| Author |
 Topic  |
|
manhunter
Moderator
Switzerland
25292 Posts
Member since 17/09/2004 |
 Posted - 25/07/2023 : 10:02:32
|
| Jeste, verno je preneo atmosferu onih kaiševa u kojima je Batman na početku izlazio. |
I am legion. I do not forget. I do not forgive.
|
 |
|
|
Lord Vader89
stripovi.com suradnik
France
9616 Posts
Member since 05/07/2007 |
Posted - 25/07/2023 : 10:05:57
|
ma kakvi
nit je veran kaisevima
nit je betmen u pocetku izlazio u kaisevima |
Potpis u dva reda, prema pravilniku:
Vader je, kao i uvek, u pravu. ; john connor ; 2022 A.D. |
|
|
|
manhunter
Moderator
Switzerland
25292 Posts
Member since 17/09/2004 |
Posted - 25/07/2023 : 10:12:16
|
| Ma kako god, ne bih da idem u technicalities. Verno je preneo atmosferu Betmena s početka. U principu je ispolirana i šarena verzija serije, plus do bola preglumljeni Joker. |
I am legion. I do not forget. I do not forgive.
|
|
|
|
vukozec
Advanced Member
4962 Posts
Member since 17/08/2013 |
|
|
Tonto
Advanced Member
8290 Posts
Member since 11/02/2012 |
Posted - 25/07/2023 : 10:51:19
|
quote:
Originally posted by manhunter
quote:
Originally posted by sawitch
Je l' to neko kaze da Nolanova trilogija Betmena nije nesto?
Pa to je savrsenstvo! Betmen kakvog ja volim.
Iskreno, prvi deo je dobar, drugi deo fenomenalan, treći deo onako...
Kako god, pre njega smo imali sramotu od filmova o Batmanu, pa je trilogija uzevši to u obzir više nego dobra. Mada, najbolji Batman je kombinacija Snyder/Affleck, ali ti je već moj problem. 
Prvi je solidan i zabavan šablonski uvod u trilogiju sa iritantnom glavnom glumicom. Drugi je klasičan pompozni i pretenciozni Nolan koji bi čak i profunkcionirao da smo dobili isto takvo finale umjesto onog beskrvnog antiklimakasa. Treći je jednostavno loš film.
Christian Bale kao Batman je najveći promašaj u povijesti kinematografije, ona frfljava usta ispod maske bi prepoznao slijepac iz aviona.
Generalno Batman je većinom bezvezan i naivan strip sa galerijom cirkuskih negativaca što će reći da su najvjerniji filmski prikazi filmovi sa Kilmerom i Clooneyem.
Kao filmska ostvarenja jasno je da Burtonu ne može nitko prići. |
The less I have the more I am a happy man |
Edited by - Tonto on 25/07/2023 10:51:56 |
|
|
|
Gil-galad
stripovi.com suradnik
Serbia
3544 Posts
Member since 19/05/2008 |
Posted - 25/07/2023 : 11:04:57
|
Oppenehimera ću čisto uz radoznalosti, ali Nolan je od trećeg Batmana u ozbiljnom padu... Tenet je posle nekoliko minuta bio negledljiv.
A što se mladih nada tiče, ovo...
quote:
u globalu uopšte u masovnoj (pop) kulturi, nema nikakve istaknute mlade sile kao do pre nekog vremena, čast izuzecima "koji potvrđuju pravilo"
Marketinški je sve podeljeno na niše, neke mikropristupe, a o wokeu i sl. stvarima smo pričali milion puta. Globalno se servira, a i traži, goli prosek, često i dela znatno ispod proseka. Da ne zahtevaju od gledaoca/slušaoca/čitaoca da mnogo misli i iz takvog miljea jedino neki indie režiseri povremeno ponude film baš vredan pažnje, da se ne udaljavam od sedme umetnosti. A o odsustvu heroja da ne pričamo...
Baš sam nedavno pogledao The Old Man & The Gun s Redfordom i Eastwoodov Cry Macho, ti ljudi i dalje vrhunski iznesu film u kome glume/koji režiraju. To donekle, priznajem, mora da ima veze s nostalgijom, ali ima i objektivnosti; jednostavno niti može, niti mora, svaki film da bude remek-delo, ali to ne znači da bi trebalo da bude splačina.
I uprkos tome, najveći procenat ljudi kao da gleda sve što se pojavi, samo da bi pljuvao po mrežama... A priča bude ispričana još u traileru. |
|
|
|
Mr. Bushido
stripovi.com suradnik
Croatia
12917 Posts
Member since 23/09/2005 |
Posted - 25/07/2023 : 11:06:05
|
quote:
Originally posted by Lord Vader89
najbolji je naravno prvi Bartonov 
Bolji je Mask of the Phantasm. |
Comics is any art you can read. -- Sean T. Collins |
|
|
|
Lord Vader89
stripovi.com suradnik
France
9616 Posts
Member since 05/07/2007 |
Posted - 25/07/2023 : 11:10:07
|
quote:
Originally posted by Mr. Bushido
quote:
Originally posted by Lord Vader89
najbolji je naravno prvi Bartonov
Bolji je Mask of the Phantasm.
moze, naravno
al aj kao "da se zadrzimo na igranim filmovima" (potpuno proizvoljno ogranicenje, for the sake of conversation) |
Potpis u dva reda, prema pravilniku:
Vader je, kao i uvek, u pravu. ; john connor ; 2022 A.D. |
|
|
|
Lord Vader89
stripovi.com suradnik
France
9616 Posts
Member since 05/07/2007 |
Posted - 25/07/2023 : 11:17:52
|
quote:
Originally posted by Gil-galad
Marketinški je sve podeljeno na niše, neke mikropristupe, a o wokeu i sl. stvarima smo pričali milion puta. Globalno se servira, a i traži, goli prosek, često i dela znatno ispod proseka. Da ne zahtevaju od gledaoca/slušaoca/čitaoca da mnogo misli i iz takvog miljea jedino neki indie režiseri povremeno ponude film baš vredan pažnje, da se ne udaljavam od sedme umetnosti. A o odsustvu heroja da ne pričamo...
ma jebeni neoliberalizam koji ko kancercina jede sve pred sobom*, pa jos u sprezi s masovnim medijima, tj. brzom tehnologijom....
*ne idu brza sigurna zarada i RISK ANALYSIS ruku pod ruku s kreativnoscu i daring young mavericks za kojima ovde zapomazemo, stavise, kontradiktorni su, makar iz perspektive danasnje generacije neoliberalnih korporativnih debila
quote:
Baš sam nedavno pogledao The Old Man & The Gun s Redfordom i Eastwoodov Cry Macho, ti ljudi i dalje vrhunski iznesu film u kome glume/koji režiraju. To donekle, priznajem, mora da ima veze s nostalgijom, ali ima i objektivnosti; jednostavno niti može, niti mora, svaki film da bude remek-delo, ali to ne znači da bi trebalo da bude splačina.
upravo to, zato mi je Openhajmer kakav god da je bio osvezenje - jer je dobar film
nikakvo remek-delo, nothing to die for, nego ti jednostavno plain und simple lepo sto si ga pogledao, nije ti zao vremena, itd.
quote:
I uprkos tome, najveći procenat ljudi kao da gleda sve što se pojavi, samo da bi pljuvao po mrežama...
ja sam ubedjen da mene ovako Bushido dozivljava
quote:
A priča bude ispričana još u traileru.
evo jedan vrhunski film cija je bukv. cela prica data u trejleru (samo jedan jedini plot point fali):
https://www.youtube.com/watch?v=5UnjrG_N8hU
|
Potpis u dva reda, prema pravilniku:
Vader je, kao i uvek, u pravu. ; john connor ; 2022 A.D. |
|
|
|
Shaner
Advanced Member
Croatia
7261 Posts
Member since 24/09/2012 |
Posted - 25/07/2023 : 11:33:48
|
Nedavno sam pogledao Burtonove Batmane i meni je to simpatično i donekle zabavno i to većim dijelom zbog nostalgije, ali ne pada mi na pamet gledati ih opet. S druge strane Nolanovu trilogiju bih mogao ponoviti valjda svaki mjesec i to u šutu.
Ali, kao što reče manhunter, to je već moj problem.
Mada ne tako ozbiljan kao njegov. 
Što se tiče mladih redatelja (recimo od 1980. na ovamo), možda nema nijednog imena koje slovi za nekakvog wunderkinda, ali pitanje je kako će se na neke redatelje i filmove gledati za 20, 30 ili 40 godina.
A dobrih i zanimljivih redatelja ima, evo ih nekoliko ovako na brzinu:
Braća Safdie, Greta Gerwig, Robert Eggers, David Lowery, Kogonada, Ari Aster, Ali Abbasi, Julia Ducournau, Mia Hansen-Løve, Mati Diop, Severin Fiala.
|
http://onlineimpressions.blogspot.com/ |
|
|
|
vice
stripovi.com suradnik
7307 Posts
Member since 29/06/2005 |
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
7954 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 25/07/2023 : 12:58:43
|
Evo vam jednog svežeg filma:
Animal Crackers (1930)
U ovom filmu ima bar 20 scena za prepričavanje. I dve muzičke numere (odmah na početku). Tačno je da nije na nivou par najboljih remek-dela Braće Marks (ovo im je drugi film). I tačno je da se radi o usnimljenoj pozorišnoj predstavi. Ali meni je i ovo dovoljno odlično.
Za potpunije uživanje treba se naoružati poznavanjem engleskog, jer se dobar deo humora bazira na igri reči. Ali čak i bez potpunog uvida u takve detalje ima dovoljno ludila, apsurdnosti i anarhije, kombinovanog sa ozbiljnošću nekih likova/glumaca, pa je takva kombinacija neodoljiva.
Za neke su Marx Brothers neprevaziđeni, za neke prevaziđeni, a jedan tip je na IMDB-u napisao da se ovakav film može dopasti samo kompletnim idiotima.
9/10
PS. Remasterizacija je čudo, fotografija je perfektna.
PSS. Hooray for Captain Spaulding The African Explorer
|
|
|
|
Ernie Pike
Senior Member
Croatia
2848 Posts
Member since 06/03/2012 |
Posted - 25/07/2023 : 14:27:07
|
quote:
Originally posted by Shaner
Nedavno sam pogledao Burtonove Batmane i meni je to simpatično i donekle zabavno i to većim dijelom zbog nostalgije, ali ne pada mi na pamet gledati ih opet. S druge strane Nolanovu trilogiju bih mogao ponoviti valjda svaki mjesec i to u šutu.
Ali, kao što reče manhunter, to je već moj problem.
Mada ne tako ozbiljan kao njegov.
Što se tiče mladih redatelja (recimo od 1980. na ovamo), možda nema nijednog imena koje slovi za nekakvog wunderkinda, ali pitanje je kako će se na neke redatelje i filmove gledati za 20, 30 ili 40 godina.
A dobrih i zanimljivih redatelja ima, evo ih nekoliko ovako na brzinu:
Braća Safdie, Greta Gerwig, Robert Eggers, David Lowery, Kogonada, Ari Aster, Ali Abbasi, Julia Ducournau, Mia Hansen-Løve, Mati Diop, Severin Fiala.
Going je spomenuo Chazellea, a ja ću spomenuti (spreman da se sagnem i izbjegnem trule rajčice :-) ) Chloe Zhao i Ryana Cooglera.
Inače, volim i Burtonove i Nolanove Batmane. |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
7954 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 25/07/2023 : 15:02:49
|
quote:
Originally posted by Ernie Pike
quote:
Originally posted by Shaner
Nedavno sam pogledao Burtonove Batmane i meni je to simpatično i donekle zabavno i to većim dijelom zbog nostalgije, ali ne pada mi na pamet gledati ih opet. S druge strane Nolanovu trilogiju bih mogao ponoviti valjda svaki mjesec i to u šutu.
Ali, kao što reče manhunter, to je već moj problem.
Mada ne tako ozbiljan kao njegov.
Što se tiče mladih redatelja (recimo od 1980. na ovamo), možda nema nijednog imena koje slovi za nekakvog wunderkinda, ali pitanje je kako će se na neke redatelje i filmove gledati za 20, 30 ili 40 godina.
A dobrih i zanimljivih redatelja ima, evo ih nekoliko ovako na brzinu:
Braća Safdie, Greta Gerwig, Robert Eggers, David Lowery, Kogonada, Ari Aster, Ali Abbasi, Julia Ducournau, Mia Hansen-Løve, Mati Diop, Severin Fiala.
Going je spomenuo Chazellea, a ja ću spomenuti (spreman da se sagnem i izbjegnem trule rajčice :-) ) Chloe Zhao i Ryana Cooglera.
Inače, volim i Burtonove i Nolanove Batmane.
Ovo je kao kad neko kaže, nema više vrhunskih umetnika klasike kao što su Wagner, Chopin, Debussy...
A onda neko se javi - ima Stjepan Hauser, Andrea Bocelli...
Ne bi te promašile rajčice, da nismo na netu, gde si bezbedan. |
|
|
|
don_draper
Advanced Member
4336 Posts
Member since 08/06/2018 |
Posted - 25/07/2023 : 16:05:42
|
Dovoljno je bilo samo nahvaliti Nolana i eto rasprave. Toliko je utjecajan.
Burtonovi Batmani su za svoje vrijeme dobro, ali nekako sada ih ne mogu toliko rado gledati. Keaton kao Batman mi je bio bolji u Flashu negoli u naponu snage.
|
I sell the fact that I can't be bought |
|
|
|
Tonto
Advanced Member
8290 Posts
Member since 11/02/2012 |
Posted - 25/07/2023 : 16:15:44
|
quote:
Originally posted by don_draper
Dovoljno je bilo samo nahvaliti Nolana i eto rasprave.
Ma to sam i ja malo kriv jer kao pravi hejter ne propustam priliku da se upecam. |
The less I have the more I am a happy man |
|
|
|
Lord Vader89
stripovi.com suradnik
France
9616 Posts
Member since 05/07/2007 |
Posted - 25/07/2023 : 16:31:38
|
Evo malo jedna adrenalinska injekcija za hrabre drugare, da razbijemo malo monotoniju bezličnih dijagnoza (ne)sviđitisa i šablonskih osvrta po zanatskim checklistama.
quote:
Originally posted by Tonto
Sviđa mi se kako je moja draga detektirala nedavno njegov problem. Citiram: Nolan bi htio da su mu likovi i filmovi pametniji od njega samoga, to ne ide.
Što se tiče Nolana i nekog mog doživljaja fenomena njegovog lika&dela, ovaj gore citat Mme Tonto je bukvalno nešto najbolje što sam video u skorije vreme na datu temu. Sad, ne znam da li mislimo na istu stvar ili ne; podeliću ukratko my two cents pa ćemo da se razjašnjavamo bude li potrebe.
Jedan razlog (ali koji se nakalemio tek zadnjih nekoliko godina na već postojecu podlogu) za moju čestu rezigniranost dotičnim, te za povremene oštrije reakcije itd - je što mi lik ostavlja dojam nekoga ko je izratito pametan, načitan, širokih interesovanja, odmeren, artikulisan, prizeman, kulturan, poznaje struku i materiju i tako to. I onda kad vidiš takvog lika da se onoliko gubi i zapliće u često trivijalnim i nebitnim sporednim stvarima koje onda guše celu tu veličinu koja se nazire, dibidus mi je disonantno. Otkud neretko pretenciozan proizvod od lika koji dosledno uopšte ne deluje tako kad ga posmatraš behind the scenes?
Možemo da ga zajebavamo da se trti da bude novi Kjubrik, itd, (evo čak i u "Openhajmeru" je (meni) neočekivano izbacio a Kubrick-bomb na kraju) ali kad svedem račune ne deluje mi da lik tek površno, odnosno puko narcisoidno kopira i omažira dotičnog, ili nedajbože pokušava da bude veći od njega. Samo ga, jebiga, interesuju slične fundamentalne apstraktne teme (kojih kad se sve sabere odnosno oduzme, jebiga, i nema nešto mnogo). Do skora sam se bio fiksirao na VREME kao Nolanovu tematsku opsesiju, i time nisam mogao da ga povežem s Kjubrikom, te sam zato padao u vatru kako seljak samo hoće da bude kalif umesto kalifa. Ali mi je tek s "Openhajmerom" kliknuo još jedan neizostavni činilac koji ga suštinski povezuje s Kjubrikom, te neizbežno kod nekoga ko je upucen u materiju mora dovesti do uticaja/omažiranja/kopiranja* - život/dinamika INFORMACIJE unutar prirodno-društvenih sistema.
*jebiga, Kjubrik je na sve temice i žanrove kojih se dotakao dao po jedan konačni i nedodirljivi film, stoga je teško, ako ne i nemoguće, omažirati ga pri bavljenju istim temama a da ne deluje kao kopiranje....
Da ne idem previše u detalje jer se čitave biblioteke mogu ispisati - i mnoge su ispisane od strane ljudiju mnogo više doraslih od mene i Nolana - na datu temu, ali ukratko. (za više informacija možete konsultovati recenziju "Asteriksa i Cezarovog papirusa") Materijalistički nazori - čiji je Nolan, kao i Kjubrik, nedvosmisleni pristalica - nameću perspektivu koja bukvalno bilo koji sistem u prirodi, na bilo kojoj razmeri, vidi kao strukturu čije čitavo postojanje i funkcionisanje počiva na razmeni informacija:
- Neživi svet protiče spontano razmenjujući informacije poput kvantnih svojstava, naelektrisanja, gravitacionog privlačenja, toplotnih interakcija, čega god.
- Korak dalje, živi svet - baziran naravno na takvoj neživoj materiji čijim zakonitostima je isto ograničen - je sposoban da spontano čuva prethodnu informaciju (u obliku DNK) i koristi je za momentalno funkcionisanje (bez neke svrhe, namere, itd.).
- Živi SVESNI svet je sposoban da tu sačuvanu informaciju koristi da bi rudimentarno "modelirao" svet oko sebe i ponašao se u skladu s nekim određenim CILJEVIMA koji tek treba da se ostvare unutar okoline (ostatka sveta) koja je u stalnom pokretu.
- I konačno, živi LJUDSKI svet je karakterisan i omeđen svime prethodnim plus plus plus ima sposobnost apstrahovanja svega toga u imaginarne kategorije (ideje, priče, koncepti koji ne postoje u fizičkom svetu), koje se onda vremenom ispoljavaju na najrazličitijim nivoima kompleksnosti u obliku kulture, normi, zakona, nauke, umetnosti, spiritualnosti, Zagora, you name it.
Dakle sve sve sve je tu bazirano isključivo na dinamici informacije unutar materijalnog sveta.
To je kudikamo jasno, makar konceptualno, al sad treba videti kakve to veze ima s više puta pomenutim konceptom vremena. (da smo se oslonili samo na "Tenet" da bismo skontali, ne bismo daleko dogurali) Vreme, kao jedna od "fundamentalnih" dimenzija materijalnog (svakako makroskopskog) sveta, je jedina dimenzija čuvenog 4-dimenzionalnog prostor-vremena koji ima jedinstveni spontani smer proticanja. Tri prostorne dimenzije imaju svaka svoj pravac, al se duž istih možemo kretati slobodno i proizvoljno kojim god smerom. Unutar vremena - cvrc. U ključu predstavljenom u pasusu iznad, bitnom za nas ljudska bića - postoji razlika u tome što se sećamo prošlosti, a ne budućnosti; memorija, bila ona unutar kristala, DNK ili mozga hobotnice - isto kao i vreme funkcioniše isključivo jednosmerno. Ključ date pojave, za koju još uvek nema zvaničnog objašnjenja, je (makar za sada, lome se koplja) u tome što svet fundamentalno operiše na tzv. mikro-planu. Fundamentalno gledano, svet se ne opisuje malim (npr. jedno društvo, petoro ljudi, dve fire, okean i planina i šuma, itd.) nego bezmalo beskrajnim brojem objekata (makro- i mikro-čestica) sa još više beskrajnim brojem mogućih stanja u kome se ti objekti mogu nalaziti (npr. energetski nivoi, pozicije, stanje kretanja). Nasuprot tome, mi, ljudska bića, egzistiramo unutar (i percipiramo ga kao takav) tzv. makro-sveta, čije stanje možemo da opišemo neuporedivo manjim brojem parametara, odnosno mnogo manjom količinom INFORMACIJA. (npr. umesto pozicije i energije svake čestice gasa ponaosob (bezbroj informacija), dajemo zbirnu temperaturu i pritisak (dve informacije); umesto Tonta i Shanera i vicea i Bushidoa i Al Eksa (bezbroj informacija) dajemo samo "forumaš sajta stripovi.com" (jedna informacija))
Problem takozvane entropije (tebe gledamo, "Tenet") koja kao što svi uporno tupe, ima neumoljivu tendenciju da raste, je vrlo jednostavan - u svetu pomenutih bezbroj čestica koje se spontano kreću i sudaraju svaka ko muva bez glave, broj mogućih stanja koje sistem ima (zamislite da hoćete da opišete celu planetu prateći svaku pojedinačnu elementarnu česticu koja je sačinjava) sponatno samo raste i raste i raste; to je taj takozvani HAOS koji predstavlja rast entropije. Broj mogućih konfiguracija pozicija i brzina tih čestica vremenom biva samo sve veći i veći. To znači da nam, ako pratimo spontani smer evolucije sistema, treba sve više i više i više informacija da bismo mogli da precizno opišemo isti taj sistem - odnosno da bismo mogli sav taj "haos" da držimo pod kontrolom. I u principu najpostojanije/doslednije i najzanimljivije hipoteze dovode u direktnu korelaciju dva opšta fundamentalna fenomena koji evoluiraju isključivo u jednom od dva moguća smera - stalni porast entropije u prirodi i proticanje vremena. Odnosno - fakat da vreme protiče samo u jednom smeru je direktno povezan s time da kompleksnost (bilo neljudskog bilo ljudskog) sveta beznadežno raste, odnosno da dostupnost informacija i znanja koje o istom imamo beznadežno opadaju.
Samim tim, deep down - kao svesnim agentima unutar takvog sveta, fundamentalno su nam vezane ruke kolko god se upirali. Najebali smo kako god okrenemo; unutar takvog sveta smo krivi samim tim što smo živi, rođeni grešni. Which is why "the theory can only get us that far", jer kad izađemo iz domena teorije gde možemo da se zadovoljimo čak i nesavršenim rešenjima, u praksi se gordijev čvor mora raseći, često na nečiju štetu. Stoga zato, kolko god mi išao na onu stvar takav twist i takva izvedba - Nolan u "Interstellaru" nudi (ne originalno, jebiga, to nudi recimo i Isus iz Nazareta, i mnogi drugi mislioci) LJUBAV kao [Peti] element koji može da učini nezamislivo, i pošalje informaciju natrag kroz vreme, ispravi greške, spreči openhajmerovsku lančanu reakciju, iskoristi taj potencijal koju ljudska svest nudi, i razreši pregršt moralnih dilema kojima nas surovi svet izlaže goneći jebenu entropiju ka stalnom porastu.
I to je dakle sastojak koji mi je falilo (pored davno odoljenog motiva vremena) kao bitan gradivni element u sagledavanju Nolana i celovitosti dela mu, da mi neuhvatljiva prividna tematska doslednost napokon "klikne". U "Openhajmeru" se nedvosmisleno stavlja akcenat na protok informacije u prirodi i društvu, koji je uprkos svim ljudskim snovima o apsolutnom (teoretskom) znanju, sagledavanju, itd - zapravo nekontrolisan (u velikoj meri jer se ljudsko biće ne vodi samo raciom, nego se prepupšta impulsima, niskim strastima, strahovima, kompleksima itd, svega toga ima ovde kod "Opija"). Jednom kad se odvrne slavina, to je to, nema više vraćanja mačke u džak. Pogledajmo npr. - u nekim mirnodopskim uslovima, nezanimljivim za velike bioskopske mase, istovremeno otkriće npr. Higsovog bozona; svi su čuli za Higsa po kome je čestica na koncu krštena, ali je njeno postojanje istovremeno predvidelo i to istovremeno objavilo još petoro ljudi na planeti, demonstrirajući ono čuveno "[da Higs nije otkrio i objavio, neko drugi svakako bi]". U nekim malo gadnijim uslovima poput WW2, kod "Opija za mase", isti fenomen, unutar istog ljudskog i materijalnog sveta, otkriće/konstrukcija atomske bombe samo što nije, jer su sve neophodne predispozicije dostupne - ima malo gadnije implikacije. Dilema koja je nametnuta ljudskom rodu je: ako znanje postoji (ako je informacija "oslobođena", ili je njeno oslobađanje neizbežno), šta da radimo sad s njim? ("Tenet" npr. kanališe želje o skrivanju opasnih znanja u prošlosti, odnosno "ODUČAVANJE" nečega što može biti pogubno po nas, vraćanje užasa u Pandorinu kutiju.)
Time je "Openhajmer" samo feature-length reciklaža one scene iz "Dark Knighta", s dva broda čijim putnicima su dati granični uslovi, data im je moć, ali im je oduzeta sposobnost KOMUNIKACIJE. Što naravno ne čini "Openhajmera" lošim (ako ništa drugo, uvek ima ono da postoji just a handful of stories koje se tijekom istorije samo ponavljaju u raznim oblicima). Štavise, čini ga zanimljivijim jer daje priliku da se razrade razne (ali ne i sve) sive zone i nerazrešive dileme koje se tiču odgovornosti, krivice, društvene dinamike & co. (vidi npr. njegov poriv da deli informaciju sa saveznicima; dilemu kako da se Japancima "najefektivnije" "POŠALJE PORUKA" o sposobnosti oružja i svoj uzaludnosti njihove dalje borbe, itd itd itd) u sistemu gde je neka vrsta emergentne kolektivne svesti neophodna zarad opstanka tog sistema, ali ista ta svest ne postoji. U trajektima u "Dark Knight" bi to bila svest da drugi brod nema razlog da pritisne dugme za uništenje prvog, niti će da pomisli da će prvi brod da posegne za time. U sukobu između velikih sila to bi bila svest o tome da se neke mačke ne trebaju puštati iz džaka dokle god nismo za to zreli. U odsustvu takve emergentne kolektivne svesti, jedino čime možemo da se zadovoljimo je rasparčano trčanje za informacijama/znanjem, i manipulisanjem njenih tokova unutar društva zarad koznakakvih ciljeva....
I razumljiv je stoga i taj - sada već malo i naporan u svojoj repetitivnosti - poriv za nelinearnošću naracije, koji je dosledan s još jednom forom koju je pokupio od Kjubrika - da želi da publika oseća film, a ne da ga racionalno promišlja/analizira dok ga gleda. Jer jebiga, upravo tako kako nam on predstavlja svoje priče, haotično, linearno, mora drugo i treće čitanje, jednom unatraške možda, itd - tako mi isto skupljamo informacije o svetu oko nas, i u skladu sa sakupljenim i sastavljenim delićima donosimo odluke i delamo, često poput tih mahnitih elementarnih čestica unutar lančane reakcije koja je oslobođena "cepanjem atoma". Nije poenta to što je (američki) Prometej "dao vatru čoveku", nego što mu je dao ZNANJE. Znanje, za koje čovek dokle god je omeđen impulsima koji ga ne čine ništa drugačijim od obične nežive materije koja se pod prisilom sile gravitacije kotrlja niz nizbrdicu - kao takav nikad neće biti spreman. A u celoj prici se "Prometej" (ko god isti bio poimence) najmanje pita, jer znanje svakako dolazi, a vi ljudi snađite....
I u principu se Nolan u izvedbi svega ovoga često zapetljava u svojoj nesposobnosti da do koske ogoli sve te fundamentalno proste pojave i probleme i predstavi im suštinu umesto što samo trpa trpa trpa dodatne slojeve spama i guši i sebe u nas u njima, pucajući sebi u nogu u očima ljudi koji vide njegov potencijal. No kad podvučem crtu, i uprkos jebenom "Tenetu" i "Inceptionu" i tako tim pomijama, ne mogu da ne cenim nekoga ko je toliko istrajan u prčkanju po suštinskim temama o kojima jednostavno nema dovoljno svesti na širokom planu (a preko potrebna nam je), razrađujući ih ipak kroz kudikamo konkretne prizme ljudskog (po)st(oj)anja, a ne nekih apstraktnih problema s trolejbusima (trajektima) ili već. (vidi npr. "Memento" koji se upravo bavi tim aspektom ljudskog stanja da se ljudsko biće kontinuirano gradi konstantnom akumulacijom informacije unutar sveta koji se konstantno menja) I zato će da me mnogo nervira kad napravi neku splačinu poput "Teneta", ili makar delimično kad pruži neku nedopečenost poput "Openhajmera". Ne zbog nekih trivijalnih faktora poput toga da li su protagonisti vredni emotivne investicije, da li su ženski likovi empowered ili ne, i šta već može da se vidi po raznim konfekcijskim osvrtima....nego zato što sav taj potencijal kog je očigledno i sam svestan - ne uspeva da ostvari u punom sjaju. Pa sad, ne znam i dalje da li mislim isto što i Mme Tonto, al sam nadam se malo razjasnio moju poziciju:)) Tip koji želi da mu likovi budu pametniji od njega - nije on nikakav genije, ali jeste tip velike erudicije i evidentno duboki mislilac, ali konačnom izvedbom nikako da dobaci do tih dometa; theory will only get him that far.... Ostaje mi stoga, ako ne intrigantan, onda svakako vredan uloženog truda u mozganje jer ako ništa drugo, ima iskrenu i doslednu ideju koja je vredna pažnje, i koju prikazuje u mahom relevantnim pojavnim oblicima.
I bitno mi je to što mi na koncu deluje da ne misli da je pametniji od idola Kjubrika (dugo nisam mogao da se oduprem tom utisku), nego da ga jednostavno zanimaju iste teme, i da se istima bavi na neki svoj način for all its worth. Sve to njegovo je vrlo srodno blisko onoj jednoj THE temi kojom se Kjubrik bavio kroz ceo svoj opus (na razne načine, preko raznih pod-tema, žanrova, itd.) - KOMUNIKACIJOM među ljudima. Odnosno - you guessed it - protokom i životom informacije u prirodi, i samim tim ljudskog bića unutar vremena:) |
Potpis u dva reda, prema pravilniku:
Vader je, kao i uvek, u pravu. ; john connor ; 2022 A.D. |
|
|
|
Ernie Pike
Senior Member
Croatia
2848 Posts
Member since 06/03/2012 |
Posted - 25/07/2023 : 16:52:34
|
quote:
Originally posted by alexts
quote:
Originally posted by Ernie Pike
quote:
Originally posted by Shaner
Nedavno sam pogledao Burtonove Batmane i meni je to simpatično i donekle zabavno i to većim dijelom zbog nostalgije, ali ne pada mi na pamet gledati ih opet. S druge strane Nolanovu trilogiju bih mogao ponoviti valjda svaki mjesec i to u šutu.
Ali, kao što reče manhunter, to je već moj problem.
Mada ne tako ozbiljan kao njegov.
Što se tiče mladih redatelja (recimo od 1980. na ovamo), možda nema nijednog imena koje slovi za nekakvog wunderkinda, ali pitanje je kako će se na neke redatelje i filmove gledati za 20, 30 ili 40 godina.
A dobrih i zanimljivih redatelja ima, evo ih nekoliko ovako na brzinu:
Braća Safdie, Greta Gerwig, Robert Eggers, David Lowery, Kogonada, Ari Aster, Ali Abbasi, Julia Ducournau, Mia Hansen-Løve, Mati Diop, Severin Fiala.
Going je spomenuo Chazellea, a ja ću spomenuti (spreman da se sagnem i izbjegnem trule rajčice :-) ) Chloe Zhao i Ryana Cooglera.
Inače, volim i Burtonove i Nolanove Batmane.
Ovo je kao kad neko kaže, nema više vrhunskih umetnika klasike kao što su Wagner, Chopin, Debussy...
A onda neko se javi - ima Stjepan Hauser, Andrea Bocelli...
Ne bi te promašile rajčice, da nismo na netu, gde si bezbedan.
Redatelji koje sam spomenuo su snimili prije 40-te barem jedan jako dobar film. Rijetki su redatelji koji su svoja najbolja djela snimili prije 40-te (padaju mi na pamet Capra, Kubrick, Lucas). Da li će biti nešto od njih, vidjet ćemo.
Glazbena usporedba ti je skroz kriva. Prava bi bila da je netko početkom 20. stoljeća rekao kako nema više dobre glazbe kao što su je Bachova ili Bethovenova. Gershwin, Šoštaković ili moj omiljeni kompozitor iz prošlog stoljeća Hačaturjan su drugačiji i dobri na svoj način, nisu ni Bach ni Bethoven.
Glazba u 21. stoljeću je opet potpuno drugačija, ali ima dobrih kompozitora. Ako te zanima, prijatelj je na pisao knjigu o modernoj glazbi (Aleksandar Mihaly: Napetice iskosa). Njegova preporuka je George Frederic Haas. |
|
|
|
vice
stripovi.com suradnik
7307 Posts
Member since 29/06/2005 |
Posted - 25/07/2023 : 17:10:42
|
| Jbt koji je Vader uživljenik. Ko još piše ovako dugačke postove? Narušava mi estetiku skrolanja. |
And like that... he's gone. |
|
|
|
manhunter
Moderator
Switzerland
25292 Posts
Member since 17/09/2004 |
|
|
Tonto
Advanced Member
8290 Posts
Member since 11/02/2012 |
|
|
don_draper
Advanced Member
4336 Posts
Member since 08/06/2018 |
Posted - 25/07/2023 : 23:05:32
|
Odgledao i tu famoznu Barbie
Dosta razočaran. Film je postavio dosta pitanja i hipoteza na početku, ali su odgovori bili mahom reduktivni ili lijeni.
Film slabo funkcionira i kao neka komedija, a opet nedovoljno ozbiljno i uvjerljivo za nešto pseudofilozofski kako se postavlja. Tobože parodija na svijet Barbie, ali je brend Mattel na svakom koraku prisutan. Sami kraj izrazito razduljen i dosadan, poanta je bizarno jednostavna i nazire se od početaka filma.
Je li film previše odrješit u svojim rješenjima? Meni se čini da jest.
Redateljica je htjela napraviti kičastu, modernu filozofsku avanturu. Umjesto toga imam dojam da sam gledao jako nedorečenu reklamu za brend. A usput vidio još jedan woke uradak. Mlak u većini toga, a nepotrebno direktan u krivo vrijeme. |
I sell the fact that I can't be bought |
|
|
|
Lord Vader89
stripovi.com suradnik
France
9616 Posts
Member since 05/07/2007 |
Posted - 25/07/2023 : 23:08:17
|
quote:
Originally posted by manhunter
Pucam u kolena onome ko pomisli da kvotuje Vadera i njegov esej.
pa makar jednom sad kad budemo prijebačili stranicu, inače propade 
quote:
Originally posted by Tonto
Vader je to izvrsno elaborirao.
pristrasan si jer bez tebe (i naravno Mme Tonto) ne bi bilo ove časti za forum |
Potpis u dva reda, prema pravilniku:
Vader je, kao i uvek, u pravu. ; john connor ; 2022 A.D. |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
7954 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 25/07/2023 : 23:53:14
|
quote:
Originally posted by Ernie Pike
quote:
Originally posted by alexts
quote:
Originally posted by Ernie Pike
quote:
Originally posted by Shaner
Nedavno sam pogledao Burtonove Batmane i meni je to simpatično i donekle zabavno i to većim dijelom zbog nostalgije, ali ne pada mi na pamet gledati ih opet. S druge strane Nolanovu trilogiju bih mogao ponoviti valjda svaki mjesec i to u šutu.
Ali, kao što reče manhunter, to je već moj problem.
Mada ne tako ozbiljan kao njegov.
Što se tiče mladih redatelja (recimo od 1980. na ovamo), možda nema nijednog imena koje slovi za nekakvog wunderkinda, ali pitanje je kako će se na neke redatelje i filmove gledati za 20, 30 ili 40 godina.
A dobrih i zanimljivih redatelja ima, evo ih nekoliko ovako na brzinu:
Braća Safdie, Greta Gerwig, Robert Eggers, David Lowery, Kogonada, Ari Aster, Ali Abbasi, Julia Ducournau, Mia Hansen-Løve, Mati Diop, Severin Fiala.
Going je spomenuo Chazellea, a ja ću spomenuti (spreman da se sagnem i izbjegnem trule rajčice :-) ) Chloe Zhao i Ryana Cooglera.
Inače, volim i Burtonove i Nolanove Batmane.
Ovo je kao kad neko kaže, nema više vrhunskih umetnika klasike kao što su Wagner, Chopin, Debussy...
A onda neko se javi - ima Stjepan Hauser, Andrea Bocelli...
Ne bi te promašile rajčice, da nismo na netu, gde si bezbedan.
Redatelji koje sam spomenuo su snimili prije 40-te barem jedan jako dobar film. Rijetki su redatelji koji su svoja najbolja djela snimili prije 40-te (padaju mi na pamet Capra, Kubrick, Lucas). Da li će biti nešto od njih, vidjet ćemo.
Glazbena usporedba ti je skroz kriva. Prava bi bila da je netko početkom 20. stoljeća rekao kako nema više dobre glazbe kao što su je Bachova ili Bethovenova. Gershwin, Šoštaković ili moj omiljeni kompozitor iz prošlog stoljeća Hačaturjan su drugačiji i dobri na svoj način, nisu ni Bach ni Bethoven.
Glazba u 21. stoljeću je opet potpuno drugačija, ali ima dobrih kompozitora. Ako te zanima, prijatelj je na pisao knjigu o modernoj glazbi (Aleksandar Mihaly: Napetice iskosa). Njegova preporuka je George Frederic Haas.
Ti i fenix ste omašili poentu. Koga uopšte briga koliko godina ima reditelj nekog filma i ko proverava kad je neko rođen, kad odgleda film?
Porede se novije generacije reditelja sa starijim. Kad se kaže reditelj "mlađe generacije", on može da bude i duplo stariji nego Orson Vels kad je snimio Kejna, ali je "nov", ako režira sada i od skoro. |
|
|
|
Gil-galad
stripovi.com suradnik
Serbia
3544 Posts
Member since 19/05/2008 |
|
|
Topic |
|
|
|
Filmovi & co
