| Author |
 Topic  |
|
vukks
Starting Member
Croatia
2 Posts
Member since 16/01/2024 |
 Posted - 23/01/2024 : 10:22:45
|
Siječanj
001. Nick Raider #001 - Bezimena Žrtva - 07/10
002. Nick Raider #002 - Tajna Odsječene Ruke - 06/10
003. Nick Raider #003 - Davitelj s Manhattana - 07/10
004. Nick Raider #004 - Kineska Četvrt - 08/10
005. Nick Raider #005 - Umorstvo u Central Parku - 07/10
006. Zagor #345 - Dobrodošli u Heavenwood - 08/10
007. Zagor #346 - Nitko nije Nedužan - 08/10
008. Zagor #347 - Vukovi i Janjad - 09/10 |
Bibia Be Ye Ye |
Edited by - vukks on 23/01/2024 17:50:29 |
 |
|
|
VALTER
Advanced Member
Croatia
6369 Posts
Member since 21/07/2002 |
Posted - 04/02/2024 : 09:41:05
|
| Dojam je da Ante daje ove šture opise Alan Fordovih epizoda, koji se u bitnom svode na "prijala mi je epizoda", kako bi općinstvu obznanio da redovno i na vrijeme kupuje LL izdanja. |
|
|
|
Giuda Ballerino
Senior Member
Japan
2599 Posts
Member since 02/03/2014 |
|
|
Rep Til
Starting Member
8 Posts
Member since 02/02/2024 |
Posted - 11/02/2024 : 10:54:51
|
Siječanj 2024.
Batman- Duga noć vještica
Zagor- Nitko nije nedužan
Blek- Vulcana
Blek Special-Duh iz Castelmorea- Manituovo blago
Alan Ford Libellus 4. knjiga |
Edited by - Rep Til on 11/02/2024 10:55:24 |
|
|
|
vatrena_stenica
Starting Member
55 Posts
Member since 27/04/2024 |
Posted - 28/04/2024 : 01:14:17
|
Utisci o pročitanom su mi verovatno vrlo subjektivni i neprofesionalni, ne zamerite. Čitam, jer volim da čitam, a ne jer mi je to profesija ili obaveza, pa tako i pišem.
Moj dnevnik sa DW foruma:
Januar/Februar
1. Shigurui 1-15 [Takayuki Yamaguchi] 4-5/5
Dobar, da ne kažem odličan. Već sam pisala na DW forumu nešto malo o ovome. Nadam se da Mhejl i ja nismo jedini koji su pročitali ovu mangu.
2. Briar 1-4 [Christopher Cantwell] 2-3/5
Fantastika. Počelo kao kul ideja, na kraju ništa spec. Što se mene tiče, ne moraju ovo ni da nastave.
3. The Joker: The Man Who Stopped Laughing 1-12 [Matthew Rosenberg] 2-3/5
Ima bizarnih i kul momenata, ali je mnogo više onih koji nisu zanimljivi. Backup priče u nekim delovima simpa omaž starom Džokeru. Bespotrebno razvučeno.
4. Devil May Cry: Book One - Evil Woman [Brad Mick] 1/5
Devil May Cry: Book Two - Superbeast [James McDonough] 1/5
Devil May Cry: Book Three - Angel With The Scabbed Wings [James McDonough] 1/5
Jednom rečju očajna su sva tri tankobona, kao i Devil May Cry 2. Ovaj Dante bi da bude Konstantin, ali mu ne ide. Scenaristi su baš baš loši ili je ova priča toliko puta ispričana da ne može biti bolja. Ma do scenarija je definitivno. Možda je neko igrao igricu, pa može prokomentarisati i uporediti. Uglavnom, ovo preskočiti i nikako ne gubiti vreme. Koliko sam luda verovatno ću pročitati i Devil May Cry 5, ali ne očekujem da će to biti išta bolje.
I da završim (jednim mojim komentarom):
The only thing I like here is the name of the game - Devil may cry. And, bro, he surely will cry when he reads this.
5. Omniscient Reader's Viewpoint 1-2 [Singshong] 3/5
Ko voli Solo Leveling verovatno bi mu se i ovo dopalo. Mene su i Solo i Omniscient na momente smorili užasno. Više smisla ima gledati ovo kao anime ili igrati kao igricu. Nečega je premalo, a nečega je i previše. Moram da se nateram da dovršim ovo nekako.
6. Pulp [Brubaker, Phillips] 4/5
Ne treba ovde mnogo reči. Dobar.
7. Hibakusha [Thilde Barboni] 2/5
"You don't even know where I'm headed."
Bukvalno nemam ni ja. I tokom čitanja i nakon čitanja pojma nemam šta je pisac hteo s ovom pričom.
Šta mi je naročito smetalo:
- kako nekome savest proradi 1944, tačnije 1945.
- plitkoća likova
- priča koja ne pruža ništa novo je čak i manji problem u odnosu na to kako je ovo napisano
Kao jedinu pozitivnu stvar bih navela crtež koji je na par tabli fin.
"I'm interested in directions, not destinations."
Zaiteresovana sam za oba, ali nisam dobila ništa ni od jednog.
8. 5 Ronin [Peter Milligan] 3/5
Kul ideja, ali na kraju ništa spektakulatno. Sastoji se od 5 delova: Wolverine, Hulk, Punisher, Psylocke, Deadpool. Najviše mi se dopao deo o Punisheru. Jasno mi je da je i tu sve kliše do klišea, ali taj deo je bio kratak i jebitačan. A možda me samo radi moja ljubav prema Punisheru i samurajima. 🥰
9. Two Brothers [Moon, Bá] 4/5
Falilo mi emocije i da se povežem s likovima. Većinu bih išamarala. Neke zbog razmaženosti, neke zbog patetike, a neke jer su govna. Majku braće ponajviše. Žena je potpuni moron. Sve u svemu, dobar.
10. Town of Evening Calm, Country of Cherry Blossoms [Fumiyo Kouno] 4/5
Manga se sastoji iz dva dela:
Town of Evening Calm 5/5 - primer kako se na svega 35 strana može napraviti priča koja udari čoveka... nekako svuda.
Country of Cherry Blossoms 4/5
11. Homunculus [Joe Sparrow] 3/5
Ne volim da ostavljam komentare kao da je jelo u pitanju, ali ovo jeste slatko-gorka i kratka priča.
12. Glass Town: The Imaginary World of the Brontës [Isabel Greenberg], 3/5
Simpa za pročitati, ali mene ovo nije mnogo dotaklo. Rekla bih da je ovo pravljeno za neku hipstersku publiku, što ja nisam.
13. I Had That Same Dream Again 1-3 [Yoru Sumino] 4/5
Baš slatko, toplo i lepo.
14. Three Days of Happiness iliti I Sold Off My Lifespan for Ten Thousand Yen Per Year 1-3 [Sugaru Miaki] 4-5/5
Nisu mi sva tri tankobona za 5, ali prvi jeste. Da li ima mana, pa ima ih mnogo, ali mene ova tema i emocija baš rade, tako da ću ovde svesno iskulirati sve mane i šupljine. Vi ne morate.
15. Your Letter [Hyeon A. Cho] 3-4/5
Nečiji mali gest i ljudskost nekome su k'o kuća veliki i značajni. Lepo i toplo.
16. Adabana 1-3 [NoN] 3-4/5
Solidno. Prikaz jednog ženskog prijateljstva i govana od ljudi kojima su okruženi. Ovo ne mora uopšte biti daleko od istine. Verovatno materijal za film.
17. Slava - Tome 1 - Après la chute [Pierre-Henry Gomont] 3/5
Solidna priča o (post)komunizmu, ali može to i bolje. Prilike u ovom stripu će biti poznate svima nama koji smo odrastali 90-tih. Meni ovde nije bilo neke emocije, ali možda je do mene. Čekam drugi deo da zaokružim priču.
18. Dorohedoro, prvih 20 tankobona [Q. Hayashida] 4/5
Bolje otvoriti topik za ovo. Krvav i nasilan, a istovremeno iz svih tih nasilnih likova izbija neka toplina i požrtvovanost, opičen sve vreme, presmešan na momente, negde bespotrebno razvučen, ima kul zaplet i svetovi su fino osmišljeni. Jurim ka raspletu. E da ne zaboravim, nekima će možda ovaj podatak biti bitan - sise na sve strane na pojedinim tablama, bez neke poente. Lepo je gledati žensko telo, ali sestra Q ga je malo preterala.
Mart
19. Dorohedoro 21-22 [Q. Hayashida]
Uh, ovo trenutno hita ka jednom lošem završetku. I dalje ne mogu da verujem da je Q. Hayashida od glavnog negativca, koga gradi od samog početka, napravila Groota!!! Da se razumemo, volim ja Groota, ali sam očekivala ipak nešto ozbiljnije kako je priča odmicala, a nasilje i mrak se pojačavali. 😱 🤯 😤 🤬
20. Dorohedoro 23 [Q. Hayashida] 3/5
Završnica mi se skoro uopšte nije dopala. Stvar je malo izvukao humor i omaž prijateljstvu. Čini mi se kao da su stvari malo zbrzane na kraju, što je ironično, jer se na momente kroz prethodne tankobone priča razvlačila. A i kako ovde išta ozbiljno shvatiti kada se ni za jednog lika ne može strepeti. Svi se vraćaju iz mrtvih, tačno izmet iza njih ostao. Tako nekako.
Šteta, a počeo je kao dobar punk.
P.S. Gyoza nije loša, ali im je beef curry bread značajno bolji. 😎
21. Ursula [Moon, Bá] 2-3/5
Simpatično i slatko, ali po priči i crtežu ni blizu najpoznatijim delima braće. Neki detalji su zaista cakani. Taman mi došlo prijatno u nizu mračnih priča koje sam čitala. E da, koliko su mi imena Miroslav i Boris bili simpatični, toliko su me neki klišei malo nervirali.
22. Kami no Kodomo iliti God's Child [Nishioka Kyoudai] 4/5
Vrlo uznemirujuća i mračna priča. Crtež je neobičan i netipičan za mangu. Na momente jeziv i potpuno u duhu pripovedanja. Smetala mi je malo plitkoća likova, ali to nije previše umanjilo doživljaj tokom čitanja i jezu kojom odiše ovo pripovedanje. Ima neke poetske pravde u kraju ove priče.
23. Bastard 1-5 [Carnby Kim] 3/5
Pristojan triler. Mogla bih slobodno reći tipično korejski. Nagledala sam ih se da je pravo čudo kako već i propričala nisam. U moru treša, može se pronaći i više nego poneki biser. Ovo je daleko od treša, ali i od nekog baš sjajnog štiva. Vrlo je pristojno i pitko, iako na momente vrlo predvidivo. Priča je zapravo idealna za ekranizaciju. Likovi, tj. njihovi postupci su takođe vrlo predvidivi, te stoga i malo iritantni. Dok su neki pregazili kilometre u svom razvoju, neki se nisu pomerili više od koraka ili dva. Sve u svemu, ovo je webtoon koji je zaista "page turner" sa jednim detaljem u završnici koji je zapravo vrlo fin.
24. Not simple [Natsume Ono] 4-5/5
Ako bi trebalo da opišem u jednoj rečenici o čemu je ova manga, to bi bila sledeća rečenica - What I really want... is to feel the warmth of the people who should be closest to me. Toliko je toga u njoj da vas zaboli u grudima i stegne u grlu. Ljudi su okrutna govna.
Not simple je priča o dečaku Ianu koji je kao nečiji sin i nečiji brat, ali je zapravo prepušten samom sebi. Porodica je potpuno uništena jednim događajem i tu više nije niko nikome ništa. Not simple je i priča o tome kako se nečiji optimizam, radost, nevinost i na kraju život, polako gase u jednoj neumornoj i neprekidnoj potrazi za porodicom, za osećajem pripadnosti, za nežnošću, za toplinom doma. Not simple je i priča o jednom malom-velikom biću koje je proživelo pakao, koga je život išamarao, ali koje je i dalje trčalo po kontinentima ka svom jedinom cilju. Cilju do kog mu je trebalo samo "1000 metara", ali su mu tih 1000 metara bliski (a daleki) ljudi pretvorili u maratonsku trku bez lepog kraja, bez vode i bez topline za kojom je toliko čeznuo.
25. The Horizon 1-3 [JH] 4/5
Još jedna u nizu potresnih priča o postapokaliptičnom svetu koji je uništio virus, ali divno ispričana priča o ljudskosti, patnji, deljenju te patnje i malim životnim radostima u mnogo mračnom svetu bez budućnosti. Mislim da je Najkula najavila ovu manhvu i ako je niste pročitali, znajte da je vredi pročitati. I da, crtež je divan iako često jednostavan.
26. Chi no Wadachi 1-17 [Shuzo Oshimi] 5/5
I posle drugog čitanja, osećaj i atmosfera koju Ošimi pravi su sjajni! Majstor psihološkog horora u jednoj običnoj svakodnevnici. Od prvih strana će vam otkriti ko je negativac, ali ne i da li je u pitanju neko iskonsko zlo ili je neki sled događaja vodio tome. Mnogi smatraju da je Oshimi trebalo da stane u jednom trenutku, da su završni tankoboni suvišni i da su priču upropastili. Tačno je da bi manga bila značajno efektnija, ali poslednji tankoboni glavnom liku pružaju mogućnost da koliko toliko sredi svoj život i nađe neki unutrašnji mir. Čini mi se da je autor priznao u jednom intervjuu da su delovi mange autobiografski, tj. da je inspiraciju našao u svom životu i liku svoje majke, pa verujem da je takav kraj uradio zbog sebe i nekih svojih demona. A žene, žene u ovoj mangi su opake i opasne, posesivne, mračne, nezadovoljne, ozlojeđene, buntovne... I glavni lik će iz čeljusti jedne, pokušati da pobegne u okrilje druge (daleko manje opasne, ali i dalje vrlo posesivne i isključive), da bi na kraju pokušao da pobegne od obe.
27. Goodbye, Eri [Tatsuki Fujimoto] 3-4/5
28. My Broken Mariko [Waka Hirako] 3/5
Vrlo je moguće da sam prema ove dve mange skroz nepravedna, te ću ih obavezno pročitati još jednom u nekom trenutku. Jendostavno, naletele su mi u momentu kada sam pročitala vest da su trojica kretena od dvadesetak godina ubila penzionera koji je u zatvoru završio zbog petarde. Bukvalno sam ridala od besa i ogromne tuge par dana, iako sam svesna da ovom zemljom hode neljudi i raznorazni monstrumi, ali bilo je jače od mene.
29. Emanon 1-3 [Shinji Kajio] 4/5
In the vastness of space and the immensity of time, it is my joy to share a planet and an epoch with Annie. (Carl Sagan, Cosmos)
Prva stvar koja mi je pala na pamet posle čitanja Emanona je ova Saganova posveta. Kasnije je došlo pitanje kako bismo se osećali da živimo 3·10^9 godina i nosimo u sebi sećanje svih bića kroz koja smo živeli.
Zanimljiva priča, sa par vrlo lepih tabli.
30. Sexcastle [Kyle Starks] 4/5
Ovo sam ostavila za sam kraj ovog baš crnog marta i dobro je što je tako.
There are only two times a man should ever cry:
One, his momma died.
Two, his dick's got real messed up. Like by a bear attack.
Tako nekako počinje priča o Sexcastlu, Shanu Sexcastlu. I ne, ovde nema nekog seksa, ali ima mnogo tabanja. Ako ste gledali i uživali u akcionim filmovima 80-ih i 90-ih, ovo je pravo štivo za vas. Burazer i ja smo imali listu "olmaitija" na kojoj su neizostavne face bile: Arnold Schwarzenegger, Bruce Lee, Jackie Chan, Jet Li, Chow Yun-fat, Toshiro Mifune, Chuck Norris, Sylvester Stallone, Jean-Claude Van Damme, Dolph Lundgren, Steven Seagal... Sigurna sam da sam nekog bitnog preskočila. U drugom krugu su tek bili: Wesley Snipes, Kurt Russell, Bruce Willis, Keanu Reeves, Donnie Yen, Mark Dacascos, Tom Berenger, Clint Eastwood, Charles Bronson, Michael Dudikoff... I sasvim sam sigurna da sam i ovde mnoge preskočila. Dobro, posle smo je i proširivali, jer ko ne bi dodao imena kao: Tony Jaa, Iko Uwisa ili Johnny Tri Nguyena.
E, ovo je omaž svima njima.
I jeste, sve je kliše do klišea, kao i svaki akcioni film, ali se ne trudi, niti pretenduje da bude nešto drugo i više do čiste tabačine, zajebancije i parodije.
April
31. UT 1-6 [Barbato, Roi] 3-4/5
I u tom dobu nakon čoveka, postojao je još neko... ko je pokušavao da prebroji zvezde.
Ne znam odakle bih krenula s Utom. Definitivno ni od početka, a ni od sredine, jer sam se tokom prva četiri broja doslovno osećala kao Iranon - potpuno izgubljeno. Nisam znala ni odakle sam pošla, ni kud idem, ali sam znala "zašto sam se uputila".
Dosta je u Utu simbolike, počevši od toga šta/koga predstavljaju arhitekte (Hog, Dečo, Gau i Kaligari), kuće/materice, bajke/hrana, Iv/Eva, Atem/Adam, 4 i 17, đurđevak i ljubičica i mnoštvo svega drugog.
Mislim da je haos u prva četiri dela dobrim delom zaslužan za to što Ut nema dobru ocenu i prođu kod šire publike. Kao ima radnju, svi se kreću spram svojih potreba i želja, ili samo da sačuvaju goli život, ali opet nemaš pojma šta je radnja. Niti znaš ko je tu šta, šta ko od koga hoće, svi igraju neke igre, kud sve to vodi, šta predstavljaju svi simboli koji se pojavljuju... ni Tjuringova Enigma pomogla ne bi. 😂 Jedino što je od starta jasno jeste da se radi o potpunom sumraku i sunovratu društva i da će Ut dati sve na tom svetu da spasi svog mačka i produži mu život, jer njega vodi ljubav, a ostale sebičluk ili interes u ovom ili onom obliku, kao i kompleks boga. Znači, nimalo štivo za neku razbibrigu, već da misliš i guglaš šta može biti koji simbol, ukoliko niste nikakav poznavalac religije i filozofije kao ja.
S razlogom kažu da je ovo metafizičko delo i da mu mesto nije među ostalim Bonelijevim izdanjima. Jednostavno, treba biti istrajan u čitanju i pored sveg nerazumevanja na koje se prvobitno naiđe, sve do 5. dela - Histerije, koja otkriva dosta toga i verovatno se nakon nje valja vratiti na sam početak, pa krenuti sve iznova, što nam sugeriše i 6. deo - Iranon u Atemu. Ili na kraju krajeva, što bi rekao Ut možda i "ne treba brkati horizonte s mogućnostima". Stoga se neću ni ja previše praviti pametna, jer sam potpuno svesna da Uta nisam skroz razumela i da mi je ko zna koliko detalja promaklo, a i ovo što nije nisam razrešila. No, bilo mi je dovoljno i ono malo jasnih asocijacija da iščitam sve do kraja, pa i da uživam.
Sve u svemu, "ovo je priča o mnogim smislenim stvarima i nekim glupostima" (opet Ut), i zahteva sigurno bar dva čitanja, ako ništa drugo ono zbog Roijevog crteža koji je fenomenalan!
32. Monster prvih 10 tankobona [Naoki Urasawa] 4-5/5
Mislim da je Urasawa miljenik šire publike, pa je ovde bespotrebno išta pisati. Monster je, za razliku od nekih japanskih serijala, definitivno naklonjen zapadnoj publici i po priču i po stilu i po odsustvu japanske bizarnosti. Za sada odličan triler/misterija koji brzo vozi i očekujem da se završi velikim praskom.
|
|
|
|
anto
Advanced Member
Serbia
20774 Posts
Member since 29/06/2008 |
Posted - 02/05/2024 : 21:49:25
|
quote:
Originally posted by VALTER
Dojam je da Ante daje ove šture opise Alan Fordovih epizoda, koji se u bitnom svode na "prijala mi je epizoda", kako bi općinstvu obznanio da redovno i na vrijeme kupuje LL izdanja.
quote:
Originally posted by Giuda Ballerino
Ante iz Sumadije mi nikad nije bio jasan. Nikako ne kapiram sta cita i u kojem je fazonu.
sad tek videh komentare ova dva "papuanca"-pa boga mu poljubim,imate digitalni dnevnik-komentari,tamo prosipajte mudrost;a ove komentare obrišite,molim vas najlepše.
AF od LL kupuje drugar,ja od njega pozajmljujem;znaš kad bi dao toliku lovu za Forda;nikad.Dobro,možda da sam baš pun kao brod. |
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)! |
|
|
|
vetropiroman
New Member
232 Posts
Member since 27/02/2022 |
Posted - 01/06/2024 : 22:03:52
|
JANUAR
1. The Dyatlov Pass Mystery (2023), Mayen/González (Europe) 6.5
Autor je bio zaintrigiran poznatom alpinističkom nesrećom pa je odlučio da napravi strip koji će, koliko je to god moguće, objektivno predstaviti verovatnu verziju događaja. Ovo znači da odgovore na uzroke nesreće nećemo dobiti. Nema suštinski ničeg lošeg ovde ali strip kao strip deluje nedovršeno i bez previše smisla osim kao osnovno upoznavanje sa dostupnim činjenicama.
2. Carmilla - The First Vampire (2023), Chu/Lee (Berger Books) 5/10
Ovo je bilo na Forbsovoj listi top 10 stripova prošle godine i pitam se da li je danas dovoljno da strip ima PC sadržaj ili LBGT junake da bi bio hvaljen - priča je izuzetno mlaka, narativna struktura na nivou srednjoškolskih radova a likovi potpuno neuverljivi i provaljivi.
3. The Super Hero's Journey (2023), Patrick McDonnell (Abrams) 5.5/10
Još jedna sa Forbsove liste, ovog puta je u pitanju omaž superherojskom stripu iz 60-ih godina, autorovo ljubavno pismo stripovima koji su mu obeležili detinjstvo. Suštinski je stranice postojećih Marvelovih priča preuredio, docrtao/izmenio po potrebi i tako napravio poseban narativ o tome kako (spoiler alert!) ljubav pobeđuje sve. Plitko, ali uz određenu dozu nostalgičarskog raspoloženja može se pročitati.
4. Weird Work #1-4 (2023), Thomas/Kane (Image) 7.5/10
Klasična film noir detektivska priča u potpuno neobičnom i otkačeno izmaštanom svetu. Zanimljiv vizuelni pristup uz solidno pisanje i prstohvate humora, ali sem neobičnog okruženja, priča suštinski potpada pod već prežvakane klišee. Ipak, potpuno je okej makar za jedno čitanje.
5. Oldboj #1 (2023), Tsuchiya/Minegishi (Golconda) 8/10
Sasvim dovoljno dobar prvi broj da jednog nemangaroša podstakne da kupi i ostale do sad izdate brojeve. Crtež i raspored sličica minuciozno promišljeni, priča dobrog tempa uz samo jedan ili dva naivna momenta tako često svojstvena japancima.
6. (The Savage Sword of) Endem 40 (2021), fanzin 8/10
Sasvim slučajno naleteo na ovaj fanzin, i moram priznati da mi se svideo vajb kojim fanzin odiše. Konkretan broj je većinski posveta i ljubavno pismo stripovima i pričama o Konanu, i zavidan broj strip umetnika sa ovih prostora je dalo svoj doprinos u vidu crteža ili kratkih stripova. Pravi mali biser nastao iz očigledne ljubavi prema stripu.
7. Age of Reptiles: The Journey #1-4 (2010), Ricardo Delgado (Dark Horse) 6.5/10
S obzirom da nema puno stripova koji za glavne junake imaju dinosauruse, ovo dođe kao popunjavanje niše za ljubitelje istih, i kao takav je sasvim solidan (skoro dokumentarni) strip o životu dinosaurusa u praistorijskom dobu bez prevelikog tematskog odstupanja od teme ili izmišljanja tople vode.
8. Reborn #1-6 (2016-2017), Millar/Capullo (Image) 7/10
Milar je ovde bio na tragu solidno epske priče, uz podršku apsolutno fantastičnog Kapulovog crteža, ali na koncu opšti utisak o stripu je poprilično mlak. Ništa ovde pričom ne odstupa od očekivanog te se na kraju dobija zaboravljiv narativ kojeg iz bare proseka izvlači samo grafički pečat grandmastera Kapula.
9. Cases from the Files of Sam Pezzo p. i. 1 (1988), Vittorio Giardino (Catalan Communications) 7/10
Slučajno naleteo na nekolicinu izdanja izdavača Catalan Communications koja je u Ameriji 80-ih i početkom 90-ih pokušala da se probije na tržište izdavanjem pretežno evropskih autora te sam ih na moju radost ćapio za bezobrazno male pare. Prva sveska sa gomile su dogodovštine Sema Peca, kad mi je već Fibrino izdanje izmaklo u troskocima. Konkretno Comcat izdanje ima očajan prevod koji nimalo ne doprinosi u startu, čini mi se, vrlo šturim dijalozima, a koji opet možda ne bi bili problem da je sama radnja iole manje naivna. Naša vajna privatna njuška zapada u nevolje umećem priglupog srednjoškolca, a iz istih se izvlači još naivnije, retko kad samosnalaženjem već radije dejstvom više sile u deus ex machina maniru. Ovo čak ima i određenog šarma, kome unogome doprinosi i Đardinov majstorski crtež koji je ujedno i zvezda večeri ovog stripa.
10. Stella Norris 1: Hurricane (1991), Canossa/Baldazzini (Catalan Communications) 8/10
Umalo da ne uzmem ovo čak i za sitne novce, ali se ispostavilo da je ova kombinacija meni nepoznatih autora više nego dobitna. Crtež me najviše podseća na Čarlsa Bernsa minus tripovi, i na poprilično čudan način ide uz krimi-triler priču koja vuče na pojedine prizemnije epizode originalne Zone sumraka.
11. The Adventures of Yoko, Vic & Paul 1 (Yoko Tsuno): Vulcan’s Forge (1989), Roger Leloup (Catalan Communications) 8/10
Beskrajno šarmantno, kako crtežom, tako i radnjom koja se uklapa u manje ili više tipične SF kalupe vremena u kojem je nastajalo. U Americi izdato poslednje godine osamdesetih, ali u Francuskoj originalno izašlo 1973, Rože Lelu u maniru klasičnih majstora BD škole crta dogodovštine naslovne japanke Joko Ono, pardon, Cuno, i njenih vernih prijatelja Pola Makartnija, pardon, Pitrona, i Vika Videa. Nisam čuo za ovaj serijal do momenta kad sam strip iskopao iz prašnjavog budžaka knjižare, iako mi je ime autora bilo poznato. Laganim guglanjem pojavljuje se podatak da je Lelu crtao pozadine i vozila za Eržea, što je i jasno zbog čega kad se pogledaju detaljno nacrtane pozadine (i vozila) u ovom stripu. Zanimljivo je da Lelu i dalje crta Yoko u svom jedinom autorskom serijalu, čak i sa 90 napunjenih godina. Šteta pa po svoj prilici ovo neće biti prevedeno, iako je u rangu daleko poznatijih stripova BD škole.
12. Canardo: Blue Angel (1991), Benoît Sokal (NBM) 6,5/10
Sokal mi je ostao u sećanju kao multimedijalni umetnik koji je neumoljivo zatalasao svet video igara početkom dvehiljaditih svojom famoznom PC avanturom Syberia i njenim prvim nastavkom. Za ono vreme grafički izuzetno, uz fenomenalnu neobičnu priču, majstorski ispričanu, Siberija je jedna od avantura koja mi je dan-danas ostala u all-time dvorani sećanja. Ispostavilo se da je taj isti Sokal crtao i stripove, mada ipak manje popularne van matične države, od kojih je najpopularniji inspektor Kanardo, antropomorfni patak, privatno njuškalo i profesionalna pijanica. Ovaj album koji mi je dopao šapa iskreno nije toliko zanimljiv sem kao kuriozitet i deo istorije stripa, i samo zato ostaje u kolekciji. Dok se Kanardo naliva alkoholom u kafani, biva svedok ubistva i na nagovor gazde kafane i obećanja da će moći da pije ceo mesec džabe, odlazi u potragu za medvedom-ubicom, koji je do tad u kraju bio poznat kao priglup, ali miran tip. Strip poene dobija na 18+ humoru i dijalozima, ali više deluje kao srednjoškolska sprdnja za ekipu nego smisleno delo (što se verovatno popravlja u nastavcima s obzirom da je Sokalu ovo bio treći album a uspeo je da izbaci ukupno 25 pre svoje smrti).
13. Bog Bodies (2020), Shalvey/Fullerton (Image) 8.5/10
Simpatična vinjetica o (irskim?) seoskim gangsterima uz živopisne dijaloge i odličan crtež. Nepretenciozna radnja, lokacijski ograničena i koncentrisana u jedno veče, dijalozima i brzim tempom uspeva da održi pažnju do samog kraja. Nakon Savage Town, Šalvi je dodatno izbrusio svoj stil i ovo ostavlja prilično dobar utisak.
14. Monica (2023), Daniel Clowes (Fantagraphics) 9/10
Wow. Pa eto ubode i Forbes jedan da valja. Teško bih ovo nazvao remek delom, ali stil pripovedanja, dijalozi, način na koji Klauz zarobi čitaoca u sopstvenim tripovima, sve je na veoma visokom nivou. Ovo je u svom korenu biografska priča napuštenog deteta ispričana kroz (manje ili više) povezane kratke priče/poglavlja na način tako svojstven Klauzu. Prstohvati horora i misterije, zavera i kultova, ludaka i narkomana, teških životnih priča i suptilnog humora, sa lepo zaokruženim (ali savršeno besmislenim) krajem. Ovo komotno vidim rimejkovano u dugometražni film.
15. Where the Body Was (2024), Brubaker/Phillips (Image) 8.5/10
Nisam previše lud za Filipsovim stilom crtanja pa ni za Brubejkerovim opsesivnim fokusom na američki kriminalni milje, ali je činjenica da ovaj dvojac funkcioniše besprekorno u niši u kojoj rade u tandemu. Majstorski polu-dokumentaristički ispričana priča, uz, za strip, nestandardan pristup pripovedanju kroz intervjue sa akterima događaja opisanih u stripu. Bez pretenzija na Ajznera ili Harvija, Brubejker piše laganu životnu priču o neuzvraćenim ljubavima, uzaludnoj svakodnevici, rasplinutim snovima i lešu na pločniku po sred ulice američkog predgrađa osamdesetih. Ovde se nema na čemu zameriti.
16. Black Tape (2023), Panosian/Talajić (AWA) 4/10
Bolno derivativan žanrovski treš horor, ni sa čim što bi ga izdvojilo iz predvidivog i neinventivnog proseka.
17. Blackacre TPB #1-2 (2013), Boudreau/Cavalcanti (Image) 6/10
Postapokaliptični SF, sa idejama preuzetim iz drugih, mnogo bolje razrađenih predložaka. Bogati koji su se izdvojili iza zidina, "divlji" običnjaci koji su religijski zastranili, jednodimenzionalni posrnuli glavni junaci i zloće, političari sa ličnim interesima koji kroje sudbinu sveta. Sve ovo zvuči idejno bolje nego što je praktično i dobijeno iz štamparije, ali, čak i uz generalno otaljan crtež, ovo me je volšebno držalo do samog kraja drugog trejda koji se završava sa "nastaviće se". A nije.
18. Barselona u svitanje (2009), de Blas/Font (Veseli četvrtak) 7/10
Na Fontov crtež nema potrebe trošiti karaktere, međutim priča, iako je u biti u pitanju zanimljiva istorijska fikcija, scenaristički manjka zbog mahnitog smenjivanja događaja, a posledično i potrebe da je čitalac makar površno upoznat sa istorijskom pozadinom okruženja. Možda će sve doći na svoje mesto još jednim, detaljnijim čitanjem, ali na prvu loptu ne mogu da se otmem utisku da je ovo trebalo spakovati u najmanje dve sveske standardne BD dužine.
19. Aquablue #1 (2006), Cailleteau/Vatine (Marketprint) 8/10
Šteta pa je ovaj serijal zamro zajedno sa aktivnim radom Marketprinta. Relativno inovativno izmaštan svet u kontekstu vremena u kojem je strip nastao (1988). Sadržajno malo Waterworlda (pretežno vodeni svet), malo više Avatara (bića plave kože kao pandan indijancima, opasnost od invazije naprednije ljudske civilizacije), a najviše svih ostalih uzusa klasičnih dela epske i naučne fantastike (glavni junak je "odabran", u misiji spasenja malih u borbi protiv nadmoćnih), s tim što je u odnosu na dva pomenuta filma došao dosta ranije. Crtež "BD škola stajl" lep, a deluje mi kao da je kolor iz Marketprintovog izdanja kolorisan naknadno, i nekako uspeva da doprinese vizuelnoj upečatljivosti, iako po pravilu pretežno preferiram originalne kolore (ili još bolje CB). Rado bih čitao i nastavke ovoga.
20. Batman '89 TPB (2022), Hamm/Quinones (DC) 8/10
Kakav nalet nostalgije. Za sve one kojima je filmski Betmen prestao da postoji nakon drugog Bartonovog filma, strip dolazi kao budali šamar. Ovo i ne čudi s obzirom da se pera dohvatio originalni scenarista prva dva Bartonova filma, te strip deluje kao apsolutno logičan dalji korak u (tada) započetoj franšizi, elegantno se praveći da kasniji jedva gledljivi Šumaherovi nastavci ne postoje. Čak i uz mini kritiku obaveznog politički korektnog kolora kože Harvija Denta i Robina, oni scenaristički bivaju opravdani, te ostaje žal što gospodin Hem nije pisao više scenarija u svojoj karijeri. Crtež mi se najpre nije dojmio, ali nakon nekoliko sličica u stripu klasično bojadisanih, shvatio sam da u stvari imam problem sa premodernom tehnikom kolorisanja za ovaj konkretan strip, dok je Kvinonesova olovka pogodila centar mete. Više bih voleo da je kolor u maniru 90-ih, ali ko mene pita.
21. Ravage #1-2 (od 3), Morvan/Macutay (Glénat) 6/10
Nakon vrlo dobrog početka u nekakvom retro-modernom steampunk okruženju, prva sveska brzo pada u okove prosečnosti klasične ljubavne priče, samo u futurističkom okruženju. Naivni dijalozi, kome je možda, a možda i ne, doprineo skener/prevodilac, uz radnju koja se zahuktava tek u drugoj polovini druge sveske. Priča se odmotava neujednačenim tempom koji, na momente, spektakularan crtež ne može da popravi. Iako je po literarnom predlošku, od JD Morvana i dalje čekam iole solidnu priču.
22. Blago Fatahive/Brod buntovnika/Tajanstveni kapetan (1986), Maurović/Aljinović (Dečje novine) 8.5/10
Tri nepretenciozne pomorske priče, pisane u maniru klasičnih avanturističkih romana, nacrtane u maniru klasičnih, svetski poznatih strip crtača. Izuzetan grafizam u sve tri, lagane, ali šarmantne priče. Imao sam problem jedino sa sitnim slovima, naročito u drugoj priči, ali je skoro četrdesetogodišnje DeNo izdanje inače sasvim fino izdržalo test vremena.
23. Murder Falcon TPB #1-8 (2019), Johnson/Spicer (Image) 9/10
Soko sa (hevi) metalnom rukom koji ubija košmarne karakondžule iz druge dimenzije napajajući se energijom brze hevi metal muzike. Naizgled samo lagana zezancija od stripa koja se čita sa osmehom na licu u jednom momentu dobija i ozbiljni podtekst, sa već zilion puta viđenom "kvakom", ali koja je predstavljena na izrazito pitak način. Neke potencijalno bljutave ideje zaista funkcionišu tek kad se upakuju kako treba. Ovde je to krosover Džek Blekovog humora kroz filmove i lajv nastupe njegovog benda Tenacious D i tipičog pristupa grandioznim okršajima za manga stripove. Crtež kidalica, priča bombonica. Apsolutna preporuka za fanove (hevi i ostalih) metala.
24. Do the Powerbomb! TPB #1-7 (2023), Johnson/Spicer (Image) 9/10
Ko bi mogao pretpostaviti da priča o tag team rvačima koji se takmiče u paralelnoj dimenziji na privatnom turniru zaludnog nekromansera koji im je obećao da će, ukoliko pobede, vratiti iz mrtvih nesretno nastradalu majku glavne junakinje može proizvesti bilo kakav drugi efekat sem kolutanja očiju. Daniel Voren Džonson je, pored toga što je ekstremno dobar crtač osvežavajuće ekspresivnog stila za USA školu, još i odličan scenarista. Oduševljava način na koji je od tipično američkog religijskog loženja na "kečere" napravio zabavnu modernu bajku u kojoj čak postoji i poenta data na način da istovremeno komentariše i sam strip koji se čita. "Bitno je putovanje a ne cilj" i slične fore obično deluju odavno bljutavo u kontekstu poentiranja priče ali ovde savršeno funkcionišu i kao smisao ovog stripa. Mora se pomenuti i pretalentovani Majk Spajser koji u rvačkom tag team maniru u startu odličnom crtežu dodaje spektakularni kolorni završni potez.
25. Extremity TPB #1+2 (2017-2018), Johnson/Spicer (Image) 8.5/10
Postapokaliptični Braveheart. U svetu razrušenom ratovima gde čak i tlo fragmentirano lebdi u vazduhu, emotivno i fizički osakaćena šaka preživelih nekog drevnog Sudnjeg dana živi zarobljena u perpetualnom procesu osvetničkog ratovanja. Oko za oko, zub za zub, ud za ud. Naslov u neku ruku (pun intended) ima i dvosmisleno značenje jer velikoj većini likova fali ili deo tela, ili je zverski unakaženo, dok istovremeno odlaze u krajnost u svojim nastojanjima da unakaze i onu drugu stranu koja ne nosi oznake njihovog klana na licu. Gde je u tako ustrojenom svetu definisanog gresima očeva (i majki) mesto naslednicima još mokrim iza ušiju, učenih da mrze dok njihova stremljenja i talenti leže u umetnosti, nauci ili istoriji? Džonson ovde pripoveda priču koja se provlači kroz ljudsku istoriju od kako je sveta i veka, ne trudeći se da izmisli toplu vodu. Njegov izmaštani svet pozajmljuje ideje iz dela slične tematike taman toliko da narativ deluje dovoljno drugačije, kad već nije previše autentičan. Ono gde Esktremiteti dobijaju dodatne poene u odnosu na druge stripove slične tematike je Džonsonu specifična vizuelna estetika, gde je svaki kadar skoro filmski odmeren u okviru dinamike trenutnog dešavanja, a naročito u grandioznim scenama borbe kojima strip ne manjka. Ko izdrži malo sporiji prvi trejd i za mrvu preveliki fokus na melodramu, u drugom će ga dočekati stripski pandan iskeženog Vilijama Volasa spremnog za ekstremno skraćivanje ekstremiteta.
26. Kobra: Arizona Heat (1991), Bane Kerac (Dečje novine) 7/10
Ima više od par godina kako sam čitao CB Kobru u Darkvudovom izdanju, a ovo sam ćapio jer me je zaintrigirao kolor. Kontam da svi znaju najpoznatijeg jugoslovenskog kaskadera Kobru Markovića, ali evo par reči za neupućene i/ili rođene prekasno (wink). Čedo Toze Obradovića i Baneta Kerca je sprdnja i omaž akcionim filmovima 70-ih i 80-ih na kojima je odrastala generacija rođena u istorijski gledano zlatnom dobu na ovim prostorima. I kao takav, Kobra je pričom tipičan predstavnik B kategorije akcionog žanra sa, iz današnje perspektive, pomalo loše omatorelim humorom/dijalozima. Vizuelno nema šta da se zameri, savršeno skinuta estetika ciljanog žanra, dok se Kovačevićev kolor i više nego dobro uklopio sa Banetovom vazda fenomenalnom olovkom. Priča za zaborav, ali takvi su i filmovi koje strip parodira.
27. Metropolis #1-4 (2014-2016), Lehman/De Caneva (Delcourt) 7/10
Zanimljiv, mada poprilično spor i često konfuzan alternativno-istorijski triler. Stripu me je privuklo ime scenariste, ali je bio potreban izrazit napor da ne odustanem nakon prve, za BD standarde, podugačke sveske. Teško mi je da se otmem utisku da bi se ovo bolje čitalo kao klasičan roman, mada je upitno koliko bi zapaženo prošao u toj formi, dok se u formi stripa definitivno ističe solidnim film-noir zapletom, vizuelnom bauhaus estetikom kroz bezvezan i neinspirativan crtež, kao i čestim i ne tako supitlnim omažiranjem filmskih uzora u vidu radova Langa (Metropolis, M) i Pabsta (Pandorina kutija). Bilo mi je teško da ispratim galimatijas istorijskih ličnosti koje su u stripu imali alternativne verzije sebe, njihove odnose i ulogu ali sam na koncu relativno zadovoljan kako je zaokružena početna alegorijska ideja o alternativnoj istoriji grada i nacije kakvi u ovoj našoj realnosti izgleda ne mogu postojati.
FEBRUAR
1. RetroActive (2022), Ibrahim Moustafa (Humanoids) 7.5/10
Zaista je krupan zalogaj napisati priču o putovanju kroz vreme a da deluje iole sveže i da nije logički bušna kao švajcarski sir. Mustafa dobrim delom uspeva da od bajatog zeleniša napravi solidnu stripsku Cezar salatu, sa finom količinom belog mesa akcije i hrskavom slaninom trilera. Plus, nekako uspeva da uglavi i često bljutavi "Dan mrmota" sastojak u vidu sitnog ali ukusnog Ređano parmezana. Da je vizuelna prezentacija bila za nijansu upečatljivija, ocena bi bila još viša.
2. Martin Milan 1: Eglantine moje mladosti (2007), Godard/Dufranne (Bookglobe) 7/10
Simpatičan humoristički strip sa početka 70-ih, uz solidno neinspirativan prevod i očajan otisak boje u BG izdanju.
3. Blood of the Virgin (2023), Sammy Harkham (Pantheon Books) 9/10
Iza obmanjujućeg naslova krije se lagana životna priča mladog bračnog para sa početka sedamdesetih godina u Zemlji slobode, razvrata i B filmova. Simor je montažer u produkcijskoj kući koja proizvodi pomenutu nižu ligu filmova i loži se da postane režiser, dok je Ajda domaćica koja odgaja njihovu bebicu. Strip mahom prati proces nastanka filma naslovnog imena za koji je Simor pisao scenario, kroz sve peripetije koje su mogle da zadese jednu takvu gerilsku produkciju, dok se emotivni životi glavnih aktera lagano otimaju kontroli. Sve ovo je majstorski ispričano praktično filmskim jezikom, isključivo dijalozima i promenom sličica, specifičnim za filmsku naraciju, kroz suptilni humor i koncizno osmišljene replike i temeljnu karakterizaciju likova. Strip se objavljivao u autorovom samizdat serijalu Crickets još od 2010. godine, te je tek prošle godine objavljen u integralnoj formi sa impozantnih skoro 300 stranica. Crtež u duotonu, iako naizgled deluje bazično, je znalački promišljen i često sadrži detalje koji lako izmaknu pažnji a koji samim postojanjem objašnjavaju radije nego tekstom. Ozbiljno dobar strip i ozbiljna preporuka s malim disklejmerom da se čita kako je i originalno bio zamišljen - epizodno.
4. Martin Milan 2 Odredište: zasjeda (2007), Christian Godard (Bookglobe) 7.5/10
Ako je otisak prvog Martina bio očajan, šta reći za ovaj... Na stranu mutna štampa i ružne boje, sadržajno strip nudi što i većina humorističkih stripova BD škole vremena u kojem je izlazio, a konkretno ovaj broj mi deluje za nijansu zabavniji od prethodnog BG izdanja, čemu je možda pomoglo i malo više truda pokojne Milene Benini oko adaptacije prevoda.
5. Elseworlds: Superman TPB #1 (2018), razni (DC) 6/10
Čitljiva zbirka kvalitativno neujednačenih priča i crteža. Pretposlednja priča (Superman Inc.) za nijansu bolja od ostalih.
6. The Race of the Century (2023), Toussaint/Munuera (Europe) 7.5/10
Simpatična rekonstrukcija prve Olimpijade van evropskog kontinenta. Delom bazirano na istinitim događajima, što je možda trebalo objaviti u uvodu Europe Comicsovog izdanja, jer gledano scenaristički, događaji u stripu su mahom nabacani bez nekog pravila, sa čestim lokacijskim skokovima i bez klasičnog glavnog junaka što se ne shvata od samog početka. Moguće da je to i bila namera autora da bi se prikazala haotičnost naslovnog događaja, ali i dalje pomalo smeta prilikom čitanja. Veliki plusevi su fenomenalno primereni Munuerin crtež, kao i omažiranje slepstik filmova perioda u kojem se radnja odvija.
7. Omega - The Unknown (2020), Lethem/Rusnak/Dalrymple (Marvel) 8.5/10
Vrlo uspeli modernizovani rimejk zaboravljenog Marvelovog superheroja iz druge polovine sedamdesetih godina. Strip obiluje suptilnim humorom i ne shvata sebe ozbiljno ali istovremeno postavlja ozbiljna pitanja o našem društvu i ulozi (sudbini) pojedinca u njemu skrivena ispod naslaga lagane za(je)bav(ancij)e. Odlično napisani dijalozi, dinamična priča i crtež koji mi je neobično prijao. Hvala KuntaKinte na preporukama za poslednja dva navedena stripa. ;)
MART
1. Hellboy Universe Essentials: Hellboy (2021), Mike Mignola (Dark Horse) 8.5/10
Omiljene Minjoline (kratke) priče iz Hellboy univerzuma. Tematski, priče su ukrštanje Lavkrafta i Ezopa, vrlo dobro napisane, i još bolje nacrtane.
2. Infinite Dark TPB #1 (2019), Cady/Mutti (Image) 5/10
Lagani preskok.
3. Swan Song #1-2 (2019), Dorison/Herzet/Babouche (Europe) 8.5/10
Odličan akcioni triler smešten u istorijsko okruženje Velikog rata u maniru najboljih klasičnih ratnih filmova. Iako interesantnog karikaturalnog vizuelnog stila (pomalo u neskladu sa tematikom), dobija mali minus na mestimično prenatrpane stranice koje otežavaju praćenje radnje, dok, s druge strane, pojedine sličice mogu komotno da se urame i okače na zid, naročito u drugom albumu. Europe Comicsov prevod na engleski pomalo štuca, te se nadam da će se ovo izdati kod nas.
4. Gasolina TPB #1 (2018), Mackiewicz/Walter (Image) 5.5/10
Počelo dobro, kao krimi triler, posle mutiralo u treš horor koji sebe shvata preozbiljno. Dijalozi solidni ali montaža izuzetno skokovita i na momente se teško prati radnja. Akcione scene neuverljivo nacrtane.
5. Gemini: The Complete Series TPB (2016), Faerber/Sommariva (Image) 7/10
Simpatičan superherojski strip za koji bih rekao da cilja mlađu populaciju da nije najmanje dve eksplicitno nacrtane scene. Zaplet bazičan ali scenaristički dosledan u zadatom okruženju, crtež dopadljiv. Utisak posle čitanja je sličan svojevremeno epizodama nekog (manje) otkačenog crtaća iz zlatnog perioda Cartoon Networka.
6. The Space Between #1 (2023), Bechko/Luckert (Boom!) 5.5/10
Dovoljno nezanimljivo da ne želim da čitam sledeći nastavak.
7. Junk Rabbit TPB (2023), Jimmie Robinson (Image) 6/10
Čitljivo, ništa posebno.
8. Black River (2015), Josh Simmons (Fantagraphics) 7/10
Indie postapokalipsa a la "The Road". Imam osećaj da je ovo moglo biti dosta bolje uz sposobnijeg scenaristu. Grupica preživelih (većinom žena) putuje ka "mitološkoj" naseobini u kojoj je normalan život nakon apokalipse moguć. Na momente interesantan, grafički ekstremnih prikaza nasilja, ali većim delom neujednačenog tempa radnje, ne uvek jasne i na kraju neshvatljivo zbrzane.
9. Parasomnia TPB (2022), Bunn/Mutti (Dark Horse) 6/10
10. Parasomnia: The Dreaming God TPB (2023), Bunn/Mutti (Dark Horse) 6/10
U fantastici (pre)često obrađivana premisa preplitanja dimenzija sna i jave u slučaju dvojca Bunn i Mutti je kroz dva trejda veoma dosledno izvedena prekonfuzno, predvidljivo pribegavajući jeftinim rešenjima gde se malo toga objašnjava, a da pri tom priča grabi napred puževim hodom. Muttijev crtež izaziva pomešana osećanja jer je dobra osnova ugušena kolorom koji mi nije po ukusu. Nisam siguran da ću nabavljati sledeći trejd.
11. Čudesni Spajdermen: Buđenje Venoma (2024), Defalco/Stern/Simonson/Michelinie/Frenz/Lorocque/McFarlane (Hachette) 6.5/10
Interesantno je da su jedina dva potpisana autora na koricama uradila samo jednu od 7 priča iz ove zbirke. Nisam čitao ranije izdato, dvotomno ČK izdanje, ali u ovoj zipovanoj verziji rupe u kontinuitetu smetaju taman toliko da ono deluje amaterski sklepano, uz prilog s urnebesom lektorskih propusta u vidu zaostalih slovnih grešaka i referenci na konkretna ČK izdanja koje su morale biti revidirane. Dodatno, u više od par navrata je dijaloge u oblačiću prelamao šaljivdžija Ant-Man te je tu font jedva čitljiv bez 20/20 vida. Format i uvez su dobri, na sjajni papir u čika Marvela nas je navikla ČK pa ne smeta toliko. Što se tiče samog stripa, za mene ima nostalgični značaj jer je u njoj epizoda 257 koja je bila prvi Spajdi sveska koju sam čitao krajem 80-ih koju i dan danas posedujem, dok su objektivno sve epizode marvelovski naivne uz meni drag (Defalcov+McFarlanov) crtež. Ocena manje na traljavo odrađenu pripremu za štampu.
12. Tiho, tiše (2021), Jason (Komiko) 8.5/10
Sjajan je Jason, naročito u drugoj od dve priče u ovoj knjizi, gde pripoveda u potpunosti bez dijaloga, poentirajući isključivo svojim prepoznatljivim vizuelnim stilom. U prvoj priči (Hej, čekaj) piše o odrastanju i tragediji koja to odrastanje dominantno uobličava, dok je u drugoj (Pssst!) kroz nekoliko what-if vinjeta tema usamljenost i nedostatak ljubavi.
13. Novi Osvetnici: Bekstvo (2024), Bendis/Finch (Hachette) 7/10
Manje-više tipična marvelovska priča sa manje zapleta i više akcije. Ni manje ni više od očekivanog, uz sjajnu Finčovu olovku koja je donekle (čisto subjektivno) ruinirana modernim kolorom. Ovaj prvi trejd ostavlja pojedina pitanja u vezi sa radnjom otvorenim, te se za priču tek uslovno može reći da je zaokružena. Iako nisu moja šalica čaja, Ašetovi Novi Osvetnici su solidan rolerkoster po povoljnoj ceni.
APRIL
1. Zapanjujući X-Meni: Nadareni (2024), Whedon/Cassaday (Hachette) 7.5/10
Sasvim solidna priča koja startuje pomalo inertno da bi se pred kraj solidno zakuvala svim očekivanim akciono-političkim sastojcima. Za mrvu manje naivno od Marvelovog standarda, pa se čita pre kao holivudska, filmska verzija eksmena. Solidni dijalozi su začinjeni minimalnom količinom suptilnog humora, i zahvalan sam na nedostatku očekivane akcentuacije patetike. Odličnom Kasadejevom crtežu digitalni kolor manje smeta jer je funkcionalno i smisleno iskorišćen u cilju predstavljanja likova mutanata ili efekata (prolazak kroz zidove, npr).
Do sad zabavan Ašetov trk kroz Marvelov univerzum koji mi inače nije visoko na listi preferencija.
2. The Best of Tharg's Terror Tales (2023), razni autori (Rebellion/200AD) 7/10
Većinski zanimljiva antologija dvadesetak (vrlo) kratkih priča u maniru Zone sumraka izabranih iz bogatog asortimana poznatog britanskog stripskog SF časopisa. Kao i svaka druga antologija, pripovedački kvalitativno osciluje, uz nekoliko nadprosečno realizovanih priča u okvirima koje magazinski format nameće. Crtački veoma dobro.
3. Cico šerif (2010), Nolitta/Ferri (Veseli četvrtak) 7/10
Epizoda Zlatne serije koju sam ubedljivo najviše puta pročitao kao klinac, lični stripski Sveti gral detinjstva koji je završio kao raskupusani rezervni klonja papir u poljskom WC-u vikendice što sam uz ekstremni užas shvatio u naletu Proviđenja kad drugog sredstva za brisanje nije bilo. 30+ godina kasnije Čiko (Cico?!) mi se nasmejao sa kase supermarketa iz 3 u 1 paketića remitende i eto njega ponovo kod mene, kao neki stari prijatelj čije te priče malčice smaraju ali ti prisustvo ipak prija jer te podseća na neka dobra prošla vremena.
4. Dark Rage #1-3 (2019), Smolderen/Marcelé (Humanoids) 7/10
Kad dve žene u krvavoj pljački supermarketa izgube voljene osobe, prave pakt da pronađu i osvete se ubicama, nakon nesposobnosti policije da isto uradi. Priča osciluje između zapleta filmskih trilera tipičnih za devedesete godine i trash/exploatation estetike osamdesetih. Svaka iole solidna ideja biva donekle upropaštena lošim odlukama i jeftinim rešenjima. Isto važi i za crtež, na momente tipičan predstavnik BD škole 90-ih, prečesto pobegne u puko otaljavanje sličica. Krajnji proizvod je bućkuriš koji nekako ipak funkcioniše, te uspeva da zadrži pažnju do kraja.
MAJ
1. Batman: Godina stota (2020), Paul Pope (Fibra) 8/10
Visoku ocenu dobija ova Poupova lajt SF/sajberpank vizija Betmena, uprkos pojedinim scenarističkim nedostacima. Nestandardni crtež (za jednog blokbaster lika kao što je Betmen) upotpunjen fenomenalnim Viljarubijinim kolorom, evocira na poneke Drujeove radove zadržavajući i Poupov lični karakteristični "indie" pristup. Priča je dobrodošao otklon od onog "super" u superherojskim stripovima, ali i dalje omažira sve ono što je karakteristično za Betmenov lik: njegovu preteću pojavu i sklonost akrobacijama uz skoro nadljudsku snagu i veštinu, tehno džidža-bidže i "pimpovano" prevozno sredstvo, detektivsko-forenzički pristup rešavanju misterije u kojoj se našao, pomoćnike kao ključne faktore svom delovanju i na kraju "super" zlikovca u vidu telepate sa snažnom moći sugestije. Plus dobija i na par omaža drugim umetničkim formama kao što su SPOILER: Građanin Kejn ("rosebud" momenat, odnosno "pupoljak" kao šifra) ili referenca na Meat Loaf-ov Bat Out of Hell.
Pomenuti nedostaci tiču se SPOILER: nije objašnjeno kako je Gordonu junioru junioru pao na pamet Brus Vejn kao šifra za folder na laptopu, na koji način se Betiša otrgao Merserovoj kontroli uma na stepenicama prilikom bega i zašto Merser nije uticao na njega prilikom finalnog obračuna. Isto tako, mala greška u Fibrinom prevodu je što je žrtva sa početka imenovana kao Vic, a u originalu je to "Vic" u stvari skraćeno od "victim".
Na kraju ovaj drugačiji Betmen u fantastičnom Fibrinom ruhu ostaje u kolekciji jednog nesuperherojski nastrojenog stripadžije.
2. Zatamnjenje (2021), Brubaker/Philips (Čarobna knjiga) 7.5/10
Brubejker nas u Zatamnjenju vodi u manje-više klasičnom film noir zapletu kroz dekadentno okruženje filmske industrije posleratne Amerike. U ovom turbulentnom trileru obuhvata teme koje se provlače i kroz druga (pretežno filmska) dela slične tematike a koja Brubejker umešno objedinjuje sa glavnim zapletom Zatamnjenja. Dobar strip, mada ne i izuzetan, iako nemam zaista ništa konkretno da zamerim (ako izuzmemo Filipsov crtež koji me i dalje ne impresionira previše). |
Edited by - vetropiroman on 01/06/2024 22:20:09 |
|
|
|
Topic |
|
|
|
Digitalni dnevnik čitanja u 2024. godini
