O malim i velikim stvarima, običnim i neobičnim, o promatranju i primećivanju, o trenutku koji živimo i spoznaji istog, o davanju i prihvatanju, o slobodi, opuštenosti i uživanju. O lepoti i ljubavi!
I pored toga što mi je Šetač (prvo izdanje) smislenije i bolje/kompaktnije rešeno kao celina, ovo drugo izdanje ipak ima neki dodatni, vrlo snažan i lični, narativ koji može da upotpuni sveukupni ugodjaj prvobitno ispričanog, posebno ako se neki segmenti priče doživljavaju lično.
Nekada mi se cini da kada napravim veliki odmak, vise godina, od ponovnog citanja, da uopste ne citam isti strip. Ili godine cine svoje, ili ipak ovo novo izdanje, kao i da nije sve isto...
Meni je sada jos vise prijalo, godilo, majstor je majstor.
Čak i za Taniguchija malo drugačiji strip, jedan od onih za koje možemo slobodno reči, da je više lirika nego epika (iako su kod Taniguchija svi stripovi više-manje na granici). Težak strip za jednoznačnu ocjenu, meni sa ovim godinama, iskustvima i stripovskom kilometrinom ispada 8,5/10 - stripove u prvom redu doživljavam kao entertainment, pa mi ovakve stvari u prevelikim dozama ne pašu previše (jebiga, izgleda posljedica zadojenosti Bonellijem u formativnim godinama).
Strip se isplati imati na kakvoj dostupnijoj polici, pa svake toliko okrenuti priču, dvije, tri..
Pročitao i Director's cut. Složio bih se sa stbojanom da je prvo izdanje smislenije i bolje kao cjelina. Dodatne priče imaju svaka svoju draž, ali nekako kao da ne pripadaju ovdje. Mislim da tom osjećaju doprinosi i povećana količina teksta u tim pričama. Boja je dobrodošla (u ovim količinama). Sve u svemu, tko ima prvo izdanje ne mora duplirati (osim ako nije kompletista).
Nego, zašto je priča "10 godina kasnije" pomaknuta sa zadnjeg mjesta u sredinu zbirke?
Šetač je delo koje je hvaljeno od stranih drugih strip autora tako da mora da ima nešto u njemu čim su kolege po struci odali priznanje Taniguchiju za ovo delo. Mora da je problem u meni jer ni nakon drugog čitanja ne uspevam da vidim po čemu se ovo delo smatra boljim od nekih drugih njegovih dela. Ideja dela je da je lepota života u malim stvarima, ali po meni to je toliko jednostavna i banalna životna filozifija da ne vidim potrebu da se posebno uzdiže i naglašava. Možda u Japanu ili Americi jeste potrebno jer tamo se veruje u samo jednog boga, boga novca, i ljudi previše rade pa možda nemaju vremena za sitne životne radosti, ali za nas ovde u Evropi rekao bih da ovo nije ništa posebno, čak pre bih rekao da mi ovde možda i previše uživamo umesto da radimo više.
Strip ima jako malo teksta, čita se brzo, ko ne zastaje da izučava Taniguchijev crtež može da iščita ceo strip za 15tak minuta (više mi je trebalo da ispišem ovaj osvrt negoli da iščitam strip). Svaka epizoda ima identičan motiv gde je glavni protagonista ide u šetnju, s tim da su neke epizode toliko banalne da su prosto gubljenje vremena, dok su neke previše lakomislene i naivne da su mi za kolutanje očima (čovek prekoči ogradu, skine se, razgibava se gol, i onda ispliva par dužina u tuđem bazenu wtf). Strip zastupa neke starinske i pomalo prevaziđene vrednosti da muškarac radi, dok žena radi oko kuće. Izbrojte samo situacije gde žena sa keceljom kuva i pere suđe, ili radi neke druge poslove oko kuće, dok glava kuće ide da se dokono prošeta. I onda nakon povratka ispriča ženi svoje dogodovštine dok ona sa setom komentariše kako je šteta što ona nije mogla da bude tamo! Mislim stvarno, mogao je pozvati da prošetaju zajedno.. Mislim da u celom stripu postoji samo jedna epizoda gde bračni par zajedno ide u šetnju. Ovde je zanimljivo poređenje sa kasnijim radovima ovog autora koji će često u prvi plan imati ideju porodice i potrebe bivstvovanja sa drugim osobama i deliti životna iskustva sa drugima. Njegovi drugi stripovi će se baviti različitom tematikom od one prikazane u ovom delu.
Crtački netipičan Taniguchijev strip jer sam navikao da likovi u njegovim delima imaju tužne i setne izraze lica, dok u ovom delu šetač se non stop nešto smejulji jer ga obraduju najbanalnije životne situacije, a to konstantno smeškanje zna biti poprilično iritantno. Epizode koje su kolorisane zaista sjajno izgledaju i Taniguchijevom crtežu odlično leži farba i ovo delo bi samo dobilo na vrednosti da je u celosti kolorisano.
Director's Cut izdanje sadrži tri nove priče, koje su tematski potpuno drugačije od originalne priče. Kod ove tri priče šetanje nije glavni motiv sam po sebi kao u ostatku dela, već šetač prepričava neke nadrealne momente u a la Prado stilu koje je doživeo, ili se priseća vanbračne veze koju je imao sa svojom ljubavnicom. Ove tri priče sadrže mnogo više teksta u odnosu na originalan strip, naracija guši jer se previše promišlja, i ove priče nisu mi u saglasju sa idejom dela da se treba isključiti i prepustiti sitnim životnim radostima.
Evo bacio sam malo hejta na Šetača, i iskreno ne vidim po čemu je Šetač pobrao lovorike dok se npr. Slatke godine smatraju njegovim lošijim delom, a zapravo je reč o odličnom i zrelom delu. A da i ne spominjem njegova prava remek dela Susedstvo / Spomenar / Sjajna nebesa / Vrh bogova.
FIBRA PREDSTAVLJA: ORKA SP 51 - Šetač
Posted - 12/05/2023 : 14:17:27
).
