quote:

---

Originally posted by cat claw

Grupa prevelikog potencijala. Da su bili u Engleskoj i da su imali nekoga ko ce kontrolisati njihove sitne balkanske duse, bili bi svetska grupa.
Boljka svih domacih grupa. Cim se malo odlepi od proseka, odma se nadje budala ''koja moze bez ostalih''.
Prvi album je ipak kako mali Djokica zamislja Deep Purple sa Janom Andersonom kao pojacanjem. Istini za volju, Djokica je to jako dobro zamisljao i ko zna kako bi zvucao da je snimljen u DeLaneLea studiju a ne za jedan dan na nekoj prirucnoj opremi.
Dakle, svaki posebno su bili sjajni muzicari a Ismet Kurtovic je zaista pevao za razliku od Borisa Arandjelovica koji je skicao ko da mu uvrcu jaja.
Na prvom albumu se vidi da im jos nije bilo jasno sta zapravo hoce. Malo su se pogubili u raznolikosti muzickog materijala koji su pokusali da spoje sa jednom idejom vodiljom. Na kraju je to cak ispala prednost jer album nije bio isprazno dosadan kao vecina domacih prog albuma iz tog vremena.

Osnova i master signum celog albuma je svakako pesma Na mom dlanu. http://www.youtube.com/watch?v=w0lHD8zyHCE
Ostale pesme naspram nje cak deluju kao slageri za festivale, narocito podlo ljigavljenje ''Stari grad''.
''Opet'' je trebalo da bude nesto kao gruni iz sve snage da se odmah zna sta je utovar (kao sto to rade velike grupe - Speed King, Burn, Whole Lotta Love etc). Ali, bez Martina Bircha to jednostavno ne ide. Ispalo je mlako, placljivo i traljavo. Ipak, za ondasnje grupe, to je bio cisti hevi metal.
Ne zaboravimo da je Yu grupa u to vreme uveliko procerdala svoj autoritet mlateci praznu slamu Marine Tucakovic i Miodraga Kostica.
Ostale grupe su bile raspecene izmedju jazz rocka, hard rocka i pseudoetnicarenja i nisu znale sta ce sa sobom a kamoli da sastave smislen album.
Otuda nije cudo da su iskrene kopije hard rok velicina (Drugi nacin i rano Dugme) jedine ostavile taj pozitivan trag u toj vrsti muzike gde se zna kad se udara a kad se bezi. Bez zadnjih primisli da se obicnom pivopiji potura umetnost.
Onog trenutka kada su aspiracije narasle i kada se pokusalo da se izadje iz stereotipa koji uspeva, bendovi su se raspadali bez pomoci Yoko Ono.

Jedina grupa koja je uspela da spoji bazicni hard rok i lirsku neznu dusu sa primesama jazz virtuoznosti je ''Time'' prvi album. Zato je i bio, i ostao a i bice album No1 svih nasih drzava.
Drugi Nacin nisu imali muda da idu do kraja i da postanu nasi Cepelini.
Svaki od clanova grupe je ''znao sta narod voli i gde je lova'' pa su se tako i raspali u hiljadu sitnih interesa.
Svakako, tome je doprinela i izuzetno nesposobna maticna kuca RTB koja nije prepoznala zrno bisera u grasku koji je kuvala.

ps
ovo iznad je vrlo licno misljenje i ne ocekujem da se svi slazu sa mnom.
Narocito Smakovci

---