|
Rick
Average Member
Serbia
900 Posts
Member since 21/01/2009 |
 Posted - 04/11/2012 : 18:18:30
|
Metafizika po svaku cenu, pritom neka vrsta ekološke metafizike. Ne pije mi vodu, ako nekad i jeste.
Imamo, po ko zna koji put, na početku priče Dilana koji ne zna šta mu je činiti, koji više ne veruje ni svom petom i po čulu, koji srlja u patetiku, a na kraju Dilana kome je jasno "šta mu je činiti". Da ne pominjem svedoke koji su postali žrtve zbog ravnodušnosti (motiv koji je kod Dilana prečest, kao glavni ili sporedni- likovi umiru (meta)fizički jer su postali ravnodušni).
"Ima nečeg na ovom mestu što je povezano sa smrću... i maglom." OK, opravdali smo naslov, i šta sad? To je karta za vožnju do kraja?
"Može biti bilo šta. Njihov bes, prolaz u drugu dimenziju,... možda su uzeli njihovo biće kao maglu samu..." Bilo šta- san svakog scenariste bilo kakve krimi priče.
Dilan dolazi (dospeva) na radno mesto ubice?!
Izlišno je komentarisati objašnjenja čitaocu na deset strana. Koliko Dilanovih priča uopšte ima rasplet, čitaj krešendo, na dve ili tri table?! Koliko njih ima rasplet koji je direktan rezultat scenarija prethodnih 90 tabli, a ne priče koja se skriva u veštačkoj magli pripovedanja?
Dobra premisa, ali Karpenter ju je iskoristio na mnogo bolji način, za zadovoljenje nešto drugačije pravde istinske horor priče, jasne od početka do kraja, ali ništa menje misteriozne. |
"Duh Sa Sekirom nikada nije zaista napustio Darkwood. I dalje pazi na svoje kraljevstvo i nasledje. I ponekad se javi, kao pozdrav, ili opomena, kako kome." |
 |
|
Dylan Dog 124 Magla
