|
Jozzinelli
Senior Member
1611 Posts
Member since 10/04/2011 |
 Posted - 09/10/2016 : 17:55:36
|
Vlak u snijegu mi je bila najbolja knjiga za decu koju sam čitao. Film nikad nisam gledao.
Bolja mi je tad bila od Družbe Pere Kvržice, pa i od Orlovi rano lete, koju sam ipak najviše puta pročitao,
a gledao i film, pa je znam, takoreći, napamet. Samo su se Orlovi obrađivali tek u 6. razredu,
a Mali princ u 3. ili 4. razredu, ne znam koji je genije osmislio takav raspored?!
Znam da mi se Mali princ nije sviđao i tek nakon što sam ga pročitao kao odrastao mogu da kažem da je dobra knjiga.
(Zato valjda i kažu da je to bajka za odrasle, deci uglavnom nije jasna filozofija u toj knjizi)
Dobre su mi bile i Mali pirat, Bela griva, Belo Ciganče...
Ovaj Bioskop u kutiji šibica, koji autor teksta hvali kao najbolju knjigu za decu, mi se nije ni najmanje svideo.
A učiteljica nam da baš da pišemo o njoj za pismeni zadatak... I mislim da je i tema glasila u stilu
"Zašto mi se svidela ta knjiga"... Došlo mi je tad da napišem samo jednu rečenicu "Nije mi se svidela ova knjiga"
i da predam zadatak, ali sam ipak bio prinuđen da "kenjam" kako mi se svidela... 
Neke od ovih nabrojanih se i ne sećam da smo uopšte imali za lektiru - Knjiga o džungli, Lesi...
Možda su ih čitale neke starije generacije... Od knjiga sa životinjama sam čitao Divlju goru
bugarskog pisca Orlina Vasiljeva, koja nikad nije ni bila uvrštena u lektiru.
Znam da mi je bila omiljena u to vreme.
Ove sf romane za decu učiteljica nije ni tad zahtevala da obavezno pročitamo,
valjda joj je bila naporna ta tematika, pa nismo morali ni mi da ih čitamo.
Dakle, ovi romani sa dečjim družinama su bili najpopularniji, ne znam kako je među današnjom decom.
Jeste da to sad deluje malo retro, ali moja sestričina, koja je sad 7. razred, kaže da su joj se od
lektire koju je do sada čitala najviše svideli Hajduci Branislava Nušića. Pitao sam je za Lovrakove
knjige, rekla mi je da nije čula za njih. Nisam znao da su izbačene iz lektire... Šteta...
Ali, zato reče da će sad da rade Doživljaje Nikoletine Bursaća. U redu za Orlove, to je kultni roman,
ali ne znam zašto se i dalje radi Nikoletina Bursać, ako su već silne knjige, nabrojane u ovom tekstu,
izbačene iz lektire zbog nepodobnog vremenskog konteksta u kome se odvija radnja?
E, da, i dalje je prisutan u lektiri Robinzon Kruso.
To je knjiga koja je uticala na mene da počnem neredovno da čitam lektiru.
Do tada sam svaku čitao, bar sve ono što je zadato u okviru školskog programa.
Ali kod te knjige sam se tako smorio, čitam ja, čitam, a nikako da naiđe Petko...
I onda tamo negde oko polovine odustanem i ne pročitam je do kraja...
Problem je, u stvari, bio i u tome što sam do tada čitao knjige za lektiru u kojima je uvek bilo ilustracija
na svakiih 20, 30 ili koliko već strana. Uvek bih prvo prelistao knjigu da pogledam ilustracije,
zatim bih krenuo da čitam, i one su mi bile merilo, jedan dan pročitam sve do prve ilustracije,
drugi dan do druge i tako dalje... Ako bi mi bila baš zanimljiva knjiga, onda nije bilo veze
koliko ću da pređem, iščitao bih nekad i celu za jedan dan.
Ali, ja tad Robinzona uzmem od komšinice iz kućne biblioteke na čitanje,
a u ediciji koju je ona posedovala su sve knjige bile bez ilustracija... 
I onda me je to još i dodatno smorilo, nisam imao predstavu šta mogu da očekujem u knjizi...
Znao sam da treba da se pojavi taj Petko, a njega nema, pa nema...
I tako ti ja ostavim Robinzona na polovini knjige, nek ostane da se izležava na svom ostrvu.  |
Mek Koj nema alternativu |
Edited by - Jozzinelli on 09/10/2016 17:56:57 |
 |
|
Izbačeno iz lektire
