Ja volim 'superherojštinu', ali ni mene nije oduševio Milerov DD. Pričice su zastarile i pomalo banalne, tako da jedino 1. i 5. knjiga, uz Love and War mogu proći kao kvalitetne, ali ove priče su nastale kasnije, kad se Miler malo oslobodio i razmahao. 2., 3. i dobar dio 4. knjige nisu ništa posebno.
Ja volim 'superherojštinu', ali ni mene nije oduševio Milerov DD. Pričice su zastarile i pomalo banalne, tako da jedino 1. i 5. knjiga, uz Love and War mogu proći kao kvalitetne, ali ove priče su nastale kasnije, kad se Miler malo oslobodio i razmahao.
Miller se ipak oslobodio i razmahao puno prije toga, kada je preuzeo ulogu scenarista i crtača Daredevila. On je već tada pokrenuo revoluciju u svijetu stripa. Novi stripovski jezik, novi sadržaj, novi način pripovjedanja, sve je to bilo tu daleko prije Ponovo rođen i Čovjeka bez straha.
Ponovo rođen i Čovjek bez straha su prije svega sjajne kolaboracije, koje zaokružuju Millerovu početnu sagu.
Comics is any art you can read. -- Sean T. Collins
Mislim da kad je Brko17 rekao "Ples smrti i Old Cap" nije mislio na dva zasebna izdanja, već u smislu "dobri stari Kapetan Amerika i njegova epizoda Ples smrti".
Ako grešim neka me neko ispravi. Ali ja nisam čuo za izdanje Old Cap.
Ja volim 'superherojštinu', ali ni mene nije oduševio Milerov DD. Pričice su zastarile i pomalo banalne, tako da jedino 1. i 5. knjiga, uz Love and War mogu proći kao kvalitetne, ali ove priče su nastale kasnije, kad se Miler malo oslobodio i razmahao.
Miller se ipak oslobodio i razmahao puno prije toga, kada je preuzeo ulogu scenarista i crtača Daredevila. On je već tada pokrenuo revoluciju u svijetu stripa. Novi stripovski jezik, novi sadržaj, novi način pripovjedanja, sve je to bilo tu daleko prije Ponovo rođen i Čovjeka bez straha.
Ponovo rođen i Čovjek bez straha su prije svega sjajne kolaboracije, koje zaokružuju Millerovu početnu sagu.
Bushido, to što ti kažeš da se ranije razmahao neće promjeniti moje mišljenje, jer su meni kasnije epizode neuporedivo bolje od prvih koje je crtao, odnosno pisao. To da je unio revoluciju me boli k...c, iz današnje perspektive početne epizode su za mene prebanalne. Na stranu to što njegov crtež gotivim, pa sam vizuelno uživao, ali priče su tako-tako. Opet kažem, ovo se odnosi na knjige 2-4.
Bushido, to što ti kažeš da se ranije razmahao neće promjeniti moje mišljenje, jer su meni kasnije epizode neuporedivo bolje od prvih koje je crtao, odnosno pisao. To da je unio revoluciju me boli k...c, iz današnje perspektive početne epizode su za mene prebanalne. Na stranu to što njegov crtež gotivim, pa sam vizuelno uživao, ali priče su tako-tako. Opet kažem, ovo se odnosi na knjige 2-4.
Sasvim mi je jasno da je tebi kasniji Miller bolji od onog ranijeg. Samo kažem da se ne slažem sa terminologijom kojom si to izjavio, jer po tome Millerova prva faza Daredevila ispada nebitnom u kreativnom smislu.
Comics is any art you can read. -- Sean T. Collins
Kad sam rekao Old Cap, da mislio sam na CA :) :) :) .
Mozda je stvar u ocekivanjima od samog stripa. Kad sam uzeo Ples smrti ocekivao sam jako malo tj. neku vrstu klisea, medjutim strip me jednostavno oborio. Suprotno je bilo s DD ocekivao sam jako puno, a ostao gotovo razocaran(osobno sam ocekivao da ce mi DD puno bolje leci nego CA kad ono vidi vraga).
Ja volim 'superherojštinu', ali ni mene nije oduševio Milerov DD. Pričice su zastarile i pomalo banalne, tako da jedino 1. i 5. knjiga, uz Love and War mogu proći kao kvalitetne, ali ove priče su nastale kasnije, kad se Miler malo oslobodio i razmahao.
Miller se ipak oslobodio i razmahao puno prije toga, kada je preuzeo ulogu scenarista i crtača Daredevila. On je već tada pokrenuo revoluciju u svijetu stripa. Novi stripovski jezik, novi sadržaj, novi način pripovjedanja, sve je to bilo tu daleko prije Ponovo rođen i Čovjeka bez straha.
Ponovo rođen i Čovjek bez straha su prije svega sjajne kolaboracije, koje zaokružuju Millerovu početnu sagu.
Bushido, to što ti kažeš da se ranije razmahao neće promjeniti moje mišljenje, jer su meni kasnije epizode neuporedivo bolje od prvih koje je crtao, odnosno pisao. To da je unio revoluciju me boli k...c, iz današnje perspektive početne epizode su za mene prebanalne. Na stranu to što njegov crtež gotivim, pa sam vizuelno uživao, ali priče su tako-tako. Opet kažem, ovo se odnosi na knjige 2-4.
Što se tiče knjige 2 - jedna od najboljih epizoda superherojskog stripa ikad (Đavoli) u kojoj bolesni Bulsaj halucinira i ubija redom, zatim kidnapuje dvojicu smešnih filmskih fanatika, sukobljava se sa Derdevilom u maestralnoj akciji, pada na šine, da bi ga Derdevil ipak (svestan svoje odgovornosti a uprkos sopstvenoj unutrašnjoj borbi) spasao i moralne dileme koje to pokreće je sve samo ne banalna.
Šta su uopšte banalne priče? Da li su to živopisni likovi (Bulsaj, Elektra, Kirigi, ili Panišer i Kingpin koji nikada ranije nisu izgledali tako zastrašujuće, a ipak životno), dobri dijalozi, maestralno pripovedanje (grafički i narativno) ili nešto ne valja u zapletima?
Zapleti su samo jedan segment, ni Alan Mur nije poznat po zapletima, ali rekao bih da je Milerov DD više nego dobro zapleten.
Da ne bi priče bile banalne, možda im fali invazija Marsovaca?
Alexts, o'ladi malo. Takvim tonom sa mnom nećeš ništa postići. A što se tiče te živopisnosti, živopisni su i likovi Džokera, Dvoličnog, dr Oktopusa itd., što ne znači da neke ranije epizode sa tim likovima nisu bile banalne, u dobroj mjeri i zbog toga što je sve to trebalo biti prijemčivo mlađoj publici, tj. djeci. O odgovornostima i unutrašnjoj borbi ne bih ni da počinjem, aktuelna je od početka superherojskog stripa. Sve to što si ti nabrojao treba sklopiti u jednu dobru cjelinu, što je Miler uspio, vratite se par postova nazad, ja nisam rekao da je to loše, sve te epizode su ok, ali meni nisu ništa više od toga. A što se tiče 'Đavola', jedna lasta ne čini proljeće, a ne bih tu epizodu ni u ludilu nazvao jednom od najboljih ikada. I šta ste se navrzali, MENI nije nešto, jel' se meni mora sviđati nešto što se vama sviđa? Nije ni čudo što sa nekim likovima nema smisla upuštati se u diskusiju. Hajde da vidimo prve epizode Spajdija - tinejdžer, sa svojim strahovima i problemima, gubi ujaka, suočava se sa odgovornostima, ima živopisne likove za neprijatelje, bla, bla, bla - i jel' prve epizode Spajdija nisu banalne, otrcane, totalno dječje? Svaka čast na tim 'revolucijama u stripu', ali iz današnje perspektive te epizode meni nisu ništa posebno.
Alexts, o'ladi malo. Takvim tonom sa mnom nećeš ništa postići. A što se tiče te živopisnosti, živopisni su i likovi Džokera, Dvoličnog, dr Oktopusa itd., što ne znači da neke ranije epizode sa tim likovima nisu bile banalne, u dobroj mjeri i zbog toga što je sve to trebalo biti prijemčivo mlađoj publici, tj. djeci. O odgovornostima i unutrašnjoj borbi ne bih ni da počinjem, aktuelna je od početka superherojskog stripa. Sve to što si ti nabrojao treba sklopiti u jednu dobru cjelinu, što je Miler uspio, vratite se par postova nazad, ja nisam rekao da je to loše, sve te epizode su ok, ali meni nisu ništa više od toga. A što se tiče 'Đavola', jedna lasta ne čini proljeće, a ne bih tu epizodu ni u ludilu nazvao jednom od najboljih ikada. I šta ste se navrzali, MENI nije nešto, jel' se meni mora sviđati nešto što se vama sviđa? Nije ni čudo što sa nekim likovima nema smisla upuštati se u diskusiju. Hajde da vidimo prve epizode Spajdija - tinejdžer, sa svojim strahovima i problemima, gubi ujaka, suočava se sa odgovornostima, ima živopisne likove za neprijatelje, bla, bla, bla - i jel' prve epizode Spajdija nisu banalne, otrcane, totalno dječje? Svaka čast na tim 'revolucijama u stripu', ali iz današnje perspektive te epizode meni nisu ništa posebno.
Swamperu neću ništa da postižem, ni da te ubedjujem. Ti nemaš baš malo godina, ali kad budeš imao još više, kao i životno-čitalačkog iskustva znaćeš da strip može da bude i "totalno dečiji" a odličan i stripovski klasik za sva vremena, kao i da Milerov Derdevil nije namenjen samo mlađoj publici - ne više od 90% posto sadašnjih američkih filmova, niti od savremenih superherojskih stripova.
Banalan, pak ima sasvim drugo značenje (običan, otrcan) i nije zgodna reč za stripove koji su baš uneli neke inovacije.
Riječ banalan sam upotrijebio u smislu neke jednostavnosti u priči, klišeiziranih rečenica, nedostatka nečega što već nije viđeno 100 puta, ali ja te stripove nisam stavljao u kontekst vremena. Za to vrijeme je možda bio revolucionaran u dijalozima, pripovijedanju..., ali iz ove perspektive mi je prevaziđen, to je sve. Suština je da sam na ta tri stripa potrošio previše love, a nisu mi bili nešto, pa sam se isfurao. :D
Da ne odgovaram svakom ponaosob trpam sve u jedan post.
Napokon, malo razlicitih misljenja. Meni je super cuti kako netko dozivljava stripove koje citam. Kako one koji mi se svidjaju tako i one koji mi se ne svidjaju. Ako se netko i posvadja i to mi je ok, ako je u zaru borbe i ne prelazi na osobnu razinu. O toliko stvari koje nemaju veze sa stripom se raspravlja na ovom forumu da ovo ne bi trebalo napraviti neku stetu.
Slazem se da je (ako je?) Miller donio u superherojski strip unutarnje monologe, drugaciji nacin pripovjedanja, kao i da se, da nije bilo njegovog runa na kojem je radio godinama, ne bi izbrusio i radio ono sto je radio kasnije. S druge strane, nisam odrastao na superherojima, a ono malo sto sam kasnije citao nije mi se svidjelo. Millerov run na Daredevilu pati od istih problema koje imaju superherojski stripovi prije njega. Uvijek ista prica, vlazni snovi bubuljicastog tinejdzera koji dobija batine svaki put kad izadje na ulicu, banalne usiljene izjave, naivno, puno kliseja. Kod Millera je to naravno mracnije i stilski i pripovjedno na puno visoj razini, ali sama prica ostaje ista. Drugo izvorni run i born again imaju prakticki identicnu pricu, samo sto je Mazzuchelli bolji crtac od Millera, a i Millerovo pripovjedanje (ono u cemu je najbolji) je jos bolje u ovom stripu. Sto se same price tice u osnovi nema velike razlike. Posto je dinamicnija i brza, nije me toliko ubila u pojam kao originalni run koji sam citao nakon born againa. U principu, nije ni sama prica u man without fear nesto puno bolja, ali je ipak izbacena hrpa tih superherojskih kliseja a izvedba mi je toliko maestralna da je ipak zasjenila potencijalne nedostatke.
Strip moze biti jako bitan za sam razvoj stripa ili samog autora, moze biti jedan od najboljih superherojskih stripova ikad, jedan od najboljih stripova o nekom junaku, najdrazi strip iz djetinjstva stogod, ali ako je dosadan i kliseiziran ubije me u pojam. Vjerojatno me razocaralo i to sto su mi ljudi sugerirali da je taj strip odlican kad ga izvadis iz konteksta, a ja sam ga dozivio sasvim suprotno. Drugo, ove naivnosti o kojima govorim uopce nisu naivnosti iz djecjeg stripa, s kojima uopce nemam problema.
Procitao Love and War. Ovo je tako dobro nacrtano da ne mogu vjerovati. Prica nije nesto spektakularno ali ni malo ne pati od boljki koje sam spominjao u ranijim postovima.
Heum, uzeo sve na Mafestu, ali do sada samo procitao prvi i drugi nikako da zavrsim. To mi se desilo zapravo do sada samo s dva stripa (od nekoliko tisuca u najmanju ruku). Prvi strip je super, ali onda je zapravo sve jako drugacije. Kratke price me nekako ne drze. Nisam uopce siguran da cu moci dalje citati, sve nekako trazim gdi su ostali stripovi koje jos nisam procitao. Eto
FIBRA PREDSTAVLJA: Daredevil 1-5
(1).jpg)
Posted - 23/09/2012 : 20:04:10
.jpg)
.jpg)
Al opet, ja volim superheroje.
