Author |
Topic |
|
dessa
Advanced Member
Serbia
4353 Posts
Member since 19/11/2008 |
Posted - 01/12/2008 : 15:20:28
|
Roman ,,Maloletnice su ukras sveta’’, citaocima poklanja nekonvencionalan i iskren prikaz ruinirane stvarnosti modernog Beograda. U pitanju je prvi roman mladog autora Miloša Tomaša, koji se može okarakterisati kao crnohumorna drama sa elementima trilera. Knjiga prati rad jedne nevladine organizacije, koja se bavi pracenjem i suzbijanjem internet pedofilije.
Surovo, realno, iskreno, perverzno, cita se u jednom dahu, pa ako nadjete za shodno.
|
Edited by - dessa on 30/07/2010 20:57:47
|
|
lwood
Advanced Member
Colombia
47132 Posts
Member since 09/12/2005 |
Posted - 01/12/2008 : 20:07:55
|
šta je ovo? prirucnik za pedofile? |
depresivni iskompleksirani primitivac i nadrkana budala kojeg financira stari i koji sa skoro 50 godina nema ni žene ni posla.Pa naravno da je ljut na sve, a narocito na one koji su uspješni. Jbga Lwoode nisam ti ja kriv kaj nisi uspio u životu |
|
|
weljko94
Advanced Member
Serbia
3015 Posts
Member since 08/02/2008 |
Posted - 01/12/2008 : 20:24:05
|
quote: Originally posted by lwood
šta je ovo? prirucnik za pedofile?
NE!!!!
tu se samo nalazi sadrzaj najboljih pedofilskih sajtova i uputstvo kako dobiti besplatne dodatke |
Tebi pripada kraljevstvo zaborava na cijim granicama padaju sve maske,pa se tako prema tvojoj palati približavamo lišeni secanja, godina i kao bezimena bica ulazimo u božanski putir,nalik na kakvu vatrenu hostiju |
Edited by - weljko94 on 01/12/2008 20:24:37 |
|
|
zeljko
Advanced Member
Bosnia and Herzegovina
17808 Posts
Member since 02/08/2002 |
|
fred perry
Average Member
526 Posts
Member since 19/01/2008 |
|
srdjandj
Advanced Member
Serbia
22426 Posts
Member since 02/05/2005 |
Posted - 01/12/2008 : 20:44:30
|
quote: Originally posted by lwood
šta je ovo? prirucnik za pedofile?
Bar me ti uvek slatko nasmeješ! |
Iz Vršca stiže glas, u vinu leži spas, ko vino ne pije, taj nek se ubije!!! |
|
|
Koresh
stripovi.com suradnik
2992 Posts
Member since 18/09/2004 |
|
mladjo
Advanced Member
Croatia
20013 Posts
Member since 15/04/2007 |
Posted - 01/12/2008 : 21:08:52
|
žene od 30+ su najbolje tko tvrdi suprotno - laže |
COUNT ZERO INTERRUPT an interrupt of a process decrements a counter to zero
|
|
|
manhunter
Moderator
Switzerland
25292 Posts
Member since 17/09/2004 |
|
I like girlz
Advanced Member
Bosnia and Herzegovina
7806 Posts
Member since 18/01/2005 |
Posted - 01/12/2008 : 21:54:01
|
neko vecer sam citao malo onu knjigu od nives celzijus... garant i ovdje prevladava slicna tematika... |
"Experience is simply the name we give our mistakes" |
|
|
Betty Page
Senior Member
Croatia
1472 Posts
Member since 24/07/2003 |
Posted - 01/12/2008 : 21:55:13
|
Kako ti se da to uopce citati?
|
Je suis contre ce que vous dites,mais je me battrai de toutes mes forces pour que vous puissiez le dire. |
|
|
I like girlz
Advanced Member
Bosnia and Herzegovina
7806 Posts
Member since 18/01/2005 |
Posted - 01/12/2008 : 21:56:36
|
quote: Originally posted by Betty Page
Kako ti se da to uopce citati?
vjerovala ili ne, bili smo kod prijatelja u stanu na cugi, i tu je bila i njegova podstanarka i donjela tu knjigu... i haj reko da vidim šta tu piše... procitao sam dvije stranice i to je bilo dovoljno da odustanem od daljnjeg citanja |
"Experience is simply the name we give our mistakes" |
|
|
Betty Page
Senior Member
Croatia
1472 Posts
Member since 24/07/2003 |
|
mladjo
Advanced Member
Croatia
20013 Posts
Member since 15/04/2007 |
|
zlikovski
Senior Member
Croatia
1090 Posts
Member since 21/03/2008 |
Posted - 02/12/2008 : 00:21:05
|
quote: Originally posted by I like girlz
quote: Originally posted by Betty Page
Kako ti se da to uopce citati?
vjerovala ili ne, bili smo kod prijatelja u stanu na cugi, i tu je bila i njegova podstanarka i donjela tu knjigu... i haj reko da vidim šta tu piše... procitao sam dvije stranice i to je bilo dovoljno da odustanem od daljnjeg citanja
i, što je bilo s podstanarkom poslije? |
Grad - to ste vi. |
|
|
kitaric
Average Member
Serbia
975 Posts
Member since 20/11/2004 |
|
1Euro
Advanced Member
12484 Posts
Member since 17/07/2008 |
|
Betty Page
Senior Member
Croatia
1472 Posts
Member since 24/07/2003 |
Posted - 02/12/2008 : 10:25:32
|
quote: Originally posted by mladjo
smece
Ma niiijeeee...lol Ako obratiš pažnju na "glazbu", shvatit ceš da žena jedva ima sluha i stvarno ne zna pjevati...užas. |
Je suis contre ce que vous dites,mais je me battrai de toutes mes forces pour que vous puissiez le dire. |
|
|
supermark
stripovi.com suradnik
Croatia
29618 Posts
Member since 06/02/2007 |
|
kico
Advanced Member
Croatia
11381 Posts
Member since 22/12/2004 |
|
fred perry
Average Member
526 Posts
Member since 19/01/2008 |
|
dessa
Advanced Member
Serbia
4353 Posts
Member since 19/11/2008 |
|
dessa
Advanced Member
Serbia
4353 Posts
Member since 19/11/2008 |
Posted - 30/07/2010 : 21:02:12
|
edit. evo jedne price iz njegove, za sada, neobjavljene zirke "Muze varaju inspirišuci":
Bekstvo
Zazvonio je jebeni fiksni telefon i ja se konacno nakanih da mrdnem dupe od tastature. Pisao sam tek trecu stranu romana Na Savi trešcina i želeo sam apsolutni mir. ,,Halo?‘‘ podigoh slušalicu. ,,Majk! De si ti!?‘‘ ,,Cao tetka! Šta ima?‘‘ ,,Evo pevamo, slavimo, lumpujemo...‘‘ ,,Tetka, da nisi ti malo cugnula? Zvuciš mi pijano.‘‘ ,,Jesam. I to sa razlogom. Sedaj u taksi i dolazi kod nas. Pravimo žurku.‘‘ ,,Što?‘‘ ,,Epa, tvoja seka, od danas je zvanicno postala majka! Trudna je i dobice bebu!‘‘ Trudna je i dobice bebu? Valjda se kaže samo: trudna je, ili samo: dobice bebu? Verovatno je tetka pod euforijom pa sve preuvelicava. ,,Dobro tetka.‘‘ Ceca je trudna (i dobice bebu)? Pobogu, pa ona ima svega dvadeset i dve godine? Ima decka koji je moje godište, ali u vezi su samo šest meseci? Ma dobro, idem kod tetke na žurku. Lumpovali smo kako valja i svim srcem zabadali nož u leda aktuelnoj eri steriliteta. Sestra je delovala srecno. Njen decko, ali i otac deteta nije bio tu, on je verovatno slavio sa svojom porodicom. Muška strana uglavnom slavi na bahatiji nacin. Više bi mi pasovalo da sam s njima. ,,Ako bude muško, bice Aleksa, a ako bude žensko, bice Milica‘‘, rece sestra. ,,A šta bi ti više volela?‘‘ upitah. ,,Meni je dete – dete. Šta god da je.‘‘ ,,Živeli seko.‘‘ ,,Živeli! Inace, ovo mi je verovatno poslednji alkohol u narednih osam meseci.‘‘
*
Par dana sam razmišljao o tome i nešto mi je smrdelo. Bilo bi suviše dobro da tip od dvadeset i cetri i riba od dvadeset i dve, nakon svega šest meseci poznavanja i šetkanja po bioskopima, mogu da izguraju jedan tako težak zadatak kao što je dete. Slucajno sam na proslavi nacuo da mu je dala tek nakon tri meseca veze! Znaci, tri meseca intimiziranja i oni su kao vec spremni za bebu? Na Savi trešcina je jedva doživeo svoju prvu glavu. Moram priznati da me ni jedan roman do sad (a bilo ih je tri) nije toliko mucio. Ideja je u mojoj glavi bila savršeno razradena, ali je kucanje iz nekog razloga išlo vrlo sporo. Jedne noci, ortak iz gimnazije mi je javio da je Ivana, riba na koju sam se ložio u gimnaziji (i na koju nikad nisam ni prestao da se ložim), ni manje ni više nego trudna. ,,Šta!‘‘ ,,Da, da. Pravi žurku, sad u petak.‘‘ ,,Dobro brate. Cujemo se.‘‘ Zašto baš ona? Zašto baš to divno, malo i plavo stvorenje da zaluta u te vode? Majk, smiri se, to su poslednji udarci ljubomore! Ipak sam se toliko primao na nju, i naravno da mi nije svejedno. Njeno dete ce biti ultra zdravo, jer je ona bila jedno pravo pravcato žensko.
*
,,Cestitam Ivana‘‘, srao sam po ulasku u njenu gajbu, ,,baš mi je drago. ,,I meni‘‘, nešto kraci je bio ortak. Zaboli smo guzice u neki kauc i posmatrali smo, gubitkom menstruacije prezadovoljnu vršnjakinju. Otac malog parazita je delovao nekako teatralno srecno, kao da je po nekakvom ustaljenom scenariju obavljao funkciju oca na žurci. Koliko je zaista bio zadovoljan, to možda ni on sam nije mogao da zna. Stvar je bila mlaka. Uglavnom, umeo je da služi pica, jer je radio kao konobar. ,,Omladinac, daj nam još dva ’ladna!‘‘ obratih mu se kao konobaru i kao liku koji je oplodio moju veliku ljubav iz gimnazije. U nekom momentu, pomislih da je greška što sam tu. Ortak je kasnije ustao i startovao neku ribu koju poznaje još od ranije, a ja sam i dalje dupetom grejao kauc, hejterski gledajuci u velikog, pa u stanište malog parazita. To su bila dva krpelja, koja su mi sa velikim zakašnjenjem otvorila oci i objasnila da sam se trebao daleko više truditi oko Ivane. Za sve ove godine, od nje sam uspeo dobiti dva poljupca u usta i usmenu pohvalu da sam smršao. A Ivana je bila jedno neverovatno žensko stvorenje. Do pucanja ženstveno, ali uvek spremno za muško društvo. Sa nama je sate i sate trošila u Laganici, zajedno sa nama je pljuvala onu cuvenu i oduvek prisutnu esenciju standardne ženske zlobe, sve u svemu, ortak sa fenomenalnim telom i ortak definitivno boljeg mirisa. A gledam je sad! Iza te mindušice na prelepom pupku, krije se jedno parcence mesa koje ce rasti i rasti, trošice njen kiseonik, ješce ono što ona jede, do one granice kada bude bilo dovoljno veliko da pojede nju. Iz tmurnih misli, u stvarnost me vrati neka zgodna netrudna riba. ,,Je l’ me se secaš?‘‘ Bila mi je potpuni stranac... nažalost. ,,Da, malo‘‘, slagao sam. ,,Videli smo se davno na jednom Ivaninom rodendanu. Znam da si mi tad pricao da želiš da se baviš pisanjem, a evo sad pricam sa piscem. Kakav je trip biti pisac?‘‘ ,,Imam želju da napišem pricu o tome. Procitaceš je možda.‘‘ ,,Kako ce se zvati?‘‘ ,,Pisci ne idu u raj.‘‘ ,,Au!‘‘ Imao sam jasan razlog zašto me ceka pakao. Osecao sam da mi jedno parce mesa otima nešto što bi trebalo da bude moje. Otima mi moj predivni stomacic i otima mi moju mekanu pecinicu, u kojoj zbog svoje gluposti nikad nisam bio. Svakako, bio sam dovoljno svestan odvratnosti svojih misli. Ivana i veliki parazit su zaplesali uz Girl, you`ll be the woman soon. Pesma je ponela i ostatak ljudi da obrazuju parove, ali povukla je i jednu tešku simboliku od koje mi se zavrtelo u glavi. Devojka sa kauca me je bukvalno odvukla da plešemo. ,,Jao, vidi ih‘‘, rece i usmeri nas ka krvnoj trojki koja pleše. ,,Aha.‘‘ ,,Reci, blago sad njima. Koliko im je sad dobro.‘‘ Covece, pa i ova je potencijalna majka! ,,Reci koliko ce Ivana biti slatka sa stomacicem‘‘, nastavila je. Daj devojko, samo nemoj to da pricaš. ,,Kako se ti i Ivana znate?‘‘ upitah. ,,Iz osnovne. Secam se da je oduvek govorila da želi troje dece.‘‘ Dokle bre! Bolje mi pricaj sa koliko tipova se karala, nego koliko ce dece da rodi! Lakše bih podneo. ,,Ja sam nekad razmišljala da cu imati samo jedno dete, a sad kapiram da cu dva – najmanje.‘‘ E, sad je dosta. Pesma je dala svoj poslednji refren i ja sam se vratio na kauc, u cijem sam jastuku vec urezao svoje dupe. Nisam se pomerao do kraja žurke, ali sam zato popio preko deset piva. Treba izbiti taj fetus!
*
Hladno, a radijator mlak. Spustio sam šake da bih zagrejao svoje prste, željne tipkanja po tastaturi. Na Savi trešcina ima najbolju ideju do sad, ali kojoj sam izgleda slabo dorastao. Zato ide sporo. Tek peta glava. Izašao sam u šetnju. Hladan vazduh ce me sigurno inspirisati, kao što me je za prethodna tri romana inspirisalo gotovo sve na šta sam pogledom naišao. Inspirisala me je i siva naprslina na zidu, i ugašena sijalica, i red parketnih dašcica. Kod neke trafike, sreo sam poznanicu iz kraja sa stomakom do zuba. Iako nisam bio strucan, dijagnoza mi je bila savršeno jasna. ,,Bata ili seka?‘‘ upitah sarkasticno. ,,Seka.‘‘ ,,Cestitam.‘‘ Kako li je tek bilo mom caletu? Kad je on imao dvadeset i cetri godine, procenat bele kuge je bio za trecinu manji. Tada su trudnice verovatno iskakale iz frižidera. Što se mene tice, dešava se demografska eksplozija, od cije vatrene pecurke definitivno moram ostati živ. Treba mi sklonište. Nisam imao sklonište, ali mi je ortak dao kljuc od svog podruma. U podrumu je jedna prostorija bila koliko-toliko funkcionalna, gde sam pobegao sa svojim lap-topom, u nadi da necu videti ni jednu trudnicu dok pokušavam da završim roman. Da, da. Poceo sam da pišem kao navijen. U tami ortakovog sredenog podruma, reci i recenice su letele iz mojih prstiju i smanjivale su osvetljenost prostorije popunjavajuci površinu belog elektronskog papira. Još malo pa pedeset strana; šezdeset; sto! Savršeno! Ali, covek ne bi smeo biti toliki entuzijasta. Jedne subote, pravili smo žurku u podrumu, a na žurku je došla jedna... Poremetila mi je koncepciju pisanja, pa sam izbrisao zadnjih trideset strana. Ne znam za druge pisce, ali meni je gubitak trideset strana nešto poput funkcionalnog psihickog poremecaja. Treba nadoknaditi trideset strana u svom identitetu. ,,Matori, vracam se kuci posle žurke. Evo ti kljucevi.‘‘ ,,Što? Ni ovde ne ide pisanje?‘‘ ,,Ne.‘‘
*
Danima sam patio od neobicnih paranoja. Plašio sam se svega što bi moglo da mi se desi. Neko je jednom napisao da su pisci slabi ljudi. Licno smatram da to nema veceg smisla. Pisac mora biti vanserijski jaka licnost, da bi ostala normalna nakon toliko prosutih slova, reci, recenica, romana... Pisac izbacuje sve iz sebe na papir, a to posle mora pažljivo i mozaicki precizno da vrati u sebe, kako bi mogao da nastavi onaj svoj stvarniji život. Mlad sam poceo da pišem, ali sam i dalje neiskusan. Poslednje pražnjenje na papir sam sjajno odradio, ali bice da sam tokom tog procesa izbacio i svoj identitet. Ovo je bazicna realnost koju moram da trpim i svaka moja paranoja povezana je sa njom. Pa šta ako je Ivana trudna? Stisni zube i preboli je vec jednom! Voleceš ponovo! Spalio sam njenu jedinu sliku koju sam imao. Tog dana sam poceo da je preboljevam. Pisao sam i tako je izbacivao iz sebe. Išlo je nekako. Uništavao sam svako secanje na nju novim dogadajima, stvarao sam fikciju kojoj stvarnost nije bila ni do kolena, kanalisao sam svoju mržnju, svoj strah, svoj besmisao; svoje paranoje sam usmeravao jedne protiv drugih. Osecao sam se sve lakše i lakše. Sve dok... ,,Jebote, matori, je l’ si cuo šta je bilo sa Ivanom?‘‘ pozvao me je ortak. ,,Ne. Šta je bilo?‘‘ ,,Izgubila je bebu.‘‘ ,,Ah...‘‘ E sad je stvarno bilo teško biti u mojoj koži. Povukao sam se u sobu da bih se borio sa sobom. Ako treba, boricu se do smrti. Rat je poceo. Nisam pisao, jer bi i to bilo besmisleno. Ovakvoj stvarnosti, ni jedna gruba fikcija nije mogla da prismrdi. Ponovo iskopana nada o Ivani, uništila je nadu da cu je preboleti. Nešto me je sve više i više obuzimalo. Neobjašnjiv osecaj, kojim se osecaš sve jacim, ali zato sve manje svojim. To cudo je raslo. Nakon bezbroj bitki i frontova, bio sam poražen. Agresor je pobedio.
*
Jedan ratom ojacan govnar, hodao je sa nadom da ce jednom imati Ivanu. Još je samo falilo da prizna sebi da mu je drago zbog pobacaja. O tome nije mnogo razmišljao. Pobedio me je. On je radio po svom, a ja sam negde u njegovoj svesti ležao bespomocan i slab. Taj moj okupator je ostvario kontakt sa Ivanom. Bio je vrlo iskusan i šarmantan. Znao je kako da postupi sa jednom psihicki razorenom devojkom. Pocetkom dve hiljade i osme, desilo se cudo. ,,Majki, od uvek si mi mnogo znacio‘‘, govorila nam je Ivana. ,,Volim te‘‘, konacno odgovorismo obojica. Pobacaj je poljuljao njihovu idealnu vezu i sve je krenulo naopako. Pobacaj je bio jedna mala grudva, gurnuta niz snežnu padinu. Ivana i konobar su oduvek bili dva razlicita sveta, ojacana vrtenjem oko istog jezgra. To jezgro ih je nacinilo super-ljudima, ali kako znamo, Kripton je kad-tad morao da eksplodira. I tako je pocela nova etapa za mog okupatora i mene.
*
Moram priznati da je bilo prelepo posmatrati ih dok vode ljubav, osecati svaki dodir, svaki poljubac i mirisati to predivno telo. Moj okupator ju je mazio baš onako kako bih je mazio i ja! Prijalo mi je to što su redovno izjavljivali ljubav jedno drugom. Izlivi nežnosti su me hranili, iako se ništa od toga nije dešavalo meni. U rano prolece su poceli da žive zajedno. U kasno prolece, funkcionisali su kao jedno. U leto sam ih gledao na moru. U jesen, dve hiljade i osme... ,,Ivana, udaj se za mene‘‘, rece okupator. Cutala je. ,,Ivana, odgovori mi.‘‘ ,,Vreme je da pricamo‘‘, poce nakon male pauze. Šta je sad? Bio sam na smrt preplašen. ,,Znaš, odlucila sam da se više ne udajem.‘‘ ,,Ali, ali zašto...‘‘ ,,Ne. Ne mogu.‘‘ ,,Ivana, pogledaj me! Ja sam covek koji te voli od uvek! Nemoj da te jedan poraz...‘‘ ,,Ne! Slušaj Majki... Meni ovakva veza odgovara i to je najviše što mogu da dam.‘‘ ,,Ali, mogli bi smo biti najbolja porodica na svetu!‘‘ ,,Za mene više nema drugog stanja Majk! Ne želim više...‘‘ Nakon tog razgovora, okupator je istrcao iz zajednicki iznajmljenog stana i otišao je pravo u kafanu. Pio je dok ga svest nije izdala.
*
Kao i uvek, nas dvojica smo se probudili u isto vreme. Bili smo mamurni i teški. Ivana je vec bila na svojim prelepim nogama i pravila je klopu. ,,Ivana‘‘, promrmljao je, ,,poštujem tvoju odluku.‘‘ Prišla je i zagrlila ga. Bio sam iznenaden. Sudeci po sinocnim emocijama, delovalo mi je da ce okupator raskinuti. Sinoc je cela kafana znala kako ce on ostaviti zlu ženu koja ne želi dete. Rekao je da, ako ona ne želi dete, onda ne želi ni njega. Mislim da su mu to bile poslednje reci. Poceli su da žive lepše nego ikad. Imali su snažnu i prisnu vezu, u kojoj je poštovanje bilo na prvom mestu. Ivana je bezbroj puta zahvalila mom okupatoru na tome što je pristao na njenu verziju života. Njen ego je cvetao. Jednoga dana, primetio sam da je okupator uradio nešto cudno sa kondomima. Bušio ih je iglom za šivenje. Tri tek kupljena kondoma imala su sitne, ali fatalne rupice. Par sati kasnije, seks je poceo. Shvatio sam poentu. Hteo je da joj napravi dete! Hteo je ponovo da joj probudi taj majcinski instkt i tako da je uzme zauvek. Ne! Kako možeš to da radiš, drao sam se. Naravno, niko me nije mogao cuti, jer sam bio duboko u svom okupatoru. Stani! Obecao si joj! Nije vredelo.
*
Okupator je bušio kondome pred svaki seks, a ja sam se pred svaki seks nervirao. Osecao sam ejakulacije i svaki put me je nešto izjedalo iznutra. Nisam mogao da verujem da je toliko ne poštuje. Govnar je osvojio najbolju devojku na svetu, a radi joj o glavi. Kada bih samo mogao da ga uništim. Da ga svrgnem i da ponovo vratim svoju teritoriju. Pre nego što se desi ono što Ivana nikako ne želi! Kada bih uspeo dovoljno da ojacam? Da, to je ono što mi treba! Poceo sam da jacam. Ne znam odakle mi energije da pokrenem potpuno slomljeni ego, ali poceo sam. Trenirao sam se. Ulazio sam u najdublje razloge svojih slabosti, analizirao sam sve šta je moglo da me dovede u ovo stanje, tražio sam razloge svog velikog poraza. Spremao sam se za oslobodilacki rat. Prva bitka je bila pripremljena, a za divnu srecu, okupator je bio vrlo slab psihicki. Bio je ocajan, jer bušenje kondoma vec pet meseci nije davalo ploda. Napao sam. Imao sam beskrajnu želju da ga porazim. Želeo sam ga, ali ne mrtvog, vec poraženog i zarobljenog, baš onakvog kakvim je on nacinio mene. Sekund posle napada, okupator me je bacio u još teže okove. Zar je toliko mocan?! Zar me špijunira?! Svo ovo vreme, nisam bio svestan da on motri na mene, baš kao što i ja motrim na njega?! O, bože! Onda sam totalno pukao.
*
Živeo sam u tom govnaru, baš kao nekakva zgažena senka kojoj više ništa nije bilo bitno. Više ih nisam ni posmatrao, trošio sam dane u patnji i depresiji. Patnja je vremenom postajala rutina, nakon cega me je sustigla melanholija, iz koje više nisam ni želeo da izadem. Cak su i misli o Ivani postale jednan obican periferni pojam iz tudeg života. Tako je bilo lakše, a vreme je prolazilo i prolazilo. Možda sam cak i spavao sve vreme. Potpuna tupost je i smrt i spas za jednog coveka, ali ja cak nisam bio ni konkretan covek, jer je jedan takav trebao da bude nekakva celina duha i tela. Ja sam imao samo... Ja nisam imao ništa od toga. Jednom me je nešto naglo uslovilo da podignem svoju imaginarnu glavu u vis. Nalazio sam se u nekoj bolnici, a ispred njega je stajao i pricao neki doktor. ,,Za sad, rešenja nema‘‘, rekao je doktor. ,,A one razne terapije... Molim vas doktore...‘‘ ,,Žao mi je gospodine. Problem je taj što ste rodeni sterilni. Vaši spermatozoidi nisu mrtvi ili umrtvljeni, vi imate samo spermicidnu tecnost. U njoj nema ni jednog spermatozoida.‘‘
*
Ništa nisam video, samo sam cuo reci: ,,Evo, vracam ti sve.‘‘ A onda je postojalo samo kretanje. Moja školjka se vratila u stan, legla je i uzela pivo. Ivana je bila na poslu. Slabo se secam tog perioda, ali sutradan sam to ponovo bio ja. Sterilan i psihicki uništen. Nastavio sam život sa Ivanom, razlog svoje depresije objasnio sam kao nekakvu zakasnelu reakciju na cinjenicu da ona ne želi dete i ubrzo se sve ponovo ustalilo. Naš život, naš seks, naši godišnji odmori, naše svade, naši ruckovi sa roditeljima, kao i pojedinacne stvari, od kojih je jedna moje pisanje. O ovoj jednogodišnjoj avanturi nikome nisam pricao, iz ociglednih razloga. Poludeo sam od pisanja, a sad se polako vracam u normalu. Živeo sam na tankoj granici nesrece i srece. Do samog kraja, ni jedna nije prevagnula. Toliko sam želeo da pobedim okupatora, ali negde na pola života, poceo sam ga dozivam da se vrati. Neka on nastavi drugu polovinu veka, buduci da smo jednako krivi za sve. Zato bi pošteno bilo da ceh podelimo na pola. Ali, on nije proživljavao moju sudbinu. Nije bio okatancen i sakriven negde u dubinama mracnog imaginarnog sveta – on je zaista bio mrtav. Ubila ga je cinjenica da je – tacnije da SAM sterilan. U poodmakloj drugoj polovini života, shvatio sam da nisam poludeo od pisanja, a da moj okupator nije bio jedna jednostavna simbolika koju je moje kreativno ludilo skrojilo. Okupator je moj, nikad rodeni sin. Produkt majke koja ga ne želi, i oca koji ne može da ga ima. Ipak sam imao sina, koji je kroz mene sterilnog živeo skoro godinu dana, pokušavajuci da oplodi svoju rodenu majku i da tako konacno bude samostalno rodeno bice, samo sa svojim telom i identitetom. Umro je cinjenicom da je njegov otac sterilan. Ima logike. Tim saznanjem, starost mi je lakše pala.
|
Edited by - dessa on 30/07/2010 21:05:03 |
|
|
dessa
Advanced Member
Serbia
4353 Posts
Member since 19/11/2008 |
|
lwood
Advanced Member
Colombia
47132 Posts
Member since 09/12/2005 |
Posted - 31/07/2010 : 15:47:57
|
znaci o tome se radi |
depresivni iskompleksirani primitivac i nadrkana budala kojeg financira stari i koji sa skoro 50 godina nema ni žene ni posla.Pa naravno da je ljut na sve, a narocito na one koji su uspješni. Jbga Lwoode nisam ti ja kriv kaj nisi uspio u životu |
|
|
dessa
Advanced Member
Serbia
4353 Posts
Member since 19/11/2008 |
Posted - 31/07/2010 : 16:29:43
|
quote: Originally posted by lwood
znaci o tome se radi
Pa da, ono, tešcina, na Savi.
Nego, je l' se svida nekome ova prica(Bekstvo)? Niko da prokomentariše. Da stavljam još neku pricu ili ne? |
|
|
|
Topic |
|
|
|