To je Heavy Metal izdao 1979, u obliku grafičkog romana, otprilike u vreme kada je film prikazan. Simonson i scenarista Archie Goodwin su se oslonili na radnu verziju filma a ne konačnu, pa postoje neke razlike u odnosu na ovog.
Prvi strip ikad koji se pojavio na (zbirnoj) listi bestselera New York Timesa, i možda najprogresivnija stvar u američkom stripu tog doba. Ali nekako je taj pravac završio u slepoj ulici i sve to nije otišlo nigde... Možda zato što nije superherojski strip? A generalnu američku publiku strip kao medij nije mnogo zanimao - oni su kupili ovaj naslov samo zbog filma i te konkretne priče.
Ali Alien je rudnik dobrih primera za ovu našu temu. Npr. uvodna, dupla tabla:
Naslov je dugo bio van štampe, ali pre desetak godina ga je Titan reizdao, pa se verovatno može naći i danas.
Thought's the slave of life, and life Time's fool.
Prvi strip ikad koji se pojavio na (zbirnoj) listi bestselera New York Timesa, i možda najprogresivnija stvar u američkom stripu tog doba. Ali nekako je taj pravac završio u slepoj ulici i sve to nije otišlo nigde... Možda zato što nije superherojski strip?
70-ih je bio čitav talas stripova "za starije čitaoce", pa i superherojskih (crno-beli Marvel), ali nije prošao komercijalno uspešno i skrajnut je, zaboravljen od šire mlađe publike (tj nepoznat njima je bolja reč), pa se danas misli (piše) da je sve počelo od Milera, Mura...
Originally posted by alexts 70-ih je bio čitav talas stripova "za starije čitaoce", pa i superherojskih (crno-beli Marvel), ali nije prošao komercijalno uspešno i skrajnut je, zaboravljen od šire mlađe publike (tj nepoznat njima je bolja reč), pa se danas misli (piše) da je sve počelo od Milera, Mura...
Ja sam veliki poštovalac onoga što je Warren radio 60-ih i 70-ih, i to mi je jedan od najboljih delova istorije američkog stripa. Alex Toth, Steve Ditko, Bernie Wrightson, Richard Corben, Alex Nino, John Severin... Kakva ekipa! Plus gomila španskih crtača, pošto su oni imali ekskluzivni ugovor sa Warrenom. I, naravno, pomenuti Archie Goodwin, najbolji urednik kojeg je američki strip ikada imao, koji je od te kompanije napravio to što jeste. Dark Horse to nije uspeo da ponovi, ali, da budemo pošteni, ni Warren nije uspeo da ponovi uspeh EC-ja, inače bi medij stripa danas izgledao drugačije, i to ne samo američkog.
O tome bi možda bilo bolje pričati na drugoj temi. Jer i meni je dosadilo da slušam nasumične verzije istorije stripa kako se koja nova generacija pojavi. Steranko i Sienkiewicz su promenili američki strip više nego Miller i Moore, ali o tome se slabo priča. Zato što je lako pričati o ambicijama i temama, ali o strukturi i formi je malo teže, i taj uticaj je obično nevidljiv za prosečnog čitaoca.
A o temi: na onoj prvoj tabli iz Aliena koju sam pokazao vide se specifični stil Johna Workmana u vezi crtanja balona, koji razbijaju ivice kadrova, utapaju se u belinu između, i stvaraju prelaze od jednog kadra ka drugom. Nije baš uobičajeno da upisivač ima prepoznatljiv stil crtanja balona, ali eto. I, kao što vidimo, ovde boldovane reči nemaju mnogo veze sa intonacijom.
Thought's the slave of life, and life Time's fool.
Da, tocno. Cini se da ovdje bold ima funkciju nekakvog isticanja informacija koje su kljucne za razumijevanje tezine onoga sto se dogada. Hvala na iscrpnim i zanimljivim primjerima 🙂
Aleks je pomenuo Johna Byrne-a, i ja se iskreno ne sećam kakav je bio njegov stav povodom balona i upisivanja teksta i efekata, ali verujem Aleksu, i zbog toga što je to tako u skladu sa onim što znam o Byrne-u. I to iako su nekad davno urednici bili odgovorni za raspoređivanje balona, a ne crtači.
Bio sam siguran da sam negde imao pri ruci primere koji su mi pali na pamet - pa mi je lako za pokazati - i bio sam u pravu. John Byrne je sredinom 90-ih radio za DC, i to (osim Wonder Woman) naslov koji se zvao Jack Kirby's Fourth World, i bio je kompletan autor na njemu. Upisivač se nigde ne pominje, pa mislim da je Byrne to radio lično. I evo kako je on koristio tekst tamo:
Ne pomaže ni što Byrne uglavnom koristi mali broj krupnijih kadrova po tabli - ovaj primer čak i nije reprezentativan po tom pitanju, prosek je oko 3 - jer crtež se guši, bori se za prostor.
Ne uči se samo iz dobrih primera; može se učiti i iz loših.
Thought's the slave of life, and life Time's fool.
Japanci su ubedljivo najbolji sa onomatopejama, ali to je zbog prirode njihovog jezika, gde su ove bukvalno posebna i važna grupa reči. Neću se ovde baviti tim, jer bi se previše rasplinuli, a i potrebno je donekle znati jezik da bi se razumelo.
Lično mi je bilo čudno zaziranje od zvučnih efekata u jednom skorašnjem periodu zapadnog stripa, jer mi nije intuitivno da se prednosti i jedinstvenosti jednog medija zanemare i da ovaj uporno pokušava da bude sirotinjska verzija nekog drugog medija.
American Flagg! je jedan od svetih spisa tog zanata, gde Ken Bruzenak zvuk pretvara u dizajn, a dizajn uklapa u narativ, i sve postaje grafički povezano. Maltene svaka stranica bi bila primer, ali evo jednog iz prve sveske, koji pominju i Piskor i Rugg na kanalu Cartoonist Kayfabe - iako nije u pitanju zvuk, već upotreba slova u drugom smislu:
Podsvesne poruke koje mediji emituju su prikazane u vidu transparentnih slova.
Thought's the slave of life, and life Time's fool.
Evo još jednog primera inteligentnog upisa iz American Flagg!
Volim da vidim ovakve dovitljive primere isto kao i "lep" crtež. Mada bi ovo malo otežalo posao prevodiocima - ili možda upisivačima u prevedenim izdanjima.
Thought's the slave of life, and life Time's fool.
Interesantno i inovativno! A kod nas bi jednostavno napisali ćirilicom, što bi zapravo bilo sasvim adekvatno rješenje za ovo
Tačno, ali ne koriste sve zemlje dva pisma. Rusi bi se najviše mučili sa rešenjem. Ili bi jednostavno spali na ono generičko <tekst>* sa objašnjenjem da pričaju na ruskom.
Ovo drugo... Jesmo li sigurni da su baloni iz istog stripa?
Thought's the slave of life, and life Time's fool.
Nije toliki problem sa značenjem izgovorenog - ono se možda može bolje shvatiti iz konteksta - već su baloni, bre, potpuno pogrešno postavljeni, i u vizuelnom smislu (zaklanjanje lica gore levo) i u narativnom (redosled radnje). I ko izgovara ono dole desno? Mozak to intuitivno reši, ali da je više osoba u sceni, imali bismo još veći problem.
Thought's the slave of life, and life Time's fool.
Upis teksta (lettering)
.gif)
Posted - 05/01/2021 : 18:56:08
I, kao što vidimo, ovde boldovane reči nemaju mnogo veze sa intonacijom.
