| Author |
 Topic  |
|
|
Gil-galad
stripovi.com suradnik
Serbia
3544 Posts
Member since 19/05/2008 |
 Posted - 19/09/2009 : 03:23:30
|
autor: Aleksandar Manic
izvor: http://www.balkanmagazin.net/
Pariska fondacija Maison Rouge posvetila je izložbu Vraoum odnosu stripa i savremene umetnosti. Pariski Muzej primitivnih umetnosti organizovao je zanimljivu izložbu o Tarzanu. Poslednji album Animal'z, Enkija Bilala nacice se 19. septembra na javnoj prodaji aukcijske kuce Artcurial. (ilusttracija: Enki Bilal, grafit i pastel, 28 x 41 cm, 6 000 / 8 000 €)
Pariska fondacija Maison Rouge posvetila je izložbu Vraoum odnosu stripa i savremene umetnosti.
"Vraoum je onomatopeja koja stvara sliku. Buka koja ima smisao kao susret slike, skulpture i crteža", kaže Pierre Sterckx, kriticar i komesar izložbe. Izložba Vraoum pokušala je da ujedini najveca imena stripa sa savremenim umetnicima. Zamisao je da se ukaže koliko se savremena umetnost nadahnjuje stripom, ali i da se pokaže da je granica izmedju stripa i savremene umetnosti lagano pocela da nestaje.
Jean Giraud, Divlji zapad, 1986
Okupvši znatan broj originalnih tabli najvecih majstora evropskog stripa (200), oni su doneli i manji broj umetnickih dela savremenih umetnika (80) nadahnutih stripom. Izložba je podeljena u devet tematskih celina koje pokrivaju najvažnije domene stvaralaštva: pioniri (Winsor McCay, George McManus), humor (Franquin, Gottlib, Jacovitti, Reiser, Morris, Uderzo), cista linija (Hergé, E.P. Jacobs, Jacques Martin, Bob de Moor), vestern (Jijé, Jean Giraud), naucna fantastika (Druillet, Moebius, Bilal), avanture (Hugo Pratt, Eisner), mange (Tezuka), super-heroji... Odredjeni broj autora (Nicolas de Crécy, Jacques de Loustal, Lorenzo Mattoti), cije se stvaralaštvo teško može da svrsta u u neki od postojecih pravaca, bili su rasporedjeni, u odnosu na prikazane table, u jednu od tematskih celina.
Hyungkoo Lee, Ridicularis, 2008
"Strip se više ne smatra za jedan od oblika potkulture, nego za izvor referenci nekoliko generacija umetnika", kaže Sterckx.
Upotreba stripa u savremenoj umetnosti zapoceta je tokom šezdesetih godina, posebno u vreme pop-arta: Warhol slika Popaja, Lichtenstein slika gigantske strip kadrove, Keith Haring seksualizuje Miki Mausa, dok Hervé Telemaque i Erro preuzimaju kodifikaciju stripa. Komesari izložbe, u nemogucnosti da donesu znacajnija dela najvecih majstora, odlucili su se za oportunisticko izlaganje manjih i slabije poznatih dela Pabla Picassa, Jean-Michela Basquiate, Keitha Haringa i Roya Lichtensteina. Ipak, najzanimljivija su dela manje poznatih savremenih umetnika koji su kroz prizmu humora prikazali poznate strip junake. Staracki dom (2002) Gillesa Barbiera je instalacija u prostoru koja prikazuje onemocale super-heroje na kraju života. Covek u krevetu (2003) Petera Landa referenca je na Malog Nema, dok je Siljin skelet (2008) Hyungkoo Leea "autentican muzejski eksponat" kostura poznatog Diznijevog heroja.
Gilles Barbier, Staracki dom, 2002
Veliki nedostatak ove simpaticne izložbe koja se nalazi izmedju svetla i tame, jeste nepostojanje veza izmedju izloženih dela. Uprkos kvalitetu izloženog materijala, vrlo je teško dati neki smisao nacinu na koji su izložbi pristupili njeni komesari. Istovremeno, nedostatak objašnjenja za sve one koji nisu strucnjaci za strip ili savremenu umetnost, izložbi umanjuje trag koji ostavlja u secanju posetilaca.
Tarzan u muzeju
Pariski Muzej primitivnih umetnosti organizovao je zanimljivu izložbu o Tarzanu, popularnom heroju koji vec citav vek nadahnjuje generacije pisaca, strip autora i sineasta. Tarzan je rodjen 1912. godine pod perom Edgara Ricea Burroughsa, americkog pisca nevelikog talenta. Zahvaljujuci arhetipskom znacaju junaka, on se brzo proslavio kao planetarni fenomen. Roger Boulay, komesar izložbe, nije se zadovoljio samo evokacijom mita i fenomena, nego je u osnovu svoje izložbe ugradio zanimljivu viziju ideologija iz vremena kada je serijal nastao - kreacionizam ili evolucionizam, društvo sa hijerarhijom ili komuna, odnos coveka prema drugom coveku i prema prirodi...
Hal Foster, Tarzan
Izložba, pracena solo basom bluz muzicara Cyrila Lefebvra, podeljena je u devet celina. Pored prvih izdanja knjiga, autenticnog africkog oružja i prepariranih životinja, nalaze se i originalne strip table Harolda Fostera, Burna Hogartha, Russa Manninga i Joea Kuberta, pozajmljene iz galerija Bernard Mahé, 9?me art i angulemskog Muzeja stripa. Cetiri table Hala Fostera, prvog crtaca strip Tarzana, ukazuju na njegov klasican i delikatan izraz dinamicne i precizne linije. Pokret je fluidan i izražajan, a montaža je efikasna i inovativna. Medjutim, Foster se vrlo brzo odlucio da napusti Tarzana i da se posveti radu na Princu Valijantu, jednom od najvažnijih strip serijala svih vremena.
Burne Hogarth, nasledivši strip od Fostera, zapoceo je da ga crta u slicnom stilu, a potom se oslobodio i krenuo da crta Kralja džungle u novom i ekstravagantnom stilu. Hogarthovi slikarski ideali kretali su se od renesansnih masjtora, preko baroka, do nemackog ekspresionizma i azijske umetnosti. Na tridest dve izložene table, može se zapaziti da se njegov manijerizam ogleda u preteranim pokretima, licima deformisanim mržnjom, bolom ili strastima, naglašenom cudnovatom prirodom neverovatnih linija, pobesnelim talasima, gigantskim ruševinama, polunagim muškim telima tvrdih mišica sapetih konopcima i lijanama. Slicno kao i Alexu Raymondu, Hogarthu je zamereno da je njegov crtež samodovoljna vitrina autorove virtuoznosti.
Burne Hogarth, Tarzan
Istovremeno, za Hogartha se kaže da je preterivao u izražavanju, što ne može da se porekne, ali njegov manijerizam je uzneo stripovskog Tarzana do svetske slave. Istovremeno, Hogarth je uneo više inovacija u narativnu tehniku stripa. Odbacivši Fosterov klasicizam, on je poceo da menja oblik i velicinu kadrova u odnosu na potrebe dinamike pripovedanja, unoseci filmski efekat u svoj rad.
"Hogarthova zasluga je bila da ukaže da strip ne mora da se prikaže kao serija posebnih slika, nego kao jedna velika kompozicija koja, u africkoj vrelini, prikazuje velike praznicne arabeske Rubensa", napisao je francuski sineasta Alain Resnais povodom Hogarthovog rada.
Hogarth je napustio crtanje tarzana 1950. godine i posvetio se pedagoškom radu u novoformiranoj školi vizuelnih umetnosti. Rad na serijalu su nastvaili mnogi autori, medju kojima treba izdvojiti Ruša Manninga, predstavljenog na izložbi sa dve table, jednog od najvažnijih i najimaginativnijih crtaca Tarzana. Po zatvaranju, pariska izložba organizovana u zajednici sa Muzejem stripa iz Angulema, odlazi za Kanadu, a potom i za Nemacku.
Russ Manning, Tarzan
Bilal na aukciji
Enki Bilal, francuski autor beogradskog porekla, jedan je od najvažnijih strip autora današnjice. Pored kvalitetne naracije, njegovi stripovi se odlikuju i vrlo visokim crtackim i slikarskim kvalitetom. Bilal, inace, vec više godina albume ne crta na klasican nacin, tabla sa kadrovima, nego na zasebnim kartonima on slika svako prizor polje koja, kasnije, elektronskim putem bivaju ujedinjena u table. Prosede je komplikovan, ali omogucava posebnu vrstu rada koja se približava širokom slikarskom potezu. Istovremeno, svaki kadar može da se urami i proda zasebno. Izuzetno cenjene kod kolekcionara i galerista, Bilalove table i ilustracije dostizale su rekordne cene na aukcijama i izjednacile se sa cenama savremene umetnosti.
Tako ce se, 19. septembra, njegov poslednji album Animal'z naci na javnoj prodaji aukcijske kuce Artcurial. Više od 350 tabli, formata 10 do 20 cm visine, sa 20 do 35 cm širine, bice ponudjene po cenama koje se krecu od 1.000 do 4.000 evra, dok ce odredjeni broj najvecih i najlepših kadrova biti ponudjen i za 12.000 do 15.000 evra. Zanimljivost ove javne prodaje jeste i ideja da se citava kolekcija postavi kao izložba tokom letnjih meseci i da se svim ljubiteljima omoguci uvid u Bilalov rad na zadnjem albumu, ekološki angažovanom.
Prica o planetarnoj kataklizmi nacrtana je grafitom na sivo-plavicastom papiru i prosvetljena belim i crvenim pastelom da bi se docarao sneg i bespuce. Crtež ima uobicajeni Bilalov pecat – odredjenu staticnost i mnoštvo horizontalnih prizor polja. Bilalov crtež grafitom je rafiniran, elegantan, izuzetno precizan, ali i hotimicno zamagljen da bi se složio sa svetom bez oštrih granica i kontura. Sivkasti i belicasti tonovi daju utisak magle u kojoj se odvajaju odredjeni crveni detalji – krv, usne, oci i mini-roboti. Kadriranje i montaža su uradjeni tipicnom bilalovskom majstorijom radikalnih elipsi i brzih kadrova, u kojoj ni najpedantniji analiticar ne bi mogao da nadje pukotinu.
Narativno i duhovno, ova knjiga više nalikuje Bilalovim stripovima iz perioda pre Nikopoljske trilogije, iz vremena saradnje sa Pjerom Kristenom. Tehnicki, on je linearnu kristenovsku naraciju spojio sa elementima sopstvenog sveta – mutacijama, hibridizacijom, kataklizmom, postkataklistickim nasiljem, individualizmom – da bi prikazao novi svetski poredak u kome je najvažniji element da objektivna istina ne postoji. Laka doza apsurda, prisutnog u njegovom opusu još od Sajma besmrtnika, koja se ogleda i u sâmom naslovu knjige Animal'z (nalik Kronenbergovom filmu Existenz), pokušava da ukaže na transformaciju coveka u novi evolutivni oblik.
|
|
|
Archy
stripovi.com suradnik
Croatia
1448 Posts
Member since 27/11/2008 |
|
|
mladjo
Advanced Member
.jpg)
Croatia
20013 Posts
Member since 15/04/2007 |
|
|
mcn
Advanced Member
Croatia
6666 Posts
Member since 28/12/2002 |
|
|
mladjo
Advanced Member
Croatia
20013 Posts
Member since 15/04/2007 |
|
|
drakulloni
Senior Member
1317 Posts
Member since 25/09/2009 |
Posted - 13/10/2009 : 10:09:13
|
Mozemo samo sa zaljenjem da konstatujemo da su ovakve izlozbe slabo zastupljene kod nas. Zapravo bila je jedna u italijanskom kulturnom centru pod nazivom "Oblacici u stripu", ili tako nesto. Ja sam je posetio i naravno uzivao. Ali cini mi se da je ta izlozba bila izuzetak. Kod nas se generalno malo paznje posvecuje izvlacenju paralele izmedju stripova i savremene umetnosti. Malo se pominje i umetnost uopste, ali to je vec stara prica poslednjih godina.  |
Lepo je promenniti se...Jos je lepse promeniti se zauvek. |
 |
|
|
Gil-galad
stripovi.com suradnik
Serbia
3544 Posts
Member since 19/05/2008 |
|
|
drakulloni
Senior Member
1317 Posts
Member since 25/09/2009 |
Posted - 14/10/2009 : 09:21:19
|
Odlicno! Bas ti hvala na ovim fotkama! Nemam svoj foto-aparat, a tog dana nisam uspeo da pozajmim svastikin 
Inace, sinoc sam bio na jednoj izlozbi, potpuno drugog karaktera. Kraljevacki umetnik Milorad Vujasanin-Cujo (mozda ce to nekom znaciti) otvorio je svoju postavku "Nezavisne forme". I sta se desava???
Umesto da ljudi pohvale njegov rad, svi krecu sa nekim bezveznim kritikama (valjda,okovani sopstvenom sujetom), te ovo nevalja, te previse je konfuzno, bla,bla,bla....
Ja sve to slusam i pitam se, kako bi prosao strip kada se savremena forma klasicne umetnosti docekuje na noz?
Suvise smo konzevativna sredina, a taj koncept je vec odavno napusten.
Ako cujes za jos neku izlozbu stripa, molim te da nas obavestis blagovremeno.
|
Lepo je promenniti se...Jos je lepse promeniti se zauvek. |
|
|
| |
Topic |
|
|
|
Topic Locked
