| Author |
 Topic  |
|
Giuda Ballerino
Senior Member
Japan
2644 Posts
Member since 02/03/2014 |
 Posted - 24/06/2024 : 12:42:33
|
| Dear Anemone je najnovija manga koja je axed u Shonen Jumpu. Proslotjedno poglavlje je bilo posljednje, tako da se radi o jos jednom serijalu koji nije dostigao ni devetnaesto poglavlje. |
Kaizoku ou ni ore wa naru! |
 |
|
|
SSM
Average Member
Bosnia and Herzegovina
984 Posts
Member since 13/10/2002 |
Posted - 24/06/2024 : 20:32:53
|
| Upravo zavrsio Planetes, divna manga, bas mi je sjela. Procitao jos Nikad covjek, odlicna takodje samo dosta depresivnija pa mi je Planetes ipak bolji. |
No one gets out of childhood alive. |
|
|
|
naker
Advanced Member
4795 Posts
Member since 05/06/2020 |
|
|
SSM
Average Member
Bosnia and Herzegovina
984 Posts
Member since 13/10/2002 |
Posted - 25/06/2024 : 07:03:58
|
| Hvala Nakeru, sliiedece na spisku za nabavku je Punpun. Neko citao Oblik glasa? Njega mi je lakse nabaviti |
No one gets out of childhood alive. |
|
|
|
wesskowaz
Advanced Member
Serbia
11583 Posts
Member since 10/07/2007 |
|
|
SSM
Average Member
Bosnia and Herzegovina
984 Posts
Member since 13/10/2002 |
|
|
vatrena_stenica
New Member
238 Posts
Member since 27/04/2024 |
Posted - 29/09/2024 : 22:54:34
|
Not Simple [Natsume Ono] 4-5/5
What I really want... is to feel the warmth of the people who should be closest to me.
Ako bi trebalo da opišem u jednoj rečenici o čemu je ova manga, to bi upravo bila gornja rečenica. Toliko je toga u njoj da vas zaboli u grudima i stegne u grlu. Ljudi su okrutna govna.
Not simple je priča o dečaku Ianu koji je kao nečiji sin i nečiji brat, ali je zapravo prepušten samom sebi. Porodica je potpuno uništena jednim događajem i tu više nije niko nikome ništa. I to ničije dete raste. I raste samo, lišeno svega lepog. Jedina svetla tačka su mu kratka viđanja sa sestrom Kylie, koja je opet u svom nekom krugu pakla iz kog se trudi da izađe ne bi li se starala o njemu, ali nekako mi se čini da je tu nedovoljno truda i mnogo pogrešnih odluka.
Majka i otac su razvedeni, svako na različitom kontinentu. Ta (ne)majka tugu i bol ubija alkoholom, a Iana je povela sa sobom da bi sebe i dalje mučila i podsećala na nešto što joj je raznelo život ili zbog neke sitne koristi i potajne osvete. A možda i oba.
  
Not simple je i priča o tome kako se nečiji optimizam, radost, nevinost i na kraju život, polako gase u jednoj neumornoj i neprekidnoj potrazi za porodicom, za osećajem pripadnosti, za nežnošću, za toplinom doma.
Not simple je i priča o jednom malom-velikom biću koje je proživelo pakao, koga je život išamarao, ali koje je i dalje trčalo po kontinentima ka svom jedinom cilju. Cilju do kog mu je trebalo samo "1000 metara", ali su mu tih 1000 metara bliski (najbliži) ljudi pretvorili u maratonsku trku bez lepog kraja i bez topline za kojom je toliko čeznuo.
 |
Wherever there is man, there is Hell. |
Edited by - vatrena_stenica on 29/09/2024 22:57:41 |
|
|
|
Giuda Ballerino
Senior Member
Japan
2644 Posts
Member since 02/03/2014 |
Posted - 01/10/2024 : 16:06:04
|
| Boku no (My) Hero Academia i Jujutsu Kaisen su zavrsili. 10 i 6 godina respectively. Dva solidna ostvarenja koja su dostigla veliku popularnost. Puno akcije i top crteza, puno i gusenja tekstom tu i tamo. Hvala i dovidjenja! |
Kaizoku ou ni ore wa naru! |
|
|
|
jagodanbg
Senior Member
2873 Posts
Member since 17/07/2019 |
Posted - 01/10/2024 : 16:11:27
|
quote:
Originally posted by SSM
Hvala Nakeru, sliiedece na spisku za nabavku je Punpun. Neko citao Oblik glasa? Njega mi je lakse nabaviti
Od Laguninih mangi, cuo sam da je Sani najbolja. |
|
|
|
kreŠa
Advanced Member
.jpg)
Serbia
4774 Posts
Member since 26/01/2009 |
|
|
vatrena_stenica
New Member
238 Posts
Member since 27/04/2024 |
Posted - 05/10/2024 : 16:28:28
|
Takemitsu-zamurai 1-8 [Issei Eifuku, Taiyo Matsumoto] 5/5
To learn something new and then to put it into practice at the right time: is this not a joy?
Verujem da ću smoriti screenshot-ovima i izvinjavam se unapred, ali meni se Macumotov crtež neverovatno dopao ovde. Sama Iseieva priča bez ovakvog crteža ne bi bila ništa posebno. Ovde crtež priču podiže na mnogo viši nivo. Prelep mi je u svoj svojoj specifičnosti, jednostavnosti, fluidnosti, elegantnost, sanjivosti, poetičnosti, ima tu prizvuka tradicije, kaligrafije, kadriranje mi se sviđa... ma ne znam kako bih ga više nahvalila. Sve i da priče (teksta) nema, crtež bi mogao odlično da funkcioniše sam za sebe i bude posebno umetničko delo. S druge strane, sigurna sam da ovaj crtež nije svačija šoljica čaja.
Što se same priče tiče, ona je u neku ruku prilično jednostavna, a opet ima dubinu i dirne čoveka. Nije tipična samurajska manga. Biće borbi, ali ne na svakoj drugoj strani.
 
Ovde će se provlačiti priče o jednom svakodnevnom životu u Edu, klasne razlike, poreklo, neke intrige i misterije kojim se razbija taj mirno-dosadni život i to će čitaoca držati dovoljno u neizvesnosti da se od mange neće tako lako odvojiti. Takođe, biće dotaknuti i portretisani još neki likovi čija uloga nije zanemarljiva i koji će na neki način dopunjavati sliku i priliku glavog lika, a istovremeno i imati svojih pet minuta pozornice.
Glavni lik je ronin Senou Souchiro, koji je radio kao samuraj u Shinanu, a potom se povukao u Edo. Usamljeni mladić je željan jednog običnog, bezbrižnog, povučenog (neko bi rekao dosadnog) života. Želi da obnovi svoju nekada jaku vezu s prirodom, da je čuje, da mu priča, da se razumeju i da uživa u malim svakodnevnim stvarima. Odmah na početku saznajemo da je svoju katanu, zvanu Kunifusa, prodao i da sada za pojasom nosi katanu za treniranje od bambusa. Ali na to će mu jedan prijatelj, koga će steći u Edu, reći sledeće - Even if you carry only bamboo now, the demon in your heart will not disappear. Veza koju ima sa Kunifusom je vrlo zanimljivo prikazana kroz kadrove u kojima se Kunifusa javlja u obliku ženskog "duha iz boce". Tu je kao nevidljivi saputnik, kao sagovornik, ali i kao demon i progonitelj.
A ljudi kojima je u priči potreban neprijatelj da bi bila dobra, neka ne brinu - biće neprijatelja i u samom čoveku i oko njega.
Saznajemo da Sou želi da pobegne od svog pređašnjeg života, od mača i od pomenutog demona u sebi, koji će na svakih malo u nekim prilikama izroniti na površinu. Čak će mu i dečak po imenu Kan, sa kojim će se sprijateljiti i imati jednu toplu vezu, reći da u momentima borbe izgleda strašno, gotovo zaposednuto. Sou je demona u sebi vrlo svestan i plaši ga se. Na isto ga je nekad upozoravala i majka rečima - You are possessed by something. If you hold a sword, you shall not remain human.
 
Ono što je možda zanimljivo istaći jeste da ga autor u nekim momentima borbe prikazuje kao lisicu, a tako ga oslovljavaju i pojedini likovi u ovoj priči.
Jedan od njegovih ozbiljnih/glavnih neprijatelja, Kikuchi Shinnosuke, je prikazan i kao potpuni pomahnitali divljak koji ubija radi ubijanja... nekako besciljno. Iako mi se na momenat čini da je njegov lik plitak i da je pisac mogao više da ga iskoristi, ipak u dosta navrata sam mogla da osetim u njemu velik jed, bes i da je preplavljen žeđu za krvi (ali da li samo krvi?), kao i da ga sve to čini na momente gotovo maloumnim i neuračunljivim. Kasnije će nam biti otkriveno da je i njega možda neki događaj iz detinjstva žigosao, slično kao Senoua, i odredio mu dalju sudbinu.
 
Kraj mange neko može smatrati tužnim, neko srećnim. Pretpostavljam da ima i jednog i drugog. Nisam sigurna da li nam pisac poručuje da koliko god se borili i koprcali da vodimo život po svojoj želji i zamisli, daleko od rođenjem nametnutih/zacrtanih obaveza i (ne)izbora, na kraju shvatimo da smo završili tamo odakle smo pokušali da pobegnemo.
Dva glavna, tragična aktera će opisati svaki svoj krug, okrznuvši se na tren, osuđeni nekim tuđim(?) izborima i postupcima.
|
Wherever there is man, there is Hell. |
|
|
|
kreŠa
Advanced Member
Serbia
4774 Posts
Member since 26/01/2009 |
|
|
vatrena_stenica
New Member
238 Posts
Member since 27/04/2024 |
Posted - 05/10/2024 : 20:45:47
|
quote:
Originally posted by kreŠa
❤️❤️❤️❤️❤️❤️
Počeo sam da ponavljam Gilmorice, ali sačekaće Rori i Džes, vraćam se u srednjoškolske dane na drugačiji način :D
Hvala stenice!
Nema na čemu. 🤗 Žao mi samo što TZ nije izdat na engleskom, kupila bih ga odmah. Nekako mi ne ide da čitam samurajštinu na francuskom ili španskom.
Ako misliš na Gilmore Girls, ništa mi ne znači, jer je nisam gledala. Tako da je Takemitsu-zamurai moja velika preporuka i ta serija definitivno može da čeka. |
Wherever there is man, there is Hell. |
|
|
|
pcoro
Senior Member
Croatia
2321 Posts
Member since 17/01/2006 |
|
|
Heisenberg
Average Member
.jpg)
Serbia
689 Posts
Member since 06/11/2022 |
Posted - 10/10/2024 : 16:29:35
|
Oshi no ko (Aka Akasaka, Mengo Yokoyari) se uskoro završava, tačnije za 4 poglavlja (poslednje poglavlje izlazi u novembru ove godine) biće ukupno 16 tankobona (decembar 2024) meni je manga tu i tamo, anime mi nije nešto, mada svako ima svoje mišljenje. Ovo bi neko kod nas mogao da izda lagano, em kratko a i verujem da bi se dobro prodavalo.
 |
I Am Not In Danger, Skyler. I Am The Danger. A Guy Opens His Door And Gets Shot, And You Think That Of Me? No! I Am The One Who Knocks! |
|
|
|
vatrena_stenica
New Member
238 Posts
Member since 27/04/2024 |
Posted - 10/10/2024 : 19:14:09
|
quote:
Originally posted by pcoro
Takemitsu-zamurai izgleda ful dobro. Al džaba ako nema čak ni engledskog izdanja 
Nažalost nema, ali zato ima pristojan scanlation. |
Wherever there is man, there is Hell. |
|
|
|
kreŠa
Advanced Member
Serbia
4774 Posts
Member since 26/01/2009 |
Posted - 11/10/2024 : 21:58:29
|
quote:
Originally posted by vatrena_stenica
quote:
Originally posted by kreŠa
❤️❤️❤️❤️❤️❤️
Počeo sam da ponavljam Gilmorice, ali sačekaće Rori i Džes, vraćam se u srednjoškolske dane na drugačiji način :D
Hvala stenice!
Nema na čemu. 🤗 Žao mi samo što TZ nije izdat na engleskom, kupila bih ga odmah. Nekako mi ne ide da čitam samurajštinu na francuskom ili španskom.
Ako misliš na Gilmore Girls, ništa mi ne znači, jer je nisam gledala. Tako da je Takemitsu-zamurai moja velika preporuka i ta serija definitivno može da čeka.
Čitao sam ga u srednjoj i neko isto vreme kad i Gilmorice, zato mi je ovo sjajno :D
Gledaj Gilmorice! |
https://www.laguna.rs/se295_serijal_laku_noc_punpune_laguna.html
https://www.delfi.rs/starway |
|
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3514 Posts
Member since 21/07/2004 |
|
|
naker
Advanced Member
4795 Posts
Member since 05/06/2020 |
|
|
vatrena_stenica
New Member
238 Posts
Member since 27/04/2024 |
Posted - 20/11/2024 : 22:18:06
|
Tokyo these days #1-3 [Taiyo Matsumoto] 4-5/5
Joy is a fruit that grows on a tree of great suffering. (Victor Hugo)
U moru mračnog materijala za čitanje ovo je jedan prelepi mali biser, tj. svetionik. Nadam se da ovaj novi Macumoto neće proći ispod radara. Ukoliko želite da dan završite nečim lepim, ljudskim, toplim, ukoliko želite da zatvorite korice i pomislite "ima još ljudi i topline na ovom svetu", pročitajte ovo. Posebna preporuka onima čiji je posao rad sa ljudima, naročito mladima (npr. prosveta), jer je njihov "impact factor" izuzetno velik i jer njihovih par rečenica dnevno i malo pažnje mogu da promene, podstaknu, inspirišu neko mlado ljudsko biće u pronalaženju sebe i razumevanju sveta oko sebe.
Ova tri tankobona prate urednika mangi, Šiozavu, koji zbog lošeg poslovnog poteza daje otkaz. Šiozava je čovek u pedesetim godinama koji još uvek ima veliku ljubav i strast prema mangama i pokušava da okupi staru ekipu mangaka kako bi radili zajedno na njegovoj poslednjoj mangi. Ekipa je ne samo u godinama, već je pre svega izmrcvarena pređašnjim načinom životom u industriji koja melje/je samlela njihovo vreme, zdravlje, pa i dušu, ostavljajući ih neretko i u lošem finansijskom stanju, bezvoljne, pregorele, usamljene, besciljne.
Zavirićemo nakratko u živote urednika i mangaka i videti koliko od urednika zavisi šta će i u kom obliku iznedriti mangaka, koliko njih je zadovoljno svojim urednicima, koliko u njih imaju poverenja, koliko su spremni na ustupke, koliko ih je spremno da "proda dušu" industriji i koliko ih je tom odlukom zadovoljno.
Osim tog prvog sloja priče, autor se još bavi književnom(?) besmrtnosti i prolaznošću ljudskih života.
Ovo je jedna sporogoruća ljudska priča, puna tihih momenata, lišena pompeznih događanja i sasvim je sigurno da će nekome biti monotona i dosadna. No, da se ne lažemo, ko od nas vodi život npr. Keith Moon-a ili ekipe iz Motley Crue!? Stoga, budite strpljivi, jer će vam ovaj Macumotov rad podariti malo topline i ljudskosti, koji su neophodni i koji toliko nedostaju pod ovim našim nebom.
|
Wherever there is man, there is Hell. |
|
|
|
kreŠa
Advanced Member
Serbia
4774 Posts
Member since 26/01/2009 |
|
|
naker
Advanced Member
4795 Posts
Member since 05/06/2020 |
|
|
kreŠa
Advanced Member
Serbia
4774 Posts
Member since 26/01/2009 |
|
|
vatrena_stenica
New Member
238 Posts
Member since 27/04/2024 |
Posted - 15/01/2025 : 17:22:05
|
Fetish [Kaoru Fujiwara] 4/5
Ovaj oneshot se sastoji od pet uznemirujućih priča o, nazovimo to, opsesijama i užasima, ali ima mi tu još nečega (naročito me muči četvrta priča). Sve priče su u neku ruku psihološki horori o nekim sjebanim likovima. Ne očekujte ovde bdsm u onom klasičnom ruhu (na šta asocira naslov i na koji ste navikli u filmovima), jer toga ovde nema. Ovo je dosta suptilnije. A neki likovi će vas zaista malo i zaposednuti/proganjati. Crtež mi je na momente lep. Na facama žena je prikazana neka seta, melanholija, neka daleka čežnja, bespomoćnost/beznadežnost, strah... Ne znam to najbolje da opišem, ali izazivaju neki osećaj uznemirenosti i naježa. Kako su priče kratke, nema ovde nikakvog produbljivanja i razvoja likova. Ovo je samo mali zavir u neki isečak iz njihovog života. I to baš onaj mračni, uznemirujući i mistični. Vrlo često ćete imati osećaj nedorečenosti i to će vas malo nervirati. Nekako mi se čini da je to i bila namera mangake.
Pa hajmo redom (spojleri na sve strane):
Our Vast Loneliness 3/5
For a long while now, I've been prone to losing things. It's the things most important to me that I lose. It's always, always after I lose them that I realize how imortant they are. And then, they're suddenly returned to me.
Glavni lik je apatičan, skoro pa napušten od porodice, ne zna šta će sa životom, te pokušava da piše knjigu. Pisac u pokušaju privlači pažnju nešto starije konobarice (27 godina - Japanci i starost 🙄) s kojom započinje vezu. Veza traje sve dok traje i njegova anonimnost, tj. dok ne dobije nagradu, pa misli da će poleteti u oblake valjda. Onda konobaricu šutne, jer koji će mu, nije je nikad ni voleo. Konobarica poteže nož (ne moram da naglasim koliko to sve patetično izgleda, jer Japanci 🙄) i u tom rvanju pisac povredi nju. Žena samo iščezava, kao i sve njegove bitne pređašnje stvari. No, pisac nalazi trag da je konobarica ipak neko ko mu je pre mnogo godina značio u životu i koga je u životu održao kada mu je bilo teško. I tako ostaje zaključan u stanu čekajući da mu se preklana žena vrati kao i sve stvari koje gubi. Poruka/pouka - čovek neretko sjebava i gubi stvari/osobe koje su mu bitne i isto tako neretko te stvari ostanu nepopravljive koliko god nas savest grizla i koliko god se trudili da to ulepimo i vratimo u prvobitno stanje. Jednostavno nekad je za to kasno. Bitno je naposletku da takvih stvari nije previše. Jer koliko god da ih je i malo, umeju da razjebu dušu, a nekome i život ceo, pa pazite šta radite.
 
Love Letter 4/5
Totalno kripi priča o uhođenju koje je otišlo predaleko, ali ne onako kako smo navikli u filmovima. Ovo je potpuno nova dimenzija (jer opet - Japanci). Zamislite da je neko toliko opčinjen vama, da vam donira svoje oči i da po dobijanju očiju, ne samo progledate, već vidite sebe svuda oko sebe - na ulici, u omiljenom kafiću, a naposletku i u kupatilu dok se tuširate. Fazon, do kraja života u duhu i telu, ali bukvalno! Au, koja je ovo jeza od priče! Hororčina!
  
All of Sully/Lilly 4/5
A man believes that people he loves should have spare bodies. His daughter happens to have one...
Možda najnasilnija od svih. Priča prati naučnika/doktora koji je mnogo teško podneo smrt svih bližnjih žena - majke, sestre, supruge. Ostala mu je jedino ćerka Sully. Od straha da bi ga i Sally mogla napustiti kao i sve prethodne ženske osobe, lik pravi klona - Lilly. Time osigurava da njegova ćerka uvek ima adekvatnog donora ma šta da joj se desi. Klon je zatvoren 24/7 u ogromnoj kućerini i na milost i nemilost je svim seksualnim fantazijama svog gospodara. Verujem da ovo može biti naporno za čitanje, jer ima silovanja, skoro incesta, vezivanja, zlostavljanja i sl, sve do momenta kada Sully doživi tešku saobraćajnu nesreću i naučnik mora da iskoristi dobar deo Lilly. Nakon što spašava ćerku, njegova zatočenica Lilly umire i on tek tad shvata koliko je zapravo za istu bio vezan - više nego za ćerku, i koliko je vremena sa njom provodio - više nego sa ćerkom, pa možda i da je na neki način "voli" - više nego ćerku, bolesno, opsesivno, jezivo... No, kao i u prvoj priči, malo prekasno. I kao i u prvoj priči, zasluženo treba da pati. I to dugo i najstrašnije.
 
  
Airport ?/5
I wonder if I'll be driving her again...
Najkraća od svih pet (svega 11 strana). Nisam sigurna šta sam pročitala. Previše mi se učinilo jednostavno naspram svih ostalih priča ovde, a zapravo mi je najteže za tumačenje. Nešto ovde nisam pohvatala. Uočavam neke detalje i razlike, ali nikako da ih spojim u glavi. Ko je lik u crnom? Neki sektaš koji prisilno uzima decu? Da li je vozač zapravo ona ista trudna devojka? Da li je ona opet trudna? Da li će joj neko opet uzeti bebu? Da li se devojka porodila, ostavila bebu, ubila taksistu, prerušula se i sad taksira? Bukvalno imam par scenarija u glavi i kao da mi je razrešenje tu na vrh mozga, ali mi stalno izmiče. Stoga i ne mogu da ocenim ovo.
Please, don't pick my cab... Sad da li je cab ili cub ostaje mi da mislim i dalje.
 
Fetish 3/5
When you find someone you like, you unconsciously adjust to your partner's tastes. I'm especially like that.
Možda na oko i najpozitivnija priča, ali u mojim očima ovo takođe nema srećan kraj. Ovde pratimo devojku u zavojima koja upoznaje momka koji misli da joj sve to skupa stoji kul. Prva pomisao je naravno da lik ima fetiš ka povređenim ženama (kao oni likovi iz filma Crash). Devojka vrlo naivno započinje vezu sa pomenutim likom. Ali i dalje ima košmare da će je lik ostaviti čim se izleči i obećava mu da će se povrediti ponovo samo da ostanu zajedno. Nakon buđenja, mangaka devojku (pa i nas) narednim tablama malo smiruje i razuverava u tim crnim mislima. Njih dvoje ostaju u vezi i nakon njenog izlečenja, ali poslednje table nam nagoveštavaju ipak nešto drugo. Uz rečenicu koju devojka u jednom trenutku u priči izgovara (ona koju sam navela na početku) i uz tih poslednjih par kadrova ovde vidim kraj, ali nikako lep i sigurno ne spokojan.
 
 
Ova Kaoru Fujiwara je vrlo zanimljiva. Pre ovoga sam čitala jedino Sono Saki no Fuukei. I tu se sećam neke setne, melanholične i depresivne atmosfere i likova. Definitivno ću posegnuti za još nečim njenim.
|
Wherever there is man, there is Hell. |
|
|
|
Topic |
|
|
|
Manga - čita se i preporuke...
