forum.stripovi.com
forum.stripovi.com
Home | Profile | Register | Active Topics | Active Polls | Aukcije | Private Messages | Members | Search | FAQ
Username:
Password:
Save Password
Forgot your Password?

 All Forums
 Stripovi
 Stripovi
 procitao i (ne-) preporucujem

Note: You must be registered in order to post a reply.
To register, click here. Registration is FREE!

Screensize:
UserName:
Password:
Format Mode:
Format: BoldItalicizedUnderlineStrikethrough Align LeftCenteredAlign Right Horizontal Rule Insert HyperlinkInsert EmailYoutubeInsert Image Insert CodeInsert QuoteInsert List
   
Message:

Smilies
Angry [:(!] Approve [^] Big Smile [:D] Black Eye [B)]
Blush [:I] Clown [:o)] Cool [8D] Dead [xx(]
Disapprove [V] Eight Ball [8] Evil [}:)] Facepalm [facepalm]
Hail [hail] Kisses [:X] LOL [lol] Mister No [mrno]
Pirat [pirat] Question [?] Sad [:(] Shock [:O]
Shy [8)] Sleepy [|)] Smile [:)] Tongue [:P]
Wink [;)] Zagor! [zagor]    

   -  HTML is OFF | Forum Code is ON
Check here to include your profile signature.
    

T O P I C    R E V I E W
King Warrior Posted - 22/07/2009 : 17:32:42
Umjesto topica "trenutno citam", koji me vise podsjeca na kaladont topic,kako bi bilo sa jednim topicom u kojem se kaze sta je procitano i par rijeci da li se preporucuje ili ne?
Prednost ovog topica je da ostali saznaju da li je nesto vrijedno procitati i da vide koliko se nekim osobama svidjeo neki strip, bez obzira da li je Bonelli,BD,Ameri,Manga ili nesto peto. Kod "trenutno citam" vecinom stoji samo naslov epizode koja se cita,logicno i da nema vise rijeci kada osoba nije jos procitala strip. Navesti samo naziv stripa je po meni ista stvar kao napisati nesto u topicu "kaladont".
Ne mora to biti neka recenzija vec nekoliko rijeci,kao dobro ili lose i ukratko zasto je tako.Mogu i slikice naslovnica kome nije tesko da uploaduje, kao i rasprava o navedenim stripovima.

Mogle bi se davati i ocjene od 1-10 za cijeli strip.Nije potrebno ocijenjivati crtez ,pricu i sve ostalo.

npr.



- The Walking Dead,paperback 1: Solidna horror prica o zombijima. Svidja mi se sto u prvom planu stoje dogadjaji ljudskih uloga kao i njihove emocije, te nije pravi slasherski strip gdje na svakoj stranici prikazuju vadjenje crijeva i ostale gadosti.
8/10
25   L A T E S T    R E P L I E S    (Newest First)
Jocko Posted - 27/05/2022 : 01:24:15
Miki Maus: Neobičan san Miki Mausa [The Robin Hood Adventure] (Gottfredson, Osborne, 1936)

Priča počinje tako što Miki uz pomoć preparata učini da mu cveće u bašti poraste u džinovskim proporcijama, a isto se desi i sa mušicom. Sticajem okolnosti se slučajno poprska te smanji na malecku veličinu, i bežeći od uvećane muve, sakriva se u stranicama knjige Robin Hud. Ovaj prvi deo priče sa povećavanjem i smanjenjem mi se nije naročito dopao, prava stvar počinje tek kada Miki uđe u roman. Upoznaje se sa Robinom Hudom, Malim Džonom, fratrom i ostatkom ekipe protiv kojih se dokazuje u raznim veštinama (streljaštvo, borba motkom), a ima i duel ni manje ni više nego sa Ričardom Lavljim Srcem. Zatim kreće u pohod da spasi princezu koja izgleda isto kao njegova Mini. Teraju ga da se oženi princezom, ali on neće heheh. Na kraju beži iz knjige i vraća se u prirodnu veličinu. Fina epizodica, uvek sam voleo ovakve humoristične ''obrade'', sa od-pre-poznatim likovima (Hud i ekipa) i nadrealnim elementima (recimo ulazak u knjigu). Ova priča ima stvarno dosta dobrih humorističnih momenata, izdvojio bih Mikijevo prepucavanje sa likovima iz knjige, Mikijev duel sa Ričardom, dijalog sa princezom, itd.. Samo šteta kod ovih starijih Mikijevih priča što taman kad se zahuhtaju, ono već kraj...


Jocko Posted - 26/05/2022 : 11:22:29
Šiljina smešna strana istorije: Frankenštajn [Goofy Adventures #1-2: Frankenstein] (Crosby & De Urtiága, Torreiro, 1990)

Diznijevska ''obrada'' istoimenog klasika, zapravo humoristična parodija, u serijalu u kom je predviđeno da Šilja ima glavnu ulogu a Miki sporedniju, te tako ovde Šilja igra doktora Frankenštajna. Simpa priča, ima humora ali nije baš da padneš na dupe. Crtež je neobičan po tome što često razni predmeti i objekti služe kao ivice vinjeta. Ne znam ni kako bih to opisao, mrzi me da objašnjavam. Uglavnom, neuobičajeno kadriranje i izgled tabli, kako god. Ovo sam uzeo da pročitam jer sam očekivao nešto kao Alan Fordove priče Broja 1, ali ovo ipak nije toliko urnebesno i satirično kao Fordić, i namenjeno je ipak mlađoj publici.


Jocko Posted - 25/05/2022 : 01:17:23
Epic Illustrated #31: Beyond Legend [S one strane legende] (Goodwin & De La Fuente, 1985)

Kratka priča (15 strana) koja na zanimljiv način meša dva žanra: fantazi i vestern. Pažljivijem čitaocu će već na početku biti jasan obrt, koji je zanimljiv a meni je iskren da budem promakao. Sviđa mi se ideja o tome da sudbine i legende kroje neke ''više sile''; priča se na zanimljiv način dotiče teme dobra i zla: loše na ovom svetu mora postojati kao protivteža dobru, i neko od gore aktivno radi na stvaranju legendi i podizanju morala smrtnicima. Sa druge strane, nekome se ne sviđa uloga koja mu je dodeljena i koju iznova igra. Crtača znam od ranije, crtao je na Teks Viler serijalu i gotivan mi je.


Epic Illustrated #31: Arise Awake Year 20 (Hempel, 1985)

Kratka naučno-fantastična priča (8 strana) u kojoj neki lik halucinira, prethodno provevši dvadeset godina izolovan na mesecu Jupitera. Priča ništa specijalno, dobar crtež.


Epic Illustrated #31: Wah, Wah, Wah (Vanjaka, 1985)

Drugo pojavljivanje izvesnog lika Gideona Plexusa. I vizuelno i narativno u duhu Mebijusa, SF priča (10 strana) o serijskom ubici kapetanu Bučeru, sa obiljem futurističkog slenga, crnog humora i tipičnim žanrovskim klišejima. Ali dopada mi se obrt na kraju.


La bestia [The Beast / Zver] (Serpieri, 1984)

Kratež (6 strana), prvi put objavljen u magazinu L'eternauta. Kao što prva priča (videti gore) kombinuje vestern sa fantastičnim elementima, tako u ovoj priči Serpieri meša vestern i horor, u ovoj vizuelno upečatljivoj ''bajci'' za odrasle, koja nas uči da je pohlepa ta koja rađa zveri, kako to fino sroči stari Indijaner na kraju. Podsetilo me ovo na Topijevu pričicu Black & Tans - isto imamo likove koji ulaze u mrak.


prop_ovednik Posted - 24/05/2022 : 14:30:22
Enola Holmes (Serena Blasco)

Možda ste gledali film na netflixu, moguće da je netko i knjige čitao. Ovo je lijepo nacrtano i lijepo napisano, lagano se čita i imam dojam da bi lijepo sjelo u fibrinu dječju biblioteku... Sam glavni lik mlade Enole je dobro karakteriziran, osoba koja želi više od života od onoga što društvene norme nameću i čovjek navija za nju, želi da uspije mala...
Jocko Posted - 24/05/2022 : 11:53:10
Miki Maus: Detektivi [The Crazy Crime Wave] (Gottfredson, de Maris, 1933 - 1934)

Šilja nasleđuje detektivsku agenciju od svog pokojnog ujaka, te se on i Miki upuštaju u detektivski biznis. Prva polovina priče je urnebesna, sa puno gegova, prve ''misterije'' koje dvojac ''rešava'' su skroz opičene; a situacija se komplikuje sa pojavom prve serije zločina - prvo kosokradice (hah, kakav izraz), a zatim i falsifikatori novca. Tada na scenu stupa i dvojac detektiva poslat iz grada, kod kojih se Miki zapošljava kako bi izučio zanat. Šilju kidnapuju banditi, i na Mikiju je da pronađe prijatelja i reši seriju zločina. Druga polovina priče je akciona komedija, ali je manje urnebesna nego prva. Šiljini gafovi su genijalni. Uglavnom, jako dobra priča, za sada mi je na drugom mestu, posle epizode na Divljem zapadu.


anto Posted - 23/05/2022 : 20:15:53


Richardson&Sakai:47 ronina (CRŠ)

Stana Sakai odlično poznajemo (ili barem ja tako smatram) po biseru devete umetnosti,Usagi Jodžimbu (stripu,koji je nažalost potcenjen na ovim prostorima,ma šta ko pričao),a u ovom delu je crtač po scenariju Majka Ričardsona,inače osnivaču trećeg po veličini američkog strip izdavača,Mračnog konja,a koji je nastao po kultnoj japanskoj legendi.

Manje-više klasična priča o časti,pohlepi,odanosti,osveti...ovog puta smeštenoj na tlu srednjevekovonog Japana s'početka 18.veka - mladog,voljenog,časnog...velmožu Asana,carski činovnik naguzi,a njegova ekipa samuraja će to itekako naplatiti.

Sve je Ričardson ovde lepo uradio - postavio scenu,razradio likove,napravio sjajan zaplet kojeg je bez greške odmotavao te bez omaške završio.
Sakai na visini zadatka,boje ugodne oku.
Na sve to imamo i Kazuoa Koikea kao savetnika na priči.

Malo me u čitanju stripa ometalo brdo imena,i trebalo je truda pohvatati ko je sve tu,ali definitivno strip koji preporučujem.Pogotovu ako volite Sakaija,a pogotovo pogotovu ako ste fan samurajštine.
Izdanje bombona.

4.5/5
Jocko Posted - 23/05/2022 : 10:54:40
Miki Maus: Začarani zamak [Blaggard Castle] (Gottfredson, W.Smith, 1932 - 1933)

Čitao sam kao klinac Mikijev Zabavnik, i ostao mi je baš u lepom sećanju. U ovoj kratkoj priči, za koju kažu da je jedna od najznačajnijih Mikijevih iz tog perioda (i uopšte), Miki i njegov drugar Horacije (nakon prethodne avanture sa blagom) bivaju namamljeni u nekakav tajanstveni zamak pun zamki, u kome eksperimente sa hipnotišućim zracima vrše trojica majmuna, profesori Alfa, Beta i Omega. Posebno su mi se svidele rečenice koje izgovara Horacije nakon što ga majmuni hipnotišu - isprva zvuče kao nonsens ali imaju neki šašavi smisao. U priču su uključene i njihove žene Belka i Mini, koje odlaze da ih traže. Simpatična priča, ali joj je najveća mana to što je pisana za novine, pa scenario zbog toga ispašta - na svakih nekoliko kadrova se pojavljuju pravougaonici/didaskalije sa opisom dešavanja. Kapiram da je to moralo tako jer je objavljivano iz delova u novinama, ali eto to mi se nije svidelo i baš usporava flow tokom čitanja.
Inače divan crtež sa super kolorom, teško mi da poverujem da je strip toliko star.


Miki Maus: Na divljem zapadu [Sheriff of Nugget Gulch] (Osborne & Gottfredson, Taliaferro, 1937)

Ova je još bolja priča od prethodne. Ima puno više humorističnih scena a manje (nepotrebnih) pravougaonika sa opisima. Obožavam vestern komedije, tako da mi je baš lepo legla ova Mikijeva i Šiljina avantura na divljem zapadu. Oni odlaze u Zlatođiju na poziv Mikijeve prijateljice Mini, i tamo se susreću sa kopačima zlata, pljačkašima, a Miki postaje šerif, što sa sobom nosi brojne odgovornosti i probleme - treba uhvatiti pljačkaša Gringa O'Debelića. Uglavnom, jako zabavna i duhovita priča, koja kao i naš dvojac M&Š nikada ne miruje. Šilja je posebno zabavan lik, onako šašav u svojoj naivnoj gluposti i definitivno jedan od najdražih sajdkik likova. Baš mi je nakon čitanja bilo žao što se ova priča tako brzo završila.
Baš bih voleo da pročitam još ovakvih zabavnih epizoda, pa ako neko ima preporuke, shoot!
Ovo sam čitao kao skanlaciju sa Srpskim prevodom, mnogo me bolje rade humoristični stripovi na naškom nego na Engleskom. Sledeće u planu su još neke Mikijeve avanture iz 30-ih i 40-ih.


Miki Maus: Odmor u divljini [Mickey Mouse's Wild Holiday] (Gottfredson, D.Shaw, 1943)

Jedna kraća pričica o Mikiju i njegovim nećacima koji putuju u prirodu, da bi kampovali. Tamo se susreću sa halapljivim medvedom i još halapljivijim Indijancem-preprodavcem. Stripić je koncipiran tako da, iako ima kontinuitet, svaki kaiš predstavlja ''pričicu za sebe'', sa humorističnim poslednjim kadrom na kraju svakog kaiša. Slatko, ali (pre)kratko.


Jocko Posted - 22/05/2022 : 04:42:04
Jezovnik Ortiz: Demoni Džeremaje Kolda (DuBay & Ortiz, 1976) Darkwood

Petodelna 'saga' o starom bradonji Džededaji Penu koji ima dve narukvice uz pomoć kojih priziva demone. U prvoj, trećoj, četvrtoj i petoj priči se pojavljuje njegov sin Džeremaja Kold. U inat tome, najviše mi se svidela druga priča, kada Džededaju i putujućeg trgovca napadne banda Meksikanaca, jer ta priča ima najviše (crnog) humora, i najmanje je usiljena. Prva nas uvodi u likove Džeremaje i Džededaje, o njegovoj prošlosti i o prvom sukobu oca i sina. Treća priča je najmorbidnija (naročito prvih nekoliko strana je da čovek povrati), a pri kraju je debilna - u fazonu ljudi su veća čudovišta od takozvanih ''nakaza'', dakle nešto kao one idiotske Kjaverotijeve priče na Dilanu. Ta mi se priča najmanje svidela. Četvrta i peta su kratke i ne naročito zanimljive, a u petoj je Ortizov crtež u boji, sviđa mi se kako izgleda sa retro kolorom. Što se crteža tiče, najviše mi se dopao u drugoj priči.
Priključujem se onima koji kažu da je ovo treš, a dodao bih, prilično slabašan treš, u rangu (naj)slabijih epizoda pomenutog Dilana Doga. Demoni su kao ideja postali izlizani već nakon druge priče, treća pršti od treša i palamuđenja uz neke od najbednijih akcionih scena koje sam imao prilike da vidim (recimo obaranje aviona), a poslednje dve pričice su mlaćenje prazne slame, naročito četvrta. Peta ima zanimljiv obrt na kraju sa sveštenikom, koji je želeo da iskoristi demone u dobre svrhe, ali se malo zajebao u računici.
Baš razočaravajuće i prilično inferiornije od Apokalipse iz istog Jezovnika.

alexts Posted - 19/05/2022 : 16:04:53
Konan hronike 6: Smrt na crnoj obali i druge priče

(Darkwood)



Dinamično i u mnogim aspektima zanatski besprekorno vizuelno pripovedanje Johna Busceme, bazirano na sinopsisima i idejama, uz tekstualnu razradu, Roya Thomasa, teško da je nadmašeno od drugih autorskih timova, iako su se mnogi okušali na stripovima o Konanu varvarinu, još pre nego što je zakoračio u public domain. Više je vrhunaca Buscema/Thomas saradnje na ovom liku – praktično sve bolje storije iz The Savage Sword of Conan edicije, a na matičnom Marvelovom serijalu Conan the Barbarian (kao što pomenuh u osvrtu na prethodnu DW knjigu), to bi mogao biti početni period, dok je bilo manje rutine u Busceminom pristupu, ali i period koji je sadržan u ovoj knjizi (CtB #82 – 100) bi mogao da potpadne pod tu kategoriju.

Dve epizode sa početka knjige, koje je crtao H. Čajkin i par Tomasovih slabijih „filler-a“, ne umanjuju u bitnoj meri visok prosek epizoda, koje kulminiraju sjajnom pričom o Kralju zveri Abombija (#94-97), a posebno poslednjom (naslovnom) epizodom Sage o Belit (poslednjom i u ovom tomu), mini remek-delom sword & sorcery (pod)žanra - Smrt na crnoj obali.

Novi kolor, sa manje „preliva“ (minimalno), nego na početku rekolorisane verzije, ovde leži savršeno (pogledati ilustracije na unutrašnjoj Dark Horse-ovoj naslovnici za Vol.12, gde su „presijavanja“ digitalnog kolora zadržana). Tehnička izvedba izdanja je odlična.

****1/2
KuntaKinte Posted - 17/05/2022 : 11:33:52
Step by Bloody Step je zanimljiv koncept, ali nema tu ništa spec osim interesantnog načina pripovedanja. Iskreno, izgleda baš zbog toga što je bez teksta, meni malo teže za praćenje radnje...
Eight Billion Genies isto dobro počinje, videćemo za dalje. Zanimljiva je želja vlasnika bara. Šta biste vi poželi kad biste znali da SVI na svetu imaju pravo na jednu želju?
Vlaadisha Posted - 15/05/2022 : 22:40:07
Preporuka za dva friška SF/fantasy stripa:



Step by Bloody Step je strip bez reči o devojčici i džinovskom robotu. Brutalno dobro nacrtano. Tri nastavka za sada, četvrti i poslednji valjda ovog meseca.



Eight Billion Genies je sušta suprotnost, strip u kom je crtež u funkciji priče. Šta kad bi sutra svi na svetu mogli da izaberu da im se ostvari po jedna želja? Prva sveska izašla ove nedelje. Kupite u prodavnici pa da pričamo.

izivko Posted - 15/05/2022 : 22:37:01
Od Li Kunwua sam čitao Lotusfüsse. Priča o malim stopalima, boli i idealu ljepote. Potresan ali vrlo dobar strip.



Nijemci su objavili i ovaj ali nisam još čitao.



Vlaadisha Posted - 15/05/2022 : 22:32:08
quote:
Originally posted by Vlaadisha

Passing for Human



"Crtač ne crta zato što voli da crta. Ne crta zato što zna. Crta zato što je jednom nešto izgubio. I crtanjem će to ponovo pronaći."

A Liana Finck je izgubila svoju senku.

Napola bajkovita alegorija, napola autobiografija, Passing for Human je jedno preispitivanje životnih odluka. Preporuka ako: volite artsy fartsy stripove / u formativnim ste godinama / matori ste ko konj ali ste negde usput izgubili svoju senku.

Za razliku od Fetch, naivnost crteža je "naučena" i savršeno nosi priču. Nevolja je što autorka dolazi iz ilustracije pa ponekad nezgodno pomeri kameru, recimo ovde joj krevet uleti u kadar a produžni ispadne senki iz usta. Ali takve sitnice će primetiti samo picajzle.





Update par godina kasnije:

Finck se u novoj zbirci odrekla udobnosti fikcije i na 400 strana u formi karikature priča šta god joj pada na pamet. A svašta joj pada na pamet! Oprez: otvoreno, senzitivno, duhovito. Konzumirati u malim dozama. Preporuka za sve žene na forumu.

Vidim da je skoro crtala strip po Bibliji, to tek mora da je ludilo.
Vlaadisha Posted - 15/05/2022 : 22:14:10


Na prethodnoj strani sam nahvalio Jedan kineski život, prvenstveno zbog autentičnosti. Li Kunvu je preživeo Veliki skok napred, Kulturnu revoluciju i još mnogo toga, te sve to nacrtao sopstvenom rukom. Sve... sem Tjenanmena. Autor kaže da nema puno da doda onome što je već opštepoznato. E sad, Kunvu je godinama radio kao ilustrator za državnu propagandu, pa možda u tom grmu leži zec. Međutim, sklon sam da mu poverujem jer je u svemu ostalom bio brutalno iskren. O tome se i radi, Liju sve verujete.

Žang se opredelio za drugačiji pristup. I on je bio svedok istorije, ali crtež je prepustio jednom Francuzu (slika levo). Rezultat je polovičan: dobili smo edukativan ali hladan strip, koji više liči na dokumentarac ili predavanje. Biće da mu je to i svrha - da se priča u još jednom formatu uvuče u biblioteke i glave. Što je legitimno, ali ostaje na nivou informacije. Moglo je to upečatljivije, ličnije i sa slobodnijim crtežom, barem poput Mandele i generala (slika desno). Ovako, Tjenanmen 1989 mogu da preporučim samo kao post scriptum Jednom kineskom životu.
alexts Posted - 13/05/2022 : 23:35:08
Koinski priča...

(Čarobna knjiga)

Autor: Hugo Prat



Pominjanje majora Koinskog, glavnog junaka Pustinjskih škorpija, u naslovu, više je marketinški trik, jer se ne radi o nastavku Škorpija, niti je Koinski akter stripa. Njegovo ime tj. lik, iskorišten je kao (navodni) narator priča koje se nalaze u ovom albumu. Ništa ne mari, jer su ovih 5 Pratovih priča iz Drugog svetskog rata, za njega tipično kvalitetni stripovi, iz različitih perioda, a sasvim u duhu Pustinjskih škorpija. U ukupno 176 strana, sadržani su i uvodnici u formi ilustracija, a priče idu od klasičnijih, ratno-žanrovskih, do tipično Pratovsko-poetičnih, kao što su poslednje dve, od kojih poslednja (Bledo prolećno sunce; čini mi se najduža) ostavlja najjači utisak. (Kolor: Patricija Canoti)

****
alexts Posted - 13/05/2022 : 19:33:14
Osmi putnik, grafički roman

Arči Gudvin i Volter Sajmonson

(Stalker)



"Istorijski značaj" ove adaptacije filma u strip nije, u krajnjoj liniji, toliko bitan. Pretpostavljam da je važila za školski primer uspešnog "prevođenja" filmskog na stripovski jezik. U međuvremenu, od trenutka nastanka (1979.), svašta se izdešavalo u razvoju medija stripa, pa i to da je danas, u najvećem delu, savremeni američki strip doslovno preuzeo jezik filma. A kako smo i ranije imali jako dobre adaptacije, koje su (previše?) verno sledile izvornike (sve stripovane verzije filmova koje je crtao Al Williamson npr.), kao i neuspele pokušaje prilagođavanja stripu (Terminator 2, Hook...), na kraju se sve svodi na talenat, trud i umeće autora.

A Walt Simonson je, svakako, jedan od najboljih među američkim striparima i to od samih početaka karijere (Star Slammers, Manhunter) kroz brojne naslove na kojima je radio. I mada, prevođenjem sadržaja remek-dela iz jednog u drugi medij, teško da možemo očekivati zadržavanje istog nivoa kvaliteta, jedina bitna zamerka adaptaciji Alien: The Illustrated Story je što nije bilo više stranica (od 64) na raspolaganju, da se SF priča više razmahne, ali tako se radilo nekad.

Od gore pomenutog istorijskog značaja, trebalo bi istaći da je ovaj strip, u formi grafičkog romana, bio knjižarski best-seller. A standardno kvalitetnom crtežu Simonsona i inovativnoj naraciji i kompoziciji tabli, doprineo je precizan script Archie Goodwin-a, kao i angažman Louise Simonson (i dr.) na upečatljivom kolorisanju.

****
Jocko Posted - 11/05/2022 : 03:35:03
Momotaro (Toppi, 2001)

Duža Topijeva priča (otprilike standardni BD album), objavljena u Francuskoj kao zaseban album, a u SAD-u u sklopu Topijevih Japanskih pustolovina.
Priču otvara starac Ichiro koji živi sam u šumi, i koji sticajem okolnosti usvaja dete. To dete se zove Momotaro i kad malo poodraste, odlazi u beli svet, u avanturu. Ova priča je smeštena u srednjevekovni feudalni Japan, ali za razliku od nekih drugih Topijevih japanskih priča (Sato, Kimura, Povratak Ishija), ova ima obilje fantastičnih elemenata: demoni, čudovišta.. na kraju krajeva, dečak priča sa životinjama, a najbolji prijatelj mu je pričajuća lisica. Naracija je, kao i često kod Topija, vrlo jednostavna ali i bajkovita, bez suvišnih reči i kadrova. Priča poseduje bajkovitu i gotovo detinju naivnost (na kraju krajeva glavni lik je dečak), te pozitivnu završnicu, po čemu se ova priča umnogome razlikuje od, recimo, mračne završnice Ogarija.




DiSkAcH Posted - 09/05/2022 : 19:54:44
Ovo Divljanje od Peetersa izgleda bolesno dobro. Ali da, ako nema neki smisao...štoajznam, vj bi svejedno kupio. :D
Jocko Posted - 09/05/2022 : 15:55:35
Četrdeset kovčega / 40 Cajones / Forty Coffins / Quarante cercueils (Santullo & Jok)

Scenarista Santulo je rođen u Meksiku, Jok u Argentini, te je ovaj strip izvorno objavljen na Španskom 2012. tri godine kasnije na Engleskom, a četiri godine nakon toga i na Francuskom od strane izdavača Mosquito, da bi kod nas bio ''objavljen'' kao skanlacija na Strip-zoni ove godine. Reč je o jednom tipičnom hororcu sa elementima fantastike, inspirisanom legendarnom Drakulom Brama Stokera. Ništa specijalno, priča je jako jednostavna - Ruski brod Demetra prevozi četrdeset kovčega punih zemlje u Englesku, a na brodu se polako počinju dešavati misteriozni nestanci malobrojne posade, sve dok na kraju kao poslednji ne ostane sAm kapetan. Jedan od mornara je i tajnoviti gorostasni Rumun, koji ne veruje u bajke. Iz naslovnice i uvoda nam biva jasno da je reč o nečemu nadnaravnom, nekakvom stvorenju koje ih tamani jednog po jednog, ali to sve do samoga kraja nije sasvim izvesno. Crtež je simpatičan, ali sve u svemu ovo je jedan od onih stripova za jednom pročitati i nemati u papirnom obliku, tako da ako iko ikada odluči da izda ovo na Yu jezicima, mogu da se kladim da se neće usrećiti sa prodajom. Ocena za naslovnjače je za sve tri - najbolje su mi francuska i američka, dok španska i nije nešto.

7, 6, 7, 8 - 68%

Trenutna pozicija na listi: 17 /od 22/ (2012. god.)
ridiculus Posted - 08/05/2022 : 12:45:42
Zanimljivi su Shuckeyevi prikazi. Ajmo, samo mu preporučujte!
Shuckey Posted - 08/05/2022 : 11:55:31
quote:
Originally posted by Paka01

Nisam čitao ovaj spinoff, ali originalni Tom Strong mi je jedno od dražih Mooreovih djela i jedva ga čekam vidjeti u domaćem izdanju. Nevjerojatno zabavan i pametno napisan strip te pritom prelijepo nacrtan.



Na Amazonu se može prednaručiti Tom Strong Compendium. Prava prilika za ljubitelje debelih knjiga.
Paka01 Posted - 08/05/2022 : 11:45:40
Nisam čitao ovaj spinoff, ali originalni Tom Strong mi je jedno od dražih Mooreovih djela i jedva ga čekam vidjeti u domaćem izdanju. Nevjerojatno zabavan i pametno napisan strip te pritom prelijepo nacrtan.
Shuckey Posted - 08/05/2022 : 10:38:14


Davno sam izjavio na Darkwoodovom forumu da je Chris Sprouse moj guilty pleasure a Tom Strong ukras moje police. Dobro, ne baš one police koju svi vide kad uđu već one druge police u sobi. Vlaadisha me pitao jesam li čitao Tom Strong and the Robots of Doom pa sam pretpostavio da se radi o dobrom djelu. Koju godinicu poslije sam na CRŠ-u neplanirano kupio raskupusani trejd za sitnu lovu. Trejd se potom par godinica saftao u kutiji da bih ga tek prekjučer napokon pročitao. I drugi put jučer ujutro. Kako mi je žao što ga nisam pročitao ranije dok je glavni Tom Strong serijal još bio svjež!

Peter Hogan je napisao krasan i profesionalan scenarij. Veliko finale glavnog serijala je obrisano jer je valjda trebalo postaviti temelj za još nastavaka, ali se glavni serijal poštuje. Svi likovi su baš kakvima ih pamtimo, svi događaji su se doista dogodili i vidi im se trag. Svijet je, ukratko, isti a prijelaz u novu priču tečan je i prirodan. Tom Strong biva poražen do nogu od strane superzločinca. Zloćko je od one najstrašnije vrste, inteligentan i skoro pa besprijekorno suzdržan. Bio bi strašan i mrzak i bez da se perverzno naslađuje. Ali se naslađuje, i te kako. Majstorski je to Hogan zamijesio: do sada nezapisana davna pustolovina Toma Stronga pogoni današnju pustolovinu, sajberpank, Drugi svjetski rat, džinovski roboti ubojice... Lijepo je i začinio, ali je na tijestu ipak jači. Borba uključuje putovanje kroz vrijeme što je vrlo lako zakomplicirati ali je Peter Hogan i to savršeno odradio. Jedino što mi se nije svidjelo je prstohvat samoironije u jednom dijalogu: "Da, ova priča je pulpy ali takva je većina mojih pustolovina. Opasnost je unatoč tomu stvarna!". Samoironija je potrebna kad srednjovječni muškarac uživa u stripu za pametne dvanaestogodišnjake, ali želim je sam nanijeti u odgovarajućoj količini.

Chris Sprouse je formiran Hergeom. U jednom Youtube videu priznaje da crta sporo, mnogo prepravlja i teži čistoći i funkcionalnosti. Krajnji cilj nije nevidljivost, crtež je uvijek zanimljiv. Ovaj nabor na Tomovim hlačama je zanimljiv. Tušer je Karl Story, ta je četkica glatkog poteza često radila na Sprouseovim olovkama. Odličan tandem.



Chris Sprouse smatra da strip mora biti spektakl. Smatra kako crtež donosi spektakl. Jak je Sprouse, a možda je čak i najjači u masovnim scenama.



Zašto sam ikada tvrdio da je Sprouse guilty pleasure? Chris Sprouse je pleasure. Shuckey preporučuje Tom Strong and the Robots of Doom.
calvin Posted - 08/05/2022 : 01:49:52
quote:
Originally posted by izivko

Grönland Odyssee (Avant Verlag 2020, 374 str. / La Vierge Froide et autres racontars 2009-2013) Hervé Tanquerelle & Gwen de Bonneval

Strip je u Francuskoj objavljen u 3 dijela u periodu od 2009-2013.




uh, ovo djeluje odlicno!
Poli Posted - 07/05/2022 : 23:44:45

Izgleda bas mocno, mozda je vegetarijanac? :)



:D



forum.stripovi.com © 2000-2002 Snitz Communications Go To Top Of Page
This page was generated in 0.33 seconds. Snitz Forums 2000