|
Djole
stripovi.com suradnik
Serbia
11876 Posts
Member since 03/11/2002 |
 Posted - 03/05/2003 : 12:47:08
|
Preneto sa www.danas.co.yu. Uzivajte!
Kultni strip junak "Ken Parker", poznat kao "Duga puska", ponovo u Srbiji
Kazu da je bio cudna sorta
Montana, 29. decembar 1868: Na tragu ubicama svog sedamnaestogodisnjeg brata Viliama, koji su pobegli u utvrdjenje Fort Smit i pristupili vojsci, jedan lovac po imenu Ken Parker, prijavljuje se u vojsku kao izvidjac. Njegova humanost i smisao za pravdu ubrzo se suprotstavljaju logici vojne institucije i on shvata ogorcenost Mandana, poglavice Cejena smestenih u blizini tvrdjave. Ipak, u jednom trenutku biva primoran (da bi sacuvao svoju glavu) da se bori protiv njih, ali kasnije staje u njihovu odbranu i rizikuje zivot kako Mandan, koji je u bekstvu sa sincicem na ledjima, ne bi bio pogodjen. Njegovo ponasanje, inspirisano solidarnoscu i pravdom, obezbedjuje mu ugled kod Indijanaca. Ken Parker ce spasiti i sina poglavice Dakota. U septembru 1870. Ken stize i u Vasington gde se bori za pravdu Dakota, zajedno sa Irokezom Eli Donehogavom, komesarom indijanskih poslova.
Ovo je pocetak price o jednom heroju koji je zauvek promenio vestern "Made in Italy". O kultnom strip junaku Kenu Parkeru, u narodu poznatijem po nadimku "Duga Puska", koji se u izdanju "SYSTEM COMICS/MORO" iz Beograda ponovo vratio u Srbiju. I to prvom sveskom bas u martu, najavljujuci cudnom koincidencijom sa "Sabljom". Dobro dodje malo vise pravde u ovoj zemlji prema kojoj je dugo godina Divlji zapad sa svim svojim desperadosima i revolverasima bio egzoticno kulturno - umetnicko drustvo. Kenova tandzara ponovo je ogaravljena.
Kad stripovi nestanu sa kioska, to je siguran signal da je zemlja u dubokoj krizi, posebno onoj mentalnoj. Tamo negde osamdesetih godina Parker je uredno objavljivan u ediciji "Lunov Magnus Strip", novosadskog Dnevnika. I bas one 1990. godine, kad se cinilo da smo vec deo Evrope, u Beogradu se pojavila u izdanju Vidika reprezentativna publikacija o Kenu Parkeru koju je priredio Zoran Djukanovic, doprinoseci evropskom, fensi, trendu. Ali, onda je djavo dosao po svoje, a u balkanskom "spageti vesternu" Kenu Parkeru ionako ne bi pristajala maskirna, paravojna, uniforma. Mozda i zato sto je on, sa svojom estetikom cadjave tandzare, neka vrsta apatrida, pa i nema potrebnu dozu domicilnosti da se kandiduje za kerbera "ognjista" i "crkvista".
Istina, tokom ovdasnjeg rata bilo je stripovanih likova, Kapetan Dragan na primer, ali stripova vise nije bilo na kioscima, tako da mu sada Kenova reinkarnacija dodje kao ona nagadjanja ekonomista koliko nam godina treba da se vratimo na 1990. i vreme (standard) Ante Markovica? Mozda u ekonomiji to i ne ide kao po loju, medjutim sto se tice stripova, Ken Parker nam je izgleda ponudio nostalgicno "partnerstvo za mir". Upozorenja radi, pre izvesnog vremena vratio se jos jedan "spageti" momak - Dilan Dog, ali taj strip koji u Italiji ima milionski tiraz u Srbiji se, uprkos tome sto je Dilan detektiv okultnog sa kultnim fanovskim statusom, nije primio u isplativom tiraznom odnosu.
Nadajmo se da ce Kenova tandzara bolje opaliti po estradi i ko macke s jebista rasterati ne samo one "romansirane" opajdare i djilkose sa naslovnih stranica nasih "tabloida, vracajuci ih pored motokultivatora, da nam selo vise ne propada.
Kazu ljudi da je bio cudna sorta. Bas tako. Sigurno mu znamo mesto i datum rodjenja - Bufalo, jedno seoce u Vajomingu, 20. novembar 1844. Jedan ekspert (Djani di Pijetro) daje portret naseg junaka naglasavajuci da u "Gradu rudara" (naslov epizode) jedna poseta berberinu otkriva njegove crte lice. "Podseca na Roberta Redforda, ali ima vise koscato lice i kukast nos. Visok je, vitak, zivahan, mrsavog i misicavog tela. Koristi staru pusku sa samo jednim metkom (strogo odbrambeno oruzje) koju je nasledio od dede. Jedini ustupak vremenu "vincestera" je zamena mehanizma za pucanje kad u San Francisku daje pusku da joj se modifikuje sistem za opaljivanje". Ovo je i strip sa jakim socijalnim i politickim nabojem dirigovan instinktom samoodrzanja. U vojsku se i zaposljava bas zato sto tadasnji Zapad nudi malo prilika za afirmaciju nekome ko ima Kenov senzibiliet.
"Medjutim, logika na kojoj se zasniva vojna institucija i uloga koju vojska SAD ima u genocidu crvenog naroda, ubrzo dolaze u sukob sa njegovim ubedjenjima i sistemom vrednosti. Nesposoban za bilo kakvu vrstu rasizma, cak ni verbalnu, ima veliki ugled kod crvenog naroda". Ken je bio i nemocni svedok pokolja na bojnom polju Litl Big Horna.
Parker je jedna od poslednjih karika stripovanih vestern mitologema: Cisko Kid, Porucnik Bluberi, Dzeri Spring, Badi Longvej, Teks Viler. Stvorio ga je 1974. fantasticni italijanski tandem: scenarista Djankarlo Berardi i crtac Ivo Milaco. U svom eseju o Parkeru, Tjeri Grenstin ovog junaka karakterise kao "Zapad sa ljudskim licem": On nije usamljeni osvetnik kao Talicni Tom (Lucky Luke), niti traper kao Badi Longvej, a jos manje vojnik (makar i dezerter), kao Bluberi. On ne zauzima nijedno mesto naznaceno u tradicionalnom kastingu. Buduci da je heroj bez odredjene uloge, on ih igra sve neizmenicno: upoznajemo ga i kao lovca, drvosecu, istrazivaca, sluzbenika detektivske agencije "Pinkerton", gonica stoke ("drover" u zargonu Divljeg zapada), glumca.
Grenstin skrece paznju da Berardi koristi dosta izandjali narativni postupak, a to je obaveza da heroj uvek pobegne od "pravde" institucija sistema i to bas u trenutku kad treba da ga uhvate. Ali, moramo se sloziti sa Grenstinom, i Zan Misel Sarlije odrzavao je nase interesovanje prilican niz godina u Bluberijevim albumima, koristeci isti postupak, s tom razlikom sto Bluberi ne uspeva da se ispetlja ni iz jedne jedine pustolovine koju feljtonski zapleti cine sve vise nerazmrsivom. Taj stil crteza stvarno bi mogao da se definise kao "pohvala nedovrsenom".
U vizuelnom i narativnom savrsenstvu gotovo "egal" sa Hugom Pratom. Italija je tu samo koincidencija. Usputni toponim dva vagabunda. "Milacov istinski talenat nema niceg egzibicionistickog. Ako se izuzmu retki crtezi u kojima se ispoljava tendencija ka estetiziranju. Formiran u skoli dzepnog stripa koji tera crtaca na produktivnost, Milaco je naucio brzo da crta. Ekonomicnost i djavolski izrazajni grafizam, predstavljaju nasledje tih godina intenzivnog rada", pise Grenstin. Te krhke slike sa odlikama impresionizma ostavljaju, ne samo njemu, utisak da ce se svakog casa istopiti u ponovo pronadjenoj belini. A, ta "krhkost" se uklapa u Berardijev narativni projekat "koji se sastojao uglavnom u tome da se pod maskom svakog hvalisavca pronadje ranjivo bice zeljno utehe". Ili sto neko rece, ova serija nije nista drugo do povod za lutanje po unutrasnjosti nasih mitova.Pomalo luzersko i melanholicno.
I bas su to u jednom intervjuu pitali Djankarla Berardija: Da li je Ken Parker mit? "Ja se nadam da nije, jer mitovi su kao granit nepromenjivi, a osnovna karakteristika Kena Parkera je rast, promena, prilagodjavanje potrebama vremena. To je lik koji zivi u jasno odredjenoj politickoj, socijalnoj i ekonomskoj realnosti krajem 19. veka u Americi, ali koja nas metaforicki dovodi do nasih dana, u realnost naseg doba, da budem precizniji u realnost Italije na koju se cesto pozivam u skrivenom vidu. Dakle, najveci napor je odrzati Kena Parkera u koraku s vremenom, sto mi, da budem iskren, ne zadaje mnogo muke, jer on raste zajedno sa mnom. Rodjen je, recimo, pod pritiskom entuzijazma 1968. i polako je sazrevao, pomalo, kao i uspeh u meni, dakle uz mnogo razocaranja, uz mnogo rasprsenih ideala, ali jos uvek sa osnovnom doslednoscu koju se trudimo da odrzimo netaknutom sto je vise moguce".
Ali, ako je Bluberi Zan Pol Belmondo, zasto Ken lici bas na Roberta Redforda, fizionomiju koja je inspirisala ovaj lik? Odgovor je dao Ivo Milaco: "Ken je nastao iz brazdi filma "Crveni Gavrane neces dobiti moj skalp" (Dzeremaja Dzonson), iz zelje da se ponovo predstavi ova mitska figura iz americke istorije, lovac na krzna sa specificnom puskom dugacke cevi koja se brzo repetira. Dopao mi se Robert Redford jer je odudarao od klasicnih kanona filmske lepote. Nije imao upadljivu fizicku strukturu, sto odgovara predstavi figure obicnog, bilo kojeg coveka. U Polakovom filmu "Dzeremaja Dzonson" uocio sam strahovitu Redfordovu transformaciju. Mnogi smatraju da sam Parkera radio delimicno po svom liku. Mozda je on mesavina mene i Redforda".
Inace, interesantno je da je Aleksandar Zikic uradio intervju (cije delove koristimo) sa Berardijem i Milacom, a ovaj biser intervju srpskog novinarstva pod naslovom "Kreativno lutanje Kena Parkera" objavio je beogradski NON u svom broju 586. od 7. 12. 1986. godine.
Ken Parker naravno nije Ce Gevara, ali Berardi i Milaco su ocigledno levicarski nastrojeni, ali to bi se pre moglo nazvati impulsom za socijalnu pravdu, nego nekom dogmatizovanom "klasnom svescu". Oni kroz strip signaliziraju na neprekinutu sustinu sukoba radnika i kapitalistickog establismenta. Parkera stavljaju i u sindikalne ambijente paradoksalne za njegovu licnost. Tu su i birokratski pacovi, kritika rasnih stereotipa, pa "lik fabrickog strazara sa psetolikim buldoskim licem u direktnoj funkciji njegove kerberske uloge". Animalizacija, pomalo slicna onoj koju Art Spigelman koristi u svom "Mausu". Tu je i mladi, ambiciozni, liberal, vlasnik nezavisnog lista Worker koji se, bori za radnicka prava, ne preza od senzacija, plasi se da bude "savest javnosti" i trudi se da proda novine.
I kad smo vec kod medija, u jednoj autoparodiji iz 1983. Kenov pastuv cita L’Unita. Ken mu replicira: "Obilje informacija obezbedjuje opstanak jedne novine. Vise informacija znaci vise kulture, vise slobode. Eto sta razlikuje ljude od zivotinja". Ali, i konje ubijaju, zar ne?
Zoran Panovic
"KIMOTA!"
|
|
Topic Locked
