Evo procitao sam konacno Blacksada pa dok sam pod utiskom da dam svoje vidjenje.
BLACKSAD Piše - Juan Díaz Canales Crta - Juanjo Guarnido
Blacksad, detektiv koji kao da je izasao iz pera Raymond Chandler ili Dashiell Hammetta, što nije ni čudo ako se ima u vidu da su upravo ova dva pisca rodonočelnika Noir žanra direktni „krivci“ za ovo strip remek delo. Naravno ako su oni obezbedili pisanu podlogu onda su režiseri kao sto su Billy Wilder (Sunset Blvd, The Lost Weekend, Double Indemnity), John Huston (Maltese Flacon, The Asphalt Jungle), Howard Hawks (The Big Sleep) obezbedili vizuelnu podlogu koja je gotovo u celosti ispoštovana uz jednu „malu modifikaciju“. Naime naš junak kao i svi ostali likovi u ovom stripu su nacrtani kao životinje ljudskog oblika i ljudskog ponašanja. Tako je naš detektiv ustvari crna puma, žene su obično mačkastog izgleda, policajci-psi, ljigavci-gušteroliki. I upravo je ovo stvar koja je veliki plus ovog stripa jer korišćenjem životinjskih likova autori uspevaju da izraze unutrašnje stanje duha likova u stripu. Ovo je nešto što će vam možda „smetati” prvih par stranica ali onda će sveukupna atmosfera stripa praćena crtežom od koga zastaje dah učiniti da zaboravite na to i ovo čitate kao bilo koji drugi strip. U stvari da li ćete zaista čitati ovo kao bio koji drugi strip? Svakako ne, ovo ćete čitati kao jedan od onih retkih stripova na koje naletite tek povremeno i koji uvek uspeju da vas ostave bez daha. A sada malo o likovima, Ljudi-Životinje su prikazani sa puno ljubavi i pažnje tako da je veoma lako videti na njihovim licima i najmanje emocije. Čitava „scenografija” verno dočarava milje Noir filmova, zadimljeni barovi, ulice vlažne od kiše, kancelarija našeg detektiva koja neodoljivo podseća na kancelariju Sem Spade (Hemfri Bogarta) u Malteškom sokolu, korumpirani političari, femme fatale heroine, i naš glavni lik privatni detektiv Blacksad sa neizbežnim kišnim mantilom i upaljenom cigaretom u ruci. Ovaj film ima i zvučnu podlogu, a šta bolje pristaje ovom miljeu od Jazz-a i melodija kao što su „That Old Black Magic”. Na taj način utisak je potpun i sve je spremno da priča počne.
Naš detektiv Blacksad se u prve tri epizode ovoga serijala suočava:
1) U prvoj epizodi Blacksad se suočava sa ubistvom slavne glumice koja je nekada bila njegova ljubavnica, i koja je vodila poprilično promiskuitetan život. Naravno činjenica da su se rastali pomalo burno ne utiče na želju i rešenost Blacksada da pronađe odgovornog za njeno ubistvo i osveti je. To uvek biva neko bogat i moćan - a likovi kao Blacksad, nihilisti po prirodi koji na površini ne veruju više ni u šta a opet u duboko u sebi ispod tog plašta cinizma kriju iskru okorelog idealiste – su kao rođeni da im zagorčaju život. Jedan bitan lik koga srećemo u prvoj epizodi je policijski komesar Smirnoff inače nemački ovčar, koji pomaže Blacksadu jer zna da nekada zakon i pravda ne mogu da idu ruku pod ruku i da je potrebno iskoračiti iz okvira zakona kako bi pravda bila zadovoljena. 2) U drugoj epizodi autori se bave temom rasizma, tačnije naci-arijevskog pokreta koji pokušava da iskoreni sve niže rase iz svog grada i u tome ima punu podršku (a i vođstvo) moćnih ljudi iz tog kraja. Problem nastaje kada mala devojčica crne puti bude kidnapovana i Blacksad se prihvata zadatka da je pronađe. U ovoj drugoj epizodi srećemo se sa novinarom-lasicom po imenu Wik, on se nalazi u neprijateljskim odnosima sa sapunom i svim oblicima lične higijene i to naravno smeta našoj mački osetljivog njuha (Blacksadu), naravno to ne menja činjenicu da mu je ovaj lik izuzetno koristan sa svim informacijama koje ima i polako i sigurno simpatični prljavko Wik preuzima ulogu Sidekicka u Blacksad serijalu. 3) U trecoj epizodi autori se dotiču teme hladnog rata i nuklearnog oružja. U samom središtu priče opet se nalazi stari prijatelj Blacksada profesor Oto Liber. Tu se srećemo i sa novom ženskom osobom u životu Blacksada, Almom Mayer inače prijateljicom doktora Ota Libera. Ne bih da otkrivam kako se ta priča između njih završila ali definitvno naš detektiv nije ostao ravnodušan na njene čari.Priča dalje prati pokušaje jednog senatora - koji neodoljivo podseća na senatora Mekartija koji je tokom 50-ih godina u americi sproveo „lov na veštice“ ili ti u prevodu lov na komuniste, kada su stradali i oni koji jesu i oni koji nisu imali veze sa tim- da očisti Ameriku od komunista naravno na udaru se ubrzo nalazi i grupa umetnika okupljena oko profesota Ota Libera. U celu tu priču uključuje se i Ruska obaveštajna služba koja pokušava da dođe do informacija o nuklearnom oružju. Naravno dolazi i do par ubistva a u središtu te priče se nalazi naš detektiv Blacksad koji pokušava da spase svog prijatelja profesora i da utvrdi ko i zbog čega likvidira njegove prijatelje.
Na kraju šta reći osim da je meni kao ljubitleju Noir žanra ovaj strip legao kao pivo na +40C. Sve mi je baš bilo potaman, crtež priča, Hemfri Bogartovski glavni junak Blacksad, cela ova atmosfera stripa u kome preovladava pesimizam i beznađe ali i želja glavnog junaka da uradi šta god da je u njegovoj moći kako ne bi potonuo među prvima. Kada malo bolje razmislim možda je jedan od razloga zašto toliko volim Noir žanr upravo činjenica da likovi nisu ni crni ni beli, već jednostavno sivi. Naime okolnosti nagone nekog lika da se ponaša na ovaj ili onaj način, niko nije tu ni dobrica ni zloća i najverovatnije likovi koji su u jednoj epizodi na strani dobra mogu vrlo lako završiti na drugoj strani ako ih okolnosti na to navedu.
I da završim sa citatom iz filma Hollow Triumph (1948)
"John Muller : You’re a bitter little lady."
"Evelyn Hahn : It’s a bitter little world."
Da to su prave reči gorak je ovaj Noir svet, ali utoliko je i zanimljiviji za nas čitatelje.
Blacksad mi je jedan od omijenih BD naslova poslednjih godina, ali ipak bi scenario mogao i morao biti bolji. Standardna duzhina BD albuma prosto gushi ovu vrstu zapleta, i na primeru sjajnog stripa kao shto je Blacksad se to ponajbolje vidi.
Super, znači našlo te čim si se potrudija napisati ovoliki osvrt. Meni jedan od boljih stripova u zadnjih par godina.
Usput, postoje na sajtu i recenzije prve dvi epizode a ja treću nikako da pošaljem
Da pogodio me bas kako treba jer ja sam ti veliki ljubitelj Noir zanra tako da nije ni cudo da mi se strip svideo. Mada opet mogao je da bude Noir ali los tada bi ga popljuvao samo tako jer sam posebno osetljiv na stripove koji se ticu necega sto volim.
Blacksad mi je jedan od omijenih BD naslova poslednjih godina, ali ipak bi scenario mogao i morao biti bolji. Standardna duzhina BD albuma prosto gushi ovu vrstu zapleta, i na primeru sjajnog stripa kao shto je Blacksad se to ponajbolje vidi.
Slazem se da je scenario mogao biti bolji ali kod Noira je cesto forma vaznija od sadrzaja. Naime nuzno je ispostovati neke postulate serijala: femme fatale zena koja je u nevolji i kojoj ne treba verovati, glavni lik je detektiv samotnjak, atmosfera sivila i beznadja iz koje svako pokusava da nadje izlaz ali niko nikada ne uspeva, kisne ulice,jazz, zidimljeni lokali, kisni mantili i cigarete...E kada uspes sa formom onda si odradio 60% stvari koje su bitne ostaje ti jos 20% vezano za dobro karakterizaciju likova i 20% vezano za kvalitet price. Ako se ovde slozimo da je ovde prica nesto tanja i da od tih 20% moze da dobije 10-15%, ipak dolazimo do 90-95% ocene kada je u pitanju Blacksad, sto je i vise nego dovoljno da strip dobije visoku ocenu.
I ja sam fan noira i hardboiled zhanra, ali za istinski sjajna dela te vrste je zapravo sadrzhaj dosta znachajniji od forme, jer se formom mozhe dostici prosek, ali samo izdvajanjem od mase slichnih dela se mozhe reci da je neshto zaista veliko delo.
Blacksad se nekim stvarima jeste iz te mase izdvojio, samo bih voleo da se izdvojio josh vishe - a to mu duzhina jednog BD albuma nije dozvolila.
Tu jesi u pravu da bi delo bilo veliko nedostaje tih 20% koje obezbedjuje genijalna prica. Po meni licno najbolji Noir svih vremena se ne bavi uopste privatnim detektivima niti femme fatale zenama vec jednom zaboravljenom zvezdom iz doba nemih filmova i jednim zigolom. Pogadjas da je rec o Sunset Boulevard (1950) Billy Wildera sa William Holdenom i Gloriom Swanson. Tu forma nije ispostovana gotovo uopste ali je sadrzaj takav da sve ostalo pada u vodu.
Preduhitrio si me u vezi ove teme i u svakom slučaju napravio bolji osvrt nego što bi ja. Čitao sam strip možda prije 2mjeseca i vjeruj mi da ga se skoro svakodnevno sjetim. Kada bi morao birati najbolji strip,odnosno barem tri(teško se odlučiti koji je najbolji)Blacksad bi imao svoje mjesto! Stvarno Remek-djelo!! Daj Bože više takvih stripova,o kojima se razmišlja još dugo vremena nakon čitanja!
Meni je crtež u Blacksadu jedan od najboljih sa kojim sam se dosad susreo. Pogotovo kako su odlično pokazani karakteri i emocije ljudi, i to kroz životinje.
Potpuno se slažem da svakoj priči fali 10ak strane da bi strip bio vrhunski, ali i ovako je odličan.
Pročitao samo jedinicu i moram se složiti sa svim ovdje već rečenim, apogotovo sa koelgama, obožavateljima noira. Baš sam sinoć pogledao Sunset Blvd,a Blacksad dok se čita istom atmosferom odiše....jedine zamjerke na ograničenost stranica...
To really live you must almost die And it happened just that way with me
Blacksad
Posted - 07/11/2009 : 15:29:04
.jpg){kind=avatar}
.jpg)
(1).jpg)
