| Author |
 Topic  |
|
|
SnotMan
Advanced Member
Saint Croix
6389 Posts
Member since 21/07/2003 |
 Posted - 23/10/2005 : 13:13:42
|
Miroljub Milutinovic - Brada
Milan Jovanovic
Vladimir Stankovski
Željko Duvnjak
Bora Milicevic
Nikola Vitkovic
Danijel Savovic
Branislav Hetcel
Bojan Redžic - Redža
Dušan Božic
Boban Savic - Geto
Aleksandar Rajkovic - Alex
Saša Jovanovic
Zoran Pekan
Eugen Slavik
Ljubomir Filipovic
Siniša Radovic
Saša Radosavljevic
Miloš Stankovic
Veselin Brajovic - Vesko
Novak Brajovic
Vladimir Brajovic
Teodor Ajduk
Saša Arsenic
Darko Atanasijevic
Ivan Pejkic
Aleksa Gajic
Darko Dedic - Decanski
Predrag Ginevski
Antoan Simic - Toni
Milan Uvrtacev
Zlatko Milenkovic
Toni Radev
Predrag Gojkovic
Aleksandar Vraneševic - Vrana
Slobodan Kovacevic
Zoran Cvetkovic
Ivana Filipovic
Siniša Sumina
Dragoslav Ruvidic - Rule
Darko Cvorovic - Cvora
Obrad Popovic
Vladimir Stankovski
Vršac, 11. aprila 1965.
Završio matematicku gimnaziju u Vršcu. Studirao elektrotehniku u Novom Sadu. Od 1990. se u potpunosti posvetio crtanju. Radi u Beogradu kao graficki urednik nedeljnika "Vreme" i njegovih izdanja. Isti posao obavljao je i u "Vecernjim novostima" i "Novostima plus". Stripove, ilustracije i karikature objavljivao je u "Mladosti", "Erotskom dodiru", "Reviji 92", "Trecem oku", "Tajnama", "Vremenu", "Vecernjim novostima" (po scenariju Slobodana Dukica crtao je tokom 1992. dnevni strip "Begi"), "Novostima plus", "Tronu"... Ucestvovao je na vinkovackom Salonu jugoslovenskog stripa 1988, "Pjeru" 1992. i "Bijenalu domaceg stripa" u galeriji "Stara kapetanija" 1994. Na konkursu za strip lista "Mladost" 1989. osvojio je nagradu lista "Pop-rock" za najbolju "R'N'R" strip tablu.
Željko Duvnjak
Brezovica, 25. jula 1966.
Srednju školu završio u Osijeku. Likovnu akademiju u Sarajevu upisao je 1987. Vec 1991. na istoj ustanovi upisuje postdiplomske studije. U Beograd dolazi 1992. i nastavlja studije. Za strip se zainteresovao u trecem razredu srednje škole, kada je sa nekoliko kolega zapoceo, ali ne i završio tri projekta. Prvi rad objavio je u strip magazinu "Patak" 1988. Iste godine izlaže na vinkovackom Salonu stripa. U toku 1989. u casopisu "Bang" štampa ostvarenje "Terra Incognita", a u omladinskom listu "Valter" delo "Klon".
Bora Milicevic
Beograd, 19. februara 1965.
Završio srednju školu za industrijsko oblikovanje u Beogradu. Radove objavljivao u "Tronu", "Politikinom zabavniku", "Yu strip magazinu", "Vecernjim novostima" (svakodnevno je od 18. marta 1992. pa do pocetka 1993. publikovana serija "Golub" radena po scenarijima Dejana Štajnbergera). Živi u Beogradu.
Nikola Vitkovic
Beograd, 4. jula 1976.
Ucenik Škole za dizajn u Beogradu. Prve ilustracije objavio u fanzinu "Emitor" beogradskog društva ljubitelja naucne fantastike "Lazar Komarcic". Sa scenaristom Markom Somborcem realizovao je veoma uspešan serijal strip kaiševa "Kauboj Džo", ciji je veci deo objavljen u prvih pet brojeva specijalizovanog magazina "Tron" tokom 1993. i 1994. Isti rad je zapažen još na konkursu niškog Studentskog kulturnog centra i omladinskog lista "Pressing" na kome je osvojio trecu nagradu decembra 1992.
Danijel Savovic
Beograd, 24. aprila 1976.
Živi u Zemunu. Ilustrovao knjigu "Veciti kalendar" i magazin "Politikin zabavnik". Stripove objavljivao u casopisu "Tron".
Branislav Hetcel
Beograd, 4. februara 1969.
Srednju školu (laboratorijski tehnicar za fiziku) završio u Zemunu. Student beogradskog Arhitektonskog fakulteta. Prvi strip objavljen mu je još 1983. u "Yu strip magazinu", a zatim su ga štampali "Vidici", "Mladost", "Tron"... Strip-album "Ðubretar" publikovan mu je 1991. Od tada objavljuje u Nemackoj ("Bastai Verlag") i Japanu (nedeljnik sa desetomilionskim tiražem "Morning Magazin" i izdavac "Kodansha"). Osvojio 1994. u Londonu jednu od petnaest glavnih nagrada na medunarodnom studentskom konkursu iz oblasti projektovanja stambenih zgrada. Stripove je izlagao u Vinkovcima (Salon stripa) i Beogradu ("SKC" i galerija "Studentski grad").
Bojan Redžic - Redža
Sarajevo, 24. avgusta 1967.
Od 1969. živi u Beogradu. Završio srednju školu. Prvi strip objavio 1989. u "Mladosti", a zatim su ga publikovali listovi "Danga", "Patagonija", "Krpelj", "Gradina" i "Tron".
Dušan Božic
Split, 1967.
Studirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za opremu knjige. Malo je objavljivao: po jednu tablu u "NON"-u 1988. ("San"), "Patku" 1989. (bez naslova) i dve u "Studentu" 1989. ("Sumorni strip" i "Oci su ogledalo duše"). Živi u Beogradu.
Boban Savic - Geto
Aleksinac, 12. aprila 1972.
Osnovnu i srednju umetnicku školu završio je u Nišu. Trenutno studira u Beogradu. Pohada Fakultet likovnih umetnosti (treca godina). Kao srednjoškolac objavljivao je radove u lokalnim casopisima. Odnedavno objavljuje u "Tronu" i "Politikinom zabavniku".
Aleksandar Rajkovic - Alex
Beograd, 29. oktobra 1971.
Završio Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Prvu stripa objavio je u "Vidicima" 1986. a zatim, pored ovog casopisa, saradivao je i sa "Mladosti" (br. 58 od 18. januara stripa), "NON"-om, "Patkom, "Stavom"... Izlagao na III i IV vinkovackom Salonu stripa, kao i na izložbi "Zimske carolije" na Sajmištu 1987. Nastavnik je likovne kulture i živi u Beogradu.
Saša Jovanovic
Kula, 12. septembra 1972.
U Novom Sadu, u kome je stalno nastanjen, završio je osnovnu i Srednju dizajnersku školu "Bogdan Šuput". Student cetvrte godine odseka za slikarstvo novosadske Akademije umetnosti. Prvih pet ilustracija objavio maja 1986. u školskom listu "Ðacko pero", a prvi strip na cetiri table jula 1986. u "Malom Dnevniku", decjem dodatku "Dnevnika". U periodu 1986-1987. saradnik "Glasa omladine", u kome su mu štampane cetiri ilustracije, jedna naslovna strana i dve table stripa "Top Secret". Ucestvovao na velikoj izložbi stripova na "Zimskim carolijama" 1987. u Beogradu. Utešnu nagradu na konkursu "FOFITES" osvojio 24. januara 1987.
Zoran Pekan
Novi Sad, 24. avgusta 1970.
Živi u Novom Sadu. Završio Srednju dizajnersku školu. U listu za decu "Jo Pajtas" objavio dvadesetak strip tabli. Bio ilustrator i tehnicki urednik casopisa "Adresa" izdavacke kuce "Književna zajednica Novog Sada". Za "Maticu Srpsku" izradivao plakate i kataloge. Dizajnirao i omote za ploce. Clan novosadske umetnicke grupe "T.O.T.O." Od 1988. redovno izlaže na "Zlatnom peru Beograda". Ucestvovao na dve grupne izložbe u Novom Sadu.
Eugen Slavik
Ljubomir Filipovic
Majdanpek, 13. februara 1972.
Živi u Majdanpeku. Završio je srednju mašinsku školu. Ilustracije objavljivao u "Vremenu" i magazinu "Cao". Izlagao na "Bijenalu domaceg stripa" u zemunskoj galeriji "Stara kapetanija" 1994. godine.
Siniša Radovic
Zagreb, 23. jula 1966.
Živi u Zemunu. Boravio u Zagrebu, Mratinju, Moskvi i Beogradu (Bolec). Završio je likovnu akademiju u Moskvi. Ilustracije objavljivao u listu "Zmaj" tokom 1992. i 1993. Izlagao u Zagrebu i Moskvi.
Saša Radosavljevic
Sarajevo, 28. marta 1970.
Miloš Stankovic
Novi Sad, 9. maja 1974.
1988. osvojio prvu nagradu na II izložbi autorskog stripa ucenika osnovnih škola Jugoslavije
1989. izlagao na izložbi stripa "Oni koji dolaze... ili su vec tu" u Salonu galerije Kulturnog centra Novog Sada
1992. izlagao na II Medunarodnom bijenalu ilustracije "Zlatno pero Beograda"
1993. izlagao na jugoslovenskom bijenalu ilustracije "Zlatno pero Beograda"
Veselin Brajovic - Vesko
Podgorica (bivši Titograd), 31. decembra 1967.
Gimnaziju završio u Podgorici. Napustio studije gradevine i od aprila 1994. stanuje i radi u Beogradu. Izlagao na III Bijenalu domaceg stripa 1994. u zemunskoj galeriji "Stara kapetanija".
Novak Brajovic
Podgorica (bivši Titograd), 7. juna 1973.
Vladimir Brajovic
Podgorica (bivši Titograd), 18. juna 1970.
Teodor Ajduk
Novi Sad, 23. februara 1969.
Završio srednju školu "Bogdan Šuput" u Novom Sadu, u kome i danas živi. Zaposlen u "GENEL"-u kao dizajner.
Saša Arsenic
Zagreb, 5. decembra 1978.
Ucenik Srednje graficke škole. Nije objavljivao.
Darko Atanasijevic
Beograd, 19. aprila 1972.
Student druge godine odseka grafike na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu.
Ivan Pejkic
Kladovo, 25. marta 1968.
Živi u Beogradu. Radi kao animator. Ima srednjoškolsko obrazovanje. Prvi objavljeni strip mu je "Bekstvo" 1993. u casopisu za SF "Znak Sagite". U istom casopisu mu je publikovan 1994. i strip "Vreme za dorucak".
Aleksa Gajic
Beograd, 20. maja 1974.
Završio Srednju elektrotehnicku školu. Student je prve godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Nije objavljivao. Izlagao 1993. na "Zlatnom peru Beograda".
Darko Dedic - Decanski
Podgorica (ranije Titograd), 27. januara 1971.
Bavi se slikarstvom, ilustracijom, animacijom i stripom. Živi u Beogradu. Izlagao na "Bijenalu domaceg stripa" u zemunskoj galeriji "Stara kapetanija" 1994.
Predrag Ginevski
Beograd, 28. maja 1978.
Pohada srednju graficku školu u Beogradu. Polaznik škole stripa pri NU "Braca Stamenkovic". Izlagao na III Bijenalu domaceg stripa 1994. u galeriji "Stara kapetanija" (Zemun).
Antoan Simic - Toni
Loznica, 12. februara 1971.
Maturirao na grafickom smeru u Srednjoj školi. Studira na Višoj pedagoškoj školi (likovni odsek) u Beogradu. Delovao u okviru "Loznickog Strip Društva" (druga faza) sa Dragoslavom Ruvidicem i Zoranom Stefanovicem. Vec kao sedamnaestogodišnjak 1988. samostalno izlagao stripove u lokalnom školskom centru "Vujo Matic". Grupno u okviru "LSD"-a izlagao 1987. u valjevskoj biblioteci, dok im je izložba iste godine u loznickom domu kulture "Vuk Karadžic" zabranjena zbog "uznemiravanja javnosti". Trenutno po scenariju Zorana Stefanovica crta serijal "Vilinske price".
Milan Uvrtacev
Kikinda, 8. septembra 1967.
Živi u Kikindi.
Zlatko Milenkovic
Novi Sad, 24. avgusta 1969.
Završio novosadsku Srednju dizajnersku školu. Kao tehnicar grafickog dizajna zaposlen u "Vojvodanskoj banci". Stripove izlagao na II Medunarodnom bijenalu "Zlatno pero Beograda" 1992. i na 34. "Zlatnom peru Beograd" 1993. Objavljivao stripove u "Alefu", "Šajkaškim novinama", "Stavu", "Nezavisnima"... Dizajnirao "Šajkaške novine" i "Dan". Živi u Novom Sadu.
Toni Radev
Niš, 18. aprila 1972.
Živi i radi u Nišu. Student sociologije na niškom Filozofskom fakultetu. Prvi stripovi su mu objavljeni 1989. godine u omladinskom listu "Grafit". Od kraja 1991. do sredine 1993. publikuju mu se radovi u casopisu "Pressing". Ovaj magazin u saradnji sa niškim Studentskim kulturnim centrom krajem 1992. organizuje poznati konkurs i izložbu najuspešnijih ostvarenja. Sa Beogradaninom Vladimirom Vesovicem saraduje na izradi naucnofantasticnih stripova, a posle ovog uspešnog rada, nastavlja seriju "Krakov/Krakov". Realizuje cetvrtu epizodu. Prve dve (crtac Milan Jovanovic) objavljene su u "Politikom zabavniku". U andergraund publikacijama "Patagonija" i "Krpelj" nalazi mu se serija stripova cudnog naziva "Moroni".
Predrag Gojkovic
Sisak, 20. septembra 1967.
Završio VOSVŠ. Publikovao reklamne ilustracije u Grckoj. Izlagao na izložbi škole stripa na "Bijenalu domaceg stripa" u zemunskoj galeriji "Stara kapetanija" 1994. godine.
Aleksandar Vraneševic - Vrana
Beograd, 24. maja 1967.
Završio Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti. Profesionalni je graficki dizajner. Pored ilustracija štampanih u "Radio TV reviji" kao crtac saraduje i na televiziji (emisije "Triptih", "Putokaz", Ekološki dnevnik"...). Živi u Beogradu.
Slobodan Kovacevic
Novi Sad, 3. marta 1973.
Završio Srednju mašinsku školu u Novom Sadu, u kome i danas živi. Izlagao na III Bijenalu stripa u galeriji "Stara kapetanija" u Zemunu 1994. Prosto je neverovatno da ovako talentovan autor do sada ima objavljen samo jedan strip i to jedva od dve table (videti "Tron" br. 4 strip "Alisa"), ali je verovatno delimicno uzrok tome i njegova pasivnost. Saraduje sa još jednim izuzetnim talentom - Sinišom Suminom.
Zoran Cvetkovic
Novi Sad, 6. aprila 1972.
Završio je Srednju dizajnersku školu "Bogdan Šuput". Od 1991. živi u Kacu. Do sada nije objavljivao.
Ivana Filipovic
Jagodina (bivše Svetozarevo), 4. septembra 1965.
(Ostali podaci o autoru nalaze se na str. 84)
Siniša Sumina
Split, 5. decembra 1970.
Srednju mašinsku školu završio u Novom Sadu. Napustio Mašinski fakultet i upisao novosadsku Likovnu akademiju (smer slikarstvo). Trenutno u vojsci. Od saradnje sa Slobodanom Kovacevicem u buducnosti se mogu ocekivati sjajni rezultati.
Dragoslav Ruvidic - Rule
Loznica, 1965.
Studirao je na beogradskoj Višoj pedagoškoj školi (odsek za nastavnike likovnog vaspitanja). Osnivac je LSD-a (Loznickog Strip Društva). Kreirao je stripove po zidovima, bavio se dizajnom i književnošcu. Na konkursu za strip lista "Mladost" osvojio je 1988. prvu nagradu u kategoriji kaiša za minijature nastale po kratkim pricama Embrouza Birsa. Objavio je u "NON"-u strip "Oko" i, nedavno, još neke radove u "Književnoj reci".
Darko Cvorovic - Cvora
Loznica, 10. aprila 1970.
Stripove crta od svoje cetrnaeste godine. Završio školu stripa koju vode Vladimir Vesovic i Dragan Savic. Izlagao na kolektivnoj izložbi u NU "Braca Stamenkovic". Radi kao animator u studiju "Bikic".
Obrad Popovic
Novi Sad, 1. marta 1974.
Živi u Novom Sadu. Posle III stepena Srednje mašinske škole prešao u Srednju dizajnersku školu "Bogdan Šuput" (IV stepen). Po maturiranju upisao smer grafickog dizajna i vizuelnih komunikacija novosadske Akademije umetnosti.
To think for yourself you must question authority and
learn how to put yourself in a state of vulnerable, open-mindedness;
chaotic, confused, vulnerability to inform yourself.
|
|
|
scaramanga
Senior Member
Aruba
1274 Posts
Member since 20/04/2005 |
Posted - 23/10/2005 : 17:01:12
|
MITAR MILOSEVIC- Novi Sad- aka FREDERIK ESTON- za zivota pisao Luna Kralja Ponoci cija je radna smestena u Engleskoj, a doticni nikad nije bio tamo....
Najzasluzniji za otkup Bonnelijevih stripova u Dnevniku- Prvi i odgovorni urednik svih strip izdanja |
 |
|
|
Profesor
Average Member
.jpg)
Serbia
653 Posts
Member since 24/06/2005 |
|
|
Blek Stena
Senior Member
Bosnia and Herzegovina
1344 Posts
Member since 03/07/2004 |
|
|
Blek Stena
Senior Member
Bosnia and Herzegovina
1344 Posts
Member since 03/07/2004 |
Posted - 24/10/2005 : 17:30:23
|
U prvi mah sam mislio da je topic pokrenut zbog Mikice, omiljenog crtaca ovdje ali o njemu ni rijeci...
Miodrag Ivanovic - Mikica
Odžaci, 20. marta 1959.
Živi u Sremskom Mileticu u Vojvodini. Tehnicki je crtac. Prve table stripa radenog po scenarijima Dude Vukojeva otkupljene su u "Forumu" 1981. godine, ali nisu publikovane. Prvi licencni strip ("Veliki Blek") za "Dnevnik" radi 1983. godine, a od 1986. uporedo crta i objavljuje domaci strip "Ninda" za "Decje novine". Na osnovu dosadašnjeg rada 1989. dobija priliku da u olovci kreira licencnog "Tarzana" za novosadski "Forum". Pored stripa, u ovom periodu Ivanovic objavljuje i mnoštvo karikatura u "Politici ekspres", "Ježu", "Danasu", "Intervjuu"... Od 1994. crta novog junaka za "Politikin zabavnik". Ucestvovao na grupnim izložbama u Vinkovcima, Beogradu, Novom Sadu....
http://ekstragedza.tk http://larmadzije.tk |
|
|
|
makikatalinic
Advanced Member
Croatia
6187 Posts
Member since 07/03/2005 |
|
|
Blek Stena
Senior Member
Bosnia and Herzegovina
1344 Posts
Member since 03/07/2004 |
|
|
makikatalinic
Advanced Member
Croatia
6187 Posts
Member since 07/03/2005 |
|
|
verter
Advanced Member
Bosnia and Herzegovina
4877 Posts
Member since 30/04/2002 |
Posted - 25/10/2005 : 22:11:28
|
"Završio matematicku gimnaziju u Vršcu. Studirao elektrotehniku u Novom Sadu"
ovaj kao da je meni nesto u rodu 
"Miami...a genital wart on America's shriveled cock!!!" |
|
|
|
SnotMan
Advanced Member
Saint Croix
6389 Posts
Member since 21/07/2003 |
Posted - 26/10/2005 : 12:14:16
|
"Likovni susret" je ustanovljen rešenjem Narodnog odbora opštine Subotica 28. aprila 1962. Od 6. oktobra 1968. smotra je smeštena u "Rajhlovu palatu", iz koje se Gradski muzej preselio u Gradsku kucu. Svake sezone, u okviru "Likovnog susreta", odražavale su se najraznovrsnije umetnicke smotre. Likovne kolonije, keramicari, graficari i ostali likovni umetnici nalazili su u galeriji "Likovni susret" prostor za izražavanje i predstavljanje javnosti rezultata svoga rada. Jedna od zapaženijih akcija je tradicionalna smotra graficke kulture, u okviru koje se održava i ova manifestacija. Okupljanja su se dogadala periodicno, pa se uoblicila i njihova hronologija. Posle svakog od njih prigodne izložbe su postavljane u zgradi "Likovnog susreta", a evo kojim redom su se održavale:
Prva smotra graficke kulture "PROCES NASTANKA GRAFICKOG OSTVARENJA" (1979) sadržavala je ciklus aktivnosti koji je rezimiran dvema izložbama:
"Od ideje do realizacije (graficke komunikacije i grafika u tehnikama rucne štampe)
"Makedonska grafika"
Druga smotra graficke kulture "SAVREMENA GRAFIKA (1981-1982)" rezimirana je izložbama:
"Bibliofilska izdanja zbirke Biškupic"
"Savremena slovenacka grafika"
Treca smotra graficke kulture "GRAFICKI DIZAJN" (1985) rezimirana je izložbom:
"Oblikovanje knjige u Jugoslaviji"
Cetvrta smotra graficke kulture "GRAFICKI ATELJE" (1991) rezimirana je izložbom:
"Graficki atelje 19891-1990"
Peta smotra graficke kulture "STRIP" rezimirana je izložbom:
"60 godina domaceg stripa u Srbiji (1935-1995)"
(ova smotra ujedno je i XXXII "Likovni susret")
Ovde i tamo, onda i sada
Romanticni mit o jedinstvenosti i nedeljivosti umetnickog stvaranja (forma-sadržaj) otpornija je na posledice kretanja u savremenoj umetnosti nego što se to na prvi pogled može uciniti. Strip je najbolji primer. Sadržajni se elementi ispoljavaju i isticu tek formalnim sredstvima, tekstom i figurom. Najcešce. U poglavlju "Istraživanja i novi putevi u stripu" pokazuje se da i ne mora biti tako. U tom je najveca vrednost stripa. Bogatstvo suprotnosti je ono što dobronamernog posmatraca pleni. Iako naoko imanentan, odnos teksta i slike u stripu cesto je neuhvatljiv, a retko kada jednoznacan. "Pesma pocinje recima, ali ne završava se njima", rece jedan pesnik. Nacin razmišljanja u sekvencama coveku je prirodniji nego zaustavljanje i fiksiranje pažnje na jedan objekat, sliku ili ideju. Povratak stripu povratak je malo zapostavljenom, ali uvek prisutnom, prirodenom, rudimentarnom sukcesivnom nacinu razmišljanja; sa "libretom" koji je jasno upisan u strip (npr. na poslednjem kadru polutable Save Halugina piše: "Na teget se 'vata"...) ili bez njega, kada se podrazumeva i izvire iz prikazanih prizor-polja (svi ostali kadrovi istog stripa koji ne sadrže eksplicitan tekst, ali su dinamicni i deluju dvojako, sa jedne strane svaki "govori" za sebe, a sa druge nas zajednicki vode cilju, odnosno pripremaju teren za poentu poslednjeg kadra). U standardno definisanom savremenom umetnickom delu "libreto" nije poželjan, izbegava se, sakriva, maskira, manje-više vešto prikriva ili precutkuje. Strip je tu otvoren, a sve i da nije, šta bi mu to vredelo?! Pred onima koji umetnickom delu osporavaju svaku vrednost samo zbog toga što je "narativno", a i pred svima ostalima, njegova suština se ne da sakriti. Ona mu je, kako vec rekoh, prirodena.
I tu su film i strip veoma slicne delatnosti. I vreme nastanka im je, prosto neverovatno, u godinu isto. Radanja filma i stripa trajala su iz potpuno nepoznatih, krajnje iracionalnih razloga, iste godine. Te 1895. premijerno je prikazan film brace Limijer "Radnici koji izlaze iz fabrike", godinu dana ranije 1894. prvi put se na jednom crtežu pojavio, pa tako jednu sezonu u novinama trajao, da bi krajem 1895. izlegao "Žuti decak" ("Yellow Kid") Ricarda Autkolta (Richard Outcault). Porodaj je formalno trajao do januara 1896. Prica o razlozima ovde za nas nije važna, ali je i ona krajnje zanimljiva. Nije samo razvoj tehnologija bio najvažniji, iako nesporno jeste i on, za pojavu novog medijuma, kasnije prozvanog "devetom umetnošcu" (film je "sedma", animacija "osma", a strip "deveta") i njegovog artikulisanja.
Dok sam na ovu fascinantnu podudarnost u vremenu nastanka filma i stripa nailazio ranije u literaturi, na jednu drugu do sada nisam. Zapazimo, bilo je to vreme kada su u drugoj polovini veka prvo impresionisti, zatim kubisti, pa ubrzano pripadnici svih znacajnih pravaca savremene umetnosti sa pocetkom 20. veka, rašclanjavali figuru, prvo bojažljivo, a zatim sve hrabrije i surovije je analizirati, da bi je apstraktni ekspresionisti sredinom ovog stoleca potpuno razorili. Kao nekakav odgovor "kolektivnog podsvesnog" na ovaj proces "legitimne destrukcije", koji se naslucivao krajem prošlog veka rodio se prvo groteskni strip, a zatim i strip realisticke stilizacije. Do mimoilaženja suprotno usmerenih trendova došlo je, po meni, baš u vreme kada je u likovnoj umetnosti glavnog toka (matice) tu negde pedesetih i šezdesetih godina 20. veka figura na najrazlicitije nacine dematerijalizovana, anihilirana i poništena, ona se radala i odrastala u prezirom zašticenom getu palp-literature i "žute štampe". Onaj ko makar i površno poznaje razvoj ove graficke discipline ne može a da ovako usmeren ne zapazi kako je, kroz proces usavršavanja, od primitivnih pokušaja prilaza realistickom crtežu ("Bak Rodžers", npr.) dvadesetih i tridesetih, pa posle sve studioznijeg izucavanja figure, predmeta, eksterijera, enterijera i, uopšte, mizanscena, tehnika figuracije u stripu savršenstvo dostigla baš u pedesetim i šezdesetim godinama. Dometi na ovom polju Aleksa Rejmonda, Herolda Fostera i Miltona Kanifa, pomenimo samo njih, iz te epohe, do danas su samo u retkim prilikama domašeni. Verujem da se neke kolege možda nece složiti sa ovakvim mojim uopštavanjima, ali s obzirom na uvid koji imam na ovom polju uzeo sam sebi slobodu da i ovako nešto ustvrdim.
A kako su se stvari razvijale na ovim prostorima, severno i južno od Beograda, grada kojeg su Turci zvali "Vrata ratova", a hrišcani "Bedem hrišcanstva"? Petnaest godina posle francuske buržoaske revolucije, 1804. je u Srbiji izbila ovdašnja varijanta buržoaske revolucije, cime je po prvi put parlamentarizam uveden na ovaj prostor. Specificnost, a specificnosti su uz kompromise ono sa cime se preživeli ovde najcešce susrecu, je u ome što je ovdašnja situacija morala da ide u dva pravca: prvenstvena težnja ustanka nije bila uvodenje stranackog sistema (on je nastao kao logicna posledica promene), vec da se prostor Srbije oslobodi Turske okupacije koja je trajala skoro pet vekova. Sada je malo razumljivije zbog cega stripa nije bilo, kao ni mnogo cega drugog. Kažem, stripa nije bilo, iako su gotovi sižei unaokolo vapili za sekvencijalnim ilustrovanjem. Navešcu dva primera iz vremenskih perioda koji su inace bili kljucni za evoluciju stripa u svetu. Prvi je sa kraja 18. veka. Jedan od poslednjih turskih zapovednika Beograda izdao je nalog da se svi psi iz grada pohvataju i prebace na drugu obalu Dunava, pošto je jedan od njih napao inostrane diplomate. Posle nekog vremena, psi su nekako pokupljeni i ukrcani u brod sa namerom da njime budu transportovani. Kada je vec duboko uplovio u maticu, jedna životinja je skocila sa palube u vodu i uputila se nazad ka gradu. Ubrzo su to ucinile i sve ostale, pa su se vratile u Beograd. Drugi primer koji ilustruje lokalne prilike je sa pocetka 20. veka, a potice od jednog poznatog italijanskog istoricara kome, istina, ništa nije bilo jasno, ali se u njegovu objektivnost ne može sumnjati. Austro-Ugarska je vladala obalom sa suprotne strane Dunava, otprilike tamo gde su Turci istovarili pse. Granicarska uprava joj je bila u Zemunu. Austrijska vrhovna komanda u Becu odluci jedne godine da osvoji Beograd i kao rodendanski poklon ga preda na upravu svom caru Franji Josifu. I tako, oni u Zemunu nagomilavaju ogromne zalihe šampanjca i podu svi skupa brodovima preko Dunava. Kada su došli pod beogradske zidine, sagledaju situaciju, zakljuce da to nece ici baš tako lako, pa se vrate natrag. Italijanskom istoricaru-ocevicu davo nije dao mira, pa je u beckim arhivama naknadno potražio tumacenje ovako cudnog ponašanja Austro-ugarske vojske. U izveštaju komandant je naveo da su se vratili jer je, tobože "iza zidina sve bilo tako tiho i mirno". Kako su se ovi okrenuli, sada Srbi brodovima podu za ovom lirski raspoloženom vojskom sve do Zemuna, osvoje ga, popiju šampanjac i vrate se u Srbiju. Ljuti što su ostali bez šampanjca, Austrijanci zatraže pojacanja, izlože grad jakoj artiljerijskoj vatri i cim su sveže snage stigle u pomoc, udare opet na Beograd sa više strana i uz mnogo žrtava da okupiraju. U hronikama nigde nisam našao da li im je išta u Beogradu ostalo za pice.
I tako, dok su u Engleskoj štampani protostripovi "Život bludnice", ("The Harlot's Progress") 1732. i "Život razvratnika" ("Rake's Progress") 1735. Viljema Hogarta (William Hogarth), "Koaliciono vencanje" ("Coalition Wedding") 1784. Tomasa Roulendsona (Thomas Rowlandson) i "Džon Bul i njegova porodica dolaze u Bolonju" ("John Bull and His Family Landing at Boulogne") 1792. Džems Gilreja (James Gillray), Turci su jurili beogradske pse, a u vreme kada su u SAD uveliko postavljeni, ne samo temelji, vec i razradene serije grotesknih stripova ciji standardi se i danas uvažavaju, kao što su "Bim i Bum" ("Katzenjamer Kids") Rudolfa Dirksa (Rudolph Dirks), "Žuti decak" ("The Yellow Kid") i "Baster Braun" ("Buster Brown") Ricarda Autkolta (Richard Outcault), "Mali Nemo" ("Little Nemo") Vinzora MekKeja (Winsor Mc Cay) i "Gospodin Džek" ("Mr. Jack") Džimija Svinertona (Jimmy Swinerton), ovde se "pio šampanjac".
Ipak, stranacki život u oslobodenom Beogradu (podsetimo se, veliki deo Srbije više od pola veka posle toga bio je i dalje pod turskom vlašcu) doveo je do pokretanja mnogih glasila, casopisa, humoristickih i satiricnih listova u kojima su ilustracije pre ili kasnije morale zauzeti važno mesto. No, i pored toga, burne aktivnosti preteca savremenog stripa u svetu, kao što su bila publikovanja u Engleskoj od 1811. u casopisu "The Scourge" radova Džordža Kraikšenka (George Cruikshank), 1827. u Švajcarskoj crtane parodije "Doktor Faust" Rudolfa Tepfera (Rodolphe Topffer) i 1852. u Francuskoj "Istorije sveta Rusije" Gistava Dorea (Gustave Dore‚) u 447 crteža, ostajale su bez adekvatnog odjeka na ovom prostoru sve do 1860. godine. Kao što znamo, te iste sezone Vilhelm Buš (Wilhelm Busch) je u, za buducu istoriju narocito znacajnom minhenskom humoristickom listu "Fligende Blatter" objavio svoju crtanu pricu "Diogen i zlocesti decaci iz Korinta". Dvojica decaka koji dosaduju Diogenu u njegovom buretu samo su preteca Bušovog najznacajnijeg dela ove vrste "Maks i Moric" (Max und Moritz"). U Novom Sadu, gradu sa pretežno srpskim stanovništvom, ali na teritoriji koju je kontrolisala Austro-Ugarska monarhija, pesnik, erudita i prosvetitelj Jovan Jovanovic, koji ce cetiri godine kasnije po jednom svom listu dobiti nadimak "Zmaj", zajedno sa Dimitrijem Mihajlovicem pokrece 1860. humoristicki list "Mesecar". Februara naredne godine Jovanovic takode u Novom Sadu pokrece "Komarac", zatim narednih decenija još mnoštvo uglavnom humoristicko-satiricnih i decjih casopisa. U njima su sve više mesta zauzimali ilustrovani prilozi u nekoliko crteža sa zajednickom narativnom niti, odnosno protostripovi. Vecina njih je bila preštampavana iz inostranih listova koji su se od sredine 19. veka umnožavali geometrijskom progresijom. Ova pojava bila je uslovljena pronalaskom nove tehnike litografije Alojza Zenefeldera (Aloys Senefelder) 1796. Atrakcije koje su publici gladnoj optickih senzacija nudile ovako umnožene reprodukcije bile su neuporedive sa bilo cim do tada. Pojeftinjenje reprodukovanja i demokratizacija medijuma štampe, te sve veca njena dostupnost širokoj javnosti, doveli su do pojave sve bolje graficki opremljenih magazina.
Nije slucajno što su prva ovakva glasila pokrenuta baš u Novom Sadu, a ne u Beogradu. Dva su razloga koja obrazlažu ovu pojavu. Prvo, Novi Sad je oduvek smatran kulturnim centom. Išlo se cak dotle da je nazivan i Srpskom Atinom, mada se secamo i perioda kada je okarakterisan i kao Srpska Sparta, ali to je vec druga prica. Drugo, pošto je bio pod uticajem jedne moderne evropske države kao što je o bila Austro-Ugarska (vec i to je bila neuporediva prednost u odnosu na dotadašnji turski uticaj na Beograd), ne samo da su mu bile dostupne savremene štamparske sprave, vec i casopisi sa nemackog i madarskog govornog podrucja. Uticaj ovih listova bio je presudan. Ranije pomenuti 1844. osnovani "Fliegende Blatter" bio je uzor koji se nije mogao dostici, ali nije bilo zabranjeno težiti mu. To se cinilo širom Evrope, a pokušavalo se i ovde. Danas je ilustratore iz ondašnjih srpskih listova teško utvrditi, jer najcešce nisu bili potpisivani. Retki identifikovani su Milivoj Maukovic i Vladislav Titelban. Do Prvog svetskog rata najznacajniji centri publikovanja preteca modernog stripa bili su Novi Sad i Beograd. Treba pomenuti da je 1913. beogradski dnevni list "Novosti" pokrenuo za ondašnje prilike revolucionarnu uredivacku inovaciju - šaljivi dodatak "Vic" koji ce od konkurencije biti cesto oponašan. Ratno vreme je period u kome ovde nikome nije bilo do stripova, a "tocenje šampanjca" je bio uvod za opštu tragediju. Sa neocekivanom vitalnošcu, posle okoncanja sukoba oživela je izdavacka aktivnost. Vec 1919. startovao je "Bata iz Banata" u Vršcu, a u Beogradu 1920. "Crveni smeh", 1921. "Jež", "Humor", "Veseli Zoca", "Bajaco"... U ovom gradu je 1923. u tridesetom broju "Veselih novina" štampan tada u svetu veoma popularan strip "Adamson" švedskog autora Oskara Jakobsena. Dnevnik "Politika" je 1930. uveo dodatak "Politika za decu" i u njemu redovno štampao kratke humoristicke stripove. Crtao ih je, izmedu ostalih, i Brana Dimitrijevic. Prvi put je, koliko mi je poznato, "balon" (filaktera) u stripu viden 14. avgusta 1930. u 31. broju ovog dodatka u strip-šali "Drski obijaci i hrabri Perica". I tako, pre nešto više od šezdeset godina, 21. oktobra 1934. objavljen je u "Politici" prvi moderno koncipiran strip realisticke stilizacije, "Tajni agent Iks-9". Ubrzo su ga sledile druge prevedene storije, plasirane u mnogobrojnim listovima i specijalizovanim magazinima. Od punog naziva "comics strip", za razliku od vecine zemalja, urednik "Politike" Dušan Timotijevic - Duda, zadržao je drugi, a ne prvi deo, pa je novi pojam kršten kao "strip". On se u Srbiji pojavio u isto vreme kada i u vecini zemalja Evrope. Na primer, na dan kada je ovde plasiran taj prvi kaiš "Tajnog agenta Iks-9" u Francuskoj je pokrenut prvi magazin ovakvog profila "Mikijeve novine" ("Le journal de Mickey") izdavaca Pola Vinklera, a samo tri dana kasnije u Italiji "Avanturist" ("L'avventuroso", Mondadorija). Ova i još neka glasila ("Topolino", "Robinson", "Hop-la"...) u Beogradu su se mogla na mnogo mesta nabaviti, pa su sigurno i uticala na lokalnu izdavacku orijentaciju. Agencija "Avala" koju je vodio A. M:Popovic (zastupnik francuskog "Hachette"-a) bila je jedna od onih koje su se ovim poslom bavile.
Nepuna cetiri meseca posle premijere Rejmondovog dela, 24. februara 1935. godine, Vlasta Belkic u "Ilustrovanom listu NEDELJA" objavljuje prvi kaiš svog stripa "Avanture detektiva Harija Vilksa", ocigledno radenog pod jakim Rejmondovim uticajem. Ni crtacki, a ni scenaristicki kvalitet nije visok, no njegova prava vrednost je u tome što je utro put drugim, ohrabrujuci ih da se ogledaju u ovom poslu. Ubrzo za njim pojavljuje se Ðorde Lobacev sa "Kravim nasledstvom", a zatim i prva imena koja ce saciniti grupu koju ce citavih cetrdeset godina kasnije Žika Bogdanovic nazvati "Beogradskim krugom". Najaktivniji predratni stripari su bili: Vlasta Belkic, Ðorde Lobacev, Ðuka Jankovic, Sergej Solovjev, Moma Markovic, Nikola Navojev, Aleksije Ranhner, Konstantin Kuznjecov, Sebastijan Lehner i Ivan Šenšin. Vec tada je kvalitet njihovih radova bio toliko visok da su ih preštampavali i inostrani, uglavnom francuski i italijanski magazini. Oni su se okupljali oko mnoštva specijalizovanih nespecijalizovanih, više ili manje poznatih i uspešnih listova "Mika Miš", "Mikijevo carstvo", "Truba", "Politikin zabavnik", "Strip", "Crtani film", "Mikijeve novine", "Robinzon", "Zabavnik"... Vecina najvažnijih savremenih avanturistickih, uglavnom americkih, serija bila je prevedena u ovom mnoštvu magazina koji su se o njih otimali. Urednici "Mike Miša" i "Mikijevog carstva" Aleksandar Ivkovic i Milutin Ignjacevic, ne samo da su organizovali domacu produkciju, vec su i kreirali ukus tadašnje publike i ostalih redakcija. Vihor Drugog svetskog rata te naše velicine iz sveta stripa razneo je širom planete. Neposredno posle zakljucivanja mira, nova komunisticka vlast u prvom posleratnom periodu ovu delatnost je proglasila nepoželjnom kapitalistickom tvorevinom koja zaglupljuje radnicku klasu i poštenu inteligenciju. Nekoliko clanaka u partijskoj štampi pocetkom 1946. imalo je karakter osude. Desetak godina trajalo je nadmudrivanje sa zastupnicima ovakvog mišljenja, ali predratna tradicija je odnela pobedu. Ostale su navike u javnosti, ali na žalost ne i ondašnji autori. Vreme za stasavanje nove generacije je mucno dugo trajalo. Ipak, ova delatnost se razgranala i do danas stekla zavidan kulturni legitimitet. Nadam se da ce mu takode doprineti i ova izložba posvecena šezdesetogodišnjici stripa u Srbiji i otvorena istog dana kada je prvo ovdašnje delo nove graficke discipline štampano.
Posetioci ce imati priliku da vide evoluciju ove delatnosti u Srbiji. Nadam se da ce se jasno sagledati uspon njenog kvaliteta. Kako su ideološke stege popuštale i stanje u društvu se koliko-toliko normalizovalo, uslovi za rad su jedno vreme postali cak veoma dobri. Ovdašnja produkcija vrhunac je imala tokom osamdesetih godina da bi devedesetih, iz dobro poznatih razloga, zamrla. Postavka u osnovi ima retrospektivan karakter, ali nije posvecena iskljucivo hronološkom prikazu onoga što se prvih šest decenija dogadalo oko domacih kreatora ove graficke discipline primenjene umetnosti, vec je okrenuta i nestandardnim autorima i delima, dakle novim putevima i trendovima koji se naziru u buducnosti. Podeljena je na jedanaest odeljaka. Prvi, "Predratni majstori" ("Pioniri stripa u Srbiji"), posvecen je licnostima koje su pre Drugog svetskog rata (period od 1935. do 19141.) utemeljile strip na ovom prostoru. Drugi, "Obnovitelji", pokriva autore koji su posle Oslobodenja vratili strip, opterecen ideološkim diskvalifikacijama, na ove prostore. Treci, "Autori glavnog toka", bavi se umetnicima koji su uglavnom rodeni posle rata, a delovali su, ili još uvek deluju. Cetvrti, peti i šesti, ("Žene-autori stripa", "Roditelji i deca" i "Suboticki strip") vec svojim nazivima jasno sugerišu teme kojima se bave. Sedmi blok, "Bivši studenti i omladinci" osvrce se na specificnu ulogu uglavnom beogradske, studentske i omladinske štampe u razvoju i povecanju stepena sloboda u "devetoj umetnosti". Osmi segment vec svojim nazivom "Istraživanja i novi putevi u stripu" takode sugeriše njegov sadržaj. U njemu su našli mesto svi ovde prisutni "nekomercijalni", ad hoc, avangardni, intermedijalni i, ukratko, najraznovrsniji projekti ciji predmet izucavanja je strip, ali on je i spontano korišcena izražajna forma. Obraduje i dve sesije jedine ovdašnje strip-komune "Stripton". Deveti, "Naši u inostranstvu", opisuje i sistematizuje crtace koji su uspeli da svoj talenat plasiraju van zemlje, gotovo sasvim bez prepreka, cak i u vreme medunarodnih sankcija u kulturi. Deseti, "Talenti", okrenut je buducnosti ovdašnjeg stripa, generaciji izvanredno talentovanih crtaca koji, najvecim delom, široj javnosti nisu sasvim dobro poznati. Poslednji, "Ilustracija i strip", osvrce se na odnos ove dve graficke discipline.
Razvoj tehnologija dovodi do promena u društvu, a reflektuje se i u umetnosti. Fascinacija tehnikom dovela je do stava da umetnik prema svetu, ostalim pripadnicima društva i okruženju uopšte, mora da se postavi kao tehnicar. Konstruktivisti dvadesetih su u pristupu liku, figuri i predmetu bili još i blagi u odnosu na pripadnike geometrijske apstrakcije cija prethodnica su bili. Protivteža težnji ka odvajanju od sredine u kojoj umetnik živi su crtaci koji, nasuprot tome, naginju što ubedljivijem približavanju, ne samo realizmu, vec i idealu realnog sveta. Dvadesetih, moderni strip realisticke stilizacije tek se nazire u "Bak Rodžersu". Tridesetih, iz iskustva filma i sve cešce korišcenje fotografije i stripski izraz bliži je svetu oko autora. Posle Drugog svetskog rata, slucajno odaberimo 1947. godinu, Džekson Polok (Jackson Pollock) na svojim gestualnim slikama više nema niceg konkretnog osim same slike, a njegove kolege apstraktni ekspresionisti se povezuju po slicnom, eufemisticki receno, prezrivom odnosu prema "libretu", svetu konkretnog, pojavnog. Tih godina Milton Kanif ce stvoriti najlepše table "Stiva Kenjona", Hal Foster "Princa Valijanta", Aleks Rejmond ce osmisliti "Ripa Kirbija"...
* * *
Bavljenjem stripom u svetu, a i u Srbiji, još uvek je, na žalost, pomalo bavljenje prezrenom ili potcenjenom delatnošcu. Podrugljivost sagovornika i kolega-kriticara ostalih likovnih disciplina, ali i književnosti i pozorišta (sa filmom stvari nešto bolje stoje, ali ne mnogo) splašnjava poslednjih decenija, no stalno je prisutna. Nadam se da ce slabo sagledavanje i loš uvid u kvalitetna dela koji su uzrok negativnog stava, ovom izložbom bar malo biti ublaženi, te da ce se na strip gledati sa nešto više razumevanja. No, da se razumemo, ovde nisu izložena samo antologijska ili baš uvek narocito vrsna dela. Smatrao sam da se neke pojave koje su obeležile citave periode stripa u Srbiji moraju zabeležiti. Posetioci ce ovde videti i fragmente "Mirka i Slavka" i "Nindži". Navikli smo da ovakva ostvarenja imaju minornu vrednost i tu mnogo ne grešimo. Namera mi je da, kroz ipak nešto zanimljivije i efektnije table, prikažem i fenomene kroz koje se odslikava duh jednog vremena u njegovoj sveukupnosti. Antologije se mogu saciniti tek kada se ima dobar uvid u celinu i kontekst, a ovaj nezahvalan posao kvalitetnog odbira tek nekome predstoji
To think for yourself you must question authority and
learn how to put yourself in a state of vulnerable, open-mindedness;
chaotic, confused, vulnerability to inform yourself.Beware so long as you live, of judging people by appearances.
|
|
|
| |
Topic |
|
|
|
Topic Locked
