|
sigismundus
Senior Member
Slovenia
1043 Posts
Member since 08/07/2002 |
 Posted - 11/09/2002 : 01:12:22
|
Mort Cinder
Ovog puta cemo se baviti jednim kratkim serijalom autora Alberta Breccia i Oesterhelda.
Alberto Breccia, crtac stripa, rodio se 1919 u Montevideo i dugo je godima ziveo u Argentini. Stripom se poceo baviti, kad je imao dvadeset godina, a njegova saradnja sa cuvenim skriptopiscem Oesterheldom, pocela je krajem petdesetih godina. Breccia je neko vreme boravio u Evropi i tada je radio i za Fleetway publications iz Engleske i tako su nastali njegovi western romani, od kojih je njih osam bilo objavljenih u ediciji Crtani romani. Mort Cinder, cijih je devet nastavaka objavila i nasa Stripoteka, nastao je 1962 godine. To je strip o nesmrtniku, koje se sprijatelji sa arhivarom i prica mu neke price iz svog zivota. A to su impozantne price. Price, kako je gradjen Vavilonski stolp, kako se odvijala bitka kod termopila, to su price o robijasima, pa o crnjackim suznjima, koje su vozili u Ameriku, pa o gradjanskom ratu u Americi, pa o faraonima. Jer Mort Cinder sve to zna. Jer je bio tamo. To su dirljive price, pune razumevanja za covjeka i njegove osjecaje. To su price o hrabrosti i kukavicluku. Nikad necu zaboraviti sekvence kod termopila, kada se spremaju, da muce Mort Cinder, a on odlucuje, da kad mu kopaju oci, zamahne glavom, tako da noz prodre u mozak. I reci kralja, koji mu priznaje, da je on, pobedjeni spartanski vojnik, veci kralj od njega i pusta ga na slobodu. Kao jedinog prezivela. Takodje necu zaboraviti majcinske ljubavi u epizodi Carlijeva majka ili pogleda crnca, koga Cincer u trenutku slabosti hoce ostaviti morskim psima. No, price vise manje nisu povezane medjusobom, ali prva je uvodna prica Ljudi olovnih ociju. Duga je to prica, pravi album, pravo remekdelo crnobelog stripa. Jer ako sam sada malo vise pricao o dogadjajima, za koje je direktno odgovoran Oesterheld, moram da kazem, da je Breccin crtez caroban. Kako on to crta sjene na sjene. Mort Cinder je masterpis chiaaroscuro tehnike, pun vizualnih dozivljaja i prepun strepnje i grozovite atmosfere. Takve virtuoznosti nisam viseo jos nigdje i to treba vidjeti, da povjerujes. Svega skupa 206 nezaboravnih stranica. Nasi ljubitelji stripa mogu samo da zahvale stripoteci, sto je donela taj serijal i onaj, koji ga jos nije procitao, gubi mnogo toga.
Inace, Breccia je 1968 nacrtao strip Zivot Che Guevare, takodje po predlogi Oesterhelda, pa Eternautu, a poslednje godine proveo u crtanju Cthulhu po djelu Lovecrafta, i poduzeg stripa Perramus. Mada je Breccia crtao i u boji, moram kazati, da njegovi kolor stripovi ni izdaleka ne dostizu njegovih crnobelih stvorenja.
Alberto Breccia umro je novembra 1984.
Oesterhoeld Hector German, skriptopisac, rodio se u Argentini 1919 godine, i po mom je misljenju jedan najboljih pisaca stripova svih vremena. Covek, koga mozes bez srama staviti uz bok Charliera, Franka Millera, Seguru, Van Hammeja, Azzarela...
Inace, Oesterheld je radio za poznate svjetske autore, recimo Francisca Sola, pa Haupta, pa Hugo Pratta, za kojeg je napisao famozni strip Narednik Kirk, objavljen u nasem Strip zabavniku. Pa pisao je i antimilitaristicke price o Ernie Pikeu za Pratta, pa Randalla, klasican western za Castilla, pa L'Eternautu i western stripove za Carlosa Roumea, kod nas malo poznatog, a dosta objavlivanog autora. Roume je samo za Crtane romane nacrtao skoro 15 westerna, crtao je Olaka gladiatora i jos neke druge. Sve su to stare publikacije, ali je novijima ipak objavljena jedna krasna western prica u Avanturi, dodatnoj strip ediciji Stripoteke , 7 brojeva je izislo).
No, najimpozantnija prica, tako kazu, je bila prica o Che Guevari, prica koju je Oesterheld napisao i objavio u Cilu za vreme diktature.
Crtao ju je naravno Albert Breccia, i 21. aprila 1977 dosli su u noci vojnici i odveli Oesterhelda. Njega i hcerku. I niko jih nije vise vidio. To je bilo tako bolno, da su se ljudi sirom sveta nonstop raspitivali za njega, dok jednom italijanskom novinaru, Alberu Ongaru, nije uspelo saznati istine. Nasao se, 1979 godine, pred cileanskim generalom, koji mu je hladnokrvno priznao: "Oesterheld je pisao take divne price, a prica o Che Guevari je jedna najlepsih stvari, sto je napisana, da smo ga morali ubiti."
Sta da covek kaze na to. Iako to znam vec niz godina, uvek sam duboko potresen saznanjem, da je covek umro zato, jer je bio umjetnik i jer je radio divne stvari. Da su ga ubili zbog toga. Pa, mozete li zamisliti, da bi napisao jos kojeg Mort Cindera. Nikad necu to oprostiti ljudima, koji su mu to uradili. I duznost mi je, da i vama to kazem. Ko je bio Oesterheld i sta je radio. Isto kao sto je svim vama duznost, koji jos ne poznajete Mort Cindera, da ga procitate.
U spomen i na cast Oesterheldu i Brecci.
sigismundus
Mort Cinder
Smrt faraona (Stripoteka #706, 08.06.1982)
Ljudi olovnih ociju (Stripoteka #717, 24.08.1982)
(Stripoteka #718, 31.08.1982)
Tajanstveni vitraž (Stripoteka #724, 12.10.1982)
Brod robova (Stripoteka #728, 09.11.1982)
Carlijeva majka (Stripoteka #731, 30.11.1982)
Vavilonska kula (Stripoteka #739, 25.01.1983)
Lisin grob (Stripoteka #748, 29.03.1983)
Zatvor Blu Dou (Stripoteka #771, 06.09.1983)
(Stripoteka #772, 13.09.1983)
Bitka kod Termopila (Stripoteka #793, 07.02.1984)
|
|
Topic Locked
.GIF)