| Author |
 Topic  |
|
|
noemis
Senior Member
Serbia
1320 Posts
Member since 11/05/2010 |
 Posted - 26/03/2012 : 13:37:11
|
eto, odlučio sam se da otvorim ovu temu iz više razloga:
kao prvo, apsolutna nesposobnost da napišem recenziju u tradicionalnoj formi koja se neguje na ovom sajtu...
kao drugo, zbog prozivki da isključivo postujem negativne utiske  ...
kao treće, zbog potrebe, usled čitanja pojedinih komentara i recenzija, da ukažem na propušteno...
kao četvrto, da popunim pojedine praznine u spisku recenzija...
i kao peto, moram nekako da ispunim sve duže pauze na poslu...
p.s. ko god bude hteo, i više je nego dobrodošao...
počeću sa stripom alvar major, iz prostog razloga jer je, uprkos mom antikolekcionarstvu, ovo prvi strip koji sam želeo da imam u kompletu
(nakon njega su me u kolekcionarstvo naterala još samo dva stripa: kalvin & hobs i segarov popaj)
|
"Ja se mnogo bojim ljudi koji hoce da usrece narod... ...niko nema prava da silom svog suseda cini srecnim." |
|
|
noemis
Senior Member
Serbia
1320 Posts
Member since 11/05/2010 |
Posted - 26/03/2012 : 14:36:32
|
Ko je Alvar Major
(U potrazi za Eldoradom)
Svaka tradicija, duboko ukorenjena u bilo sopstvenog sveta, ima svoje kriterijume prosuđivanja, svoje istine, i svoje načine kojima preseca isti taj svet i predstavlja ga sebi. Prošlost čovekova nije zabeležila sudare kultura koji po tragediji mogu da se porede sa osvajanjem Novog sveta od strane Evropljana. Jednostrani dokumenti i opisi osvajača i avanturista koji su neumitni pratioci ovakvih poduhvata, predstavljaju samo jednu stranu priče, onu drugu, nažalost nemamo. U tom sudaru, nosioci kulture novootkrivenog sveta nestali su, sa sobom ponevši tajnu života svog čudesnog podneblja. Pa kako onda oslikati taj nepoznati svet i kulturu koju je generisao? Kako predstaviti misli, verovanja i emocije koje su ga pokretale, a koje su (očigledno) bile tako drugačije od naših? Jednom rečju, kako vratiti prošlost i predstaviti je? Konstruisati «prepoznatljiv» narativ koristeći pomenute dokumente predstavlja najčešći rezultat metoda istorijske nauke. Međutim, čak i da zanemarimo manjakvost i jednostranost materijala kojim raspolažemo, istorijska predubeđenja svakog autora, svakog društva, svake civilizacije oblikuju narativ koji oblikuje sliku istorije. Stoga, nema istorijskog narativa koji ne zavisi od istorijske situacije samog pripovedača.
Svesni pomenute zablude kojom istoričar sopstvenu uobrazilju zavodi naučnom metodom, pojedini su tražili drugi način, iliti sporedni ulaz, kroz koji će ugledati prošlost i stupiti na njeno tle. Ispostavilo se, međutim, da za ovakav poduhvat nije dovoljno posedovati samo imagitativnu snagu visokog stepena (Viko), već ta ista snaga mora biti ukorenjena u poetsko biće sveta. Zato pesništvo i jeste više filozofska i ozbiljnija stvar nego li istoriografija kako je tvrdio Aristotel, stavljajući pesničku istinu daleko ispred istoriografske.
Prema tome, jezik stripa i umetnosti uopšte, ponekad može i jednostavnim skiciranjem prostora i događaja, bilo stvarnih ili sanjanih, da prevali ambis koji pisanje istorije nužno za sobom ostavlja. Oslobođena stege arbitrarnih istorijskih činjenica, fikcija stripa, počiva na naraciji koja s druge strane robuje svojim zakonitostima: unutrašnje povezanosti toka naracije i njenih elemenata. O kakvim elementima je reč i kako njihova povezanost gradi čudesan svet stripa Alvar Major, saznaćemo uskoro...
|
"Ja se mnogo bojim ljudi koji hoce da usrece narod... ...niko nema prava da silom svog suseda cini srecnim." |
 |
|
|
osim
Senior Member
Vatican City
1686 Posts
Member since 12/11/2002 |
|
|
bosancicigor
Average Member
Croatia
866 Posts
Member since 15/08/2009 |
|
|
Amos
Senior Member
Croatia
2896 Posts
Member since 03/01/2011 |
Posted - 27/03/2012 : 10:43:37
|
quote:
Originally posted by noemis
Ko je Alvar Major
(U potrazi za Eldoradom)
Svaka tradicija, duboko ukorenjena u bilo sopstvenog sveta, ima svoje kriterijume prosuđivanja, svoje istine, i svoje načine kojima preseca isti taj svet i predstavlja ga sebi. Prošlost čovekova nije zabeležila sudare kultura koji po tragediji mogu da se porede sa osvajanjem Novog sveta od strane Evropljana. Jednostrani dokumenti i opisi osvajača i avanturista koji su neumitni pratioci ovakvih poduhvata, predstavljaju samo jednu stranu priče, onu drugu, nažalost nemamo. U tom sudaru, nosioci kulture novootkrivenog sveta nestali su, sa sobom ponevši tajnu života svog čudesnog podneblja. Pa kako onda oslikati taj nepoznati svet i kulturu koju je generisao? Kako predstaviti misli, verovanja i emocije koje su ga pokretale, a koje su (očigledno) bile tako drugačije od naših? Jednom rečju, kako vratiti prošlost i predstaviti je? Konstruisati «prepoznatljiv» narativ koristeći pomenute dokumente predstavlja najčešći rezultat metoda istorijske nauke. Međutim, čak i da zanemarimo manjakvost i jednostranost materijala kojim raspolažemo, istorijska predubeđenja svakog autora, svakog društva, svake civilizacije oblikuju narativ koji oblikuje sliku istorije. Stoga, nema istorijskog narativa koji ne zavisi od istorijske situacije samog pripovedača.
Svesni pomenute zablude kojom istoričar sopstvenu uobrazilju zavodi naučnom metodom, pojedini su tražili drugi način, iliti sporedni ulaz, kroz koji će ugledati prošlost i stupiti na njeno tle. Ispostavilo se, međutim, da za ovakav poduhvat nije dovoljno posedovati samo imagitativnu snagu visokog stepena (Viko), već ta ista snaga mora biti ukorenjena u poetsko biće sveta. Zato pesništvo i jeste više filozofska i ozbiljnija stvar nego li istoriografija kako je tvrdio Aristotel, stavljajući pesničku istinu daleko ispred istoriografske.
Prema tome, jezik stripa i umetnosti uopšte, ponekad može i jednostavnim skiciranjem prostora i događaja, bilo stvarnih ili sanjanih, da prevali ambis koji pisanje istorije nužno za sobom ostavlja. Oslobođena stege arbitrarnih istorijskih činjenica, fikcija stripa, počiva na naraciji koja s druge strane robuje svojim zakonitostima: unutrašnje povezanosti toka naracije i njenih elemenata. O kakvim elementima je reč i kako njihova povezanost gradi čudesan svet stripa Alvar Major, saznaćemo uskoro...
Dobro je počelo!
|
Uža san gledati Inspektora Rexa, ali odusta san kad su prominili pasa. |
|
|
|
noemis
Senior Member
Serbia
1320 Posts
Member since 11/05/2010 |
Posted - 29/03/2012 : 10:29:17
|
Fiktivni svet kojim stupamo na tle Alvara Majora, jako nalikuje na svet pripovedne proze koja je dominirala književnim duhom, pre nego je novi duh, diktirajući u ruku sredovečnog štampara, napisao prvi roman i time knjiženost uputio ka nekom drugom pravcu. Mada je proza na narodnom jeziku, prepuna junačkih podviga, ljubavnih zgoda, vitezova-lutalica, fantastičnih elemenata i čudesnih mesta, naizgled imala za cilj zasićivanje potrebe za lakom iluzijom sreće i životnog cilja unutar jednog mučnog doba, hronike Alvarovog sveta, takođe mučnog, ne pate od potrebe za iluzijom. Smešten unutar sukoba zakona i događaja starog sveta koji su Evropljani doneli sa sobom i novog podneblja koje generiše sopstvene zakone i događaje, svet Alvara Majora rezultira sukobljavanje ne samo životnih ciljeva, već i duhova koji ih pokreću, pa i bogova koji su im izvorište. Prema tome, priče koje se pripovedaju su o propasti i nesrećama, o ljudskoj zlobi i izopačenosti, o ljudskom duhu koji ponovo našavši eden ogoljuje svoje pohlepno i zauvek prokleto biće.
Narodno pripovedanje, otelotvoreno kroz razovor dve starice, nam postavlja scenu ne samo za prvu priču, već i za upoznavanje sa naslovnim junakom. Otpočevši osvetom, priča se razvija u potragu za Eldoradom, a završava na njegovom mogućem pragu. Nepogrešivim istinktom narodnog pripovedača, dve starice spuštaju zavesu na scenu prvog čina istovremeno otvorivši pozornicu svih budućih događaja. I klupko sudbina kreće da se odmotava.
Zaplet priča većinom počiva na privatnim potragama pridošlica iz starog sveta. Suočeni sa novim prostranstvom, nepreglednim i nepoznatim, gde iza svakog šipražja čeka neotkriveno blago, ili teče izvor mladosti, Evropljani divljaju iz sve snage. Njihove rasplamsale želje: za večnim životom, za viteškom ljubavlji i pre svega bogatstvom i moći dobijaju svoju ciljnu formu u potragama za čuvenim nepresušnim izvorima zlata Novoga sveta. Zlato! Žeđ za zlatom koja je toliko puta dovodila svet do propasti i uništenja Zlato! Koje je na koncu alhemijske doktrine o transmutaciji duše predstavljalo osovinu sveta pridošlica. Zlato! Neodvojivo od moći, besmrtnosti i ljubavi, istovremeno ih je objedinavalo gradeći jedinstvenog pokretača univerzuma. Ovaj pohlepni univerzum postojanja unutar kojjeg se, na početku priče, daju u potragu, načisto se raspada pred očima čitaoca na kraju svake priče, te se stiče utisak da svaka priča ima tendenciju ka poučnosti.
I dok pridošlice celokupnu aktivnost usmeravaju na ostvarivanje snova o moći otelotvorene u zlatu, domoroci koji su uspeli da prežive razaranje sopstvenih kraljevstava, društvenih i duhovnih, egzistiraju na ivici događaja, ljubomorno čuvajući, a možda i zaboravivši tajne sopstvenog carstva. Međutim, šta se događa sa prvim potomcima starog i novog sveta?
Alvar Major, dete jednog od Pizarovih ljudi i domorotkinje, verovatno je prvi plod starog i novog sveta. Ova neonatalna dihotomija će ga obeležiti za ceo život. Nemajući svoj svet, već rođen na međi, Alvar će prihvatiti i stari i novi, večno koračajući na (ne)vidljivoj liniji koja ih razdvaja. Bez jasnih crta, neodređen i fluidan, njegov lik luta međucivilizacijskim ambisom prihvatajući nove nagodbe i nova iskušenja kojima će se izložiti. Učestvujući kao vodič pridošlicama u njihovim potragama Alvar i sam traži. Međutim, njega ne interesuju ni besmrtnost, ni zlato. Nad Alvarom nemaju moć pokretači univerzma koji je sa sobom doneo njegov otac. S druge strane, ni duhovne krhotine razorenog carstva predaka njegove majke ne nude bazu za život. Uporno tragajući, pred Alvarom se više puta ukazuje iluzija puta za kojim traga. Međutim, kao svaka iluzija i ova isčezava, pokazujući nam da ne postoji evolucija u Alvarevoj potrazi. To je najočiglednije u jednoj od priča, u kojoj spletom čudnovatih okolnosti, Alvar sreće samog sebe, tridesetak godina starijeg. I mi vidimo da je to isti onaj Alvar, u istoj odeći, sa istim držanjem, tumara istim predelima još uvek tragajući za eldoradom svoga nemirnog i podeljenog srca.
Očigledno ne postoji svet iz koga je Alvar potekao, s toga ne postoji odraz sveta ka kome alvar treba da teži. Neukorenjen, podeljen, naizgled prihvaćen i od domorodaca i od došljaka, a istovremeno tuđ i jednima i drugima, kroz Alvarov lik se zapravo ostvaruje kontakt dve kulture, dve nedodirljive vasione, čiji čudovišni dodiri mogu da egzistiraju samo unutar međe dva sveta. Stoga i ne treba da čudi što se kroz Alvara, koji egzistira isključivo na tog granici, čitalac uvlači u svet likova i događaja. Međutim, poput Alvara i čitalac je zaglavljen unutar nemogućnosti da odredi odnose stvarnog i imaginarnog, jave i sna; odbacujući alegorijska tumačenja, niti prihvata natprirodno, niti ga objašnjava. Dobro je poznato da na granici dva sveta srce fantastičnog kuca iz sve snage. No, Alvar je taj koji fantastičnom obezbeđuje kontinuitet, ne dozvoljavajući da padne u čudesno, niti da postane čudo. Iz priče u priču, izostanak jedinstvenosti sopstvenog bića otežava Alvaru bilo kakvo razgraničavnje jave od sna, te on posle buđenja i ne pretpostavlja razrešenja fantastičnih događaja, niti traži smisao svojih snova, već jednostavno nastavljha dalje. Samim tim njegov lik predstavlja srž i srce narativa.
Dakle, uprkos naslovu stripa, Alvar Major nije glavni junak, on je vezivno tkivo naracije; on je procep kroz koji stupamo na tle prošlih događaja; on je okvir unutar kojeg se cirkularna potraga njegovih poslodavaca odražava u jednom višem, filozofskom planu. Pripovedanje svih događaja se prostire u dva pravca, oba ciklična: fabularni, koji kroz jednostavne događaje, kreira pozornicu unutar koje se razrešava jedan element ljudske sudbine, i drugi koji predstavlja narativni plan unutrašnje reintegracije ogoljenog smisla iste te sudbine. Dakle, neprestana opsednutost potragom koja poput more opseda svakog junaka dostiže svoj metafizički modus u potrazi naslovnog junaka, koji ni ne zna za čim traga...
 |
"Ja se mnogo bojim ljudi koji hoce da usrece narod... ...niko nema prava da silom svog suseda cini srecnim." |
|
|
|
noemis
Senior Member
Serbia
1320 Posts
Member since 11/05/2010 |
Posted - 13/06/2012 : 11:53:32
|
posle duže pauze, nastavljamo...
Nekada retka kupovina stripova u Darkwood-u je ipak imala jednu čestu pojavu: prelistavanje stripa Tisuću brodova. Mislio sam da će me pomalo već nervozni prodavci izbaciti naglavačke. Desetak puta sam ga listao pre nego što sam se odlučio poneti ga kući kao predmet sopstvenog vlasništva. Skeptičan sa razlogom, kad je u pitanju bilo istorijsko, bilo književno poigravanje sa elementima i kontekstima Trojanskog rata, ipak sam popustio pred neutoljivom željom da kroz događaje najznačajnijeg epskog izvora stubova zapadne kulture (ma, nije-nego) prođem još jednom; ovaj put i vizuelno. Ne krijem da je najveći deo pretege bila priložena literatura na kraju knjige kojom me je autor natčitao za polovinu, ako ne i više. Pored toga, nekih 20tak dela spadaju u najznačajniju literaturu o najčuvenijem ratu koji je Helije bio primoran da osvetljava. Duboko uveren da čitalac pomenute literature ne može da ukoreni rat u gusarskoh pohlepi Ahajaca, niti u nekoj drugoj ekonomski uslovljenoj pozornici, dao sam šansu stripu... |
"Ja se mnogo bojim ljudi koji hoce da usrece narod... ...niko nema prava da silom svog suseda cini srecnim." |
|
|
|
noemis
Senior Member
Serbia
1320 Posts
Member since 11/05/2010 |
Posted - 13/06/2012 : 12:11:23
|
U ovom, prvom delu, ćemo pokušati da objasnimo, ili više verovatno, da na svojstveni način shvatimo autorovu nemogućnost da se izbori sa potrebom da ispriča priču o najvećem ratu koji je svet ikada video. (Ako ne najvećem, onda svakako najznačajnijem.) Time ćemo se ujedno i približiti samom mitu, bar onoliko koliko je to čoveku dopušteno.
Pa, krenimo, polako, dug put je pred nama...
Pogrešno je mišljenje da je čovečanstvo u dalekoj prošlosti mislilo na jedan osoben način koji je mogao da govori samo kroz mit; ne postoji razdoblje u kojem se mislilo samo na jedan način, ali svakako postoje razdoblja u kojima se ono najsnažnije u čoveku moglo izraziti samo kroz određeni oblik, međutim, kako tvrdi jedan od najčuvenijih mitologa, u tom slučaju ono najveće i jeste upravo nešto što može da se izrazi jedino u tom obliku. Setimo se pobede muzike nad plastikom. Zatim svrgavanje iste te muzike od strane romana. Dakle, možemo se usuditi i pretpostaviti da je postojalo doba kada se ono najveće moglo izraziti samo kroz mit. I to je sve. Koliko god se bavili mitologijom, ne smemo se prepustiti iluziji da se mit može konačno objasniti. Ni Šanover, uprkos pročitanoj literaturi, to ne pokušava; poput pesnika, on se prepušta mitu, sanja ga i prenosi nama, ali u novoj formi, i to je najbitnije. Ostalo je na nama.
Mit nije isto što i priča, niti to znači; dakle nije priča o bogovima, niti izmišljena istorija kosmosa, tu je preraspodelu značenja mita sproveo Herodot koji je mitosu suprostavio, svoju istinitu priču – svoj logos. (Mada, i Ksenofan je prilično doprineo fiktizaciji mitskog sadržaja). Na ovome podvajanju se često konstruiše spekulacija o inter- i/ili intra-poreklu mita i filozofije; takođe i ambivalentan odnos mita i istorije. No, to je već druga priča, koja nas se ovoga puta ne dotiče, ne zato što mislimo da je bezvredna (štaviše), već zato što nas interesuje sam mit, a ne mitologija.
S druge strane, mit nije ni “istinita priča” kako su se ubedili pojedini antropolozi, izučavajući mitove primitivnih naroda, ili bar ono što su oni (antropolozi) prepoznali kao mit. Jednostavno, mit nije priča! Bez obzira na karakter i (ne)istinitost iste. Mit je grčka reč i ni u jednom jeziku ne postoji zamena za nju, a označava jedinstveni oblik govora, tačnije pripovedanja. (Još tačnije – pevanja, ali nećemo zalaziti previše u teorijske spekulacije). Dakle, mitovi nisu priče. Mitovi pričaju. Jedan veliki istraživač je jednom pomenuo da nikada nije bio bliže mitu nego u trenucima kada je pojedine mitove prepričavao unuku, naivno se osećajući kao da svako veče zajmi glas nekome. Taj neko (sam mit), kroz usta naratora pripoveda događaj kroz koji sam sebe stvara. Ovo stvaranje, odnosno sam mit, nema konačan oblik, njegov početak se prostire do predvremenskog doba, dok rasplet proteže prste preko pripovedača , preko samih nas, ko zna gde u budućnost, gde čeka da iz ljudskih stopa ponovo vaskrsne svoje heroje.
Dakle, nije u pitanju priča o stvaranju, o događajima koji su se zbili na početku vremena gde su prešli iz nepostojanja u postojanje, već sam mit peva, po ko zna koji put, napuštajući sopstveni haos pesmom oblikuje (stvara) poetski kosmos sopstvenog postojanja. Ovaj put kroz delo (i lik) Erika Šanovera.
“Trojanski mi se rat prikrao iz zasede” počinje Šanover. Uljez iz detinjstva se prikrao i otvorio vrata u fascinantan svet, i autor nije imao mira dok mu se nije posvetio...
Uostalom, poznato je da glava najčuvenijeg pevača mitske grčke peva i odsečena...
|
"Ja se mnogo bojim ljudi koji hoce da usrece narod... ...niko nema prava da silom svog suseda cini srecnim." |
Edited by - noemis on 13/06/2012 12:19:46 |
|
|
|
ken2
stripovi.com suradnik
Croatia
8172 Posts
Member since 30/07/2002 |
Posted - 13/06/2012 : 12:27:43
|
dobro, po čemu misliš da ovi tekstovi ne mogu biti recenzija???
trebaš samo dat ocjene, napisat rečenicu dvije za kratak sadržaj i ako ti se da iskopat kakvu zanimljivost
i to je to
odlične recenzije |
if you tolerate this, then your children will be next |
|
|
|
noemis
Senior Member
Serbia
1320 Posts
Member since 11/05/2010 |
Posted - 13/06/2012 : 12:40:01
|
quote:
Originally posted by ken2
dobro, po čemu misliš da ovi tekstovi ne mogu biti recenzija???
trebaš samo dat ocjene, napisat rečenicu dvije za kratak sadržaj i ako ti se da iskopat kakvu zanimljivost
i to je to
odlične recenzije
baš zbog te forme, ocene, kratak sadržaj i sl... već smo malo pričali o tome ovde:
http://forum.stripovi.com/topic.asp?whichpage=-1&TOPIC_ID=34842&REPLY_ID=1447290
ako bi neko hteo/znao da to uglavi u magazin ili recenziju... nemam ništa protiv...
samo, sa pričom o tisuću brodova nemam pojma gde ću otići... |
"Ja se mnogo bojim ljudi koji hoce da usrece narod... ...niko nema prava da silom svog suseda cini srecnim." |
|
|
|
ken2
stripovi.com suradnik
Croatia
8172 Posts
Member since 30/07/2002 |
Posted - 13/06/2012 : 13:06:42
|
za magazin nije nikakav problem
ovaj tekst može kao takav proći - samo mu smisli naslov
za recenziju treba napisati kratak sadržaj, ocijenit ga (to bar nije problem), a zanimljivosti mislim da i nisu obavezni likovi
slikice će dee dodati, bilo da tekst ide u magazin ili kao recka
stvarno bi bila šteta da to ostane ovdje, gdje će ga pročitati 20-ak ljudi |
if you tolerate this, then your children will be next |
|
|
|
ken2
stripovi.com suradnik
Croatia
8172 Posts
Member since 30/07/2002 |
|
|
mladjo
Advanced Member
.jpg)
Croatia
20013 Posts
Member since 15/04/2007 |
Posted - 13/06/2012 : 13:42:48
|
| Ma nek mu netko to malo posloži i imamo recenziju. Ne mre biti tu više od dvadeset minuta vremena. da odgovorim na slijedeće pitanje - ne nemogu ja, u gužvi sam |
COUNT ZERO INTERRUPT
an interrupt of a process decrements a counter to zero
|
|
|
|
King Warrior
stripovi.com suradnik
22322 Posts
Member since 10/11/2007 |
Posted - 13/06/2012 : 13:56:13
|
quote:
Originally posted by ken2
dobro, po čemu misliš da ovi tekstovi ne mogu biti recenzija???
nedostaje forma recenzije.
Mislim da bi se ovi tekstovi savrseno uklopili u rubriku Magazin:
http://www.stripovi.com/magazin/
@noemis, kopiras tekst koji si napisao u WORD,
i posaljes preko e-maila deecayu, ne moras ocijeniti ili slicne stvari, dovoljan je tekst:
deecaycu@gmail.com |
|
|
|
noemis
Senior Member
Serbia
1320 Posts
Member since 11/05/2010 |
Posted - 18/06/2012 : 14:52:25
|
Kao i svako pripovedanje, i Tisuću brodova je moralo odnekud početi. Šanover je za pozornicu svog početka izabrao Parisove pastirske dane. To doba zaista predstavlja događaj koji sadrži nekakav početak – trenutak od kojeg kreće da se vrtoglavo razrešavaju svi mitski čvorovi i to kroz najčuveniji rat o kome je čovečanstvo pripovedalo. Homer je, s druge strane, za početak svog čuvenog epa izabrao poslednju, desetu godinu ratovanja. I tu takođe imamo svojevrsan početak. To je godina kada bogovi uzimaju direktno učešće u borbi, neki na strani Trojanaca, drugi pak na strani Ahajaca, svaki za svoj cilj, svaki na strani svog mezimca, žreca, sina. To je godina, kada devetogodišnja ravnoteža dobija disbalans koji će voditi jedne u pobedu i slavu, a druge u smrt, ropstvo, izgnanstvo i takođe slavu.
Naravno, kao što se Homer nije, uprkos opštem poznavanju toka čuvenih događaja, odrekao pojedinih koji su prethodili poslednjoj godini, već ih je pesnički razbacao svuda po epu, tako i Šanover nije odustao od događaja koji su manje ili više uslovili, uticali ili razrešili se u Trojanskom ratu, već ih je (ili će ih) ispripovedao kroz snove, vizije i besede pojedinih likova.
Mi takođe, da bi pričali o sjajnom Šanoverovom delu, moramo izabrati početak. No, mi nećemo krenuti odakle i Šanover, pošto je on prećutao pojedine događaje da bi uopšte krenuo sa pripovedanjem; Homer je s druge strane imao publiku kojoj je dotičan mit, sa sve konsekvencama, bio itekao poznat, te nema smisla da i mi počinjemo od poslednje godine rata. Naravno, nećemo pokušati da mapiramo sve moguće početke u potrazi za onim jedinstvenim prapočetkom. I mi, poput autora, moramo izvršiti prekopotrebnu selekciju, i odabrati jedan put kojim ćemo se probiti kroz mitsku šumu. Nešto ćemo ispripovedati, a nešto prećutati, u svakom slučaju, prolog zemaljskih događaja moramo potražiti na nebu, kako je to neko jednom rekao. Taj prolog će nam pomoći (ili bar pokušati da pomogne) ne da što bolje shvatimo sam mit o Trojanskom ratu ili događaje koje isti obuhvata i razrešava, već da što više uživamo u samoj priči.
Prolog
Iako je jedan od često pominjanih likova Grčkog mita, Prometej je zapravo prilično opskurna figura. Poreklom sin titana, Japetov sin zapravo nikad nije postao jedan od njih (titana), jer nije poput ostalih pružao ruke. S druge strane, iako prečesto u društvu i službi bogova, Prometej se nije trudio ni da postane jedan od olimpijaca. Uvek na svoju ruku, lukav preko svake mere, menjao je svojevoljno odluke i bogova i titana, čime je neretko navlačio na sebe gnev i jednih i drugih. Pored znanja i zanata koje je sam i stvarao, posedovao je i moć da predvidi, da prepozna, da tačno pretpostavi tok događaja. Čak i onih najvećih. Onih koji su počeli u doba titana a završavaju se u doba poslednjih junaka.
Njegovo ime takođe predstavlja delimičnu nepoznanicu. Dok lingvisti, mitolozi i drugi ljudi od nauke pokušavaju da ubede jedni druge u svakojaka značenja kojim varljivost jezika može da zavede: promišljati, mudri, lukavi, svastika... pesnici su i više nego složni da je u pitanju “onaj-koji- unapred zna (razume)”. To i ne čudi s obzirom da je Prometej unapred znao ne samo ishod borbe bogova, borbe koja je takođe trajala deset godina (deset božjih godina), zbog koje je blagovremeno prešao na stranu protivnika, tj. pobednika, već i mnoge druge tajne, od kojih i onu najveću, koju nikada nije otkrio. Tajna se, po ko zna koji put, zvala metis.
No krenimo redom, od jednog drugog rata, koji se desio davno, davno, još pre nego što su ljudi bili stvoreni. I ovaj rat je trajao deset godina, ali deset božanskih godina. Tokom devet godina rat između kronida i olimpijaca nije nazirao pobednika (kao ni rat pod Trojom), sve dok Velika majka, nije ukazujući na podjednaku snagu i jednih i drugih, rekla da pobeda neće zavisiti od snage već od još jedne stvari, čija će upotreba unapred znati ishod sopstvenog delovanja. Dela jednog od (ne)titana, opravdavalo je ime koja je nosio – Prometej. Div je smatrao da ga mora pridobiti da bi rat okončao u svoju korist. I u tome je uspeo. Međutim, metis za Grke ne znači samo lukavost, već i podmuklu inteligenciju. Od tog trenutka (deseta godina ratovanja) odnos snaga se menja i Div, pridružujući snazi i lukavost, odnosi pobedu. Olimpijci se ustoličuju na najvišem vrhu Grčke i počinje novo doba, doba u kojem će čovek imati i te kako bitno mesto.
Međutim, velika pobeda je posejala seme sopstvene propasti – strah. Videvši njenu nesagledivu moć nad snagom bogova, strah od metisa ostaje duboko urezan u srce Divove želje da doveka vlada svetom bogova i ....ljudi.
Nastupa Metida...
|
"Ja se mnogo bojim ljudi koji hoce da usrece narod... ...niko nema prava da silom svog suseda cini srecnim." |
|
|
| |
Topic |
|
|
|
umesto recenzije...
(njušim potencijal)