| Author |
 Topic  |
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
 Posted - 16/04/2022 : 14:15:45
|
Da ne bih otvarao temu "šta čitam", postaviću sve na svoje mesto, pod temom o piscu ili možda o samom delu, u zavisnosti od slučaja... i ako smatram da je vredno pažnje.
A pošto sada ponovo čitam Great Expectations (Velika očekivanja), red je da počnem sa Dikensom. Nameravam da prođem kroz čitav njegov opus u toku sledećih nekoliko godina. Ako se nekome to čini kao mnogo vremena - pa, radim i čitam i neke druge stvari usput. Tema neće nigde pobeći, nadam se.
Prvo - i da bude savršeno jasno - Dikens je najuticajniji pisac svetske književnosti posle Šekspira. Ili možda da kažem "zapadne civilizacije", ali ova je danas u temeljima globalne civilizacije.
Nije najuticajniji zbog toga kako ili o čemu je pisao, već zato što su mnoge stvari postale deo ljudske kulture, i mnogi pisci su napravili čitave (poštovane) karijere na delićima onoga što je on uradio.
Smatram da imam sreću što nikad nisam bio primoran da ga učim u školi, jer, s obzirom na sistem obrazovanja kakav smo imali, možda bi se javio otpor (i možda bih ga zamrzeo i pre čitanja). Što je verovatno slučaj sa mnogima kojima je engleski maternji jezik. Na njihovu nesreću. Ovde ću da odbacim sve te sporedne okolnosti koje samo smetaju i zbunjuju i da pričam o čoveku lično i o njegovim delima.
Ali, za početak, pokušah da nađem šta smo učili o njemu u vreme vladavine socijalizma, i prva stvar koju sam uspeo da nađem je iz Prosvetine Male enciklopedije, iz 1978:
quote:
engleski romansijer, realist u poznavanju života malih ljudi koji su mu stalna tema, ali je taj život idealizovao. Veliku popularnost stekao širokim i vedrim humorom i izvanrednom sposobnošću opisivanja likova. Mana mu je patetičnost, ali za nju postoji opravdanje; duboko ga je dirala nepravda društvenog poretka; izneo je na videlo sve nepravičnosti i zatalasao javno mnenje pa je Parlament sproveo izvesne reforme.
Žao mi je što ne mogu da nađem deo o njemu iz Povijesti svjetske književnosti (izdanje Mladosti iz Zagreba), jer je ta serija knjiga stvarno bila impresivna (i tu sam dosta naučio o španskoj, kineskoj, i japanskoj književnosti*).
U gornjem opisu iz Prosvetine enciklopedije ima nekih stranputica, ali i nekih tačnih zapažanja. Dikens jeste poznat po humoru i, posebno, po likovima. Pripisuje mu se nekih 1500, i skoro svaki je upečatljiv, iako ne i "realističan" u smislu u kome Tolstoj ili Džordž Eliot prikazuje likove u približno isto vreme.
Ali, Dikens je poznat i po "klifhengerima", jer on je od njih napravio ono što su danas. Morao je da zadrži interesovanje publike usled serijalizovane prirode svojih priča - u grupama od jednog ili dva poglavlja nedeljno ili nekoliko mesečno.
Što se tiče "patetike", toga ima, nije da nema, ali u gornjem opisu se Dikens posmatra suviše statično, a ne kao proces. Hoću da kažem, pisao je svašta, i po tonu i po žanru, a ovde se u prvi plan ističe mana njegovih ranih dela. Oliver Tvist i Mala prodavnica retkosti imaju dosta sentimentalnosti ali kasniji (i najbolji) romani nemaju, neki čak uopšte. A posle ovog opisa u Enciklopediji se nabrajaju njegova glavna dela, i njegov poslednji završen roman - i jedan od najboljih - Our Mutual Friend, ne pominje se uopšte.
Znate kako zovu Dikensa? Čovek koji je izmislio Božić. Zato što to jeste uglavnom tačno. Nije ga bukvalno izmislio, ali radost i svetkovinu koje je on opisao u svojoj Božićnoj priči postali su stvarnost. Carl Barks je odatle uzeo lik Baje patka, prema Ebenezeru Scroogeu.
quote:
If you sift the world’s prose literature, Dickens will remain;
Ovo su reči grofa Lava Nikolajeviča Tolstoja, koji je držao Dikensov portret iznad svog radnog stola, i odnose se na oduševljenje romanom Dejvid Koperfild. Bez Dikensa nema Čestertona, Kafka nikad ne bi napiso Proces, Gejman bi ostao uskraćen za mnogo šta u Sandmanu (a bez Čestertona bi bio i osakaćen, i manje zanimljiv kasnijim čitaocima) - takvih primera je istorija književnosti prepuna.
Leonard Starr je bio najnačitaniji od svih scenarista novinskog stripa, i, kada su njega pitali koji mu je omiljeni pisac, rekao je "Dikens", i podsetio nas je kako ovaj po svom senzibilitetu sasvim liči na strip: humor, karikatura, neobuzdana mašta.
A da ne započinjem priču - zapravo, hoću, ali samo započeti!  - o tome kako ima neke od najboljih i najpoetičnijih (u prozi) početaka ikada.
quote:
It was the best of times, it was the worst of times, it was the age of wisdom, it was the age of foolishness, it was the epoch of belief, it was the epoch of incredulity, it was the season of Light, it was the season of Darkness, it was the spring of hope, it was the winter of despair, we had everything before us, we had nothing before us, we were all going direct to Heaven, we were all going direct the other way
Kao da je opisivao današnje vreme...
*jer je to, uz angloameričku, ono sa čime sam kasnije najviše imao dodira, za razliku od većine ovde, koji su uglavnom čitali, od stranih pisaca, Ruse, ili Francuze, ili možda Nemce.
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 16/04/2022 14:17:01
|
|
|
zeljko
Advanced Member
Bosnia and Herzegovina
17817 Posts
Member since 02/08/2002 |
|
|
Combatrock
Advanced Member
Serbia
4807 Posts
Member since 26/12/2009 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 16/04/2022 : 15:53:44
|
@zeljko
Kad smo već kod toga, Oliver Tvist je jedan od slabijih Dikensovih romana, ali pretpostavljam da tvoj slučaj nema veze s tim.
Za smaranje je potrebno dvoje. Knjige - ili bar dobre knjige - su "ogledalo čoveka".
A nešto može biti i do prevoda - znam da mene neki jesu smorili (iako ne za Dikensa) - a posle se ispostavilo da su dela sasvim zanimljiva. Čitao sam (i čitam) Velika očekivanja i na engleskom i na srpskom i imam neke Dikensove romane na engleskom, pa znam da je original uvek bolji. A to je zato što je Dikens vrhunski majstor jezika i stila - nije bilo boljeg, na engleskom - i prevodilac ne može sve to da obuhvati.
Naravno, u umetnosti nema apsoluta, i nema jemstva da će išta svakome da se svidi. Ja volim bogat jezik i interesantan stil, ali većina ljudi čita tekst samo kao informaciju i mogli bi da preskaču pasuse i poglavlja. "Hteli bi da se popnu na planinu bez truda penjanja", da citiramo pesnika. Nije ni čudo da ljudi danas uglavnom ne umeju da pišu i da izražavaju misli (pa čak i neki "pisci") - većina nije nikada u istoriji ni umela, ali nikad nisu mogli da čitaju koliko mogu danas. A Dikens nije neki posebno zahtevan pisac.
Elem... 14 romana (i jedan objavljen do pola), nešto kratkih priča, i par knjiga koje ne spadaju u lepu književnost - to je summa summarum njegove karijere.
Hronološki, romani idu ovako:
- The Pickwick Papers, više mu dođe kao sitkom, zbirka dogodovština
- Oliver Twist
- Nicholas Nickleby
- The Old Curiosity Shop
- Barnaby Rudge
- Martin Chuzzlewit
- Dombey and Son
- David Copperfield
- Bleak House
- Hard Times
- Little Dorrit
- A Tale of Two Cities
- Great Expectations
- Our Mutual Friend
i
- The Mystery od Edwin Drood, nezavršen
Neki kažu da od Davida Copperfielda počinje zaista dobar period, a neki kažu to za Dombey and Son, ali taj nisam čitao (kao i nekoliko drugih).
Koperfild i Velika očekivanja su bildungsromani, koji prate životni put jedne osobe, i pisani su iz prvog lica. Ima dosta autobiografskog u oba, iako u Koperfildu više faktografskog.
A Bleak House, Little Dorrit, i Our Mutual Friend su "panoramski" romani, koji prikazuju čitavo društvo, sa mnoštvom likova, i ponekad, iz različitih perspektiva.
Meni su Velika očekivanja i Sumorna kuća najbolje od svega što je napisao, mada je Naš zajednički prijatelj vrlo blizu. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 16/04/2022 16:08:04 |
 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 16/04/2022 : 17:31:19
|
Dakle, Velika očekivanja, originalno objavljen 1860-61. u Dikensovom ličnom časopisu, All the Year Round, u nedeljnim odlomcima.
Ovo je verovatno najromantičniji od svih Dikensovih romana, ali koristi razne žanrove u slikanju celine - jedno poglavlje može biti u stilu gotskog romana (a gotike ovde ima dosta, verujte mi), drugo kriminalističkog, treće onog o visokom društvu, itd.
Ne bih preterao kada bih rekao da je su ovde klifhengeri kao pripovedački postupak dostigli nivo na kome su danas, i ovaj roman ima jedan od najvećih i najboljih preokreta u istoriji pripovedanja. Naravno, ne možemo očekivati da će iznenaditi mnogo ljudi danas, osim ako nisu živeli na pustom ostrvu*, jer se toliko toga kasnije napisanog (ili snimljenog) zasniva na ovome da ćete ga znati čak i ako ga nikad niste pročitali u samom romanu.
Ali, da ne žurim, jer sam tek na dve trećine.
Likovi su genijalno opisani, i nalaze se i svuda van romana, u hiljadu različitih inkarnacija. Miss Havisham... Miss Havisham, zaustavljena u vremenu u trenutku svog najvećeg razočarenja, je postala Norma Desmond iz Bulevara sumraka, jednog od najvećih filmova ikada.
Poglavlje o porodici Pocket me podsetilo na Harija Potera i na drugu porodicu, Vizlijeve, i koliko Rowlingova duguje Dickensu. (Slični su likovi i to ne samo po zvučnosti i upečatljivosti imena, koja otkrivaju odlike karaktera; svi su puni tikova i ekscentričnosti.) Ali književni stil i jezik Rowlingove je pet klasa ispod Dikensovog.
Wemmick i njegova kuća... nećemo spojlere ovde, ali ko pročita to poglavlje, možda će uhvatiti senku inspiracije za neke priče iz Sandmana.
Često se pominje Dikensov humor kao njegova jaka strana, i on je ovde u punoj snazi, ali ono što se ređe pominje je da je Dikens (tj. njegov rad) spoj suprotnosti - komično i tragično u jednom. Neophodnost ili možda neminovnost kontradikcije i apsurda, jer i život je takav.
E sad, ko voli viktorijansko doba i ko poznaje ili ga zanima London iz tog vremena, verovatno će naći ovde pravi rudnik živopisnih slika iz tadašnjeg života, preciznih opisa, i činjenica. Ali to je samo bonus. Kostur priče i njene teme i preokupacije su večne, onoliko koliko smo mi ljudi, kao smrtna rasa, večni.
Razmišljam o ideji da uskoro pogledam sve (ili bar većinu) filmskih i televizijskih adaptacija ove priče, a znam ih bar 6.
*istorijski artefakt, ne postoji više
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 16/04/2022 22:41:20 |
|
|
|
delboj
stripovi.com suradnik
Bosnia and Herzegovina
17006 Posts
Member since 01/03/2004 |
Posted - 16/04/2022 : 17:59:07
|
Da li se nekoj epizodi Martija Misterije govori o Misteriji Edvina Druda?
Nisam čitao nijedan od ovih romana, mislim da sam čitao samo neki odlomak iz Olivera Tvista i možda neke kraće priče. Sumornu kuću sam nedavno uzeo, ali sačekaće to dok dođe na red za čitanje. Ovo ostalo mislim da neću skoro čitati, ali vidio sam da ima dosta toga u biblioteci, pa možda jedan dan uzmem. |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 16/04/2022 : 18:54:44
|
Ne znam za Martija - poslednji put sam ga čitao 80-ih, i mislim da tada nisam znao ko ili šta je Edwin Drood.
Sumorna kuća je jedna od omiljenih knjiga Stivena Kinga, Majka Minjole, Done Tart, i mnogih drugih (hej, i ja sam ovde!), ali je nikad ne bih preporučio kao uvod u Dikensa. Mada to ništa ne mora da znači; svako zna najbolje šta ga privlači.
Na nekom sajtu sam jednom našao sledeću podelu. Ako hoćete da čitate najromantičniji Dikensov roman, uzmite Velika očekivanja; ako ste ljubitelj krimi-žanra, uzmite Sumornu kuću; ako možete samo jedan od svih njegovih romana, čitajte Naš zajednički prijatelj. Ovo poslednje je i izbor u knjizi 501 Must-Read Books, uz Božićne knjige (The Christmas Books). Dikens je jedan od retkih pisaca (zapravo, trenutno ne mogu da se setim drugog) koji ima dva predstavnika u toj knjizi.
BBC je pre nekoliko godina sproveo anketu među stranim, ne-britanskim kritičarima o najboljim britanskim romanima (ali bez Iraca!  ), da ne bude da svako svog konja hvali. Evo je ovde. E sad, ko iole prati novu "kritiku" i književne studije, zna da su ove u službi politike identiteta i da manjine, ili žene, imaju prednost. Koliko treba da heteroseksualan beli muškarac bude jak pa da mu tri romana upadnu u prvih 10, plus još jedan ispod? I da nije on tu, sve bi bile žene, osim Tekerija. (Iako nemam ništa protiv britanskih spisateljica; mislim da je njihova tradicija zaista najjača ako ne na svetu, ono bar u Evropi, i ove godine planiram da pročitam Orkanske visove.)
A od Dikensa ove godine još imam u planu Dejvida Koperfilda (na leto) i, pred katolički Božić... znate već šta. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 16/04/2022 21:31:02 |
|
|
|
delboj
stripovi.com suradnik
Bosnia and Herzegovina
17006 Posts
Member since 01/03/2004 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 16/04/2022 : 19:04:17
|
Srećno čitanje u svakom slučaju!  Ova tema će uvek biti ovde, dok forum ne propadne. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 17/04/2022 : 22:52:59
|
Evo nekih primera lepih izdanja Dikensovih dela, na engleskom jeziku. Mogli bismo pričati i na posebnoj temi o ovakvim stvarima - zanimljivim izdanjima i bibliotekama - ali krenimo skromno.
Gore sam pokazao The Dickens Collection, i to je ultimativna kolekcija za kolekcionara. Možete videti u priloženom videu kako knjige izgledaju iznutra.
Ali u istom videu su pomenute i neka druga izdanja Dikensovih dela.
Everyman's Library, ali specifično dizajn njihovih izdanja iz 1960-ih, na primer:
Omot je jako lep, i može biti u nekoliko boja, u zavisnosti od cene, tj. dužine. Ono što karakteriše ovo izdanje - koje je danas jako teško naći - u odnosu na sva kasnija je ilustracija na omotu. Everyman's ima sve od Dikensa, više-manje, ali ne znam šta je sve objavljeno u ovoj pokazanoj verziji.
Penguin Clothbound Classics. Ovo je jedan od najlepših dizajna za knjige koji sam ikad video, sa drugačijim ponavljajućim motivima za svaku knjigu - a ima ih od prevoda Hiljadu i jedne noći na engleski do Moby Dicka.
  
Tvrdokoričene, naravno.
Kada bismo mi imali nešto slično ovde, ne bih žalio da sakupljam ove knjige u domaćem prevodu.
A kad smo kod prevoda, onaj za Velika očekivanja je od Živojina Simića i prilično je star. Našao sam neko izdanje iz 1959. koje ga sadrži, a nisam siguran da nema i starijeg. No, starost sama po sebi ne smeta, jer Dikensov jezik nije moderni engleski, pa je to neka vrsta ekvivalenta. Moja najveća zamerka je da sleng i razlika u društvenom statusu nisu dovoljno razdvojeni kao u originalu. Naravno, imena se nikad ne mogu zadovoljavajuće prevesti na srpski, a ona često sadrže aluzije na karakter. Osim toga, ritam i tok jezika, i ono što zovu "turn of the phrase" često nije na nivou originala, iako bi to bilo preterano očekivati*. Na primer:
quote:
Kad je skinula pogled sa Estele, zagledala se u mene ispitivačkim pogledom koji kao da je prodirao u moje srce i ispitivao njegove rane.
quote:
From Estella she looked at me, with a searching glance that seemed to pry into my heart and probe its wounds.
Vidite da je prevod duži, i videti ponavljanje reči "pogled", čega u originalu nema. Dikens koristi ponavljanje, i to često, ali ne na taj nesvesni, nespretni način. Takođe koristi i gradaciju (kad samo nadovezuje slično konstruisane misli jednu na drugu), a koristi i kontrast.
Ali ovo je već previše pedantno od mene, a i takvih primera nema previše. Sve u svemu, prevod je sasvim dobar, i vredi truda da se preko njega uroni u jedan u najboljih romana ikad napisanih.
*ima nečeg u ovoj igri rečima
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 23/04/2022 : 12:20:12
|
Ova tema je nastala kao sredstvo da kažem nešto o romanu koji trenutno čitam - i blizu sam kraja te aktivnosti - a to je Great Expectations. Na kraju je ispalo da nisam baš mnogo rekao o njemu, i to ću donekle sada ispraviti. Ali, ja i ne želim da kažem previše, jer je u njemu radnja jako bitna stavka, a ona ima mnogo preokreta i iznenađenja, ne samo jedno. Smatram da je prvi utisak jako bitan i zato neću pričati o radnji.
Likove sam već pominjao, a teme? Ili 'poentu'? Žalim (ali ne zaista), nema jedne sveobuhvatne 'poente', pa je besmisleno govoriti o tome - iako vidim po internetu da je to moderno i poželjno. Sabijaju romane u kratke opise i misle da je to jedno te isto. A tema ima raznih. Od odrastanja i tome kako se snovi mladosti raspršavaju u mudrosti starosti (ili odrastanja), ili kako novac utiče na ljude da zaborave svoje najbolje prijatelje, ili o opsesivnoj ljubavi prema nekome ko je hladan prema vama (ili baš zato što je hladan prema vama), ili bih mogao da nabrojim još 10 stvari. Ili možete čitati roman kao uzbudljiv triler, jer, kao što rekoh ranije, Dikens je smislio moderne klifhengere, kakve ih vidimo u nekim romanima ili na televiziji.
A što se tiče tona, on, iako varira, uvek je u granicama optimističkog pesimizma - protumačite to kako hoćete. Drugim rečima, ima komičnih scena i zapažanja koliko vam duša ište, ali imate i tragičnih i mračnih scena. Ima scena koje su bile plodna inspiracija za neke od najmračnijih pisaca u istoriji čovečanstva, ali kod Dikensa su više nadrealne nego što su strašne. Na primer, kada glavni lik (Pip) leži u sobi u gostionici, ophrvan tugom i umorom, seti se da je pročitao u novinama kako je neki stranac došao u sličnu sobu, oduzeo sebi život i sledeće jutro su ga našli u lokvi krvi. Onda ga je uhvatio strah da leži u toj istoj sobi i poče da traži krvave fleke. Tačno je i da takva razmišljanja ili priviđenja ili noćne more (koje se pojavljuje na nekoliko mesta) nikad ne odlaze u carstvo horora, po današnjim merilima.
Svejedno, i Konrad i Kafka mnogo duguju Dikensu i to priznaju. Ali duguju mu mnogo i Česterton i Šo, koji su "optimistički" pisci, uvek na strani naroda, tako da je Dikens više od zbira svojih uticaja.
A o kraju ćemo kada završim, jer tu ima nešto bitno da se kaže.
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 23/04/2022 12:20:39 |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 30/04/2022 : 00:51:36
|
Završih Velika očekivanja.
Reč-dve o završetku. Ovo što smo dobili nije originalni kraj romana. Great Expectations je nešto mračniji Dikens nego što su ljudi navikli na osnovu ranijih dela, i to je tendencija koja će se nastaviti sa Our Mutual Friend i (nezavršenim) The Mystery of Edwin Drood. Ovaj roman bi bio još mračniji da je ostavljen originalni završetak, ali prijatelji su ubedili Dikensa da to nije pošteno prema čitaocima, pa je stavljena nešto optimističnija varijanta. Ne u smislu da će likovi živeti srećno i zadovoljno do kraja života, već je kraj samo dvosmislen. Otvoren. Neodređen.
Sve ovo me navelo na razmišljanje koliko je Dikens uticao na kriminalistički roman i triler. Sve te slike koje zaziva u mašti, o smrtima i leševima, sve je to u osnovi tog žanra. Dodajte na to i strukturu podešenu da iskušava nestrpljenje čitalaca, koji moraju da čekaju nedelju ili mesec dana da bi saznali ŠTA SE DESILO - i eto osnovnog recepta.
Što se tiče stila, sva mišljanja da Dikens piše previše treba da budu vraćena tamo odakle su došla, u magacin klišea i zabluda modernog društva. To što je bio plaćen po broju reči ne znači mnogo - 99.99% pismenih ljudi ne bi pisalo ni upola toliko dobro da su plaćeni ekvivalentnom sumom po slovu.
Neki su rekli da je Stiven King "moderni Dikens". Vidim zbog čega bi se to moglo pomisliti, ali to nije dovoljno da da prizvuk istine tom poređenju. Dikensov jezik i retorika su daleko, i predaleko, bolji - da ne idemo dalje od toga.
Milozvučnije (i tačnije) mi je poređenje sa Gejmanom, koje sam negde čuo - ako već mora da se nađe poređenje. E, on ume da piše slično po konstrukciji rečenice i "obrtu fraze", ali, s druge strane, on mu je, na neki čudan način, suprotnost. Gejman piše o fantaziji kao da je realnost. Dikens piše o realnosti kao da je fantazija. Uprošćavam, naravno, jer su obojica raznovrsnija od toga, ali takve su opšte tendencije u njihovim opusima.
Izgleda da ima neka teritorija gde se ta dva pristupa seku i preklapaju.
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 30/04/2022 01:02:58 |
|
|
|
Jozzinelli
Senior Member
1644 Posts
Member since 10/04/2011 |
Posted - 30/04/2022 : 03:56:57
|
quote:
Originally posted by delboj
Našao sam sad, to je u ovoj epizodi https://www.stripovi.com/recenzije/martin-mystere-mm-lms-74-75-u-zemlji-patuljaka/624/
U recenziji se ne spominje, ali piše ovdje https://comicvine.gamespot.com/martin-mystere-77-la-regina-degli-gnomi/4000-281831/
Nije to u toj epizodi, već u narednoj sa Džasperom: https://www.stripovi.com/recenzije/martin-mystere-mm-lib-49-cudo-od-djeteta/1372/
Na Comicvine ti je izbacilo broj sa patuljcima, jer je u njemu početak epizode sa Džasperom, gde se pominje Edvin Drud.
Inače, nisam ni ja čitao Dikensa, kao ni mnoge druge pisce, u višim razredima me omrzlo da čitam, a kasnije nisam imao ni toliko vremena,
do danas se sve svodi najviše na čitanje stripova.
Ali se sećam da je išao serijal crtanih filmova sa adaptacijama Dikensovih romana, koji je prikazivan na tv-u početkom 90-ih.
Sad kad sam potražio po internetu, to su ovi crtaći iz australijske produkcije, obrađivali su mnoge književne klasike,
od toga 8 Dikensovih dela: https://www.imdb.com/search/title/?companies=co0101137&sort=year,asc
Znam da ih nisam sve kompletno odgledao, jedino Koperfilda i Velika očekivanja jesam cele i oba su mi tad bila dobra,
a pogotovo se sećam utisaka da su mi Velika očekivanja bila zanimljiva, iako sam sad (normalno) zaboravio o čemu se radi.
Zbog toga i imam nameru da od Dikensovih romana nabavim makar taj, pa ću ga valjda pročitati jednom...
|
Mek Koj nema alternativu |
|
|
|
delboj
stripovi.com suradnik
Bosnia and Herzegovina
17006 Posts
Member since 01/03/2004 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 30/04/2022 : 10:31:56
|
quote:
Originally posted by Jozzinelli
Znam da ih nisam sve kompletno odgledao, jedino Koperfilda i Velika očekivanja jesam cele i oba su mi tad bila dobra
Dejvid Koperfild je zaista najsličniji Velikim očekivanjima, od svega što je Dikens napisao, jer:
- prati život jednog lika od malih nogu;
- ima najviše autobiografskog;
- pisan je u prvom licu.
Ali je i nešto duži i optimističniji roman. Tolstoju je to bilo omiljeno od Dikensa, i maltene uopšte, a i mnogi drugi čuveni književnici su mislili slično. Odatle su imena kao što su Dejvid Koperfild i Juraja Hip (Uriah Heep) ušla u popularnu kulturu.
Sve u svemu, to je sledeći Dikensov roman na koji ću se baciti, kasnije u toku godine (jer i ja imam druge stvari koje sada čitam). Čitao sam ga jednom, još pre Velikih očekivanja, ali nisam gledao nijednu adaptaciju, tako da se slabije sećam detalja. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 30/04/2022 10:33:18 |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 03/05/2022 : 17:30:17
|
Pošto je ovo forum posvećen znate-već-čemu, stavljaću ovde sve na šta naletim a da povezuje Dikensa i bilo šta ili bilo koga iz sveta znate-već-čega.
Nil Gejman, pre neki dan za The Guardian i njihovu rubriku Knjige mog života:
quote:
The book I discovered later in life
Charles Dickens’s Bleak House, a book I only came to in my late 40s. I suspect I was only there for the spontaneous human combustion, which really isn’t a terribly important part of the novel. But I fell deeply in love with the book – the plotting, the prose, the techniques – the whole thing, – and rediscovered a childhood fondness for Dickens.
U kasnim 40-im? Zanimljivo. To je, znači, bilo pre nekih 15 godina.
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 03/05/2022 17:34:16 |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 13/05/2022 : 11:43:14
|
quote:
Originally posted by ridiculus
Evo nekih primera lepih izdanja Dikensovih dela
...
Kada bismo mi imali nešto slično ovde, ne bih žalio da sakupljam ove knjige u domaćem prevodu.
Juče sam bio u Vulkanu, posle duže vremena, i naleteh na ovo:
Osnovna cena je oko 1200 dinara. Tvrdokoričeno, veliki format (što znači mnogo reči po strani, što dalje znači da knjiga nije predebela), unutra tri čitava romana: Oliver Tvist, Priča o dva grada, Velika očekivanja. Korišćeni su stari prevodi, što je obično dobra praksa - pokazaću u nastavku zbog čega, a pod tim ne mislim samo na uštedu u trudu i vremenu.
Imaju i slične knjige o Jane Austen, kao i dve o sestrama Bronte, i još neke koje nisam stigao da prelistam, verovatno Tolstoj i još nešto (Prohujalo sa vihorom?). Uzeo sam prvu knjigu izabranih dela sestara Bronte; Dikensa ne uzimam na srpskom, jer ionako kupujem na engleskom. Živojin Simić je preveo Orkanske visove, kao i Gordost i predrasudu od Jane Austen, što je dobro, jer mi se on svideo na Velikim očekivanjima.
A evo šta mi se nije svidelo: prevod Sumorne kuće. Moguće da grešim, jer sam video samo prvih nekoliko pasusa iz zavira, ali to što sam video je obeshrabrujuće.
quote:
Jesenje tromesečje nedavno se završilo, a lord kancelar zaseda u Velikoj dvorani advokatske komore Linkoln. Novembarsko vreme je neumoljivo.
To je sam početak, a ovako počinje na engleskom:
quote:
London. Michaelmas term lately over, and the Lord Chancellor sitting in Lincoln's Inn Hall. Implacable November weather.
Koliko samo Dikensov jezik zvuči lepše! Implacable November weather. Nema glagola, kao u prevodu. Ako naletim na ovakve razlike u prve tri (u prevodu dve) rečenice, šta da očekujem od čitavog romana, koji je jedan od Dikensovih dužih? Naravno, ovo nije poziv na bojkot prevoda, već samo upozorenje da se ne sudi Dikensu na osnovu njega. Teme i zaplet su isti, i čitalac može dovoljno da uživa u njima. Ali verovatno neće biti u mogućnosti da shvati zašto je Dikens jedan od najboljih stilista u istoriji engleskog jezika.
Imam utisak da su stari prevodi pouzdaniji, ne zato što su prevodioci bili bolji ili bolje poznavali jezike, već zato što su imali više vremena da se posvete pojedinačnom delu. Danas je uvek neka žurba. Ovo je moja pretpostavka; ako grešim, možda neko ko je u tim vodama ima bolji uvid, koji je spreman da podeli s nama. I Simićev prevod Velikih očekivanja ima jednu falinku, a ta je vezana za upotrebu dijalekta i slenga; ali mimo toga, ima odličnih rečenica i konstrukcija, koje uspevaju da uhvate nešto od magije originala. Tako da mi je drago što je on preveo i Orkanske visove. S druge strane, Emili Bronte takođe važi za nekog ko dobro barata dijalektima...
Osim što je imao vrlo poetičan jezik, Dikens je imao i vrlo vizuelan jezik. Može se reći na neki način da je predvideo film i razne kinematografske tehnike. Kažu da je sovjetski teoretičar filma i režiser Sergej Ajzenštajn 1944. napisao esej o tome. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 13/05/2022 11:56:41 |
|
|
|
delboj
stripovi.com suradnik
Bosnia and Herzegovina
17006 Posts
Member since 01/03/2004 |
Posted - 13/05/2022 : 15:07:12
|
Znači da bi to kad bude Noć knjige moglo da se uzme s dosta velikim popustom. Jedino mi smeta što onda bude pomalo teško držati takvu knjigu u rukama. Uzeo sam Prohujalo s vihorom, ali nisam to još čitao, tako je otprilike taj format, čak ima i više stranica.
Što se tiče starih prevoda, ne bih rekao da su baš bili toliko dobri, ali tačno je da su donekle bili bolji. Dešava se da taj jezik danas nama bude neobičan. Meni je npr. bilo smiješno kad u romanu Žila Verna imenuju Kejptaun kao varoš Kep, jer je to mjesto zasita bilo malo u vrijeme dešavanja radnje. Mislim da je u tom slučaju neophodno staviti * i napisati današnji Kejptaun. |
|
|
|
emirem
Advanced Member
10816 Posts
Member since 18/01/2010 |
Posted - 13/05/2022 : 15:09:37
|
Nisam jos citao djela od ovog autora.
Kako ponekad i strip kojeg duze pokusavam procitati, a dio fabule ili nacin pripovijedanja lika je na bazi, posveta nekom poznatom djelu, tako i odgadjam lagano i citati "the Sandman"-a od Gaimana.
A nije samo Dickens utjecao,to cu vec istraziti.
Nasao sam na BD-u ovo..
Great Expectations (Royal Collector's Edition) (Case Laminate Hardcover with Jacket)
|
"Kompromisi u kolekcionarstvu su one stvari koje ce ti omoguciti da dozivis starost sa pozamasnom ustedjevinom!" |
Edited by - emirem on 13/05/2022 15:10:37 |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 13/05/2022 : 16:09:53
|
quote:
Originally posted by emirem
Kako ponekad i strip kojeg duze pokusavam procitati, a dio fabule ili nacin pripovijedanja lika je na bazi, posveta nekom poznatom djelu, tako i odgadjam lagano i citati "the Sandman"-a od Gaimana.
A nije samo Dickens utjecao,to cu vec istraziti.
Nije Dickens imao mnogo direktnog uticaja na Gaimana, osim možda svojim božićnim pričama (koje imaju natprirodnog), ali jeste preko nekih drugih pisaca. Na primer, Čestertona, koji je danas pomalo zaboravljen, što je šteta jer je bio genijalan što se tiče koncepata i paradoksa. S druge strane, nekima je tako bolje jer mogu da proture te ideje kao svoje. 
Česterton se čak pojavljuje u Sandmanu, pod drugim imenom, ali to je najmanje bitno. Postoji sličnost senzibiliteta. On je smatrao da su čuda moguća, samo treba posmatrati stvari iz novog ugla. Iako nije pisao (zaista) fantastičnu književnost, njegova dela su puna neobičnih likova i situacija. A i Gaimanov Neverwhere mnogo duguje jednom Čestertonovom romanu, The Napoleon of Notting Hill, čija fabula je smeštena u 1984.
Htedoh da otvorim posebnu temu o njemu, ali ovde sam već rekao većinu onog što sam želeo. Tvrdi se da je Fincherov film The Game inspirisan Čestertonovom idejom o Agenciji za avanture i romanse, nastaloj skoro 100 godina ranije. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 13/05/2022 16:14:07 |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 06/06/2022 : 11:00:01
|
Engleska proza XIX veka je veoma raznovrsna i Dikens je po mnogo čemu potpuna suprotnost nekim drugim odličnim romansijerima, kao što su George Eliot ili Thomas Hardy. Ovo dvoje su bili u tradiciji realizma u koju spada i Tolstoj. Na primer, njihov način karakterizacije je bio sličan, dok je Dikensov bio drugačiji, i to ne treba porediti nego gledati u kontekstu šire slike.
Ostalo mi je u sećanju da je neko jednom primetio kako Dikens predstavlja likove onako kako ih vide dečje oči. To mi se tada učinilo delimično tačnim, ali sada se ne bih sasvim složio sa tim. Ne gledaju samo deca na taj način !
Po meni, Dikens nam daje impresije likova, njihove spoljašnje manirizme. Ovde, naravno, ne ubrajam nekoliko "pravih" likova koji nam pripovedaju priče u nekoliko Dikensovih romana (na primer, Dejvid Koperfild ili Ester iz Sumorne kuće, ili Pip iz Velikih očekivanja), čiju "unutrašnjost" dobijamo na uvid.
Terry Eagleton je to sjajno opisao u svojoj knjizi The English Novel: An Introduction, u kojoj priča o najvećim romansijerima engleske književnosti, od Defoe-a do Virginije Woolf. (Inače, preporučio bih je svakome koga zanima književna kritika ili istorija književnosti, jer je Iglton jedan od najvećih, i knjiga je pisana lakim jezikom i pristupačna široj publici, iako pomalo skupa.) Kaže on (preveo ja):
quote:
Njegov mod karakterizacije... takođe pripada ulici, u smislu da način na koji on posmatra muškarce i žene - živopisno ali spoljašnje, uhvaćene u zasebne poze koje definišu jedna ili dve jedinstvene odlike - je način na koji mi opažamo strance u prolazu na krcatim ćoškovima ulica. Ove figure su istovremeno životne i tajanstvene, ekspresivne ali teške za pronicanje. Ako "realističan" znači "veran situaciji", onda su ove dvodimenzionalne figure zaista realističnije od onih potpuno zaokruženih.
Koje su najčešće teme koje zanimaju Dikensa?
Prvo, da bude jasno, seksualnost nije jedna od njih (osim možda na samom kraju, i to je prekinuto njegovom smrću). Ipak pričamo o viktorijanskom romanu! Takve preokupacije su se pojavile tek u sledećem (književnom) dobu, na prelazu u XX vek.
Kada smo već kod toga, pomenimo nasilje. E, to je već druga priča. Iako nema previše eksplicitnosti, osećaj fizičke pretnje i opasnosti je jak kao i bilo gde u književnosti posle toga.
Dikens je pisao u toku velike industrijalizacije ljudskog društva, ali, kao što Iglton primećuje, on nije mnogo pisao o tome (osim u svom najkraćem romanu Hard Times). Dve oblasti o kojima jeste mnogo pisao su finansije i pravo. I dok je industrijska sfera danas zamenjena informatičkom, ove druge dve oblasti stoje i dalje kao stubovi moderne civilizacije. A to u prevodu znači da je Dikens vrlo aktuelan i dan-danas.
Čitava Sumorna kuća se bavi zakonom na neki način - to jest, besmislenošću nekih stavki i procedura tadašnjeg pravosuđa - a jedan od najupečatljivijih sporednih likova iz Velikih očekivanja je advokat Jaggers. Njega se svi plaše, i policija i zločinci jednako, jer je majstor retorike i vrlo beskrupulozan. On čak ostavlja vrata svoje kuće noću otključana, i to svi znaju, ali se niko ne usuđuje da pokuša da je opljačka - i to u Londonu, gde kriminal vreba na svakom ćošku - jer taj zna šta bi ga čekalo.
Kakav je Dikensov književni stil/upotreba jezika?
Bilo je već pomena o ovom u prethodnim porukama. Generalno, način na koji Dikens piše više liči na stil modernista iz prve polovine XX veka nego na onaj njegovih savremenika. Uvek mi je bila zabavna činjenica da su ga neki drugi savremeni pisci opanjkavali povodom književnog stila (na primer, Trollope), a kasnije će Joyce upotrebiti neke slične tehnike kao avangardu. 
Izašla je jedna knjiga o tome, i još je vrlo sveža. To je The Artful Dickens od Johna Mullana. Prikaz je ovde.
Nešto od toga možda ima veze s tim da je Dikens bio samouk u stvarima književnosti - a takvi su uvek spremniji da prekrše pravila - a nešto možda zato što je bio amaterski mađioničar, pa je želeo da opseni, da "prevari" publiku. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 06/06/2022 11:11:52 |
|
|
|
delboj
stripovi.com suradnik
Bosnia and Herzegovina
17006 Posts
Member since 01/03/2004 |
Posted - 13/08/2023 : 12:40:58
|
quote:
Originally posted by ridiculus
Juče sam bio u Vulkanu, posle duže vremena, i naleteh na ovo:
Osnovna cena je oko 1200 dinara. Tvrdokoričeno, veliki format (što znači mnogo reči po strani, što dalje znači da knjiga nije predebela), unutra tri čitava romana: Oliver Tvist, Priča o dva grada, Velika očekivanja. Korišćeni su stari prevodi, što je obično dobra praksa - pokazaću u nastavku zbog čega, a pod tim ne mislim samo na uštedu u trudu i vremenu.
Pročitao sam Olivera Tvista i Priču o dva grada. Prevodi su dobri, prevodioci su različiti, ali ne primjećuje se razlika u kvalitetu. Oliver Tvist mi se svidio, Priča o dva grada baš i ne. Dogodine ću pročitati Velika očekivanja. |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 27/02/2024 : 00:17:18
|
Kao što rekoh, svake godine čitam nešto od Dickensa, ponekad nešto za mene novo, a ponekad se podsećam starog, ali neiscrpnog.
Skoro sam pročitao priču The Signal-Man, a sada čitam Davida Copperfielda. No, dve misli koje su mi bile u glavi posle čitanja pomenute kratke priče su:
- Dikens poznaje ljude;
- ima najbolje početke u svekolikoj proznoj književnosti.
Ovo prvo znači da Dikens poznaje život, da je iskusio život, da nije živeo u nekom elitističkom mehuru, i tako je valjda uspeo da sastavi onoliku galeriju likova, najveću posle Šekspira u svetskoj književnosti. Da poznaje učitelje, kočijaše, skretničare, tkalje, poštare, kovače, članove parlamenta, glumce, bankare, i generalno svakakve. Advokati imaju posebno mesto u njegovom srcu , i to je samo jedan od razloga zašto je sve to aktuelno i danas, bar za one koji umeju da čitaju. (Čuh jednom u vozu razgovor dvojice mladića od oko 18 godina: "Čitaš knjigu? Kuuuul. Koja je? Ja nisam nijednu pročitao.")
Ovo drugo se odnosi na prve rečenice ili čak pasuse. Pre svega, razlikuju se međusobno. Nekad - što bi rekao Copperfield - se počinje početkom, a nekad se počinje izjavom ili uzvikom nekog od likova, u sred scene. Nekad se počinje opisom mesta, nekad opisom vremena, nekad opisom činjeničnog stanja ("Marley was dead, to begin with.").
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 27/02/2024 01:04:27 |
|
|
|
sawitch
Advanced Member
Serbia
40282 Posts
Member since 17/11/2007 |
Posted - 27/02/2024 : 08:18:21
|
| Ja ovu temu nisam video do sada. Odlicna je, volim i Dieknsa jako. Malo si pretenciozno stavio i njega i Sekspira na prva mesta i sa tim se ne bih slozio. Ali da su imali uticaja, jesu i te kako. Mogao bih i ja da predjem opet Dikensa. Citao sam ga u nekoj adolescenciji i ostavio je utisak na mene. Odavno nisam citao nista od njega a mogao bih. Svaka cast Ridiculuse. |
Patricia hic mea totus mundus est |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 27/02/2024 : 10:43:16
|
quote:
Originally posted by sawitch
Ja ovu temu nisam video do sada. Odlicna je, volim i Dieknsa jako. Malo si pretenciozno stavio i njega i Sekspira na prva mesta i sa tim se ne bih slozio. Ali da su imali uticaja, jesu i te kako.
Kad kažeš da sam pretenciozno stavio njega i Šekspira na prva mesta, misliš na ovo:
quote:
Originally posted by ridiculus
Prvo - i da bude savršeno jasno - Dikens je najuticajniji pisac svetske književnosti posle Šekspira.
Ali tu opšte nisam pričao o mom zadovoljstvu pri čitanju, već o opsegu njihovog uticaja. Šekspir je svugde, čak i izvan maternjeg mu jezika, od nemačkih romantičara preko Verdija i Frojda do Kurosave i Deadwooda. Jedino Biblija može da se meri sa njim, ali to nije jedan pisac.
Nije uvek bilo tako, zapravo, do romantizma su na Zapadu bili neprikosnoveni grčki ili rimski pisci - u zavisnosti od perioda - i možda Dante.
Što se tiče Dikensa kao drugog, to može da se raspravlja, budući da nemamo vagu za precizno merenje uticaja. Mogao sam da kažem Servantes, i da verovatno isto toliko budem u pravu.
Svejedno, Dikens ima univerzalnost kojoj retko ko može da priđe.
Ruski pisci su ga voleli. Tolstoj, koji je gunđao na Šekspira, voleo je Dikensa.
Sergei Eisenstein, čuveni sovjetski režiser, ima jedan esej o uticaju Dikensa na film i stvaranje filmskog jezika. Zove se "Dickens, Griffith, and the film today" - ako ovdašnji istraživači filmske istorije mogu da ga nađu, neka tako učine. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
Topic |
|
|
|
Charles Dickens
