forum.stripovi.com - Intervju sa Enkijem Bilalom u Blicu

forum.stripovi.com

Username:	Password:
Save Password
Forgot your Password?

All Forums

Stripovi

Intervju sa Enkijem Bilalom u Blicu

New Topic

New Poll

Topic Locked

Author

Topic

tantus
Senior Member

Slovenia
1651 Posts

Member since 10/09/2003

Posted - 05/09/2004 : 18:46:30

Enki Bilal

Ljubav kao poslednja utopija

Na festivalu u Sarajevu predstavljen je treci film Enkija Bilala „Besmrtni“. Tamošnja publika toplo je pozdravila ovo ostvarenje koje je u Francuskoj imalo više od milion gledalaca, a nema sumnje da ce uskoro biti prikazan i u Srbiji. Bilalovi (pravo ime mu je Enes Bilalovic) prethodni filmovi („Bunker palas hotel“ i „Tiko mun“) poznati su ovdašnjim ljubiteljima tog slavnog francuskog strip autora, u cijim biografijama se istice da je rodeni Beogradanin i da je rano detinjstvo proveo na Dorcolu.

U filmu „Besmrtni“ Enki Bilal je konacno uspeo da svoj raskošni svet negativne utopije pretoci na veliki ekran. Komercijalni pritisak koji prati velike produkcije bio mu je u ovom slucaju samo od koristi, jer je složenu simboliku i naglašeni grafizam (koji su opterecivali njegove prethodne filmove) podredio uzusima klasicne detektivske price. Nije sigurno da ce „Besmrtni“ biti putokaz kojim ce se kretati film buducnosti, ali je evidentno da je ovim ekskluzivnim Bilalovim prilogom evropska kinematografija osvojila polje na kojem nijedan filmski autor do sada nije boravio.

Dali se vaš film „Besmrtni“ bavi raskorakom izmedu hipertehnologizovanog urbanog društva i krhkih psiha junaka koji nikako ne mogu da pronadu svoje pravo uporište?
- Da, to je tema koja me opseda još od davnih radova na stripu „Sajam besmrtnih“, koji je prvi deo Nikopoljske trilogije. U sumornoj atmosferi postapokaliptickog sveta, gde se fantasticno preplice sa realnim, likovi žive svoje života kao da se ništa nije dogodilo sa civilizicijom.

U vašim delima cesto se insistira na vizuelnoj atraktivnosti telesnog. Cini se da ste u filmu „Besmrtni“ najviše insistirali na tom aspektu...
- Puno sam se bavio problemom tela u filmu „Besmrtni“. Mislim da je telo jako bitno. Senzacije koje preko tela doživljavamo svaki dan nešto je što nas održava stvarno živima. Tela ljudi treba da se dodiruju. Kompjuterski generisani likovi su alegorija za dehumanizaciju, za ljude koji su odavno umrli. Ja uvek pricam o našem svetu, o secanju, o greškama koje stalno ponavljamo. Na kraju ispada da je poslednja utopija koja nam ostaje ljubav.

U vašem filmu dominiraju digitalno animirani likovi. Koliko je medu njima pravih glumaca?
- Tri lika igraju stvarni glumci (Linda Hardi, Tomas Krecman i Šarlota Rempling), a preko pedeset drugih je racunarski generisano. Film „Besmrtni“ nastajao je cetiri godine. Raden je novim postupkom i predstavlja pokušaj stvaranja drugacije vizuelne gramatike. Moram da napomenem da je film „Besmrtni“ osmišljen na engleskom, ali, na žalost, u vecini evropskih zemalja nece biti prikazivana verzija na originalnom jeziku.

Koliki je bio komercijalni pritisak na vas pri radu na ovom filmu, buduci da je njegov budžet skoro 25 miliona evra?
- Ne želim da pravim komercijalna dela. Ona su uvek obojena mojim životom, mojim osecanjima. Emocije su jako bitne, ljubav je osnov svega. Za mene film nije samo film, to je sadržaj svih mojih stripova, svih mojih misli. Zbog toga više volim da sam radim taj film, nego da ga napravi neko drugi. To je svet koji neko drugi ne bi znao da oblikuje.

Prošlo je više od dvadeset godina od nastanka str ipa do njegove obrade na filmu. Šta je ostalo od originalne strip verzije?
- Film „Besmrtni“ nije doslovna adaptacija, vec prebacivanje jednog univerzuma u drugi. Potrebno je potpuno zaboraviti na taj strip, to je sada dosta daleko od mene. Ja sam se prisecao stripa, ali kada pocneš da radiš na filmu to je sasvim novi proces.