quote:

---

Originally posted by mcn

Vidi se tko je iskusan. :)
mcn

---

quote:

---

Originally posted by mambrus

Par komentara:
1. Ako ilustrator nikad, ali nikad nije crtao osobu koja drži recimo glazbeni instrument, nikako se ne može zaključiti da li bi bio dobar za recimo tehničke crteže te vrste, jer se uopće ne može procijeniti može li obraćati pažnju na ponekad bolesne detalje koji su važni baš na određen način. Čak i ako do bola precizno crta rukice koje sa tehnički savršenim detaljima drže recimo mač.
Ako ilustrator ume da nacrta mac, umece i violinu. Ilustratoru se pre pristupanja poslu kaze koji su bolesni detalji vazni, kao npr da violina ima cetiri zice i da je manja od violoncela

Dakle, probne ilustracije su... neprocjenjivo važne.
Svakako, ali je rad na probama VRLO PROCENJIV, a izdavaci-svi odreda-jesu skloni da kazu ''aj napravi par komada a ja cu da izbiram'' i ne padne im ni na pamet da plate i probe.

Ne samo za izdavača, nego za ilustratora, da osjeti uopće koliko mu odgovara vrsta ilustracije koja će se od njega tražiti. Ne procjenjuje samo izdavač je li ilustrator podoban za taj posao, nego odgovorni ilustrator procjenjuje da li taj projekt odgovara NJEMU i načinu na koji (voli) crtati/slikati.
Ilustrator koji ODMAH bez probe ne moze da oceni da li mu posao odgovara je vrlo sumnjiv za bilo kakav posao

2. Definitivno, ugovor mora biti potpisan prije svakog posla. Inače nitko ne zna što može ili ne može očekivati.
3. Cijene NE MOGU biti standardizirane nikad pa ni tad. Jer umjetnost nije takva. Također, trud kojeg ilustrator treba uložiti u dvije različite ilustracije nije jednak. Neke od njega zahtjevaju puno više nego neke druge. Cijena uvijek treba biti u skladu s tim. Također, projekti nisu isti i poslovi nisu isti.
U udzbeniku sa 200 slika je bezveze valorizovati sliku po sliku. Uzimaju se tri vrednosti - prosta, slozena i komplikovana - o cemu se narucilac i ilustrator odmah dogovore. Na nekim slikama crtac dobije, na nekima gubi, ali je na kraju protivvrednost vise na postenoj strani.

Ponekad ilustrator ima ogromnu slobodu, a ponekad dobije detaljan opis ilustracije dug 4 kartice teksta. Sve su to parametri koje se razmatra svaki put ispočetka kada se dogovara posao i cijena. Zato...
Ovo nema veze sa zivotom. Svaka ilustracija ima svoj scenario - predlozak po kome se radi. Kakva je razlika da li cu ja interpretirati Bas Celikova krila po svome, ili ce mi neki pametnjakovic objasniti na tri strane da Bas Celik ima krila? Uzgred, razradjen scenario (pa makar i od pametnjakovica)je uvek dobrodosao jer tu onda nema cile-mile. I ne moze narucilac pet puta da vraca na doradu jer ilustrator nije znao sta se tacno hoce (cuvena pepeljara koju treba pomeriti santimetar udesno).

kategorički tvrditi da ilustracija košta toliko i toliko i da NE MOŽE biti manje ili više..
Ako patike kostaju toliko koliko kostaju i niko ne ulazi u raspravu zasto su toliko, cemu uopste raspravljati. Najvise volim kad mi izdavac kaze ''znas, kriza je!''. Pa i meni je kriza i obojica kupujemo iste patike.
I opet.. da su SVI izdavači ZLI. Come on, grow up.
Vecina pravih ilustratora jeste odrasla, ali vecina izdavaca se jos uvek igra sitnog pilicarstva. Gleda da na ilustratoru ustedi stotinak evra i satima se raspravlja da li je ''slikica'' 15 ili 18 evra i trazi popust na kolicinu (kao da se ilustracije proizvode na pokretnoj traci). A stamparu plate koliko on trazi bez zvocanja.

Inbox ne moze da se zagusi ako se redovno proverava i cisti. Te fore ne prolaze ni kod koga ko se makar malo razume u mailing.
Dakle, ipak su izdavaci ZLI!

---

quote:

---

Originally posted by mambrus


>Iz mog iskustva se to pokazalo netočno. Morala sam proći kroz 4 različita ilustratora dok nisam našla jednog koji je to mogao.
Zar nije bilolakse da ih pitas da li umeju da nacrtaju violinu? Ili da im das fotografiju violiniste i da im kazes hocu bas takvog ali stilizovanog?


>Ako se probe kasnije koriste, dakle prođu i pokažu se kao kvalitetne i upotrebljive, onda se i one plate zajedno sa svim ostalim ilustracijama. Ako se probe pokažu kao nekorisne i neprikladne, onda nije logično ni da ih se plati. Jer bi u tom slučaju ilustrator mogao nacrtati nešto potpuno neprikladno što ni blizu nije ono što se traži jer zna da će mu se u svakom slučaju platiti bar proba.
Kod probe se ne placa vrednost ilustracije nego se placa kompenzacija za rad na probi i uobicajeno je da je 30 posto od cene ilustracije. Za probu je potrebno isto toliko rada i razmisljanja (koriscenja znanja) kao i za konacan crtez. Neprofesionalno uvaljivanje kojestarija koje su kao fol proba naravno da nije prihvatljivo. Ovde se moze raspraviti i stavka za ispravke. Postoje ispravke koje su neophodne zbog krivice autora (recimo da su to falinke u crtezu ili pogresne boje ) i te ispravke se ne placaju. Ali kada se narucilac izivljava pa trazi da se menja ili ubacuje nesto sto nije naznaceno u prvobitnom zahtevu, e, onda se to placa.

>Ako udžbenik ima 200 slika, upravo zbog toga je najpametnije dogovoriti jednu cifru za cijeli projekt i gotovo.. Ali opet, nemoguće je govoriti općenito, svaki projekt je drugačiji i zato se sistem posebnog dogovora za svaki projekt pokazao kao najpravedniji.
Tu se slazemo, jer sabrana prosecna cena daje upravo cenu celog projekta

>Itekako ima veze a životom i iskustvom, osobito kada je riječ o ilustracijama koje npr. idu u udžbenike i moraju proći odobrenje Ministarstva. Krvavi proces koji je izrazito frustrirajuć i za urednike, autore i ilustratore.
Tacno je, ali se retko dogadja kada urednik zna sta hoce i kada ne dozvoli ilustratoru da improvizuje. Jedno je naruciti ilustraciju tipa ''deca se igraju u dvoristu'', a sasvim drugo je '' savremeno obucena deca se igraju u dvoristu na selu, u pozadini tor sa ovcama, planinska kuca i konj upregnut u kola''. Do nesporazuma najcesce dolazi zbog nepreciznog scenarija. Autor teksta je DUZAN da precizno napise sta hoce, a urednik i ilustrator odredjuju da li je to moguce izvesti i da li je efikasno (posto je cest slucaj da autor teksta nije vizuelac i trazi 500 likova na prostoru od 3 kvadratna santimetra.)
Inbox ne moze da se zagusi ako se redovno proverava i cisti.
>Ako u jednom danu dođe 30 prijava sa nekomprimiranim portfolijima i slikama, pa tako tjedan dana za redom (a svakom portfoliju se daje potrebno vrijeme i pažnja dok se prijava razmatra), onda je itekako moguće.
Doduše, mogli bi preletiti preko svake prijave u 5 sekundi i brisati iz Inboxa, onda se ne bi zagušilo, jel'tako?
Nije tako. Ako se na desktopu napravi folder ''pristigli portfoliji'' i svaka dva-tri sata se iz inboksa sadrzaj prebaci u njega, ne bi trebalo da bude preoblema.
Odrasli ljudi u poslu ne koriste fraze tipa Come on, grow up... da nekoga uvjere u nešto
>Ne, ali koristim tu frazu kao izraz frustracije i nevjerice s obzirom na emotivnu razinu nekih komentara.
O ovome bi se moglo nadugacko i nasiroko. U pitanju je trendovska postapalica, zadnjih godina popularna u americkim sitkomima i spada u sleng. Oficijelni razgovori ne tolerisu takvo izrazavanje. Dobro, ovde manje vise caskamo, ali je tema dovoljno ozbiljna da bi je mogli smatrati oficijelnom.
Bilo kako bilo, meni je drago da zelis da razgovaras o svemu i da nisi partijski urednik koji svoje neznanje skriva iza dodeljenog mu autoriteta. Rekao bih da si mlada, i nije bacanje vremena da se saslusa i druga strana i da se u hodu cuje nesto novo.

---