"Znaš, stalo mi je... Ali se uporno ponašam kao da nije. Gradim oko sebe zid do kojeg niko ne može doći, ali ima jedna caka: Priđi! Reci mi reč i taj će se zid pokazati kao jedna obična kula od karata koja izgleda moćno dok ne dođe nešto pred čim pada".
Nisi se okrenula, zato nisi videla igrale su sene.
Ukrstim politru i noć... I tu i tamo na taj krst se prikivam Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče Al' ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče Sem, možda, nje?
Nisi se okrenula, zato nisi videla igrale su sene.
Evo vecer me ponukala da opet otvorim vodku.., ovo pase uz vodku , a i moje vece...jebiga..ako ovo nije genijalno i ako ne kaze sve...onda ni sam neznam sto jest..
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja... Otkud sad te suze, moja mila? Rekla si da se za toèak bršljan ne hvata... Zalud izgužvana svila... To je tako... Ne pravi od tuge nauku... Mami svetlo na sledeæem bregu... Okopnice moj otisak na tvom jastuku... Kao "jezuška" u snegu...
Razbiæu gitaru... Crn je mrak ispunjava... Odavno se svoje pesme bojim... Pomera u meni one gene Dunava... Pa ja teèem... I kad stojim... Ali opet... Dal' bi ikad bila moja ti da sam vojnik u armiji ljudi? Rekla si da baš ne umem novce brojati... I da je Ništa sve što nudim...
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac... Brošiæ što se teško pribada... Da me može oduvati najblaži Nemirac... Da æu u po reèi stati... Da se neæu osvrtati... Nikada...
Reðaš po vitrini fini porculanski svet... Al' ja sam figurica bez žiga... Pazi... To je bajka što ti pada na pamet... Fali ti bas ovaj cigan?
Ne, duso... Tek u jesen otkriju se boje krošanja... Sve su slicne u leto zelene... Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja... cemu suze lepa ženo?
Draga moja, ti si navek znala da sam pajac... Moj je šešir šatra pomièna... Usne, tice-rugalice... A u oku tajac... Da sam kaput sa dva lica... Da sam Gospo'n Propalica... Obicna...
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac... I da je nebo moja livada... Da me može oduvati najblaži Nemirac... Da æu u po reèi stati... Da se neæu osvrtati... Nikada...
“To live is the rarest thing in the world. Most people exist, that is all.”? Oscar Wilde
Soliram i cuvam svoje klince i jos par drugih..zene na koncertu crvene jabuke i cetinskoga..no ja imam osjecaj da je meni ljepse
Čivutski vrt ~ Đorđe Balašević
Necu skoro onim sorom ne znam posle put odande me sem coro, moja lolo cu co soro pasa mande vetar cvili i lelece skini suknju i jelece nit' ko mari, nit' ko zna na cer mande cingara
“To live is the rarest thing in the world. Most people exist, that is all.”? Oscar Wilde
Znate onaj osjecaj kad ti neko zabije zahrdali sarafciger izmedu ramena i kljucne kosti? Neznate..e jebiga Sve to onda ispires alkoholom i gledas svu tu krv koja te cini onakvim kakav jesi i pitas se ..koliko je fizicka bol ustvari trivijalna prema onoj dusevnoj i koliko ljudi moramo povrediti da bi to shvatili..jebes ga..
D-Mol
Ovo me stvarno razvali..neki bi to mozda tugom nazvali....nije to, sta je tuga za D-mol..
“To live is the rarest thing in the world. Most people exist, that is all.”? Oscar Wilde
Sada jedna za posebnu osobu koja nikad nije digla ruke od moje malenkosti..da smo ikad bili zajedno..svijet bi poharali..no nismo..i mozda je tako bolje.
Đorđe Balašević - Ringišpil
“To live is the rarest thing in the world. Most people exist, that is all.”? Oscar Wilde
Jutro me zatice samog, kao skoljka u pesku... Svu noc su senke na zidu skicirale fresku... Trazio sam jedan stih, skoro da ga osetih, al' mi je iz ruku nestao. Protura se novi dan, al' taj trik je providan, samo da bi prosli prestao...
“To live is the rarest thing in the world. Most people exist, that is all.”? Oscar Wilde