih priča, ova dvodelna je veoma dobra, i upravo podseća na roman Agate Kristi - zajedno sa sve preokretom na kraju! Pre svega, cela epizoda je fokusirana isključivo na slučaj, tako da šta smo imali u prošloj epizodi o Juliji i njenim privatnim odnosima (a bilo je više nego obično), to je to. Slučaj se nastavlja, uvode se novi likovi i Julija i Leo putuju po Americi ispitujući vojnike koji su služili sa žrtvom. Polazi se od marginalnih likova i osoba koje su površno (ili uopšte) nisu poznavale Sidnija, da bi se taj krug sužavao sve do osobe koja upotpunjuje prošlost i daje nam konačnu sliku događaja.

I tako epizoda teče uglavnom razotkrivanjem žrtvine prošlosti. Razlozi zbog kojih je Sidni pristupio vojsci, kako je sazrevao tamo i na kraju borba sa krivicom zbog dela koje je želeo da spreči. Pre svega taj čin je prilično sličan činu njegovog oca i podvlači ono što Berardi i Mantero žele da kažu - nekad iz najboljih namera proizilaze loši postupci. Uz to, tema je i ponavljanje grešaka naših roditelja, ali više u obrisima. Kao što je otac žrtve radio sve iz najbolje namere, opet je uspeo da otera svog sina od sebe i da mu na neki način pečatira ostatak života, tako je i Sidni želeći da spase jednog čoveka greškom prouzrokovao smrt njih 14. I oba lika su se pokajala i razumela svoje greške, ali život ide dalje.

Odličan dodatak su dva nova lika, dvojica plaćenika čiji je zadatak da prate Juliju i Lea i da ih eliminišu ako stvari pođu po zlu. Odlično napisani, zastrašujući, a opet nonšalantni, polako se približavaju našim detektivima i postaju velika pretnja, sve do poslednjeg obračuna koji je, malo reći filmski. I ne bih imao nešto puno da dodam o priči. Kraj je odličan, ali opet donekle ostaje na spekulacijama, makar rekonstrukcija događaja (koja magično biva potvrđena, što malo ubija dojam). Dijalozi su veoma dobri, kao i uvek, sa dosta detalja o likovima i njihovim pozadinama.

Nisam ljubitelj menjanja crtača u sred priče, ali se Pićoni sjajno snašao, mada mi deluje da se u prvoj polovini priče malo više potrudio nego pri samom kraju. Ponekad mi smeta što imamo toliko različitih crtača a stilovi su im skoro pa isti, nema nekog velikog odstupanja niti prepoznatljivosti u crtačkim stilovima, pa ta uniformnost može da zasmeta. Sve u svemu, još jedna izuzetna Julija, opet bez upliva patološkog i crne hronike, više u rangu odličnih detektivskih priča sa dobro osmišljenim preokretom. Akcenat je na psihološkom profilu žrtve i rekonstrukciji događaja koji su doveli do njegove smrti, kao i na velikom uplivu rata u celoj priči i njegovih posledica. O tim posledicama je bilo mnogo više reči u epizodi #5, tako da ovo više deluje kao neka dopuna te "kritike" koju Berardi često upotrebljava. Soldi genijalan opet, jedna od najboljih naslovnica do sada, sasvim je ubo suštinu i ukombinovao boje.

P:8 S:8 C:8 N:10 - 82%
Shaner Posted - 29/03/2020 : 12:53:41
Dobra mi je ta dvodijelna epizoda. Kad se samo sjetim da sam morao čekati preko tri godine da bih saznao kako završava...

Svaka čast koze na ovim recenzijama. Lijepo je vidjeti da netko posvećuje vrijeme Juliji.

koze123 Posted - 29/03/2020 : 10:22:48
quote:
Originally posted by going going

Ovo je samo prvi deo epizode sto si recenzirao?


Tako je, drugi deo verovatno stiže danas-sutra. Odlučio sam da podelim pisanje jer stvarno ima mnogo prostora za analiziranje Julije.
going going Posted - 29/03/2020 : 00:45:10
Ovo je samo prvi deo epizode sto si recenzirao?
koze123 Posted - 29/03/2020 : 00:23:55
Julija #9: Odjeci iz prošlosti

Scenario: Đankarlo Berardi i Mauricio Mantero
Crtež: Đankarlo Karakuzo

Prva prava dvodelna priča, Berardi i Mantero su odlučili da osmisle jedan komplikovaniji slučaj i izbombarduju nas informacijama - a istovremeno su dali Julijinom liku baš dosta prostora za razvoj i prikaz njenog života je detaljniji nego ikada.

Slučaj je od samog početka vrlo komplikovan - naime, u muzeju (bivšoj kući jedne od najimućnijih porodica Garden Sitija) nakon eksplozije "isplivavaju" kosti koje su izgleda odavno zakopane. Da se novinari ne bi uhvatili porodice i okaljali joj ime (a istovremeno uticali na akcije), porodica preko advokata unajmljuje Juliju, kao neku vrstu mere predostrožnosti. I vremenom se vidi da je spisak ljudi koje policija zajedno sa Julijom treba da ispita ogroman, i da nije svako od njih relevantan za našu priču. I to je jedan veoma interesantan aspekt koji je retko u fokusu priča - uglavnom ono što vidimo u stripu (ili filmu) je ono što je relevantno za nas, ono što nosi neko značenje. Publika ne želi da vidi kako se policajac šeta od mesta A do mesta B, pa vozi do osumnjičenog C u tišini, i scenaristi/reditelji im to i ne pokazuju. Ako se kadar zadržao na jednom liku duže no što je obično, zaključujemo da je njegova uloga važnija. Isto tako, ako Julija poseti i ispita petoro ljudi i posveti im najmanje nekoliko stranica pažnje, pretpostavljamo da su oni važni i potencijalni osumnjičeni. No u realnosti su stvari retko kad takve, i policija više vremena provede "lutajući", tapkajući u mestu, nego na pravom putu, što je i ova epizoda prepoznala.

A to je mač sa dve oštrice: s jedne strane realnost slučaja, a sa druge mogućnost zamaranja čitaoca ekspozicijom mnoštva nepotrebnih informacija. I tako je, što se slučaja tiče, pola ove epizode suvišno, radnja ne progresira. Ipak, što se tiče druge polovine, ona je postavljena na veoma interesantan i uzbudljiv način, jer predstavljanje porodice Luskomb ima potencijala da preraste u pravu "close" detektivsku radnju u nivou Agate Kristi. Ograničen broj osumnjičenih, skriveni porodični odnosi, tajna koja se krije i koja potencijalno preti da razori ugledno ime porodice - a u samom centru Julija koja tek treba da pokaže svoje detektivske sposobnosti. Naravno ovo su neke moje pretpostavke na osnovu viđenog, a malo je reći da bombastičan kraj obećava. Jer je preokret veoma dobar, nimalo preteran i upravo u rangu onih koje Agata Kristi nudi u svojim najboljim radovima.

Što se tiče crteža, Karakuzo je veoma dobar. Rekao bih da je crtež "standardno Julijin", ali u nekim sekvencama se Karakuzo izdvaja: recimo eksplozija na početku stripa, nebo u opservatorijumu i sl. Posle Trevizana ovo je svakako povratak na neke "ustaljene vode", što ni u kom slučaju nije loše. Sami dijalozi su veoma dobro napisani, brzi, "filmski", bez suvišnih pojašnjenja i gubljenja vremena. I Julijin dnevnik je ovde više zastupljen nego obično, a i podosta prirodniji, daje još dublji uvid u njenu ličnost, što je veliki plus. Dakle, veoma dobar start priče, iako sam pre ljubitelj jednodelnih priča, na samom kraju ova epizoda dosta obećava. Proceduralni deo svojom realističnošću može nekoga da pomalo guši, posebno jer ne pokreće priču u pravcu kome se nadamo, ali zato je i ova priča podeljena na dva dela, pa možemo očekivati razrešenje u sledećem broju. Soldi brutalan, pogodio je suštinu sjajnom naslovnicom!

P:8 S:8 C:8 N:10 - 82%
koze123 Posted - 26/03/2020 : 12:29:55
quote:
Originally posted by Deers

Cukeri


Moguće, ovako su preveli (transkribovali) u DW izdanju.
Deers Posted - 26/03/2020 : 12:01:07
Cukeri
koze123 Posted - 26/03/2020 : 11:51:36
Julija #8: Ako planine utihnu

Scenario: Đankarlo Berardi
Crtež: Đorđo Trevisan uz saradnju Laure Cučeri

Jedna skroz atipična Julija, ali veoma tipičan rad za Berardija - jer ovaj strip više liči na Kena Parkera nego na proceduralnu detektivsku i patološku priču koja je zaštitni znak Julije. I to je donekle i cilj: više okret ka jednom narodu koji je sve izgubio, pokušaj prikaza njihovog trenutnog života po rezervatima, i nikako umanjivanje njihove patnje i bola. Sličnu stvar (na mnogo prefinjeniji i kompleksniji način) je radio i Aron u Skalpiranima, naravno posvetivši tome mnogo više pažnje. Ali pristup je sličan: "Kako da Indijanci prežive u sadašnjem dobu? Šta im je to nametnula Zapadna civilizacija, a šta su uspeli da sačuvaju iz svoje divne i podosta zaboravljene kulture?"

Julija dobija da istražuje slučaj neke vrste ritualnuh ubistava u indijanskom rezervatu, i tamo odlazi zajedno sa Leom. Zajedno odsedaju od šerifove sestre i polako se upoznaju se indijanskim običajima i kulturom, ali i različitim frakcijama koje teže miru (tj. ujedinjenju) sa belcima i onima koji se tome žustro protive. Tu se uključuje i priča podmetnute bombe od 5 godina ranije, koja je po meni jedna od najboljih uvodnih sekvenci koje sam do sad video u Juliji. Sve to na kraju Berardi lepo povezuje i daje jednu koherentnu i zaokruženu celinu, bez repova. Ali, kao što rekoh, ovde akcenat nije toliko na samom slučaju - slučaj se stavlja u drugi plan, a većinu vremena nas scenarista upoznaje sa indijanskim običajima i njihovim načinom života (a samim time i Juliju).

Kroz Julijine monologe i dijaloge sa Leom scenarista nam i pokazuje njihovo nerazumevanje indijanske kulture i običaja, i tako kroz njihov podsmeh velikoj indijanskoj duhovnosti se zapravo podsmeva Amerikancima koji to teško mogu da razumeju. Pre svega zbog drastične razlke u kulturi (govorimo o savremenom dobu), to odskače od njima dominantnog materijalizma, pa je recimo "šaman" izložen podsmehu. Pored toga, Berardi postavlja i veliko pitanje akomodiranja jačem, kako slabije i marginalizovane grupe mogu da razmišljaju: sa jedne strane totalno, ekstremističko očuvanje svoje kulture koje vuče sa sobom odbijanje adaptiranju ili ekstremističko potlačivanje i bezuslovno prihvatanje jačeg, zarad prihvaćenosti sebe i svog naroda. U sredini se nalazi šerif, kao neki glas razuma koji razume i jednu i drugu stranu, i više predstavlja nekog nemog posmatrača događaja. Pored toga, Berardi pokazuje i veliki naklon samoj prirodi, netaknutoj od strane čoveka, i upravo joj suprotstavlja čoveka kao njenog uništioca. Ta ideja je već dugo prisutna u književnosti i drugim umetnostima, ali je lepo što je i ovde prožeta, u skladu sa temom priče.

Takođe se ispituje i pitanje usamljenosti i izolacije, tačka u kojoj se čovek toliko razočara u druge ljude da odluči da živi u planinama. To se pokazuje na kraju da nije odgovor na životne probleme, jer mi kao ljudi imamo urođenu potrebu za komunikacijom i društvom, takozvani gregarni motiv. Zato su možda i stvari tako brzo eskalirale kada je Julija došla u planine. S druge strane, to ne objašnjava Julijine postupke koji deluju zbrzano i pomalo nerealno - čitava ta romansa je mogla biti malo bolje osmišljena i napisana, ili makar na većem broju strana.

Trevisan je pravi izbor za crtača ove epizode. On je umetnik, jer način na koji crta predele, od nezavršenih linija pravi završene konture i predstavlja fizionomiju Indijanaca je besprekoran. Ovakav eksperimentalan crtež odgovara tematici, i jedva čekam da ga opet vidim u redovnoj seriji, I još jedna epizoda koju sam čitao, a koju je on crtao je imala sve ove epitete - reč je o Crvenom Božiću, epizodi #51, i velika preporuka i za nju. Laura Cučeri mi je bila sjajna i na epizodi #5 (Oteti), a pretpostavljam da je ona ovde bila zadužena za senčenje. Čitati ovako nešto na uvećanom formatu bi bilo pravo blago.

Dakle, više je u pitanju metodična i filozofska priča, manje koncentrisana na samu radnju, što nekima može da se ne svidi - no ipak snažno preporučujem ovu epizodu, jer je meni ona u samom vrhu Julije. Prikaz indijanske kulture, njihove patnje i bola, Julija kao sporedni lik, intrigantan slučaj sa dobrim završetkom - sve su to stvari koje su odlično osmišljene i napisane u ovoj epizodi. A ako vas to nije privuklo, makar je pročitajte zbog brilijantnog crteža, koji vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim.

P:10 S:10 C:10 N:10 - 100%


zlatan bihac Posted - 09/03/2020 : 16:59:51
bas me zanima kako ce odraditi i da li ce izdati i broj 45??
going going Posted - 08/03/2020 : 23:38:04
quote:
Originally posted by shizma

Znate li možda dali netko ponovno planira izdavati ovaj strip?



Od 1 do 44 je izdao DW plus prvi i drugi broj Julijine Mladosti. Prvih par brojeva serijala je objavio i Van Gog pre mnogo godina.

Novi izdavac Golkonda je nastavio od #46.
DODSFERD Posted - 08/03/2020 : 20:40:31
Pa Golconda izdaje od tamo gdje je stao Darkwood, a od broja 1 vjerojatno više nitko nikad.
shizma Posted - 08/03/2020 : 20:37:21
Znate li možda dali netko ponovno planira izdavati ovaj strip?
koze123 Posted - 08/03/2020 : 18:32:56
Julija #7: Šilina duga noć

Scenario: Đankarlo Berardi i Đuzepe De Nardo
Crtež: Luiđi Siniskalči

Još jedna priča koja je u maniru starih, dobrih "whodunit" priča, sa veoma brzom i interesantnom radnjim i malo većim uplivom patološkog nego što je slučaj bio ranije. Patologija je ovde seksualne prirode, i kao neka vrsta odgovora na to, dobijamo užasan nasilan zločin. Devojka je ubijena u parku, glava joj je odrubljena, a ne zna se da li je silovana pre ili posle smrti. Dakle, prilično mračan i teskoban slučaj, ali Berardi ne zalazi puno u domen patološkog kada opisuje zločinca - on ostavlja tragove i predstavlja nam zlikovca, ali ne zalazi dublje pri ekspliciranju nastanka monstruma. Što je dobra stvar, jer toga smo i imali dovoljno u ranijim epizodama.

Pošto je žrtva devojka crne pute scenaristi su i odlučili malo da se pozabave tim socijalnim pitanjem. Krivo mi je što nisu još malo vremena odlučili da posvete tom problemu, prikaza nižeg socioekonomskog statusa crnaca, njihovog teškog života i sl. Stereotipe (posebno zakonske) on provlači kroz lik poručnika Veba, koji iz tih razloga i ulazi u raspravu sa Julijom - da li je ubica njen momak, isto crnac, ili je u pitanju neki bogati belac ili pak neko treći? Veb se vodi godinama u službi i stereotipima o najčešćim počiniocima zločina, a Julija pak previše unosi emocije u svoj posao što dovodi do sudara ideja - a to samo po sebi nije nimalo loše, čak naprotiv - da nije bilo tog sudara ne bi se ispitivale različite teorije i ne bi se ni možda došlo do rešenja. Ovo je neko moje viđenje naravno, nedovoljno potkrepljeno samim stripom.

Uz sve to Berardi postavlja i pitanja: "Zašto Julija radi ovaj posao? Šta je to u njemu što je privlači, iako noćima ne može da spava od užasnih slika i misli koje joj se roje po glavi?" Odgovor je donekle jednostavan, a opet daleko kompleksniji nego što je prikazano. Julijina baka kaže da je stvar u emocijama, njenoj brizi za druge ljude, za studente "van učionice". Neka vrsta "majčinskog instinkta". A opet, u prošloj epizodi taj majčinski instinkt i nije toliko bio izražen (na iznenađenje svih koji gaje stereotipe o ženskom polu!), pa je takvo objašnjenje malo i suvišno. Svakako, ovo se donekle uklapa u njen profil, kao emotivne i dobre osobe koja će dati sve od sebe (i preko svojih moći) ne bi li zaštitila druge. I tu se ogleda heroj glavne junakinje.

Sve u svemu, priča je vrlo interesantna, radnja ide odličnim tempom, veoma brzo i bez zastajkivanja, a crtež je veoma dobar. Crtački stil me je podsetio na Dal Anjola, ali je Siniskalči mnogo bolji pri crtanju lica, pa i dočaravanju atmosfere. Opet, prilično sam zadovoljan ovom epizodom, dijalozi su izuzetno dobri, Julijin dnevnik takođe, epizoda se čita u jednom dahu - od krvavog i strašnog početka, do tužne i mračne završnice. Preokret je dosta dobar, funkcioniše dosta bolje nego neki prethodni. Soldi standardan, uz lep crtež kao i uvek sjajne boje!

P:8 S:9 C:8 N:9 - 84%
koze123 Posted - 01/03/2020 : 11:33:05
Julia #6: Džeri je nestao

Scenario: Đankarlo Berardi
Crtež: Marko Soldi

Više proceduralni krimić i triler nego psihološka izrada profila, i ovaj broj Julije je veoma dobar. Tema je nestanak deteta, i generalno čitav ton ove epizode podseća na dobre whodunit filmove, u kojima se do samog kraja ne zna ko je krivac. Uz to, Berardi se trudi da dobro izbalansira optimizam povodom rešavanja slučaja (odn. nalaženja dečaka) i mračnu ideju, o nestanku jednog nevinog deteta. Od samog nestanka epizoda poprima taj tmuran ton, jer ima li šta gore od nestanka (i potencijalno smrti) jednog nevinog bića, koje nije nikako to zaslužilo? Najgore od svega je što je sama majka siromašna i što je vrlo sigurno da niko od nje neće da traži otkup, te je Džerijeva sudbina još strašnija.

I tu Berardi uvodi jedno 4 lika koji mogu biti krivci: frizera koji je bio optuživan za pedofiliju, nasilnog bivšeg muža, bogatog vlasnika zgrade sa kojim majka ima aferu i njenog sadašnjeg momka, kome je novac preko potreban da bi lansirao svoju karijeru muzičara. I na odličan način nas scenarista provodi kroz sve likove, njihova ekspozicija je odlična, jednog po jednog nam prikazuje da bi na kraju, kroz dijalog Veba i Julije rezimirao celu situaciju (za nas čitaoce). Upravo iz tog razloga podseća na stare dobre whodunit misterije, donekle u stilu Agate Kristi, doduše ne tako prefinjene i mnogo mračnije.

Ali ne bi ovo bila Julija kada u priči ne bi bila uključena neka vrsta patologije - i tu ne mislim na onu eksplicitnu (koja se i imenuje na kraju) već na onu prikrivenu, koja nema ime ali je sveprisutna i stoji u pozadini samog zločina. Izrada psihološkog profila zločinca je nebitna, jer je sam kraj veoma potresan i celo razrešenje je implicitno profilisanje krivca. I tako vam se završnica može svideti (ako je shvatite kao patologiju nastalu iz raznih teških životnih situacija) ili ne (ako je uzmete tako kako je data, "at face value").

Ono što mi se ne sviđa su neke sitnice koje ne tangiraju previše priču - ispitivanje poligrafom u ovakvoj, emotivno burnoj situaciji je besmisleno, budući da sama situacija implicira da će osoba biti veoma uznemirena i bilo kakvi rezultati se ne mogu uzeti u obzir pri bilo kakvom kasnijem odlučivanju. Takođe, način postavljanja pitanja je pogrešan (ako postaviš nekome pitanje "gde si bio" on ti ne može odgovoriti sa da ili ne, što je i cilj poligrafskog ispitivanja). Uz to, čini mi se da je Julijin san ovde na silu ubačen, čisto da se neki šablon ispoštuje, a njen materinski instinkt nedovoljno (tj. uopšte) obrađen. Za osobu koja je usamljena, koja je toliko emotivna i puna ljubavi, materinski instinkt je nešto što bi u ovoj situaciji trebalo da bude dosta izraženo. Da se igralo na tu kartu, da su se više eksplicirale Julijine emocije, pa se pokazalo kako ovaj konkretan slučaj utiče na nju kao osobu, to bi bio pun pogodak. Ovako, ona je samo jedan detektiv u priči, slično Vebu i Leu, distancirana i previše hladna.

Soldi se veoma dobro snašao u crtanju čitave epizode (ovo mu je debi, dok se do sada oprobao samo u crtanju naslovnih strana). I njegov stil fluktuira, i u drugoj polovini je posebno dobar, i prati samu radnju rekao bih. Poslednja trećina stripa je toliko napeta, dobro napisana i brza, a sam crtač je to ispratio fenomenalno, uz sve facijalne ekspresije i emocije koje situacija nosi. Naslovnica mi je dobra, ali moglo je i bolje, posebno jer je na naslovnici majka koja izgleda kao dete, na prvi pogled starija sestra. Sve u svemu, veoma dobra epizoda, u rangu starijih detektivskih priča, doduše sa mračnijim sadržajem i završetkom.

P:8 S:8 C:8 :8 - 80%


forum.stripovi.com © 2000-2002 Snitz Communications Go To Top Of Page
This page was generated in 0.2 seconds. Snitz Forums 2000