|
djnd
Junior Member
Fed Rep Yugoslavia
485 Posts
Member since 20/12/2001 |
 Posted - 28/10/2002 : 09:17:25
|
Veza sa zlom nalazi se u coveku
Iz kišnog Pariza, Enki Bilal je stigao, kako kaže, u suncani Beograd, pravo u sajamsku gužvu, na štand „Platoa“ gde je promovisao svoj, uslovno receno, drugi album objavljen u Jugoslaviji. Prvi, „Falanga crnog reda“ izdale su „Decje novine“, u onoj Jugoslaviji. Ovaj drugi „San monstruma“( u Francuskoj objavljen 1998. godine) objavio je „Plato“. Crtac stripa svetskog renomea, u Beogradu je boravio ovog jula povodom svoje izložbe u Francuskom kulturnom centru. Tom prilikom najavio je da snima i treci film, adaptaciju trostrukog albuma „Trilogija Nikopol“. Bilalov debitantski film „Bunker Palas“ prikazan je na Festu 1990, a „Ticho Moon“ 1997. na Festivalu autorksog filma.
Razgovor pocinjemo na temu filma koji se ne odvaja o Bilalovih stripova, jer junaci su isti, prica takode, a tehnika…
„Ona je mešavina virtuelne i realne. Ima stvarnih glumaca, ali i crtanih junaka. Isto važi i za dekor. Rezultat ce biti uspešan samo ako se ne bude videla razlika izmedu ta dva sveta. Eto razloga što film traži dve godine priprema, cetiri meseca snimanja i godinu dana postprodukcije. Premijera bi trebalo da bude 2003. godine. Za mene, izazov u svakom smislu.“
Koja je tema filma, koji su realni glumci i na koji nacin uspevate da izbegnete zamku neemotivnosti, cestu kod savremenog animiranog filma?
- Prvo da kažem da iza virtuelnih likova postoje realni glumci koji ce doprineti životnosti. Nikopola igra istocnonemacki glumac Tomas Krecman, poznat po ulozi u „Pijanisti“ Romana Polanskog. „Ženu zamku“ tumaci Linda Ardi, ne mnogo poznata glumica, ali meni veoma zanimljiva. U filmu igra i Šarlota Rempling. Oni su glavni protagonisti. Ostali su egipatski bogovi, kao i moj barokni svet iz „Trilogije“. Producent je francuski, „Šarl Gaso“ koji je svojevremeno pomogao da se završi moj film „Bunker Palas“. Moram da vam kažem i ovo: producent je mene tražio, a ne ja njega. Projekat je unapred prodat u više zemalja. Postprodukcija je japanska.
Buduci da je rec o naucno-fantasticnoj bajci, ko na kraju pobeduje? Dobro ili zlo?
- Kraj je pomalo cinican. Ali, da kažem, ipak pobeduje dobro. Film je slika današnjeg sveta prebacenog u buducnost, s neizbežnom ljubavnom pricom, ali u troje.
Istovremeno, cujemo, radite i na nastavku stripa.
- Da. Može se reci da pre podne crtam, a popodne snimam.
Kjucna karakteristika i jednog i drugog medija kojim se bavite jeste univerzalnost jezika i teme. Kako ste je dokucili?
- Sama cinjenica da sam se u devetoj godini iz jedne zemlje - tada Jugoslavije, tacnije Beograda, gde sam roden - preselio u drugu - Francusku, gde sam se školovao i gde radim, donelo mi je svest o velicini zemaljske kugle ali istovremeno i o njenoj krhkosti. Za razliku od mojih francuskih kolega, možda ja nosim u sebi balkansku specificnost. Jer balkanski covek, vazda kroz istoriju, menja mesto boravka. Vazda se negde seli. Nisam od onih koji misle da ovaj vek pocinje 2001. ili „11. septembra“, za mene novi vek pocinje padom komunizma, rušenjem Berlinskog zida, i nažalost jugoslovenskom dramom. To su teme koje mi se namecu. Ja ih ne tražim - one idu ka meni.
U pogledu tehnike, bliski ste slikarstvu.
- Da, svestan sam toga. Ja sam klasican majstor crtanja, i mogu vam reci da se u elektroniku - kojom radimo film - uopšte ne razumem. Ucim. Volim nove stvari. Nadgledam, i svakodnevno saradujem sa 70 graficara koji rade na mom filmu.
Spomenuli ste prošli put da ce i Žan-Luj Trentinjan igrati u „Trilogiji“.
- Da, ali ne baš igrati. Naime, jednom junaku sam pozajmio njegov lik - lik iz „Bunker Palasa“. Dakle, rec je o inovaciji: Trentinjan je oživljen crtežom. Slicnost je uzbudljiva. Pomalo izbacuje iz koloseka.
A ciji je glas?
- Buduci da je film na engleskom, Žan-Luj Trentinjan nije hteo da ucestvuje u sinhronizaciji, jer ga loše govori, ali ce se njegov glas cuti u francuskoj verziji.
Na koji nacin uspevate da izmirite francuski racionalizam i balkansku iracionalnost?
- Vrlo jednostavno. Ja sam samo pola Balkanac. Majka mi je Cehinja i taj gen temperira balkanski temperament. Teško je analizirati sopstveni rad. Pokušavam to da izbegnem. Ali, eto, volim mešavinu vruce-hladno. Što se vidi i po naslovima mojih stripova „Plava krv“ ili „Hladan Ekvator“.
Da li vam prelaženje s realnih glumaca na virtuelne predstavlja bilo kakav problem u radu?
- Premeštanje jednog lika u drugi toliko je radikalno, toliko živo i novo da me ne opterecuje potreba za slicnošcu. Hteo ne hteo, rad na filmu se odražava u stripu. Ne znam da li ce odraz biti dobar ili loš, ali taj izazov je veoma uzbudljiv. Kao što je uzbudljiva i upotreba umetnosti kao vektora apsolutnog zla.
Možete li objasniti kako u umetnosti koristite zlo?
- Znaci korisiti umetnost u cilju stvaranja što veceg zla. Po meni to je savršena umetnost. Jer, veza sa zlom je u coveku. Ali, da se razumemo, nije to moj stav. To je stav jednog mog junaka.
A koje je vaše mišljenje, odnosno funkcija stripa?
- Sasvim suprotno, naravno.
Bili ste predsednik žirija konkursa „Muškarac, žena, grad“ na kome je ucestvovalo 204 naša strip crtaca. Može se reci da imate dobar uvid u našu strip scenu. Šta o njoj mislite i da li eventualno planirate predavanja na nekoj od beogradskih akademija?
- Srpska strip scena svakako ima buducnost, a što se tice kontakata sa akademijama, nisam ih imao u tom smislu, možda i zato što ja zaista u Beograd dolazim na precac, i na kratko.
Milena Marjanovic
Hu Ju gona kol?
|
|
Topic Locked
