pročitaj jasona lytlea (ili tako nekako se autor zove, ne da mi se guglat, pamtim da ima slično ime kao tip iz grupe grandaddy) motel ... service i još jedan kojem sam zaboravio ime
pročitaj jasona lytlea (ili tako nekako se autor zove, ne da mi se guglat, pamtim da ima slično ime kao tip iz grupe grandaddy) motel ... service i još jedan kojem sam zaboravio ime
Jason Little, mislim da je Motel Renovation service, a prvi Shutterbug Follies, Moderna Tintinka. A ni meni se ne da guglati jer vježbam memoriju za trenutak kad propadne internet.
Od jasona su najbolji oni prvi nijemi i Kako sam ubio Hitlera. Još mi je zanimljiva prva polovica Left Bank Ganga, ali sve je solidno.
čini mi se da će se za moronija dijelit brojevi k'o na frižideru sa salamom :)
Pročitao. Tja, prosječni sub-Trondheim. Grozno drven prijevod ne pomaže, ali i bez njega bi bio pilot epizoda osrednje američke serije. Baš mi se Delisle srozao u očima.
čini mi se da će se za moronija dijelit brojevi k'o na frižideru sa salamom :)
Pročitao. Tja, prosječni sub-Trondheim. Grozno drven prijevod ne pomaže, ali i bez njega bi bio pilot epizoda osrednje američke serije. Baš mi se Delisle srozao u očima.
(mcn)
Heh, tolko strašno? Ja sam ga verovatno čitao uz gomilu drugih glupljih stripova, pa mi se učinio prosečno simpatičnim. Bar su mi je dobrom sećanju ostalo prvih desetak strana. Sori, ne hajpujem više, majke mi.
Ipak je Delisle izgleda samo za putopise. Ni Albert and the others mu nije nešto. Ili se i tu varam? Ništa... čekamo Jerusalem.
Ono što sam vidio o d Alerta mi je bilo bolje, kao i ovi novi Bad Dad stripovi (vidjeti na blogu od tko god da mu je USA nakladnik ...D&Q? Ili Top Shelf?).
Ono što sam vidio o d Alerta mi je bilo bolje, kao i ovi novi Bad Dad stripovi (vidjeti na blogu od tko god da mu je USA nakladnik ...D&Q? Ili Top Shelf?).
mcn
rado bih to istražio, ali pomanjkanje preciznog imena stripa ili bloga me odvodi u stranputicu
Ah, delim tu tugu s tobom Ja sam čak uzeo da se glupiram i da poslednji album Inkala kojeg je crtao Moebius (Apres L'Incal) prevodim pomoću google-translatea. Dogurao sam do pete strane i mogu ti reći da mi uopšte ne ide loše Za jedno godinu dana imaću preveden ceo album.
No, bekontopik, 1001C...: Pročitao i Umbrella Academy 2 i stvarno je MNOOOOGO bolji od keca (duguje to i onome što se dogodilo u prvom delu i što su svi u stanju u kome su, a i prica se razbukta i razgrana u hiljadu zanimiljivih pravaca). Ko ovo razume shvatice. Ali scena sa statuama Lincolna i Bootha sa pocetka, ta ista takva scena postoji negde, aj podsetite me gde. U South Parku? Simpsonovima? Tom Strongu? Ipak pre u nekom crtanom. Hm?
A Single Match je zbirka kratkih priča Oji Suzukija, koje su deklarisali kao gekiga. Za razliku od tate Tatsumija (jel gledao neko crtani?), ovde su priče više nalik onim Betoovim eksperimentalnim stripovima, samo što nema toliko vanzemljaca. Suzukijeve priče su pune kadrova širokih polja, likova u senkama, planinama u daljini, zvezdanih noćnih i oblačnih dnevnih neba, praznih gradova prepunih čudnovatih uličnih svetiljki. Snoviđenja kroz koje ja nisam uspeo da se probijem, valjda zato što sam očekivao više Tatsumija, manje Betoa kog ne volim (volim Betoa, ali kad priča priče, ne kad filozofira).
Stigmata: Mattotti je umetnik! Ne u pogrdnom smislu, istinski majstor crteža. Uživanje je gledati njegov nestvarni crtež. Svaki crtež. Još mi se nisu slegli utisci, ali Stigmata je strip kome ću se siguno često vraćati.
ja sam izgleda jedan od rijetkih koji ne uživaju u moebiusu. nije da ga mrzim, ali sva ta tehnika mi nije dovoljan razlog.. kao satriani ili stevie vai ili neki drugi gitarist koji svira tako da svima poispadaju oči od divljenja... ali, kao što rekoste, vrnimo se temi: teška sam neznalica kad su japanski stripovi u pitanju i sve dok nisam pročitao neke taniguchijeve radove, svi su mi bili isti (kao što svaki "gojin" misli za svakog fetivog "ne-gojina") i sad si me natjerao da potražim tog suzukija
Long time no word. Možda je negde već komentarisano o nekim stripovima, ali:
The Arrival - apsolutni masthev na papiru. Nestvarno nacrtano, sa prelepom atmosferom, predivno dizajnirana knjiga. Apsolut džoj.
Fires (Mattotti) - ne znam šta je to u Mattottijevim crtežima/slikama što me toliko opčinjava. Biću vulgaran, ali posle čitanja svakog njegovog stripa se osećam kao kad se prejedem: to je onaj slatki osećaj nakrmbanosti, napunjenosti i blagostanja.
Ethel and Ernest - posveta roditeljima, ljubav na sve strane, opet bez preterano mnogo patetike, simpatično, ali je When The Wind Blows neuporedivo bolji.
Transmetropolitan - hm, nadoknađivao sam propušteno gradivo. Biću popljuvan, ali je ovaj strip verovatno mnogo šokantniji nekom ko nije odrastao na prostorima bivše Jugoslavije gde se sve ovo hiljadu puta već stvarno izdešavalo u hiljadu puta gorem obliku. 7 od 10 (to što je potpuno politički nekorektan strip mu je povećalo ocenu za jedno 2).
Habibi je govance koje je impresivno napravljeno. Knjiga je zaista lepa, ali priča je pretenciozna i standardno patetična, baš kakva se mogla i očekivati od Tompsona. Osim baljezgarija o svemu i svačemu, ima jednu dobru tablu, ono kad pada kiša u obliku pesme o kiši ili tako nešto.
Forget Sorrow je grozno nacrtana autobiografska priča o skenjanoj kineskinji čiji je deda takođe imao prilično skenjan život. Preskočiti. Ja sam došao do krajnje granice izdržljivosti što se tiče čitanja autobiografskih stripova autora sa raznih strana sveta, pa možda malo preterujem.
Kiki de Montparnasse kao i Cash: I see a Darkness su biografije, od kojih bi prednost dao Kiki, ali ladno mogu oba stripa da se preskoče. Naročito Cash. Ok, autor ga voli, ali nema tu ničega, ni emocije, ni atmosfere. Kantri ne volim i ne zanima me, Casha cenim kao stvarnu facu i buntovnika, a ono malo što sam ga slušao je impresivno za taj žanr. Mada su mu najbolje stvari one obrade koje je redio pred kraj života, naročito Hurt i One. Autor stripa je omašio celu loptu, pre svega što je potpuno zanemario Džonijevu religioznost.
Cul de Sac - ajd, ne može da se izbegne refernca na Calvina & Hobbesa. Dovoljno drugačije, iako nije toliko dobar, niti duhovit, ali apsolutna preporuka.
Safe Area Gorazde - Sako je profi, malo poremećen po meni (ko bi normalan, pored sve lepote na svetu, bio toliko opsednut ratnim zonama i putovanjima na njih?), ali profi. Gorazde mi je sllično kao Deleslijevi stripovi: autor dođe, vidi, iznese SVOJE viđenje viđenog, jebeš objektivnost, "JA sam to tako video, ako su lagali mene i ja lažem vas". Skroz OK napravljen strip, jes malo pecka što se kao Srbin osećam neprijatno zato što su tamo neki majmuni pravili sranja u moje ime, što je bilo bilo je.
Pinokio (u izdanju Darkwooda) je VEOMA prijatno i ničim izazvano iznenađenje. Vrlo zabavno, vrlo blesavo.
Briten i Brulajtli (u izdanju Omnibusa) je još veće i još prijatnije iznenađenje. Zapanjujuće je sa kakvom sigurnošću i smirenošću Beri priča hiljadu puta ispričanu noir priču. Potvrda da nije toliko bitno da se priča originalna priča (nema više takvih), već kako se priča.
-------- Mange: Shingeki no Kyojin je poput Briten i Brulajtli je zapanjujuće zreo prvi strip mladog autora (ili beše ovde da se radi o grupi autora). Surov, sirov, ozbiljan shonen, skoro bez trunke humora, puno akcije, odlično doziranim usporenjima i ubrzanjima priče, sa puno zaista nepredvidljivih preokreta... Toga mi dajte, takam shonen me zanima.
Jojos Bizarre Adventure is not my cup of tea. Opet shonen, ali ja nisam za ovakav maintrim shonen. Uspeo sam da doguram do kraja prvog serijala. Možda se nekad nateram da probam dalje, čisto iz radoznalosti i zbog nekih preporuka.
Apocalypse Meow - Maus prebačen u Vijetnam. Puno tehničkih podataka o svakakvom oružju je verovatno najveći kvalitet ovog stripa (koga zanimaju, naravno. Mene ne). Nalik na M.A.S.H. ali sa mnogo manje humora, i mnogo više (ponekad konfuzne) akcije.
Lady Snowblood - dovoljno je reći da je Tarantino za Kill Bill imao Lady kao inspiraciju. Elektra je malo dete za Lady. Opasne scene borbi. Joy.
------------ Nisu na spisku, a možda bi trebalo:
Jerusalem: Chronicles from the Holy City - majstor Gaj još jednom na delu. Ovog puta u "boji".
Anya's Ghost ima odlično vođenu priču, ali sa malim antiklimaskom na kraju. Lepo nacrtano.
Ah, Kunta Kinte-sama, vidim da čitamo dosta sličnih stripova. Ja bih samo dodao par napomena, uglavnom u vezi manga sekcije, iz strogo subjektivnog ugla, kako to jedino i može biti. (Inače, nisam išao po ovoj listi "stripova za pročitati", već sam slijedio neke druge preporuke.)
"Shingeki no Kyojin" je i meni bio OGROMNO iznenađenje; takav kvalitet i zaraznost nisam očekivao. Pročitao sam sve prevedeno za dva dana - što mi se rijetko dešava, ali kada mi se nešta dopadne... (tim tempom sam čitao jedino "The Drifting Classroom" i "JoJoa") Dodao bih samo da je i misterija cjelokupnog novonastalog svijeta i porijekla džinova maestralno razrađena, tjerajući vas da mislite na svaku izgovorenu rečenicu i sugestivnu situaciju; takođe, sjajan in media res uvod i izuzetno svježa, drugačija horor-atmosfera, u tom žanru koji je u glavama mnogih potpuno istrošen (pogrešno!). Ali, stari problem - aj, ko će čekati nove prevode... u sličnoj sam situaciji i sa "I am a Hero", dođavola. Ti tekuči serijali...
"Apocalypse Meow" je, tačno rečeno, vrlo konfuzan. Ja sam prelistao i zaključio da definitivno nije za mene - i ne vidim zašto bi se toliko uzdizao. Jao, agonija američkih marinaca u zemlji koju su napali. Najgori, najprovidniji, i, začudo, najuspjelili trik druge polovine XX vijeka (skretanje fokusa sa Vijetnamaca na G.I.-e, pff). Dodaci su zanimljivi, volim to da čitam. Naročito brojeve i raspored trupa.
Moram reći koju u odbranu "ĐoĐoa". Serijal se sastoji od VIII dijelova (zadnji, "ĐoĐolion", još uvijek teče). Prva dva - "Phantom Blood" i "Battle Tendency" su bili izuzetno inovativni šoneni za tadašnje doba, koji su pomjerili mnoge granice i bili izuzetno uticajni. Međutim, mogu da shvatim da se stil crtanja i priča mnogima čine naivni i "prevaziđeni" - no bitno je napomenuti da se Hirohiko Araki konstantno razvijao. Doduše, meni su i ta prva dva dijela predobri - baš ono što volim za opuštanje. III i IV su izuzetno dobre mješavine avanture, malo drugačijeg koncepta "super-moći" i horora. Kao i V i VI, uostalom, ali to je već druga priča. Ukratko, za mene je "ĐoĐo" jedna od najboljih, najmaštovitijih, zanatski najsavršenijih i najbolje nacrtanih mangi. Upravo sada gledam i anime, u kojoj je adaptiran prvi dio (koga si upravo završio) - i uživam, šta drugo da kažem. ;)
"Lady Snowblood" je perverzna klasika, tu zbora nema.
"Transmetropolitan" je izuzetno šarmantan i opravdano oštar strip, mada su mi neke epizode znale biti... dosadnjikave. Ipak, jedan od najboljih stripova (već pomalo zamarajućeg, sa nekim novijim projektima) "Vertiga".
Bah, e znam po čemu ta epizoda Zagora zaslužuje da bude uvrštena. Ok, priča neku univerzalnu priču kad svaki heroj prije ili kasnije susretne nekog tko ga želi zamijeniti ili svrgnuti sa prijestolja ali izvedba je sasvim prosječna.
Što se tiče Rat-Mana, šteta što tu epizodu nismo imali prilike čitati zbog prava.
Bah, e znam po čemu ta epizoda Zagora zaslužuje da bude uvrštena. Ok, priča neku univerzalnu priču kad svaki heroj prije ili kasnije susretne nekog tko ga želi zamijeniti ili svrgnuti sa prijestolja ali izvedba je sasvim prosječna.
Što se tiče Rat-Mana, šteta što tu epizodu nismo imali prilike čitati zbog prava.
ma glupost - bar Zagorovih epizoda ima sto boljih, a vidim da nije spomenuto dosta talijanskih stripova koji bi trebali biti unutar ovog popisa (ako ništa bolji su od ovog Zagora)
Dajte nam Banija Libre;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)!
1001 Comics You Must Read Before You Die
.jpg){kind=avatar}
Posted - 17/04/2012 : 17:09:01
.jpg){kind=avatar}
Za jedno godinu dana imaću preveden ceo album.
