Sve si pobrkao. Kod nas u Nojzacu se kaze bicikl, a u mnozini neko kaze bicikli a neko biciklovi. I onda dodjes ti i od nepravilne mnozine napravis jos nepravilniju jedninu.
Sve si pobrkao. Kod nas u Nojzacu se kaze bicikl, a u mnozini neko kaze bicikli a neko biciklovi. I onda dodjes ti i od nepravilne mnozine napravis jos nepravilniju jedninu.
Jedna stvar me živo zanima, pa valjda će se naći netko pametan!
Daklem, hommage je riječ! U srpskom bi to jednostavno stavili omaž, jel tako? Ali kako točno u hrvatskom? Ne upotrebljava se tako često, pa nikako ne mogu naći pravilo ili način pisanja. Nekako mi je bezveze prevoditi je kao "posveta" je to može biti čista linija teksta koju ti potpiše autor na strip "za deecaya"... Mogu je pisati i kao "omaž", no koliko je to uopće pravilno? u originalu mi se nikako ne paše hommage kad dekliniram imenicu, npr. "gomila hommagea", "tupi po hommageima", baš nikako ne zvuči! Mogu reći i "plagijat", ali to nije to!
“A reader lives a thousand lives before he dies; the man who never reads lives only one."
Jedna stvar me živo zanima, pa valjda će se naći netko pametan!
Daklem, hommage je riječ! U srpskom bi to jednostavno stavili omaž, jel tako? Ali kako točno u hrvatskom? Ne upotrebljava se tako često, pa nikako ne mogu naći pravilo ili način pisanja. Nekako mi je bezveze prevoditi je kao "posveta" je to može biti čista linija teksta koju ti potpiše autor na strip "za deecaya"... Mogu je pisati i kao "omaž", no koliko je to uopće pravilno? u originalu mi se nikako ne paše hommage kad dekliniram imenicu, npr. "gomila hommagea", "tupi po hommageima", baš nikako ne zvuči! Mogu reći i "plagijat", ali to nije to!
I u srpskom bi trebalo jednostavno da bude posveta i ne vidim razloga da se koristi neka strana riječ. Neki lingvisti su čak isticali besmislenost te riječi omaž, jer kad se tako transkribuje gubi se svaka veza s čovjekom, koja je u korijenu riječi u izvornom jeziku.
Mozda samo umisljam, ali mislim da se posveta i omaz razlikuju u znacenju. Makar u nijansama. Npr, ako neku svoju epizodu nazovem po nekom filmu, to onda nije samo obicna posveta nego i neka vrsta pozitivnog misljenja i priznanja. Tim pre, sto tim postupkom nisam epizodu posvetio doticnom filmu, nego stavljam do znanja da mi se film svidja i odajem mu priznanje. Ukratko, posveta je samo posveta, a omaz je posveta plus priznanje. Na kraju, posveta je uvek direktna (za nekoga, dragom nekome i sl) a omaz ne mora nuzno da se naglasava jer je sam postupak dovoljno jasan.
Neki lingvisti navode da su kam-bek i bebisiterka hiponimi riječi povratak i dadilja. Možda će ti isti za koju godinu reći isto za desk menadžera i portira. Jasno je da ima drugačijih mišljenja, ali te razlike u značenju su ipak prilično male da bismo zbog toga počeli da koristimo te strane riječi.
U svetlu moje dileme, da li je razlika bas mala? Ako nacrtam Bilija u odeci Klintovof Coveka bez imena, da li sam Bilija posvetio Klintu ili sam mu samo odao priznanje za kreaciju opste poznatog lika?
Dirty Harry:-Misljenje je ko supak, svako ga ima. Nije problem imati misljenje, nego koliko je ispravno. U ovcom slucaju, ja ocigledno gresim u odnosu na jezik, ali imam utisak i da se jezik ogresio o mene.
Skoro sam imao prepirku, vokativ od "Duh koji hoda": "Duse koji hodas" ili "Duse koji hoda" ? Znam da si ti i ekspert za Fantoma tako da sigurno znas odgovor.
Slicno, moje ime je Vanja Grujic, da li se pise/kaze: "Urucujemo zahvalnicu Vanji Grujic" ili "Urucujemo zahvalnicu Vanji Grujicu?"
Duše koji hodaš, naravno. I tako za sva slična imena.
Pa ako se kaže "Uručujemo zahvalnicu Vanji Grujić", onda znači da se uručuje ženi koja se tako zove, a "Uručujemo zahvalnicu Vanji Grujiću" za muškarca.
Duše koji hodaš, naravno. I tako za sva slična imena.
Pa ako se kaže "Uručujemo zahvalnicu Vanji Grujić", onda znači da se uručuje ženi koja se tako zove, a "Uručujemo zahvalnicu Vanji Grujiću" za muškarca.
Mozda samo umisljam, ali mislim da se posveta i omaz razlikuju u znacenju. Makar u nijansama. Npr, ako neku svoju epizodu nazovem po nekom filmu, to onda nije samo obicna posveta nego i neka vrsta pozitivnog misljenja i priznanja. Tim pre, sto tim postupkom nisam epizodu posvetio doticnom filmu, nego stavljam do znanja da mi se film svidja i odajem mu priznanje. Ukratko, posveta je samo posveta, a omaz je posveta plus priznanje. Na kraju, posveta je uvek direktna (za nekoga, dragom nekome i sl) a omaz ne mora nuzno da se naglasava jer je sam postupak dovoljno jasan.
Slažem se sa ovom konstatacijom i ona je ispravna 100%. Posveta je sasvim nešto drugo u odnosu na hommage (omaž). U likovnoj, ali i u drugim granama umjetnosti, omaž se uglavnom pravi velikim istaknutim umjetnicima (koji više nisu među živim) kojima se na taj nači odaje priznanje za njihov rad posthumno.
Ja se ne slažem. Imamo i previše stranih riječi, tako da ih je potrebno suzbijati.
Mogao bih ja da se s tobom složim, generalno. No, jezik je živ i on se zazvija, možeš misliti na šta bi nam jezik ličio da se nije mijenjao zadnjih 100 godina. Stvarno bi smiješno i jadno izgledao. Ja u svakom slučaju u konkretnom primjeru riječ i pojam omaž pišem u izvornom obliku, dakle na francuskom kada je u pitanju neka zvanična publikacija.
Pa svakako da se jezik razvija, to je normalno, ali ne treba pretjerivati, inače ćemo zaista doći do toga da svi vratari ili portiri (što je takođe riječ stranog porijekla) postanu desk menadžeri.
Pa svakako da se jezik razvija, to je normalno, ali ne treba pretjerivati, inače ćemo zaista doći do toga da svi vratari ili portiri (što je takođe riječ stranog porijekla) postanu desk menadžeri.
Gramatika/pravopis
Posted - 22/06/2010 : 05:19:45
.jpg){kind=avatar}
.jpg)
