| T O P I C R E V I E W |
| manhunter |
Posted - 02/10/2008 : 19:00:54
Imamo pogađanje filmova na 600 i kusur stranica, ali nemamo inače filmske diskusije??
Evo za početak, something to discuss for:
American Film Institute's 10 Top 10 honors the ten greatest American films in ten classic film genres:
Animation
1 Snow White and the Seven Dwarfs 1937
2 Pinocchio 1940
3 Bambi 1942
4 The Lion King 1994
5 Fantasia 1940
6 Toy Story 1995
7 Beauty and the Beast 1991
8 Shrek 2001
9 Cinderella 1950
10 Finding Nemo 2003
Romantic comedy films
1 City Lights 1931
2 Annie Hall 1977
3 It Happened One Night 1934
4 Roman Holiday 1953
5 The Philadelphia Story 1940
6 When Harry Met Sally... 1989
7 Adam's Rib 1949
8 Moonstruck 1987
9 Harold and Maude 1971
10 Sleepless in Seattle 1993
Westerns
1 The Searchers 1956
2 High Noon 1952
3 Shane 1953
4 Unforgiven 1992
5 Red River 1948
6 The Wild Bunch 1969
7 Butch Cassidy and the Sundance Kid 1969
8 McCabe and Mrs. Miller 1971
9 Stagecoach 1939
10 Cat Ballou 1965
Sports
1 Raging Bull 1980
2 Rocky 1976
3 The Pride of the Yankees 1942
4 Hoosiers 1986
5 Bull Durham 1988
6 The Hustler 1961
7 Caddyshack 1980
8 Breaking Away 1979
9 National Velvet 1944
10 Jerry Maguire 1996
Mystery films
1 Vertigo 1958
2 Chinatown 1974
3 Rear Window 1954
4 Laura 1944
5 The Third Man 1949
6 The Maltese Falcon 1941
7 North by Northwest 1959
8 Blue Velvet 1986
9 Dial M for Murder 1954
10 The Usual Suspects 1995
Fantasy films
1 The Wizard of Oz 1939
2 The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring 2001
3 It's a Wonderful Life 1946
4 King Kong 1933
5 Miracle on 34th Street 1947
6 Field of Dreams 1989
7 Harvey 1950
8 Groundhog Day 1993
9 The Thief of Bagdad 1924
10 Big 1988
Science fiction films
1 2001: A Space Odyssey 1968
2 Star Wars Episode IV: A New Hope 1977
3 E.T. the Extra-Terrestrial 1982
4 A Clockwork Orange 1971
5 The Day the Earth Stood Still 1951
6 Blade Runner 1982
7 Alien 1979
8 Terminator 2: Judgment Day 1991
9 Invasion of the Body Snatchers 1956
10 Back to the Future 1985
Gangster films
1 The Godfather 1972
2 Goodfellas 1990
3 The Godfather Part II 1974
4 White Heat 1949
5 Bonnie and Clyde 1967
6 Scarface: The Shame of the Nation 1932
7 Pulp Fiction 1994
8 The Public Enemy 1931
9 Little Caesar 1931
10 Scarface 1983
Courtroom dramas
1 To Kill a Mockingbird 1962
2 12 Angry Men 1957
3 Kramer vs. Kramer 1979
4 The Verdict 1982
5 A Few Good Men 1992
6 Witness for the Prosecution 1957
7 Anatomy of a Murder 1959
8 In Cold Blood 1967
9 A Cry in the Dark 1988
10 Judgment at Nuremberg 1961
Epics
1 Lawrence of Arabia 1962
2 Ben-Hur 1959
3 Schindler's List 1993
4 Gone with the Wind 1939
5 Spartacus 1960
6 Titanic 1997
7 All Quiet on the Western Front 1930
8 Saving Private Ryan 1998
9 Reds 1981
10 The Ten Commandments 1956 |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| alexts |
Posted - 10/12/2024 : 14:30:22
Gladiator II na strani 556. |
| alexts |
Posted - 10/12/2024 : 14:28:14
quote:
Originally posted by GitaristRoko
Što se glazbe u suvremenom filmu tiče, prvi mi pada The Irishman iz 2019. sa briljantnim soundtrackom, pa sad kad malo listam svoje liste gledanja, stavio bih i Interstellara, Watchmen, 2 Guns, Blade Runner 2049, franšizu Pirati s Kariba i valjda svaki Tarantinov film. Takvih soundtrackova možda nema intenzivno kao prije ili kao što bi ih trebalo biti, ali ima ih.
Pa ne kažem da nema zanatski dobrih soundtrackova, ali ne očekuj da ljudi zvižduću melodiju iz Irishmana.
Blade Runner 2049 je najbolji ilustrativan primer. Hans Zimmer je možda kompozitor i muzičar izuzetne sposobnosti i umeća. Ali pomenuti film ima muziku koja je skup zvukova i odlično funkcioniše kao eksperimentalna muzika i funkcionalna podloga. Nije to više Zimmer, koji bi bio u stanju da uradi muziku iz Rain Man-a. Stariji kompozitori razvijaju znanje, možda u aranžmanima i u eksperimentima sa muzikom koja inkorporira razne svetske uticaje, ali se gubi neka mladalačka sposobnost (kao kod starih pop-rock grupa) i tu ne ručanam one koji rade samo rutinski, za pare. (Ali to je neka druga tema)
Dok Vangelisova muzika iz originalnog Blade Runnera sadrži besmrtne teme, koje se i danas slušaju, a slušaće se i ubuduće. Koja ne prati samo sliku, nego izaziva i jednako jaku emociju.
Tarantinovi filmovi nemaju originalnu filmsku muziku. Nešto približno tome je napravio (opet) Morikone za The Hateful Eight, koristeći neiskorištene restlove od muzike za Thing i dodajući nešto malo novo. |
| GitaristRoko |
Posted - 10/12/2024 : 14:04:50
Gladiator II
Kao prvo ću pohvaliti kako se dobro film nadovezuje na prethodnika, čak se isfuranost ne osjeti kako sam očekivao. I sve ostalo je dobro, radnja i kako napreduje, borbe i odlično napisani likovi, pogotovo glavni lik kojem su pokazali i vrline i mane i lik Macrinusa. Oduševio me film jer nisam očekivao puno, niti me zanimao previše iako sam bio oduševljen prvim djelom. Jedino mi je na kraju velika greška što su se sukobili samo vođe, ne i vojska. Dosta nerealno i predramatično. Zaslužuje visoku ocjenu jer je imao težak zadatak i uspio je.
9/10 |
| GitaristRoko |
Posted - 10/12/2024 : 13:51:41
quote:
Originally posted by alexts
Misliš da je gluma danas bolja? A naročito muzika? Već dugo nema nikakve filmske muzike za pamćenje u savremenom filmu, a za taj film je pisao Enio Morikone.
Pa u to doba kada je izašao film o kojem pričamo počelo se već glumiti na suvremeni način, počevši od Rosemary's Baby ako se ne varam? Znam da je taj film po nečemu prekretnica, mislim da je to. A prije je gluma više bila nekako kazališna, kao i u ovom filmu, s time da mi ovdje ne paše baš, a inače je bilo jako puno starih filmova koji su tu glumu dobro isfuravali i gdje to nimalo nije problem.
Što se glazbe u suvremenom filmu tiče, prvi mi pada The Irishman iz 2019. sa briljantnim soundtrackom, pa sad kad malo listam svoje liste gledanja, stavio bih i Interstellara, Watchmen, 2 Guns, Blade Runner 2049, franšizu Pirati s Kariba i valjda svaki Tarantinov film. Takvih soundtrackova možda nema intenzivno kao prije ili kao što bi ih trebalo biti, ali ima ih.
Ovaj Sacco & Vanzetti, Ennio pisao za to, a stvarno se ne može film pohvaliti nekakvom glazbom. Kroz cijeli film možda sam 2 puta primjetio da je glazba dobra za specifičnu scenu.
quote:
Originally posted by BeaGea
Ne znam jel starost ili ne, ali taj film je u startu bilo osrednje djelo. Zanimljivo više zbog teme koja obrađuje nego kvalitete.
Inače, zanimljivo kako si slabom filmu po svom mišljenju dal svega ocjenu manje (7) od vrlo dobrog filma, kakvim si ocjenil (8) pojedine ranije filmove npr. Duck, You Sucker!
Znam da mi ne buš odgovoril kao kaj je dosad bil slučaj sa svim mojim upisima tebi, ali moral sam komentirati ;)
Za Sacco & Vandetti sam htio dati 6, ali me film dovoljno dobio u zadnjoj trećini da mu dam 7. Zeznuto je to ocjenjivanje, milijuni filmova, samo 10 ocjena. |
| alexts |
Posted - 10/12/2024 : 13:21:46
quote:
Originally posted by Zula
Alexts, alexts... Prvi Zahler pa odmah treći... no no no...
Kreni od Bone Tomahawka pa Brawl in Cell Block 99, a onda ...beton! 🤣
Sporost u njegovom filmovima mi je baš odgovarajuća. Povećava napetost. Zvuk je čudan (možda s istim razlogom).
Tomahawk mi je najbolji i to zbog prve 3/4 filma. Zadnja četvrtina je koljačina, ali ne tipična.
Zeznuo sam se, Bone Tomahawk sam gledao kad je izašao. Naravno, zaslužuje pohvale. |
| Zula |
Posted - 10/12/2024 : 12:27:06
Alexts, alexts... Prvi Zahler pa odmah treći... no no no...
Kreni od Bone Tomahawka pa Brawl in Cell Block 99, a onda ...beton! 🤣
Sporost u njegovom filmovima mi je baš odgovarajuća. Povećava napetost. Zvuk je čudan (možda s istim razlogom).
Tomahawk mi je najbolji i to zbog prve 3/4 filma. Zadnja četvrtina je koljačina, ali ne tipična. |
| Tonto |
Posted - 10/12/2024 : 12:25:05
Slažem se sa svime napisanim. Jako dobar film. |
| alexts |
Posted - 10/12/2024 : 12:08:34
Dragged Across Concrete
2018
Nakon što dva preterano revnosna policajca budu suspendovana iz policije, moraju zaroniti u kriminalno podzemlje kako bi dobili odgovarajuću nadoknadu.
S. Craig Zahler mi deluje bolji kao scenarista, nego kao reditelj. Mada ne mogu da izvodim generalne zaključke na osnovu jednog njegovog filma, pogotovo što je njegova karijera još u ranoj fazi, ali za Dragged Across Concrete mi deluje tako.
Dragged Across Concrete (Dva lica zakona) je policijski triler, kakvi su u novijoj produkciji ređi u odnosu na neke ranije periode američkog filma (1970-e). A to je tip realističnog, mada uzbudljivog filma, u čiju priču potpuno verujemo. Zahvaljujući dobro napisanim likovima (to podrazumeva i dijaloge), odličnoj glumi (Mel Gibson, Vince Vaughn), dobrom i smislenom zapletu.
E sad, ja zaista više cenim klasičniju režiju od nekih savremenih prebrzo i preproizvoljno montiranih filmova, koji su nepregledni za percepciju i preterano i nemušto stilizovani. Danas se, čini mi se, polako vraća ozbiljniji pristup režiji, bar za filmove koji pretenduju da budu kvalitetni i više od pop-corn zabave. Ali ipak, Zahlerova režija je ovde nepotrebno prespora, naročito u prvom, većem delu filma. To je rezultiralo povećanom dužinom filma, iako se ne može reći da ima suvišnih scena i detalja. Takođe je i boljim kadriranjem mogla da se postigne bolja dinamika. S druge strane, fotografija je jako dobra.
Ipak, ovo je vrlo dobar triler, za malo odličan, koji odskače od standardne produkcije. Pošto je reditelj odbio da skrati film, studio ga je procenivši kao nekomercijalnog (baš zbog pomenute sporosti, na koju mlađa bioskopska publika nije navikla) dao samo u ograničenu bioskopsku distribuciju (a to znači za streaming servise), što je povuklo i mali broj recenzija profesionalnih kritičara i to ne baš onih relevantnih, tako da negativnim osvrtima ne treba verovati. Nego (pr)overiti. Ko već nije.
7+/ 10 |
| BeaGea |
Posted - 10/12/2024 : 10:57:07
Ne znam jel starost ili ne, ali taj film je u startu bilo osrednje djelo. Zanimljivo više zbog teme koja obrađuje nego kvalitete.
Inače, zanimljivo kako si slabom filmu po svom mišljenju dal svega ocjenu manje (7) od vrlo dobrog filma, kakvim si ocjenil (8) pojedine ranije filmove npr. Duck, You Sucker!
Znam da mi ne buš odgovoril kao kaj je dosad bil slučaj sa svim mojim upisima tebi, ali moral sam komentirati ;) |
| alexts |
Posted - 10/12/2024 : 10:32:21
quote:
Originally posted by GitaristRoko
Sacco & Vanzetti (1971)
u svemu ostalome se vidi starost filma, tipa gluma i glazba i tu nije neka sreća.
Misliš da je gluma danas bolja? A naročito muzika? Već dugo nema nikakve filmske muzike za pamćenje u savremenom filmu, a za taj film je pisao Enio Morikone. |
| GitaristRoko |
Posted - 10/12/2024 : 10:17:58
Sacco & Vanzetti (1971)
Istiniti događaj o suđenju dvojice anarhista za ubojstva, te kako je suđenje bilo namješteno i puno predrasuda samo zbog njihovih političkih uvjerenja. Jako zanimljiva radnja, dijalozi i objašnjavanje anarhije ljudima koji su mentalno zatvoreni u sustavu, ali u svemu ostalome se vidi starost filma, tipa gluma i glazba i tu nije neka sreća.
7/10 |
| alexts |
Posted - 09/12/2024 : 11:09:17
Two Men in Town
(Deux hommes dans la ville)
1973
Bivši pljačkaš banaka pušten je na slobodu posle 10 godina zatvora. Dobija pomoć od socijalnog radnika, ali ga maltretira stari policajac iz njegove prošlosti.
Alain Delon i Jean Gabin, velike zvezde francuske kinematografije, glavni su glumci u ovom filmu. Kod francuskih krimi-drama (posebno iz ranijeg perioda) dopada mi se što govoreći o svetu kriminala, govore i o društvu uopšte, na realističan način.
Pored toga što je lična drama o bivšem kriminalcu (Delon), koji pokušava da živi poštenim životom, ovaj film je i kritika pravosudskog sistema, pre svega smrtne kazne (giljotina - u vreme snimanja tj radnje), kao i odnosa društva prema robijašima koji su odslužili kazne. Ima političko-propagandnu crtu.
Pripovedan vešto i zanimljivo filmskim jezikom, uz dobru glumu obojice aktera, Dva muškarca u gradu je film za preporuku.
6/ 10 |
| naker |
Posted - 08/12/2024 : 23:54:20
Četiri osvrta za Strange Darling, četiri ultra pozitivna utiska. Pa ovo je niz bez presedana na s.com, čeka se da neko uleti sa ljudi moji pa šta je s vama ovo je treš od filma  |
| koze123 |
Posted - 08/12/2024 : 19:12:14
Parthenope (2024)
Parthenope prati život mlade i prelepe devojke rođene u istoimenom mestu u Napulju, od njene mladosti pa sve do kasnijih dana, njeno odrastanje, zaljubljivanje, istraživanja i previranja i krize u potrazi za srećom.
Parthenope je novi film Paolo Sorentina, od kog sam gledao samo Hand of God koji mi se jako svideo - što zbog humora i emocija, što zbog predivnog prikaza Italije/Napulja i nostalgije, njegov kažu najličniji film (donekle i autobiografski). Jako sam želeo da mi se svidi i ovaj film ali nažalost što sma ga više gledao sve me je više frustrirao. Jasno mi je (makar većinski) šta je Sorentino želeo da kaže o Napulju koristeći glavnu junakinju kao alat za tako nešto, tako da je ceo ovaj film zapravo priča o njegovom rodnom mestu, mestu koje istovremeno i voli i mrzi, mesto od kog i da želi ne može nikako da pobegne i kome se iznova i iznova vraća. Parthenope je ipak dosta plitak film, pun bizarnih i na prvi pogled neshvatljivih scena, sa osrednjim i prepotentnim i snobovskim dijalozima koji se svi vrte oko jedne iste premise i koji se tako vrte u krug celih 2h i 15min.
Suštinski sviđa mi se ideja, ali izvedba mi je stvarno bila plitka i neretko dosadna - kao niz kratkih i čudnih scena koje se ni ne uklapaju zajedno, sama radnja ni ne postoji, niti se svi ti kratki segmenti spajaju u jednu smislenu celinu. Lik Partenope mi je potpuno stran i nedovoljno pojašnjen, niti sam ceo film mogao da joj se približim i da je razumem; samim tim mi ni sam film nije bio ni približno interesantan koliko sam mislio da će biti, budući da je ona glavni lik  .
Sorentino se i u ovom filmu bavi temama koje je koliko vidim ranije mnogo detaljnije i bolje obradio: mladost, lepota, ljubav, nostalgija, ali jako površno, i sve to upakovano u jedan nadmen prikaz koji mi uopšte nije legao. Prethodni film je za dve klase bolji od ovog, nisam još pogledao Grande Belleza i Youth, na spisku su. Zaboravih da napomenem da je fotografija predivna i da je muzika jako dobra. |
| koze123 |
Posted - 08/12/2024 : 18:44:28
Strange Darling (2024)
Strange Darling je "triler u šest poglavlja", nelinearno ispričana priča u koju je najbolje ući bez ikakvog predznanja, bez čitanja sinopsisa ili bilo koje informacije o samom filmu, već samo pustiti i prepustiti se priči. Zato ne bih pričao ništa o samoj radnji, samo napomenuo da je u pitanju triler/horor koji prati susret dvoje ljudi i pripoveda priču o serijskom ubici u pozadini. Pre nego što napišem koji red o filmu, prvo bih preporučio svim ljubiteljima ovog žanra da ga pogledaju, pa tek onda čitajte dalje.  Neću odavati priču, ali ako niste gledali nemojte čitati dalje, samo ga pogledajte.
Vrlo je jasno šta je reditelj želeo da uradi sa ovim relativno niskobudžetnim filmom, i šta mu je od samog starta bio cilj: time što je film podelio u poglavlja i time što je nelinerano poređao ta poglavlja, od samog starta film se bavi našim predrasudama i pre svega sa našim pretpostavkama. Prva scena, uvod o serijskom ubici vešto izbegava bilo kakvo iskazivanje konkretnih detalja i istina, no gledaoci već od tada stvore pretpostavku o čemu se radi. Vezano za to, način na koji je reditelj predstavio glumce: uloga "Demona" i "Lady" su takođe ojačali pretpostavku i sliku koju smo stvorili i pre nego što je film počeo, sa scenom gde "Lady" beži od "Demona" koji je juri sa puškom. Film se dovoljno dugo pridržava ove slike, sve do povratka na prvo ili drugo poglavlje, gde se stvari obržu naglavačke i sve što smo do tad videli ima potpuno drugu konotaciju i objašnjenje. Reditelj se poigrava sa gledaocima, i da, vrlo je verovatno da će nekima preokret biti predvidljiv, ali samo zato što ga tražimo. Zapravo je sve osmišljeno kako ne bismo puno razmišljali o samoj priči dok ne dođe vreme za to, da se što više povežemo sa likovima i stvorimo jednu sliku koja će se više puta menjati - u tom pogledu ovaj film vozi jako dobro, propraćen fenomenalnom glumom Wille Fitzgerald (sećam je se iz Scream serije) i takođe vrlo dobrog Kyle Gallnera. Willa Fitzgerald je stvarno pokidala, posebno u samoj završnici i poslednjoj sceni koja je ekstremno jeziva.
Fotografija i muzika su odlični, priča jednostavna ali kao što rekoh dovoljno zakomplikovana nelinearnom kompozicijom kako bi bila interesantna, atmosfera odlična i vrlo mučna na momente, scenario veoma dobar kako bi bio dovoljno dvosmislen i ne odao ništa o samom preokretu dok nije kasno.
Preporuka! Jedan od interesantnijih horor-triler projekata koji su izašli ove godine. |
| alexts |
Posted - 08/12/2024 : 16:21:40
Puss in Boots
2011
Mačak odmetnik, njegov prijatelj iz detinjstva - jaje (Humpty Dumpty) i zavodljiva maca lopov kreću u potragu za jajima legendarne Zlatne guske, kako bi očistili njegovo ime, povratili izgubljenu čast i poverenje njegove majke i grada.
Puss in Boots je spin-of Shrek filmova (kojih je do sada snimljeno 4, ja sam gledao prva dva) u kojima se mačak iz naslova prvo pojavio. U vreme prvih filmova o bauku Šreku još uvek sam redovno pratio dugometražne bioskopske animirane filmove (zapadnjačke, plus Ghibli), jer ih nije bilo mnogo, dok se kasnije godišnja produkcija nije drastično umnožila (sad samo u mom lokalnom bioskopu svake nedelje se prikazuje neki novi kompjutersko-animirani film). Sviđali su mi se Šrek-ovi, uprkos ranoj 3D animaciji i ne baš najboljem crtežu ljudskih likova, jer su bili zabavni, maštoviti, duhoviti i dobro glasovno glumljeni.
Naravno i zanatski dobro urađeni, a isto se može reči i za Puss in Boots u kome je animacija još napredovala. Još se može dodati da ima dobar scenario, sjajne scene i likove, dobru muziku (uz par muzičko-igračkih tačaka). Antonio Banderas je rođen da glumi Mačka u čizmama i rekao bih da mu bolje leži nego Zoro. Na istom nivou, za njegove pratioce u avanturi glasove su dali Salma Hayek i Zach Galifianakis.
Mačak u Čizmama je od onih crtanih filmova u kojima mogu da uživaju deca i odrasli podjednako. Za odrasle su interesantne brojne inteligentne duhovitosti, asocijacije i aluzije (uključujući seksualne). Oni koji su gledali nastavak - Puss in Boots: The Last Wish iz 2022. kažu da je još bolji (što bi značilo i ubedljivo odličan, o tome neki drugi put).
7+/ 10 |
| BeaGea |
Posted - 08/12/2024 : 10:56:56
Pogledal dobar film preko Stremia da vidim kak dela (koristite li ga?).
Pomalo zapostavljena aniratna drama Teda Posta s Lancasterom u ulozi instruktora u ratnom Vijetnamu.
Ne bum vas razocaral!
|
| GitaristRoko |
Posted - 07/12/2024 : 15:06:22
Furiosa: A Mad Max Saga
Uživao sam u filmu jer volim taj svijet. Priča i likovi su odlični. Ali taj CGI je toliko loše napravljen da je sramotno, odmah u prvoj sceni ruši dojam. Još na kraju kad se vrti odjavna špica prikazuju neke scene iz Fury Roada i točno se vidi razlika. Također, falilo mi je glazbe u par akcijskih scena.
7/10 |
| Lolito Tiepolo |
Posted - 06/12/2024 : 21:33:47
Ovde pišem retko, ali ako to činim obično bude opširno. Evo jedan zabavan filmski incident koji me je inspirisao na duži tekst:
TATIN SIN (2000) - RADOMIR BELAĆEVIĆ
Reprizirao sam kultni treš, sada već klasik domaće kinematografije; ili bolje rečeno: sada već kultni klasik vanzemaljske sineastike sa elementima ovdašnjeg folklora znan po imenu "Tatin Sin".
Inače, što se estetike tiče - ovo je tanjir pasulja serviran na dlakavom stomaku Hromog Dabe, ovo je porcija prasetine poslužena na haubi fiće; svaki kadar ovog ostvarenja emanira kobasice i čvarke direktno ih sprovodeći svojim frekvencijama u perceptivni i psihički aparat recipijenta. Kalorično i zamotano u najzamašćeniju burek formu, stilistike snimanja i filmske fotografije ispraćaja i svadbi; lošijeg dana pijanog Blagoja Topličića u okviru reportaže izveštaja kakve okružne lige, presnimavanog nekoliko puta sa lokalnih video rekordera da bi stiglo do redakcije TV Beograda - film "Tatin Sin" upravo ovako definisanom upečatljivošću doseže do neslućenih, kosmičkih visina nepobedive neperfekcije, uzvišenog šarma mnogima nedodirljive nesavršenosti! Recimo, mom prijatelju je na NS premijeri pre dvadeset i kusur godina bez ikakvog razloga ispao zub koji je pritom i progutao od ushićenja i šoka povodom snažnog dejstva ovog dragulja sedme umetnosti.
Autor filma, harizmatični renesansni kreativac Radomir Belaćević (književnik, naučnik, publicista, pronalazač, filmski autor, i pre svega auto-mehaničar) snima epski auto-panegirik sopstvenog životnog puta, pravu mitologiju dostojnu kakva Odiseja, gde nas samouvereno sprovodi kroz koridore brojnih ekscesa, bonvivanluka začinjenim seksualnim trijumfima, raskrinkavanja pedofilsko-filmskih bandi po parkovima, spašavanju konja, udomljavanju malih izgubljenih kuca i ostalih preuzbudljivih situacija od kojih zastaje u paketu i dah i knedla u simbiozi istog grla. Inače, jedini profi glumac koji se pojavljuje u ovom filmu je Bata Paskaljević, a u manjoj ulozi se oprobao i poznati eminent domaće folk muzike Bora Drljača. Videti u istom kadru Belaćevića i Drljaču je zaista neprocenjivo: prvog u svom šamansko-morisonovskom plesu gde iz kolena energično zabacuje nogu kao da degažira nepostojeću limenku, a drugog sa karakterističnim pokretima batrgajuće bebe - u kombinaciji sa neobičnim kretanjem troprstog lenjivca koji se svojim dugim rukama jedva održava, ali istovremeno i kreće na grani u nadi da će umaći čeljustima gladnog jaguara.. Pored ovoga, u filmu se pojavljuju i legende obdarene osebujnošću kao što su Stole Piksi, Travolta iz Borče, mister Dabović i mnogi drugi...
Već nakon ludačkog intra (gde nekakvi urbani razmaženi tatini sinovi potcenjivački zapišavaju trošni jugo mladića sa sela, a njihova surova djeva likuje i predlaže da spale tako nedopustivo patetično vozilo, potom brutalne osvete ovog poniženog mladunca uz over d top odglumljen vrisak do tada bahate devojke...), posle ove pomalo tajanstveno nedorečene epizode iz mladosti, vidimo odraslog Belaćevića koji sebe prikazuje kao moćnog zavodnika, te surfujući na istom sindromu Tomija "the Room" Vizoa - ubeđuje nas kroz čaroliju svoje filmske magije da je potpuno normalno kako starac od sedamdeset godina podrazumeva erotsko društvo putenih devojaka od jedva dvadesetak leta, uz izvesnu činjenicu da ih sa natprirodnom lakoćom osvaja i romantično sprovodi u svoje groteskne erotske odaje, gde na brzinu srolane pantalone otkrivaju šareno uprljan spremnik ljubavnih kugli koji iznenada poprima formu čudnog meškoljenja i rvanja dva tela što se samouvereno predstavlja kao seksualan čin ... Dakle, pravila ovako aranžiranih scena nam nimalo suptilno sugerišu da je ovo univerzum lišen simpatičnih, bebolikih kupidona koji nežno odašilju svoje ljubavne strelice u duše zanesenih ljubavnika, već više predstavlja mesto gde ti pijani navijači Rada isporučuju baklju u analni otvor. Naravno, ovde se iz ugla autora i njegovog fiktivnog alter-ega (koji je bukvalno ON) ni krajičkom mozga ni ne pomišlja na simpatisanje žena mlađih makar tridesetak godina od sebe, a kamoli vršnjakinja, u slučaju samog Belaćevića možemo slobodno konstatovati - baba. Svakako, nama se ovde prećutno plasira fiktivna iluzija, možda čak sa visprenim namerom da to ne primetimo, da je on kakav mladac u punoj snazi, i samim tim što pere kosu naftom kao i pomenuti Vizo, mi treba da progutamo mamac kako su oni gistro tridesetogodišnjaci, a ove inače pedesetak leta mlađe djeve, u deluzijama naših metuzalemskih autora tek su nekoliko godina kasnije rođene od njih... Takođe, farba na Belaćevićevoj kosi treba da nas odvoji od više nego realne i jasne optike da je čovek koji igra njegovog tatu verovatno mlađi od njega, u najmanju ruku (čak ruku Bilba Baginsa) njegov vršnjak. No, za razliku od Tomija Vizoa, koji je imao mnogo više para (koje je doduše stukao na nepotrebne efekte, da bi mu na kraju film ličio na spotove Marka Gormlija) vidi se da Belaćević nema taj budžet, ali ipak, u odnosu na Vizoa, on poseduje refleksiju i viši nivo svesti, i tako namerom i očiglednim auto-šaljivim humorom sočinjava stabilnost ove naoko sklepane filmske tarabe. Takođe, ne znam da li se ovakva opuštenost što se tiče upotrebe tuđih saundtrekova može nazvati krađom, no mi bez ikakvog zareza u pozadini scena slušamo Morikoneove hitove iz Leoneovih filmova, atraktivne deonice iz "Fleš Gordona" gde pri svakom ozbiljnijem nesporazumu čujemo energično "Fleš!!!" iz grla Fredija Merkjurija...
Što će reći, u "Tatinom Sinu" ima isuviše briljantnih detalja i situacija koje su neprepričljive, pa bih sve sažeo i zgužvao u par finti koje se odnose na filmski postupak. Zanimljivo je da ceo film ima titl: srpski jezik je preveden na srpski jezik, sve do trenutka dok nekakav lažni Nebojša Čović i još neki lik ne prozbore na engleskom - tada prevod jednostavno nestane, sve do trenutka dok se ponovo ne progovori na srpskom jeziku... Ovo je već poprilično oduševljavajuće, a mozaik egzaltacije popunjava činjenica da je film najverovatnije montiran u prvoj, najrudimentarnijoj verziji muvi-mejkera. Belaćević je tražio od montažera da stave sve efekte, kako bi se iscedio apsolutan potencijal raznovrsnosti tranzicija između scena.. Pa, tako, imamo one rotacije ekrana, kvadratiće koji ulaze jedni u druge dok ne prepuste štafetu idućoj sceni, pa imamo čak i onaj efekat gde se scena pretvara u veliki pozorišni zastor koji svojim rastvaranjem doprinosi da nam percepcija odlučno zagazi u kadar koji sledi. Sećam se da je u nekom drugom filmu, gde se odvija triler scena u kojoj manijak proganja devojku kroz mračne prostorije kuće, Belaćević tražio montažeru da stavi u pozadinu muziku Dragane Mirković - na šta mu je ovaj odvratio da je to apsurdno, te je bolje da stave adekvatno sceni uzbudljiv saundtrejk koji bi dočarao triler. Međutim, Belaćević pod ovakvim pritiskom mediokritetske logike normalnog nije popustio, odlučno insistirajući na pesmi Dragane Mirković - praveći žestoki vizuelni-audio kontrapunkt, takvim činom pobedivši i Darija Arđenta u njegovim egzibicijama sličnog tipa.
U filmu "Tatin Sin" dramaturgija je istretirana kao nekakvo nepotrebno levo smetalo, pa su scene kompresovane do te mere da postaju lišene nekih dosadnih uvertira i nepotrebnih standardnih logičnosti, već Belaćević alhemijski vadi iz svega suvišnog klimaks i suštinu - da bi ih samolepljivom trakom iz magacina spajao u niz uzbudljivih, dramatičnih situacija. Mislim, imamo mi ovde glavni tok radnje gde naš heroj na konju odlazi u Beograd kako bi raskrinkao tatine sinove i urbanu elitu, i to ni manje ni više snagom umetničkog izraza, u pokušaju ubeđivanja korumpiranog upravnika "Narodnog Pozorišta" da stavi njegovu predstavu u program, ali ovaj glavni tok se potpuno raspljinjava i nomadski traži svoje utočište u mnogobrojnim digresijama, slepim ulicama zaumih radosti koje uopšte nemaju nameru da opravdaju svoje postojanje. Recimo, konobar u kafani, ničim izazvan, postavlja pitanje glavnom liku i njegovoj gospi: "šta piju pi*ke?" što već nagoveštava potencijalne neprijatnosti, koje, naravno, pored dodatne provokacije jednog nedopustivo konkretnog gosta u vidu stavljanja prsta u piće glavnog lika uz konstataciju "upravi sam pišo a nisam opro ruke" i odgovora našeg heroja da ovo niti je u redu, nit je higijenski - završavaju opštom tučom, ali Belaćević ne pravi temporalnu pauzu, ili makar rez nakon dramatičnosti tuče, već se opušteno popije to piće u aromi neopranog prsta i prelazi na bilijar... Poslednjih pola sata filma možda mogu da zaliče na materijal koji treba da izazove moralnu paniku, a jedino konkurentna stvar viđenom na ovim prostorima je spot Bobana Zdravkovića na bazenu za pesmu "Klinka" ili poznatije kao "Mlado, ludo, a zna da se šminka...". Doduše, mora se priznati da je Belaćević i inače u ovom filmu toliko prezupčio mejl gejz da ga je doveo do sopstvenog obesmišljavanja, te bi čak i najradikalniji kop feministkinja bio zbunjen, odšetajući bez reakcije nakon ovakvog tipa transgresije...
Iako "Tatin Sin" neograničeno inspiriše čoveka na nevaljali humor, Radomira Belaćevića ne samo da ne treba potcenjivati (kao što su to uradili neki u intervjuima ne razlikujući čoveka iz realnosti i njegovu umetnost) već ga treba iskreno pohvaliti, jer on postiže ono što je u filmu i uopšte u pop-kulturi najvažnije, a to je ZABAVA. Iako nije voleo da ga zovu ćirilični Ed Vud, uvek napominjući da ni ne zna ko je sad pa taj, a govoreći za sebe da je on više Hičkok domaćeg filma, svakako ostaje žal što nismo videli u dugometražnoj varijante filmove "Ne pušim više" i "Starac u Parizu" koji već u svojim "trejler" verzijama govore da srpski film izgubio premnogo. Naravno, pre no što zatvorim svoju verbalnu radnju, red je da pomenem i čuvenog "Dečaka iz Junkovca" kojim ga je Dejan Zečević proslavio.
Radomir Belaćević je započeo svoju karijeru u sedamdesetoj godini, ali ga je smrt koja je došla dve godine kasnije sprečila da nas uveseli novim ostvarenjima. Film "Tatin Sin" u svom pomalo naprasitom kraju govori o ljubavi prema ovom vidu umetnosti uz moćnu poruku "Svaki film ima svoju vrednost" izvodeći odličan zaključak svega viđenog, te tako stavljajući tačku na ovo ćirilično i. |
| BeaGea |
Posted - 06/12/2024 : 12:09:59
Sveta obitelj
Kakvo ugodno iznenađenje ulovil jučer na telki. Strtašano dobar film!
|
| BeaGea |
Posted - 05/12/2024 : 14:42:18
...da, jer na mom jezik epski film je spektakl i obrnuto. |
| alexts |
Posted - 05/12/2024 : 14:38:12
quote:
Originally posted by BeaGea
...ne govorim samo o spektaklima
Ja sam pomenul epske filmove, a ti spektakle. Na to sam mislil. |
| BeaGea |
Posted - 05/12/2024 : 14:23:01
Filmovi koje sam navel nemaju nikakve veze ni sa spektaklima ni epskim fikmovima...po običaju, pričaš stvari koje nemaju veze s vezom.
Film katastrofe može naravno biti epski film. Ali to sad nije tema...
https://www.zgportal.com/zgdogadanja/twister-2-epski-film-katastrofe-vraca-se-na-velika-platna-zagrebackih-kino-dvorana-u-utorak-16-svibnja-2024-godine/
P.S.
moj i tvoj jezik nisu isti pa možda neke pojmove pogrešno prevodiš/tumačiš. |
| alexts |
Posted - 05/12/2024 : 14:04:46
quote:
Originally posted by koze123
quote:
Originally posted by naker
quote:
Originally posted by koze123
Civil War deluje kao film koji je najbolje pogledati na velikom platnu.
Imaš veoma.. interesantan stav koje filmove treba gledati u bioskopu
Pa kako ne, po trejlerima i najavama ovo je dušu dalo za bioskop - akcija i eksplozije, napeta atmosfera, haos svuda, immersion na max + reditelj koji se dokazao i čiji filmovi imaju poentu i poruku a nisu puko akcijanje zarad akcijanja. E sad to što se film ispostavio slabiji od najavljivanog, jebiga.
A Parthenope - jel potrebno da objašnjavam?
Pa kad nisi čitao (lepo) moj prikaz, gde sam napisao da u prve 2/3-ne imaš samo razgovore (i vožnju), a akciju samo pred kraj. |
| koze123 |
Posted - 05/12/2024 : 14:01:15
quote:
Originally posted by naker
quote:
Originally posted by koze123
Civil War deluje kao film koji je najbolje pogledati na velikom platnu.
Imaš veoma.. interesantan stav koje filmove treba gledati u bioskopu
Pa kako ne, po trejlerima i najavama ovo je dušu dalo za bioskop - akcija i eksplozije, napeta atmosfera, haos svuda, immersion na max + reditelj koji se dokazao i čiji filmovi imaju poentu i poruku a nisu puko akcijanje zarad akcijanja. E sad to što se film ispostavio slabiji od najavljivanog, jebiga.
A Parthenope - jel potrebno da objašnjavam? |
|
|
