Samo bratu Đunđiju može pasti na pamet da napravi strip o narikačama Ova sveščica sakuplja priče koje je autor prvobitno bio odbacio kao nedovoljno zanimljive, ali je odlučio da im se vrati tokom korona pandemije. Stripove je po prvi put radio za neku manga aplikaciju. Nisu ovo loše priče, ali nisu ni toliko upečatljive i jezive kao raniji radovi ovog autora. Deluje da je Itu ponestalo inspiracije i kreativnosti.
Lele kako Uzumaki anime moćno izgleda u c/b animaciji.. Jezivo. Na ovoj adaptaciji se radi već četrdeset godina, ali kvalitet ne možeš požurivati. Junji će biti ponosan. Jedva čekam da ovo izađe
Lele kako Uzumaki anime moćno izgleda u c/b animaciji.. Jezivo. Na ovoj adaptaciji se radi već četrdeset godina, ali kvalitet ne možeš požurivati. Junji će biti ponosan. Jedva čekam da ovo izađe
Izašla prva epizoda Uzumakija. Ima razlika u odnosu na mangu jer ovde priče ne idu redom već se istovremeno dešava nekoliko priča odjednom dok je u mangi išlo jedna po jedna. Ali svaka čast na odluci da se zadrži c/b crtež, iskreno ne sećam se da sam ikada video ovako kvalitetno odrađenu tehniku rotoskopije. Vrh izgleda animacija i odlično pogođena jeziva atmosfera iz mange.
Pogledao drugu epizodu Uzumakija i imam osećaj kao da mi je neko zveknuo šamarčinu. Animacija izgleda užasno loše u poređenju sa prvom epizodom. Ispostavilo se da im studio nije dao vremena i novca da izguraju celu sezonu kako dolikuje već im pretio ili da se ne objavi ništa i otkažu seriju ili da objave ovu nedovršenu verziju. Odlučili se za drugu opciju.. Mislim da ću imati košmare od onih kadrova kada trče po plaži koliko ono loše izgleda..
Završen Uzumaki, hvala bogu pa ovo mučenje nije dugo trajalo. Prva epizoda je vrhunska i prava mala lekcija kako koristiti tehniku rotoskopije. Preostale tri bolje ni ne gledati koliko to loše izgleda.. Sve što su mogli da zajebu su uspeli da zajebu sa ovom anime adaptacijom Uzumakija. Junji ovo nije zaslužio
Friški (najfriškiji) Junji Ito! I dalje se radi o prilično upečatljivim i atmosferičnim pričama ipak, kao što je naker napisao, radi se o primjetno lošijim ostvarenjima od meni prethodne zbirke koju sam čitao, Fragmenti strave. Priča sa narikačama je možda najbolji primjer Itovog pripovijedanja. Od jedne takve teme uspio je sa pravilnim ritmom stvoriti sugestivnu priču koja ne popušta do samog kraja. Kod Madone je očito krenuo od zanimljive igre riječima u koji je natrpa dosta kršćanskih klišeja pa je više primjer toga kako netko izvana gleda na tu religiju a ne prava slika iste u Japanu. Protok duše ima taj moment u kojem skrene priča neočekivano pa je prava šteta što ima dosta antiklimatičan kraj. Dremež je krvavo-slatki psihološki triler koji vozi dok čitaš ali kasnije ostavlja prazan ukus u ustima.