|
BOGI
Advanced Member
USA
6494 Posts
Member since 07/09/2002 |
 Posted - 06/04/2003 : 19:21:09
|
ne znam da li je ovaj tekst objavljen ovde na strpovima,ali evo,vidite,pa kazite sta mislite.
Da li u Srbiji strip citaju samo oni koji ga crtaju
Srpski strip se od pocetka ove decenije nalazi izmedu radikalnih krajnosti - muzejskih galerija i fanzina. Autori su ili veoma priznati, angazovani u velikim svetskim izdavackim kucama i dobro placeni, ili gotovo anonimni entuzijasti, koji svoje radove umnozavaju fotokopiranjem. Mejnstrim u domacem stripu uopste ne postoji
Pisu: Vera Nikolic
Marko Andrejic
Od pocetka devedesetih i gasenja najvecih domacih izdavaca „devete umetnosti“, novinskim kioscima u Srbiji, umesto strip junaka, suvereno vladaju porno-zvezde. Petnaestak godina apstinencije bilo je dovoljno da u Srbiji odrastu generacije koje nikada nisu krile stripove u skolskim knjigama, ne znaju ko su Veliki Blek, Zagor, Mister No ili Dilan Dog, a Betmena i Spajdermena dozivljavaju kao najbolje filmske uloge Majkla Kitona i Tobija Mekgvajera.
U godinama bede i rata inspiracije za strip bilo je na pretek. Preseljen u podzemlje, objavljivan u fanzinima koji ne podlezu cenzuri, strip je postao bezgranicno polje slobode, za cije stvaranje nisu potrebna tehnicka pomagala. Za nastanak stripa dovoljni su papir, olovka i ideja. Za njegov opstanak, potrebno je mnogo vise.
- U poslednjih desetak godina nije bilo kontinuiteta stripa, on nije ziveo na kioscima, gde mu je mesto - konstatuje Vladimir Vesovic, voditelj skole stripa Studentskog kulturnog centra.
- Krajem osamdesetih ugaseni su veliki strip izdavaci, a citave generacije autora ostale su nedorecene. Nasu strip scenu odrzalo je preseljavanje stripa u galerije i muzeje i nekoliko strip magazina i fanzina. Mladi danas ne znaju sta je strip, a ono malo klinaca koji ih jos citaju nasledili su to od roditelja.
Vino, sir, strip
U nedostatku trzista, izdavaca i publike, domaci strip crtaci imali su suzen izbor: da ostanu ovde i sami grade novu scenu ili da pokusaju da se probiju u inostranstvu.
- Dobar deo nasih crtaca, ukljucujuci i mene, okrenuo se inostranom trzistu - kaze Aleksandar Rakezic Zograf, jedan od nasih najpoznatijih i najproduktivnijih strip autora. - To je bilo iz nuzde, zbog situacije ovde, ali i zato sto je ta generacija odlucila da postane deo neceg sireg, da izade iz lokalnog okvira. Dogodilo se da se ono sto domaci autori nude poklapa s onim sto je aktuelno na svetskim scenama: sasvim originalno nase, a potpuno u toku sa svetskim trendovima. Usred oskudice pojavila se grupa crtaca koja je mogla da bude aktivna i ovde i napolju.
Priliku koja im je pruzena domaci autori nisu propustili. Umesto da tavore i radove objavljuju po niskotiraznim fanzinima, napravili su kompromis i svoje usluge ponudili onima koji su znali da ih cene. I plate, naravno.
- Kod nas se strip ne tretira kao roba na kojoj se moze zaraditi, a u Francuskoj, Belgiji, Americi i Japanu to su ozbiljne industrije - tvrdi Vesovic. - Strip je, pored vina i sireva, najveci francuski izvozni proizvod, a njihov ministar kulture objavio je nedavno da je strip dostigao nivo knjizevnog zanra. U takvoj sredini, sa razvijenim izdavastvom i bogatom tradicijom stripa, postoji kriza autora, i tu „kreativnu rupu“ popunili su nasi crtaci. Za francuske izdavace trenutno radi 12 nasih autora, i mozemo biti ponosni na to.
Slicno literaturi i kinematografiji, srpsko strip stvaralastvo strancima je bilo interesantno kao medij za prenosenje traumaticnih iskustava rata i razaranja.
- Prenosili smo specificnost nase situacije, koja je interesovala ljude napolju, i zahvaljujuci tome skrenuli smo paznju na sebe. To je bio prvi korak, nacin da nas zapaze, a posle toga, zainteresovali su se i za druge stvari - kaze Zograf.
Alternativna scena
Mnogi od autora koji su uspeli da „izvezu“ svoje radove paralelno su nastavili da rade u Srbiji. Neki od njih, kao Aleksandar Zograf, osnivali su fanzine i strip magazine, pokretali skole i radionice i uticali na formiranje alternativne strip scene u Srbiji.
- Strip nije strip dok se ne objavi - kaze Radovan Popovic, urednik Stripera, jednog od casopisa zasluznih za opstanak domaceg andergraund stripa.
U evidentnoj krizi izdavastva, autori su se dosetili i poceli sami da objavljuju svoja mala autorska izdanja, vlastite strip fanzine. Tradiciju fanzina i nezavisnog i slobodoumnog stripa pokrenuo je Zograf pocetkom osamdesetih. Autori su se povezali, distribuirali fanzine medu sobom i po knjizarama koje su za to zainteresovane.
U Beogradu postoji vise centara strip produkcije. U okviru Srecne galerije Studentskog kulturnog centra radi strip skola i izlazi fanzin Slic.
- Nasi crtaci su godinama odlazili na Zapad, afirmisali se tamo, i onda se, kao gotovi autori, vracali u Srbiju - kaze Milosav - Miki Pjescic, urednik programa Srecne galerije. - Smatramo da prvu sansu treba da dobiju ovde i zato smo formirali skolu i pokrenuli dve edicije strip izdanja. Jedna se bavi alternativnim, autorskim stripom kakav rade Zograf, Wostok i Sasa Mihajlovic, a druga klasicnim strip autorima kao sto su Dorde Milovic, Predrag Ginevski i Marko Stojanovic. Zelimo da utemeljimo pozicije stripa kod nas prozimanjem rada nasih autora sa radom drugih strip centara i napravili smo veliku strip konvenciju. Planiramo i medunarodni festival mladih autora, koji bi nam pomogao da uspostavimo veze sa slicnim institucijama u svetu. Pocinjemo ponovo od nule, odgajamo nove generacije autora i citalaca.
Pored Srecne galerije SKC, vezane za drzavnu instituciju, veci srpski izdavaci su i „Sistem komiks“, „Mahmedija centar“, novosadski „Market print“, poznat po Stripoteci, „Beopolis“ sa Striperom i bioskop „Rex“, koji objavljuje Graficke zavere.
Mladi autori rade i samostalno, kao Maja Veselinovic, koja objavljuje strip magazin Celulit ili Vuk Palibrk, koji izdaje Sardinu.
Neki su organizovani u grupe poput „Kosmoplovaca”, vezane za Striper. „Kosmoplovcima“ je vazniji segment delovanja produkcija elektronskih izdanja, pa je novi Striper izasao u formi CD ROM-a, a ima ga i na Internetu.
Iskreni andergraund
Beograd nije centar srpskog strip stvaralastva. Fanzine i magazine izdaju i mnoge lokalne grupe. U Subotici su se autori okupili oko graficke radionice “Entropija”, ciji je pokretac Miroslav Lazendic. Oni su povezani s anarhopokretom, i svi su anarhoaktivisti. Zograf u strip radionici “Kuhinja” okuplja vaznije pancevacke autore, objavljuje strip fanzin i organizuje izlozbe i festival. U Vrscu je Wostok pokrenuo strip magazin Patagonija, koji vise ne izlazi, ali autori rade i dalje. U Cacku je izaslo sest brojeva strip fanzina Lavirint, a spremaju se i novi.
- Mlada generacija autora, rasla u vreme krize devedesetih, sad se formira i sazreva. Oni su potpuno raskrstili s bilo kojom vrstom autoriteta. Interesuje ih samo sopstveni stav i aktivno ga iznose - kaze Aleksandar Zograf.
Teme kojima se bave domaci autori jako su raznovrsne i ne moze se napraviti neka posebna klasifikacija po tom kriterijumu.
Autorska scena bliza je stvarnom zivotu, prenosi snove, dozivljaje, osecanja, licne stavove prema zivotu. Crtaci koji se bave klasicnim stripom blizi su fantaziji, imaju predloske iz literature ili filma, stvaraju u razlicitim zanrovima. Mejnstrim u stripu gotovo da ne postoji.
- Strip je u Srbiji tu samo da dokumentarno zabelezi lokalne tripove i zivot. Ako je nasilan, nasilan je zato sto je to tako. Ovde se ne preteruje, prica se onako kako jeste. Za nas strip se moze reci da je, zapravo, cisti, iskreni andergraund - smatra Radovan Popovic.
Knjizara specijalizovana za prodaju stripa
Knjizara „Alan Ford“ jedna je od retkih specijalizovanih za „devetu umetnost“. Otvorena je u oktobru 1994. godine, kada je Miroslav Milenkovic odlucio da od porodicnog hobija napravi mali biznis.
- U moje vreme, stripovi su se citali i razmenjivali, kruzili po razredu. Moji sinovi su skupljali stripove i kupovali sve sto je izlazilo. Nismo znali sta da radimo sa svim tim stripovima u kuci i onda smo resili da ih prodajemo - kaze Miroslav Milenkovic.
- Stripovi su se u gradu prodavali na tezgama, na sitno i na divlje, a mi smo napravili pravu radnju kakve postoje u inostranstvu.
U knjizari „Alan Ford“ ponuda je sarolika. Od nekada veoma popularnih junaka Lunov Magnus Stripa i Zlatne Serije, preko legendarne Stripoteke, nezaobilaznog Alana Forda, francuskog klasika Enkija Bilala, Mikijevih i Politikinih zabavnika, do novih i siroj publici nepoznatih autora. Milenkovici nabavljaju i nove stripove iz inostranstva, a poceli su i da izdaju albume domacih autora. I oni se, kao i vecina ljudi koji se bave stripom, zale na slabu ponudu i na sve starije konzumente:
- Novi stripovi su vremenom prestali da pristizu, a starih ima sve manje. Ipak, najveci problem su musterije. Deca dolaze sve rede, a i kad udu u radnju, zabezeknuto gledaju oko sebe. Zanemarljiv je procenat musterija petnaestogodisnjaka, uglavnom dolaze oni stariji od 30 godina. Klince koji dolaze uglavnom su ka stripu usmerili roditelji. Edukacija je prekinuta kada je strip nestao s kioska, a generacije su odrasle na „Pinku“ i emisijama kao sto je „Grand sou“. Mikijev zabavnik, koji je nekada bio prva literatura deci, prestao je da izlazi pre dve godine. Retko ko moze da izdvoji novac i da cetiri puta mesecno kupi strip za svoju decu - smatra Miroslav Milenkovic.
Hrvatski autori: Zbor stripa smo naucili cirilicu
U okviru novoosnovane strip konvencije, Srecna galerija beogradskog SKC ugostila je deset najreprezentativnijih hrvatskih strip autora. Posebno su predstavljeni radovi umetnika koji izdaju samo za hrvatske izdavace, posebno oni sto rade za inostrano, pre svega americko i italijansko trziste, a posebno radovi multumedijalne grupe „Divlje oko“.
- Postoji podudarnost izmedu nasih strip scena - smatra Goran Sudzuka, jedan od hrvatskih crtaca koji radi u Americi. - I nas problem je sto stripa nema na kioscima. Publika se odgaja od malih nogu, klinci uce da citaju na stripu. Krece se od Mikija Mausa i Toma i Dzerija, pa preko Zagora i Velikog Bleka, dolazi do ozbiljnijih i ambicioznijih stripova. To je prirodan proces koji je ovde ukinut. Sa pet godina sam naucio cirilicu da bih mogao da citam Mikijev zabavnik - iskren je Sudzuka.
Hrvatski crtaci tvrde da su ostali bez stripa pocetkom devedesetih, kada su se srpski izdavaci ugasili ili povukli s njihovog trzista. Osim Bonelijevih svezaka, koje izdaje „Slobodna Dalmacija“, u Hrvatskoj ima i Alana Forda, i nesto malo crtaca za decu. Masovnog, komercijalnog stripa nema, nema specijalizovanih revija koje bi objavljivale citav spektar razlicitih stripova. Domace autore odrzavaju uglavnom decji casopisi i fanzini. Najpoznatiji medu njima je Stripoholik, koji izdaje Novo Hrvatsko Podzemlje“ i bavi se pretezno andergraund stripom sa socijalnim temama. Drugi je multimedijalno i pomalo elitisticko „Divlje oko“ Dusana Gacica, i „Endem“, ciji su eskapisticki stripovi bazirani na karikaturi i stiliziranju, bliski mejnstrimu. Pre pet godina, u saradnji sa Radiom 101 osnovana je i strip konvencija „Crtani romani sou“.
- Nase americke kolege se nama cude i nas strip im je jako zanimljiv upravo zbog razlicitih uticaja koje smo imali u detinjstvu - kaze Sudzuka.
Hrvatski fanzini, iako naizgled mnogo profesionalniji i skuplji od nasih, stampaju se u malom tirazu, slabo prodaju i donose malo novca svojim autorima. Odrzava ih, kao i kod nas, entuzijazam.
- Malo je strip publike, ali mi nismo krenuli s idejom da zaradimo - kaze Tino Curin, alijas Smog, jedan od pokretaca Novog Hrvatskog Podzemlja.
- Stripoholik izlazi prostom kapitalistickom logikom: napravis jedan, imas love za dva. Decki crtaju i za decje novine ili decje podlistke u novinama. Strip mi je ljubav, a posao mi je nesto drugo. Kad crtam, crtam bas ono sto hocu, nikoga nista ne pitam, i nikoga ne prisiljavam da to cita. Poznati hrvatski majstor stripa Darko Macan smatra da strip crtaci treba da se bore za svoju publiku.
- Strip se mora vratiti tamo gde je bio ranije, uci u novine koje ljudi vec kupuju, pa tek onda u specijalizirana izdanja.
I dok nova strip publika odrasta, autori za zivot zaraduju crtajuci za inostrane izdavace. Put ka americkom trzistu, kojem uglavnom teze, novim generacijama hrvatskih crtaca otvorio je Darko Macan:
- Nasi autori su odrasli na stripu iz celog sveta, i zato dobro prolaze u inostranstvu. U inostranstvo odu oni koji su spremni puno da rade i nemaju previse lican stil. Sto ti vise slobode daju, to si manje placen. Pitanje je u kojoj meri covek hoce da se prilagodi. Nas prilagodljivijima cini glad.
Some motherfuckers are always trying to ski uphill.
|
|
Topic Locked
.jpg)
