To je stripčina ! Prije nego što sam pročitao samo kolica ( http://www.fibra.hr/autori/jiro-taniguchi/89/ ), koji mi je već prije nekoliko godina preuzeo kao poklopac , koji sam odmah pala na oku kao na priču, samo za čitanje nekoliko godina kasnije ... nema proboj . Ali ovaj strip ... šteta što na 2012 Oscara trake uvukao " samo na 8. mjestu." Taniguchi stvarno majstor , kape off ! 2-3 U one dane, kad sam pročitao ovo remek-djelo , bio sam potpuno vozio u njegov svijet. Rijetke su takve stripove danas, šteta ... ili samo meni ne dođe pod ruku ( vjerojatno činjenica da nisam pročitao zagorsku Kit Teller i kapetana Mickey Evo, pitam se što bi " bankomat ", rekao je ovaj strip .. . ako ga pročitati , a ne samo prelistao ) . Spomenar mog Oca sam još uvijek čeka na polici Top bogovi i zooloških vrtova zima tek biti
To je stripčina ! Prije nego što sam pročitao samo kolica ( http://www.fibra.hr/autori/jiro-taniguchi/89/ ), koji mi je već prije nekoliko godina preuzeo kao poklopac , koji sam odmah pala na oku kao na priču, samo za čitanje nekoliko godina kasnije ... nema proboj . Ali ovaj strip ... šteta što na 2012 Oscara trake uvukao " samo na 8. mjestu." Taniguchi stvarno majstor , kape off ! 2-3 U one dane, kad sam pročitao ovo remek-djelo , bio sam potpuno vozio u njegov svijet. Rijetke su takve stripove danas, šteta ... ili samo meni ne dođe pod ruku ( vjerojatno činjenica da nisam pročitao zagorsku Kit Teller i kapetana Mickey Evo, pitam se što bi " bankomat ", rekao je ovaj strip .. . ako ga pročitati , a ne samo prelistao ) . Spomenar mog Oca sam još uvijek čeka na polici Top bogovi i zooloških vrtova zima tek biti
Ovako bi to glasilo kad bi nam premijer odlučio staviti post o stripu.
Ostati mirni i čitati na!
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite, i ta ce mi mladost teško pasti...
Hvala Fibri na reprintu ovog vrijednog izdanja, tako sam i uhvatio šansu da i ovo dodam svojoj kolekciji. O samom stripu, riječ je o jednom odličnom sentimentalnom i nostalgičnom djelu. Taniguchi ovdje sjajno prožima ponovno mladenaštvo s dramatičnošću i svom težinom odraslih i problemima koje život u naoko mirnim (a i nemirnim) okolnostima nosi. Sviđa mi se što na svoje 400 stranice nikada nije dosadan i što nemam osjećaj da su mi sve te stranice proletile jer je scenarij maksimalno iskoristio sav potencijal priče. Kraj možda nije uspio do kraja "poentirati" i s obzirom na sjajan build-up nije baš bio na jednako visokoj razini, ali u cjelini strip zaslužuje pohvale, neće biti maksimalna ocjena, ali definitivno jedno od boljih i značajnijih djela iz Fibrine biblioteke 4.5/5
Napaćena duša japanska mlati na poslu od jutra do sutra kao pčela radilica bez imalo vremena za dokolicu i porodicu I onda ne treba da čudi kada misli odlete ka sanjarenju o starim dobrim vremenima kada je život bio jednostavniji
Premisa stripa je najjednostavnija ideja fantastike ikada: šta ako bi mogli da se vratimo u đačko doba ali uz mogućnost da zadržimo našu pamet Kako bi iskoristili ovu novostečenu "supermoć"? Šta bi promenili i na koji način. Da li bi se više trudili u školi ili više obraćali pažnju na svoje bližnje ili pokušavali da osvojimo devojčice o kojima smo oduvek sanjali, a nikad ih nismo imali Ili kao u slučaju glavnog protagoniste, da li bi pokušali da se igramo detektiva i saznamo ono što muči našu savest već godina?
Hiroši je uporno pokušavao da pronađe motiv zbog čega je njegov otac napustio svoju porodicu, a da nije ni primetio da pravi iste greške kao otac svoj Morao je ponovo da proživi svoje detinjstvo da bi shvatio ono što se nalazilo pored njega svo vreme
Daleko susedstvo iliti započeti novi život udišući svež vazduh u nekom drugom susedstvu nije neka fantazija, pust san, ono je uvek sa nama, u našim srcima i našoj porodici Naša familija nam je uvek prvi sused
Daleko susedstvo je kao rujno vino, što je starije to je bolje, što je čitalac stariji to je strip pitkiji jer smo sa svakom prolazećem godinom sve više udaljeniji od najnevinijeg doba naših života kada je sve bilo moguće - detinjstva
Ako uzmem u obzir moje totalno nepoznavanje japanske skole, kao I da mi slice of life/coming of age price nisu ni blizu omiljenih tema koje trazim u stripu, logicno ja da mi ovo nije prvi izbor u kupovini. Ali, eto, bio je neki dobar popust, a jos je i glavni lik na mom broju godina, tako da, bilo je sudjeno. (A i skoro uvek kad citam mi se mota u mislima Pavicevo rezonovanje da bi bilo lepo kada bi citalac procitao istu knjigu prvo dok je mladji od glavnog lika, a drugi put kad je stariji od glavnog lika, jer bi tako imao kompletnu sliku- obe strane medalje) .Kao sto rekoh , ovog puta sam bio u centru, ili mozda na trecoj strani medalje. I, sta sam dobio? Toplu, emotivnu pricu, ali ipak ne preemotivnu verovatno zbog same japanske kulture, jer iskreno, negde sam sam jedva cekao skliznuce u patetiku- na primer u ponovnom susretu sa majkom gde bih mogao slobodno da cmizdrim kao kisa. Svejedno, lagana radnja te konstantno vuce da ides jos dalje i da ne izbacis strip iz ruke do samo kraja, koji mi je pomalo klimav zbog Chiaverotijevskog "twista". Ali, da se ne lazemo, nije on slucajno seo u pogresni voz, to je bio samo podsvesni akt njegove svesti da uradi isto ono sto i njegov otac u prakticki istim godinama, kada (skoro) svima nama protutnji kroz glavu to pitanje: kakav ja to zivot zivim? Idem dalje, a ne znam kamo, jer naprosto osecam to (ne treba ti konkretni razlog). Njemu je taj nemoguci san samo otvorio oci u pravilnoj potrazi zivotnih vrednosti. I bilo mi je drago da nisam bio u pravu misleci da je taj san, to putovanje nazad, san coveka na samrti. Kako god, strip za introspekciju, lagano iskliznice u lepsu proslost, ali i povratak u lepu stvarnost, jer tu smo gde smo, sa ili bez razlogom svejedno. Ne mislim da cu pohrliti da pokupujem ostale Taniguchijeve stripove, ne verujem da cu se i ovoj knjizi precesto vracati, ali ovo je umetnost samo takva. Sve preporuke.
Napaćena duša japanska mlati na poslu od jutra do sutra kao pčela radilica bez imalo vremena za dokolicu i porodicu I onda ne treba da čudi kada misli odlete ka sanjarenju o starim dobrim vremenima kada je život bio jednostavniji
Premisa stripa je najjednostavnija ideja fantastike ikada: šta ako bi mogli da se vratimo u đačko doba ali uz mogućnost da zadržimo našu pamet Kako bi iskoristili ovu novostečenu "supermoć"? Šta bi promenili i na koji način. Da li bi se više trudili u školi ili više obraćali pažnju na svoje bližnje ili pokušavali da osvojimo devojčice o kojima smo oduvek sanjali, a nikad ih nismo imali Ili kao u slučaju glavnog protagoniste, da li bi pokušali da se igramo detektiva i saznamo ono što muči našu savest već godina?
Hiroši je uporno pokušavao da pronađe motiv zbog čega je njegov otac napustio svoju porodicu, a da nije ni primetio da pravi iste greške kao otac svoj Morao je ponovo da proživi svoje detinjstvo da bi shvatio ono što se nalazilo pored njega svo vreme
Daleko susedstvo iliti započeti novi život udišući svež vazduh u nekom drugom susedstvu nije neka fantazija, pust san, ono je uvek sa nama, u našim srcima i našoj porodici Naša familija nam je uvek prvi sused
Daleko susedstvo je kao rujno vino, što je starije to je bolje, što je čitalac stariji to je strip pitkiji jer smo sa svakom prolazećem godinom sve više udaljeniji od najnevinijeg doba naših života kada je sve bilo moguće - detinjstva
Sjajno napisano. Ocigledno smo bili na istoj talasnoj duzini citajuci u prakticki istom vremenskom periodu.
Pročitaj analize najkvalitetnijih analitičara na forumu pa ćeš shvatiti da je Adolf tek još jedan stripić od fejkera Tezuke koji nema kvalitetu i sadržaj kakvu bi imao da su ga oni kojim slučajem kreirali. A naravno, jasno je kao dan da fejker Tezuka ne zna ni crtati.
Stvarno, nigde kritike. A i logično, Adolf je sjajan, ne ostavlja mnogo mesta kritici. Meni najbolji japanski strip ovde objavljen, i drugi uopšte (Mizukijeva Showa - večita želja da jednom dogura u Fibrin katalog).
Nakon Tezuke red je zahvaljujući reprintu došao i na Taniguchija. Iako mi, kad bih radio neku usporedbu, na prvu Tezuka više paše ovo što je Taniguchi napravio s ovim djelom je nešto stvarno prelijepo.
S drugim čitanjem sve mi je nekako sjelo na svoje mjesto i stvarno nemam što posebno dodati na ove brojne pozitivne komentare. Mene je čitanju privukla sama premisa stripa s tim misterioznim elementom vraćanja u djetinjstvo. Ali, kako ću se kasnije uvjeriti, nema ništa misteriozno u Taniguchijevom djelu. To je jedna jednostavna, melankolična priča u kojoj se možemo svi nekim dijelom naći, o čovjeku u potrazi za svojim identitetom koju je Taniguchi ispričao na tako lagan i jednostavan način da je baš zadivljujuće.
Iako više volim adrenalinske scenarije ovom ću se djelu svakako više puta vraćati.
Stripcina,jako emotivan strip koji tera na razmisljanje posle citanja,definitivno najbolji strip koji sam procitao u svom zivotu.Odoh sad da trazim i ostale stripove tanaguchia,da kupim i procitam. 10/10
Stripcina,jako emotivan strip koji tera na razmisljanje posle citanja,definitivno najbolji strip koji sam procitao u svom zivotu.Odoh sad da trazim i ostale stripove tanaguchia,da kupim i procitam. 10/10
Tako sam i ja reagovao kad sam prociato ovaj strip. I... sve nabavio od Taniguchija na nasim jezicima.
FIBRA PREDSTAVLJA: Orka Sp. 11 - Daleko susjedstvo
Posted - 20/03/2016 : 20:39:59
.jpg)
.
.jpg)