| T O P I C R E V I E W |
| ridiculus |
Posted - 16/04/2022 : 14:15:45
Da ne bih otvarao temu "šta čitam", postaviću sve na svoje mesto, pod temom o piscu ili možda o samom delu, u zavisnosti od slučaja... i ako smatram da je vredno pažnje.
A pošto sada ponovo čitam Great Expectations (Velika očekivanja), red je da počnem sa Dikensom. Nameravam da prođem kroz čitav njegov opus u toku sledećih nekoliko godina. Ako se nekome to čini kao mnogo vremena - pa, radim i čitam i neke druge stvari usput. Tema neće nigde pobeći, nadam se.
Prvo - i da bude savršeno jasno - Dikens je najuticajniji pisac svetske književnosti posle Šekspira. Ili možda da kažem "zapadne civilizacije", ali ova je danas u temeljima globalne civilizacije.
Nije najuticajniji zbog toga kako ili o čemu je pisao, već zato što su mnoge stvari postale deo ljudske kulture, i mnogi pisci su napravili čitave (poštovane) karijere na delićima onoga što je on uradio.
Smatram da imam sreću što nikad nisam bio primoran da ga učim u školi, jer, s obzirom na sistem obrazovanja kakav smo imali, možda bi se javio otpor (i možda bih ga zamrzeo i pre čitanja). Što je verovatno slučaj sa mnogima kojima je engleski maternji jezik. Na njihovu nesreću. Ovde ću da odbacim sve te sporedne okolnosti koje samo smetaju i zbunjuju i da pričam o čoveku lično i o njegovim delima.
Ali, za početak, pokušah da nađem šta smo učili o njemu u vreme vladavine socijalizma, i prva stvar koju sam uspeo da nađem je iz Prosvetine Male enciklopedije, iz 1978:
quote:
engleski romansijer, realist u poznavanju života malih ljudi koji su mu stalna tema, ali je taj život idealizovao. Veliku popularnost stekao širokim i vedrim humorom i izvanrednom sposobnošću opisivanja likova. Mana mu je patetičnost, ali za nju postoji opravdanje; duboko ga je dirala nepravda društvenog poretka; izneo je na videlo sve nepravičnosti i zatalasao javno mnenje pa je Parlament sproveo izvesne reforme.
Žao mi je što ne mogu da nađem deo o njemu iz Povijesti svjetske književnosti (izdanje Mladosti iz Zagreba), jer je ta serija knjiga stvarno bila impresivna (i tu sam dosta naučio o španskoj, kineskoj, i japanskoj književnosti*).
U gornjem opisu iz Prosvetine enciklopedije ima nekih stranputica, ali i nekih tačnih zapažanja. Dikens jeste poznat po humoru i, posebno, po likovima. Pripisuje mu se nekih 1500, i skoro svaki je upečatljiv, iako ne i "realističan" u smislu u kome Tolstoj ili Džordž Eliot prikazuje likove u približno isto vreme.
Ali, Dikens je poznat i po "klifhengerima", jer on je od njih napravio ono što su danas. Morao je da zadrži interesovanje publike usled serijalizovane prirode svojih priča - u grupama od jednog ili dva poglavlja nedeljno ili nekoliko mesečno.
Što se tiče "patetike", toga ima, nije da nema, ali u gornjem opisu se Dikens posmatra suviše statično, a ne kao proces. Hoću da kažem, pisao je svašta, i po tonu i po žanru, a ovde se u prvi plan ističe mana njegovih ranih dela. Oliver Tvist i Mala prodavnica retkosti imaju dosta sentimentalnosti ali kasniji (i najbolji) romani nemaju, neki čak uopšte. A posle ovog opisa u Enciklopediji se nabrajaju njegova glavna dela, i njegov poslednji završen roman - i jedan od najboljih - Our Mutual Friend, ne pominje se uopšte.
Znate kako zovu Dikensa? Čovek koji je izmislio Božić. Zato što to jeste uglavnom tačno. Nije ga bukvalno izmislio, ali radost i svetkovinu koje je on opisao u svojoj Božićnoj priči postali su stvarnost. Carl Barks je odatle uzeo lik Baje patka, prema Ebenezeru Scroogeu.
quote:
If you sift the world’s prose literature, Dickens will remain;
Ovo su reči grofa Lava Nikolajeviča Tolstoja, koji je držao Dikensov portret iznad svog radnog stola, i odnose se na oduševljenje romanom Dejvid Koperfild. Bez Dikensa nema Čestertona, Kafka nikad ne bi napiso Proces, Gejman bi ostao uskraćen za mnogo šta u Sandmanu (a bez Čestertona bi bio i osakaćen, i manje zanimljiv kasnijim čitaocima) - takvih primera je istorija književnosti prepuna.
Leonard Starr je bio najnačitaniji od svih scenarista novinskog stripa, i, kada su njega pitali koji mu je omiljeni pisac, rekao je "Dikens", i podsetio nas je kako ovaj po svom senzibilitetu sasvim liči na strip: humor, karikatura, neobuzdana mašta.
A da ne započinjem priču - zapravo, hoću, ali samo započeti!  - o tome kako ima neke od najboljih i najpoetičnijih (u prozi) početaka ikada.
quote:
It was the best of times, it was the worst of times, it was the age of wisdom, it was the age of foolishness, it was the epoch of belief, it was the epoch of incredulity, it was the season of Light, it was the season of Darkness, it was the spring of hope, it was the winter of despair, we had everything before us, we had nothing before us, we were all going direct to Heaven, we were all going direct the other way
Kao da je opisivao današnje vreme...
*jer je to, uz angloameričku, ono sa čime sam kasnije najviše imao dodira, za razliku od većine ovde, koji su uglavnom čitali, od stranih pisaca, Ruse, ili Francuze, ili možda Nemce.
|
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| Shaner |
Posted - 22/03/2024 : 09:56:53
quote:
Originally posted by ridiculus
quote:
Originally posted by Shaner
Ma planiram proći kroz onih Bloomovih 26 autora zapadnog kanona i od svakoga pročitati jedno djelo. Neke sam već čitao (i više djela), neke nisam, ali idem s tim da pročitam najbolje od svakoga.
A šta ćeš sa Proustom?
Bloom u Zapadnom kanonu govori o Bleak House, ali u drugim knjigama govori o drugim Dickensovim delima. U Geniju je ovaj predstavljen kroz The Pickwick Papers.
Inače, svaka čast na poduhvatu.
Pola Potrage sam već pročitao pred nekih 6-7 godina. Nećkam se da li nastaviti ili krenuti ispočetka.
A na poduhvat smo se odlučili prijatelj i ja, samo će to potrajati.
|
| ridiculus |
Posted - 22/03/2024 : 00:22:11
quote:
Originally posted by alexts
Od kad sam na forumu, prvi put danas uđoh na odeljak "Umetnost". Neverovatno.
Očekujemo sledeći Aleksov dolazak u ovaj odeljak u proleće 2033.
Verovatno će mi tada i odgovoriti na pitanje, i reći da se više ne seća filma koji pomenuh. |
| ridiculus |
Posted - 22/03/2024 : 00:20:00
quote:
Originally posted by Shaner
Ma planiram proći kroz onih Bloomovih 26 autora zapadnog kanona i od svakoga pročitati jedno djelo. Neke sam već čitao (i više djela), neke nisam, ali idem s tim da pročitam najbolje od svakoga.
A šta ćeš sa Proustom?
Bloom u Zapadnom kanonu govori o Bleak House, ali u drugim knjigama govori o drugim Dickensovim delima. U Geniju je ovaj predstavljen kroz The Pickwick Papers.
Inače, svaka čast na poduhvatu. |
| Shaner |
Posted - 21/03/2024 : 23:42:36
quote:
Originally posted by ridiculus
Sad, zavisi iz kog razloga tražiš jedan roman: kao uvod u bibliografiju, ili kad jedini primer za čitav život? U prvom slučaju bih tražio pristupačnost, u drugom kvalitet, bez obzira na težinu.
To tražim. 
Ma planiram proći kroz onih Bloomovih 26 autora zapadnog kanona i od svakoga pročitati jedno djelo. Neke sam već čitao (i više djela), neke nisam, ali idem s tim da pročitam najbolje od svakoga. Sudeći po tvojim upisima na ovoj temi, mislim da ću se odlučiti za Great Expectations. U svakom slučaju, hvala!
|
| ridiculus |
Posted - 21/03/2024 : 00:30:59
Na to pitanje je teže odgovoriti nego za većinu drugih pisaca. Voleo bih da mogu da zaobiđem pravila, i kažem A Christmas Carol (što se kod nas prevodi kao Božićna priča ili Božićna bajka, mada je carol vrsta pesme). Ali to nije pravi roman, već je novela, ono što je po dužini između kratke priče i romana.
Sad, zavisi iz kog razloga tražiš jedan roman: kao uvod u bibliografiju, ili kad jedini primer za čitav život? U prvom slučaju bih tražio pristupačnost, u drugom kvalitet, bez obzira na težinu.
Neki bi ti rekli (čak i ja, u zavisnosti od raspoloženja ili svežine u pamćenju) da uzmeš The Pickwick Papers - najsmešnije je, najlaganije, i najbolja analogija bi bila "Don Kihot u viktorijanskoj Britaniji". To mu je prvo veće delo, i nije baš kao drugi romani, jer ima epizodnu strukturu, pa više liči na sezonu sitkoma u književnom obliku nego na kasnije romane.
Ne možeš da omaneš sa David Copperfield ili Great Expectations, i samo zavisi koju nijansu tona više voliš: svetlu ili tamnu. Nije ni Copperfield baš bezazlen za svoje likove, ali je negde između The Pickwick Papers i Great Expectations. A i prevodi oba ova romana na srpski/hrvatski su veoma dobri.
Da se ne bismo sasvim i nepovratno rasplinuli, neka ostane na ovome. Veliki "panoramski" romani su svi odlični - Bleak House, Little Dorrit, Our Mutual Friend - ali već smo prošli tačku zaustavljanja (a i ovaj poslednji nije najkarakterističniji za Dickensa).
P.S. Bleak House verovatno ima najbolju reputaciju među piscima, ali ne jamčim za domaći prevod. |
| Shaner |
Posted - 20/03/2024 : 20:28:32
quote:
Originally posted by ridiculus
[
Moguće da je obaveza učenja u školi potakla negativnu sliku kod nekih. Meni se to desilo sa Tolstojem, recimo. Tek dugo vremena pošto je uklonjeno osećanje obaveze čitanja, počeo sam da se interesujem za njega i dela mu.
Meni se to desilo s Proustom. Bio mi je užasan u gkmnaziji i tek dest godina poslije sam mu dao drugu šansu i oduševio se.
Inače, ako bih čitao samo jedan Dickensov roman, koji bi preporučio?
|
| ridiculus |
Posted - 20/03/2024 : 09:20:14
quote:
Originally posted by alexts
Od kad sam na forumu, prvi put danas uđoh na odeljak "Umetnost". Neverovatno.
Čestitam.
quote:
Nisam čitao Dickensa, ali ono što sam čitao i gledao o njemu, svuda su ga pominjali kao jednog od (naj)boljih pisaca svih vremena.
To jeste mišljenje mnogih (bitnih) pisaca, kritičara, i istoričara književnosti. Ali nalećem po blogovima i YouTube kanalima i na druge, koji nalaze čudna opravdanja za svoje osećaje. Ako kažeš da ne treba da idem po svakakvim blogovima i video-kanalima, govoriš glasom mudrosti! Sada to znam i sam. 
Moguće da je obaveza učenja u školi potakla negativnu sliku kod nekih. Meni se to desilo sa Tolstojem, recimo. Tek dugo vremena pošto je uklonjeno osećanje obaveze čitanja, počeo sam da se interesujem za njega i dela mu.
I ne zaboravimo da je Dickens pisao za mase, ne za elitu. Iz tog skromnog razloga ga preobrazovani često potcenjuju, u svom traganju za nepotrebnim komplikacijama.
quote:
If you think of genius in regard to a novelist writing in English, you begin and end with Dickens.
reče Harold Bloom u knjizi Genius (2002), i pored Jane Austen, George Eliot, "najvećeg američkog romansijera" Henryja Jamesa, Jamesa Joycea...
quote:
A i ono što je bilo snimano, po njemu, je često jako dobro. Pre par godina sam gledao seriju Bleak House (2005) i baš me zainteresovala da (nekad, nadam se) pročitam roman.
Zahvalan je za ekranizaciju. Kažu da su Šekspir, Jane Austen, i on najbolje preživeli digitalno doba. Veoma je vizuelan, ali postoji i mišljenje (još od Johna Ruskina, u XIX veku) da je njegov genije najviše dramske prirode. Želeo je da bude glumac, a njegova javna čitanja sopstvenih romana su bila, pa, događaji. Autentični i najveći prilog viktorijanskog doba drami, kaže (ponovo) Bloom.
Jesi li gledao Copperfielda od Iannuccija? Ako jesi, kako ti se čini? |
| alexts |
Posted - 19/03/2024 : 11:49:30
quote:
Originally posted by ridiculus
Ovo kažem jer stalno nalećem na neka takva mišljenja, na primer, da je Dickens poput Coelha (Koelja), što bi valjda trebalo da znači popularan, stoga trivijalan, i neoriginalan; ili da su ga plaćali po napisanoj reči, što bi valjda trebalo da znači razvučen, prenatrpan, dosadan...
Od kad sam na forumu, prvi put danas uđoh na odeljak "Umetnost". Neverovatno.
Nisam čitao Dickensa, ali ono što sam čitao i gledao o njemu, svuda su ga pominjali kao jednog od (naj)boljih pisaca svih vremena.
A i ono što je bilo snimano, po njemu, je često jako dobro. Pre par godina sam gledao seriju Bleak House (2005) i baš me zainteresovala da (nekad, nadam se) pročitam roman. |
| ridiculus |
Posted - 18/03/2024 : 23:31:09
Sa svakom pročitanom stranicom nekog Dickensovog dela, svejedno da li prvi put ili nanovo, sve sam sigurniji u uverenju da oni koji ga ne vole - ili bar većina njih, jer postoje i autentične kritike - nemaju pojma o čemu govore. Grade grobnice za večnost svog mišljenja, što bi rekao Persi Biš, ali od vazduha i predubeđenja, dodajem ja.
Ovo kažem jer stalno nalećem na neka takva mišljenja, na primer, da je Dickens poput Coelha (Koelja), što bi valjda trebalo da znači popularan, stoga trivijalan, i neoriginalan; ili da su ga plaćali po napisanoj reči, što bi valjda trebalo da znači razvučen, prenatrpan, dosadan...
Ovo drugo je, naravno, besmislica. Jednom sam video da je neko napisao takvu zamerku, i to na svom blogu, koji, kada bi se dublje analizirao, mogao bi dovesti čitaoca do gvozdenog zaključka da tog "pisca" plaćaju po prilogu. Ili po metafori. Desetine reči, stotine reči, hiljade zapetljanih reči koje ne vode nikud i ne znače skoro ništa, osim "ja ovo, ja ono. JA." I gospodin Ja kao nešto zamera Dickensu, kog kod je skoro svaka rečenica radost i drama i pronicljivo opažanje.
I prvo je besmislica, ali druge vrste. Na stranu šta ja mislim o drugim osobinama Coelhovog pisanja, Dickens ima veliku originalnost, Coelho nema.
Treba biti istinski genije pa napisati dva romana slična po ideji i strukturi - David Copperfield i Great Expectations, oba fiktivno biografska, bildungsromani - i da oba budu remek-dela. Naravno, poznato je da je Dickens, pre pisanja ovog potonjeg, više od 10 godina kasnije, seo i pažljivo pročitao Copperfielda da se ne bi ponavljao.
Ima u tom romanu (Copperfieldu) jedno poglavlje koje je bolji Fear and Loathing in Las Vegas od samog tog romana. |
| ridiculus |
Posted - 27/02/2024 : 14:03:02
A da dodam i sledeće, pošto mi je palo na pamet, a jednom ili dvaput su me optužili za "anglofoniju" ili nešto slično  .
Ovo je odlomak iz Prosvetine Male enciklopedije, iz 3. izdanja (1978), doba kada je marksistički pristup suvereno vladao, iako kod nas u nekom blažem, otvorenijem obliku.
quote:
Zahvaljujući ostrvskom položaju na kojem je nikla, engleska književnost se stvarala i razvijala više od hiljadu godina bez prekida; otud njeno bogatstvo, raznovrsnost i izvrsnost.
...
Bogata književnim tekovinama i rasprostranjena širom sveta, engleska književnost je najveća nacionalna književnost koja je ikad stvorena.
Ako se slažem sa marksističkim tumačenjem ovih stvari (vezanih za umetnosti), onda tu ima nečeg, jer se to retko dešava.
James Joyce je jedan od nekoliko najuticajnijih književnika XX veka, iako je pretežak za prosečnu publiku, ali evo anegdote kada su ga pitali šta bi odabrao za čitanje na pustom ostrvu. Kao dobar Irac, rekao je nešto ovako uz prizvuk žaljenja:
quote:
I would like to answer Dante, but I would have to take the Englishman, because he is richer.
(Nisam tražio original, ovo je parafraza, ali je smisao isti.)
|
| ridiculus |
Posted - 27/02/2024 : 13:37:22
quote:
Originally posted by sawitch
Ne znam o njemu toliko koliko ti, pa je lepo uciti malo iz tvojih postova. Ali ja bih ipak na najuticajnija mesta medju piscima stavio Petrarku, Dantea i Dostojevskog. Ima jos njih, Sekspir svakako, Orvel, Tven (meni licno drazi nego Dikens), Tolkin, pa zasto ne i Homer.. Na to sam se samo referisao.
A kada biram najdrazu knjizevnost po nacijama, ipak sam na ruskoj strani. Solohova volim najvise ali Dostojevski je najjaci pisac sveta u istoriji pa onda Tolstoj, Cehov, Jesenjin itd.
Ne, prvo Tolstoj, pa verovatno Čehov, pa Dostojevski...
Šalim se, ne mogu da određujem ko će šta da voli, i ruska književnost nije oblast koju dobro poznajem - ni blizu kao italijansku ili špansku, kamoli američku ili englesku - ali za mene je ludački grof njen vrhunac.
A kad si pomenuo Tolkina, bacimo pogled na J.K.Rowling, kod koje je sve što vredi maltene uzeto od Dickensa: način karakterizacije i imena likova, često atmosfera, kompleksan zaplet, način "montiranja" scena; sve što ne vredi - stil, retorika - kompletno je njeno, tj. nije ni specifično njeno, već je svačije, skoro bezlično. |
| sawitch |
Posted - 27/02/2024 : 13:08:49
Ne znam o njemu toliko koliko ti, pa je lepo uciti malo iz tvojih postova. Ali ja bih ipak na najuticajnija mesta medju piscima stavio Petrarku, Dantea i Dostojevskog. Ima jos njih, Sekspir svakako, Orvel, Tven (meni licno drazi nego Dikens), Tolkin, pa zasto ne i Homer.. Na to sam se samo referisao.
A kada biram najdrazu knjizevnost po nacijama, ipak sam na ruskoj strani. Solohova volim najvise ali Dostojevski je najjaci pisac sveta u istoriji pa onda Tolstoj, Cehov, Jesenjin itd. |
| ridiculus |
Posted - 27/02/2024 : 10:43:16
quote:
Originally posted by sawitch
Ja ovu temu nisam video do sada. Odlicna je, volim i Dieknsa jako. Malo si pretenciozno stavio i njega i Sekspira na prva mesta i sa tim se ne bih slozio. Ali da su imali uticaja, jesu i te kako.
Kad kažeš da sam pretenciozno stavio njega i Šekspira na prva mesta, misliš na ovo:
quote:
Originally posted by ridiculus
Prvo - i da bude savršeno jasno - Dikens je najuticajniji pisac svetske književnosti posle Šekspira.
Ali tu opšte nisam pričao o mom zadovoljstvu pri čitanju, već o opsegu njihovog uticaja. Šekspir je svugde, čak i izvan maternjeg mu jezika, od nemačkih romantičara preko Verdija i Frojda do Kurosave i Deadwooda. Jedino Biblija može da se meri sa njim, ali to nije jedan pisac.
Nije uvek bilo tako, zapravo, do romantizma su na Zapadu bili neprikosnoveni grčki ili rimski pisci - u zavisnosti od perioda - i možda Dante.
Što se tiče Dikensa kao drugog, to može da se raspravlja, budući da nemamo vagu za precizno merenje uticaja. Mogao sam da kažem Servantes, i da verovatno isto toliko budem u pravu.
Svejedno, Dikens ima univerzalnost kojoj retko ko može da priđe.
Ruski pisci su ga voleli. Tolstoj, koji je gunđao na Šekspira, voleo je Dikensa.
Sergei Eisenstein, čuveni sovjetski režiser, ima jedan esej o uticaju Dikensa na film i stvaranje filmskog jezika. Zove se "Dickens, Griffith, and the film today" - ako ovdašnji istraživači filmske istorije mogu da ga nađu, neka tako učine. |
| sawitch |
Posted - 27/02/2024 : 08:18:21
Ja ovu temu nisam video do sada. Odlicna je, volim i Dieknsa jako. Malo si pretenciozno stavio i njega i Sekspira na prva mesta i sa tim se ne bih slozio. Ali da su imali uticaja, jesu i te kako. Mogao bih i ja da predjem opet Dikensa. Citao sam ga u nekoj adolescenciji i ostavio je utisak na mene. Odavno nisam citao nista od njega a mogao bih. Svaka cast Ridiculuse. |
| ridiculus |
Posted - 27/02/2024 : 00:17:18
Kao što rekoh, svake godine čitam nešto od Dickensa, ponekad nešto za mene novo, a ponekad se podsećam starog, ali neiscrpnog.
Skoro sam pročitao priču The Signal-Man, a sada čitam Davida Copperfielda. No, dve misli koje su mi bile u glavi posle čitanja pomenute kratke priče su:
- Dikens poznaje ljude;
- ima najbolje početke u svekolikoj proznoj književnosti.
Ovo prvo znači da Dikens poznaje život, da je iskusio život, da nije živeo u nekom elitističkom mehuru, i tako je valjda uspeo da sastavi onoliku galeriju likova, najveću posle Šekspira u svetskoj književnosti. Da poznaje učitelje, kočijaše, skretničare, tkalje, poštare, kovače, članove parlamenta, glumce, bankare, i generalno svakakve. Advokati imaju posebno mesto u njegovom srcu , i to je samo jedan od razloga zašto je sve to aktuelno i danas, bar za one koji umeju da čitaju. (Čuh jednom u vozu razgovor dvojice mladića od oko 18 godina: "Čitaš knjigu? Kuuuul. Koja je? Ja nisam nijednu pročitao.")
Ovo drugo se odnosi na prve rečenice ili čak pasuse. Pre svega, razlikuju se međusobno. Nekad - što bi rekao Copperfield - se počinje početkom, a nekad se počinje izjavom ili uzvikom nekog od likova, u sred scene. Nekad se počinje opisom mesta, nekad opisom vremena, nekad opisom činjeničnog stanja ("Marley was dead, to begin with.").
|
| delboj |
Posted - 13/08/2023 : 12:40:58
quote:
Originally posted by ridiculus
Juče sam bio u Vulkanu, posle duže vremena, i naleteh na ovo:
Osnovna cena je oko 1200 dinara. Tvrdokoričeno, veliki format (što znači mnogo reči po strani, što dalje znači da knjiga nije predebela), unutra tri čitava romana: Oliver Tvist, Priča o dva grada, Velika očekivanja. Korišćeni su stari prevodi, što je obično dobra praksa - pokazaću u nastavku zbog čega, a pod tim ne mislim samo na uštedu u trudu i vremenu.
Pročitao sam Olivera Tvista i Priču o dva grada. Prevodi su dobri, prevodioci su različiti, ali ne primjećuje se razlika u kvalitetu. Oliver Tvist mi se svidio, Priča o dva grada baš i ne. Dogodine ću pročitati Velika očekivanja. |
| ridiculus |
Posted - 06/06/2022 : 11:00:01
Engleska proza XIX veka je veoma raznovrsna i Dikens je po mnogo čemu potpuna suprotnost nekim drugim odličnim romansijerima, kao što su George Eliot ili Thomas Hardy. Ovo dvoje su bili u tradiciji realizma u koju spada i Tolstoj. Na primer, njihov način karakterizacije je bio sličan, dok je Dikensov bio drugačiji, i to ne treba porediti nego gledati u kontekstu šire slike.
Ostalo mi je u sećanju da je neko jednom primetio kako Dikens predstavlja likove onako kako ih vide dečje oči. To mi se tada učinilo delimično tačnim, ali sada se ne bih sasvim složio sa tim. Ne gledaju samo deca na taj način !
Po meni, Dikens nam daje impresije likova, njihove spoljašnje manirizme. Ovde, naravno, ne ubrajam nekoliko "pravih" likova koji nam pripovedaju priče u nekoliko Dikensovih romana (na primer, Dejvid Koperfild ili Ester iz Sumorne kuće, ili Pip iz Velikih očekivanja), čiju "unutrašnjost" dobijamo na uvid.
Terry Eagleton je to sjajno opisao u svojoj knjizi The English Novel: An Introduction, u kojoj priča o najvećim romansijerima engleske književnosti, od Defoe-a do Virginije Woolf. (Inače, preporučio bih je svakome koga zanima književna kritika ili istorija književnosti, jer je Iglton jedan od najvećih, i knjiga je pisana lakim jezikom i pristupačna široj publici, iako pomalo skupa.) Kaže on (preveo ja):
quote:
Njegov mod karakterizacije... takođe pripada ulici, u smislu da način na koji on posmatra muškarce i žene - živopisno ali spoljašnje, uhvaćene u zasebne poze koje definišu jedna ili dve jedinstvene odlike - je način na koji mi opažamo strance u prolazu na krcatim ćoškovima ulica. Ove figure su istovremeno životne i tajanstvene, ekspresivne ali teške za pronicanje. Ako "realističan" znači "veran situaciji", onda su ove dvodimenzionalne figure zaista realističnije od onih potpuno zaokruženih.
Koje su najčešće teme koje zanimaju Dikensa?
Prvo, da bude jasno, seksualnost nije jedna od njih (osim možda na samom kraju, i to je prekinuto njegovom smrću). Ipak pričamo o viktorijanskom romanu! Takve preokupacije su se pojavile tek u sledećem (književnom) dobu, na prelazu u XX vek.
Kada smo već kod toga, pomenimo nasilje. E, to je već druga priča. Iako nema previše eksplicitnosti, osećaj fizičke pretnje i opasnosti je jak kao i bilo gde u književnosti posle toga.
Dikens je pisao u toku velike industrijalizacije ljudskog društva, ali, kao što Iglton primećuje, on nije mnogo pisao o tome (osim u svom najkraćem romanu Hard Times). Dve oblasti o kojima jeste mnogo pisao su finansije i pravo. I dok je industrijska sfera danas zamenjena informatičkom, ove druge dve oblasti stoje i dalje kao stubovi moderne civilizacije. A to u prevodu znači da je Dikens vrlo aktuelan i dan-danas.
Čitava Sumorna kuća se bavi zakonom na neki način - to jest, besmislenošću nekih stavki i procedura tadašnjeg pravosuđa - a jedan od najupečatljivijih sporednih likova iz Velikih očekivanja je advokat Jaggers. Njega se svi plaše, i policija i zločinci jednako, jer je majstor retorike i vrlo beskrupulozan. On čak ostavlja vrata svoje kuće noću otključana, i to svi znaju, ali se niko ne usuđuje da pokuša da je opljačka - i to u Londonu, gde kriminal vreba na svakom ćošku - jer taj zna šta bi ga čekalo.
Kakav je Dikensov književni stil/upotreba jezika?
Bilo je već pomena o ovom u prethodnim porukama. Generalno, način na koji Dikens piše više liči na stil modernista iz prve polovine XX veka nego na onaj njegovih savremenika. Uvek mi je bila zabavna činjenica da su ga neki drugi savremeni pisci opanjkavali povodom književnog stila (na primer, Trollope), a kasnije će Joyce upotrebiti neke slične tehnike kao avangardu. 
Izašla je jedna knjiga o tome, i još je vrlo sveža. To je The Artful Dickens od Johna Mullana. Prikaz je ovde.
Nešto od toga možda ima veze s tim da je Dikens bio samouk u stvarima književnosti - a takvi su uvek spremniji da prekrše pravila - a nešto možda zato što je bio amaterski mađioničar, pa je želeo da opseni, da "prevari" publiku. |
| ridiculus |
Posted - 13/05/2022 : 16:09:53
quote:
Originally posted by emirem
Kako ponekad i strip kojeg duze pokusavam procitati, a dio fabule ili nacin pripovijedanja lika je na bazi, posveta nekom poznatom djelu, tako i odgadjam lagano i citati "the Sandman"-a od Gaimana.
A nije samo Dickens utjecao,to cu vec istraziti.
Nije Dickens imao mnogo direktnog uticaja na Gaimana, osim možda svojim božićnim pričama (koje imaju natprirodnog), ali jeste preko nekih drugih pisaca. Na primer, Čestertona, koji je danas pomalo zaboravljen, što je šteta jer je bio genijalan što se tiče koncepata i paradoksa. S druge strane, nekima je tako bolje jer mogu da proture te ideje kao svoje. 
Česterton se čak pojavljuje u Sandmanu, pod drugim imenom, ali to je najmanje bitno. Postoji sličnost senzibiliteta. On je smatrao da su čuda moguća, samo treba posmatrati stvari iz novog ugla. Iako nije pisao (zaista) fantastičnu književnost, njegova dela su puna neobičnih likova i situacija. A i Gaimanov Neverwhere mnogo duguje jednom Čestertonovom romanu, The Napoleon of Notting Hill, čija fabula je smeštena u 1984.
Htedoh da otvorim posebnu temu o njemu, ali ovde sam već rekao većinu onog što sam želeo. Tvrdi se da je Fincherov film The Game inspirisan Čestertonovom idejom o Agenciji za avanture i romanse, nastaloj skoro 100 godina ranije. |
| emirem |
Posted - 13/05/2022 : 15:09:37
Nisam jos citao djela od ovog autora.
Kako ponekad i strip kojeg duze pokusavam procitati, a dio fabule ili nacin pripovijedanja lika je na bazi, posveta nekom poznatom djelu, tako i odgadjam lagano i citati "the Sandman"-a od Gaimana.
A nije samo Dickens utjecao,to cu vec istraziti.
Nasao sam na BD-u ovo..
Great Expectations (Royal Collector's Edition) (Case Laminate Hardcover with Jacket)
|
| delboj |
Posted - 13/05/2022 : 15:07:12
Znači da bi to kad bude Noć knjige moglo da se uzme s dosta velikim popustom. Jedino mi smeta što onda bude pomalo teško držati takvu knjigu u rukama. Uzeo sam Prohujalo s vihorom, ali nisam to još čitao, tako je otprilike taj format, čak ima i više stranica.
Što se tiče starih prevoda, ne bih rekao da su baš bili toliko dobri, ali tačno je da su donekle bili bolji. Dešava se da taj jezik danas nama bude neobičan. Meni je npr. bilo smiješno kad u romanu Žila Verna imenuju Kejptaun kao varoš Kep, jer je to mjesto zasita bilo malo u vrijeme dešavanja radnje. Mislim da je u tom slučaju neophodno staviti * i napisati današnji Kejptaun. |
| ridiculus |
Posted - 13/05/2022 : 11:43:14
quote:
Originally posted by ridiculus
Evo nekih primera lepih izdanja Dikensovih dela
...
Kada bismo mi imali nešto slično ovde, ne bih žalio da sakupljam ove knjige u domaćem prevodu.
Juče sam bio u Vulkanu, posle duže vremena, i naleteh na ovo:
Osnovna cena je oko 1200 dinara. Tvrdokoričeno, veliki format (što znači mnogo reči po strani, što dalje znači da knjiga nije predebela), unutra tri čitava romana: Oliver Tvist, Priča o dva grada, Velika očekivanja. Korišćeni su stari prevodi, što je obično dobra praksa - pokazaću u nastavku zbog čega, a pod tim ne mislim samo na uštedu u trudu i vremenu.
Imaju i slične knjige o Jane Austen, kao i dve o sestrama Bronte, i još neke koje nisam stigao da prelistam, verovatno Tolstoj i još nešto (Prohujalo sa vihorom?). Uzeo sam prvu knjigu izabranih dela sestara Bronte; Dikensa ne uzimam na srpskom, jer ionako kupujem na engleskom. Živojin Simić je preveo Orkanske visove, kao i Gordost i predrasudu od Jane Austen, što je dobro, jer mi se on svideo na Velikim očekivanjima.
A evo šta mi se nije svidelo: prevod Sumorne kuće. Moguće da grešim, jer sam video samo prvih nekoliko pasusa iz zavira, ali to što sam video je obeshrabrujuće.
quote:
Jesenje tromesečje nedavno se završilo, a lord kancelar zaseda u Velikoj dvorani advokatske komore Linkoln. Novembarsko vreme je neumoljivo.
To je sam početak, a ovako počinje na engleskom:
quote:
London. Michaelmas term lately over, and the Lord Chancellor sitting in Lincoln's Inn Hall. Implacable November weather.
Koliko samo Dikensov jezik zvuči lepše! Implacable November weather. Nema glagola, kao u prevodu. Ako naletim na ovakve razlike u prve tri (u prevodu dve) rečenice, šta da očekujem od čitavog romana, koji je jedan od Dikensovih dužih? Naravno, ovo nije poziv na bojkot prevoda, već samo upozorenje da se ne sudi Dikensu na osnovu njega. Teme i zaplet su isti, i čitalac može dovoljno da uživa u njima. Ali verovatno neće biti u mogućnosti da shvati zašto je Dikens jedan od najboljih stilista u istoriji engleskog jezika.
Imam utisak da su stari prevodi pouzdaniji, ne zato što su prevodioci bili bolji ili bolje poznavali jezike, već zato što su imali više vremena da se posvete pojedinačnom delu. Danas je uvek neka žurba. Ovo je moja pretpostavka; ako grešim, možda neko ko je u tim vodama ima bolji uvid, koji je spreman da podeli s nama. I Simićev prevod Velikih očekivanja ima jednu falinku, a ta je vezana za upotrebu dijalekta i slenga; ali mimo toga, ima odličnih rečenica i konstrukcija, koje uspevaju da uhvate nešto od magije originala. Tako da mi je drago što je on preveo i Orkanske visove. S druge strane, Emili Bronte takođe važi za nekog ko dobro barata dijalektima...
Osim što je imao vrlo poetičan jezik, Dikens je imao i vrlo vizuelan jezik. Može se reći na neki način da je predvideo film i razne kinematografske tehnike. Kažu da je sovjetski teoretičar filma i režiser Sergej Ajzenštajn 1944. napisao esej o tome. |
| ridiculus |
Posted - 03/05/2022 : 17:30:17
Pošto je ovo forum posvećen znate-već-čemu, stavljaću ovde sve na šta naletim a da povezuje Dikensa i bilo šta ili bilo koga iz sveta znate-već-čega.
Nil Gejman, pre neki dan za The Guardian i njihovu rubriku Knjige mog života:
quote:
The book I discovered later in life
Charles Dickens’s Bleak House, a book I only came to in my late 40s. I suspect I was only there for the spontaneous human combustion, which really isn’t a terribly important part of the novel. But I fell deeply in love with the book – the plotting, the prose, the techniques – the whole thing, – and rediscovered a childhood fondness for Dickens.
U kasnim 40-im? Zanimljivo. To je, znači, bilo pre nekih 15 godina.
|
| ridiculus |
Posted - 30/04/2022 : 10:31:56
quote:
Originally posted by Jozzinelli
Znam da ih nisam sve kompletno odgledao, jedino Koperfilda i Velika očekivanja jesam cele i oba su mi tad bila dobra
Dejvid Koperfild je zaista najsličniji Velikim očekivanjima, od svega što je Dikens napisao, jer:
- prati život jednog lika od malih nogu;
- ima najviše autobiografskog;
- pisan je u prvom licu.
Ali je i nešto duži i optimističniji roman. Tolstoju je to bilo omiljeno od Dikensa, i maltene uopšte, a i mnogi drugi čuveni književnici su mislili slično. Odatle su imena kao što su Dejvid Koperfild i Juraja Hip (Uriah Heep) ušla u popularnu kulturu.
Sve u svemu, to je sledeći Dikensov roman na koji ću se baciti, kasnije u toku godine (jer i ja imam druge stvari koje sada čitam). Čitao sam ga jednom, još pre Velikih očekivanja, ali nisam gledao nijednu adaptaciju, tako da se slabije sećam detalja. |
| delboj |
Posted - 30/04/2022 : 10:05:15
Aha, u pravu si, vidim da se tu spominje u zanimljivostima. Nisam obratio pažnju. |
| Jozzinelli |
Posted - 30/04/2022 : 03:56:57
quote:
Originally posted by delboj
Našao sam sad, to je u ovoj epizodi https://www.stripovi.com/recenzije/martin-mystere-mm-lms-74-75-u-zemlji-patuljaka/624/
U recenziji se ne spominje, ali piše ovdje https://comicvine.gamespot.com/martin-mystere-77-la-regina-degli-gnomi/4000-281831/
Nije to u toj epizodi, već u narednoj sa Džasperom: https://www.stripovi.com/recenzije/martin-mystere-mm-lib-49-cudo-od-djeteta/1372/
Na Comicvine ti je izbacilo broj sa patuljcima, jer je u njemu početak epizode sa Džasperom, gde se pominje Edvin Drud.
Inače, nisam ni ja čitao Dikensa, kao ni mnoge druge pisce, u višim razredima me omrzlo da čitam, a kasnije nisam imao ni toliko vremena,
do danas se sve svodi najviše na čitanje stripova.
Ali se sećam da je išao serijal crtanih filmova sa adaptacijama Dikensovih romana, koji je prikazivan na tv-u početkom 90-ih.
Sad kad sam potražio po internetu, to su ovi crtaći iz australijske produkcije, obrađivali su mnoge književne klasike,
od toga 8 Dikensovih dela: https://www.imdb.com/search/title/?companies=co0101137&sort=year,asc
Znam da ih nisam sve kompletno odgledao, jedino Koperfilda i Velika očekivanja jesam cele i oba su mi tad bila dobra,
a pogotovo se sećam utisaka da su mi Velika očekivanja bila zanimljiva, iako sam sad (normalno) zaboravio o čemu se radi.
Zbog toga i imam nameru da od Dikensovih romana nabavim makar taj, pa ću ga valjda pročitati jednom...
|
|
|
