Neka pročita Fullmetal Alchemist (Čelični Alhemičar).
kako bre nije - manga šonen je u pitanju. enivej hvala za preporuku.
Kao što ti je Mr. Bushido već rekao, riječ je o francuskom stripu francuskog autora, nema veze s Japanom.
Evo pregledao sam malo što se nudi pa ti evo preporuka za 15-godišnjaka.
Fullmetal Alchemist i dalje stoji, jedna od najljepših priča ikad ispričanih, to je preporuka za sve.
Solo Leveling - isto nije manga jer je iz Koreje, al ovo će mu se 100% svidjeti. Užasno jednostavno, čak glupavo namomente, ali nevjerojatno zarazno i zabavno, pogotovo ako voli videoigre. Da mi je netko to dao kad sam imao 15 bila bi mi najbolja stvar koja postoji, i sad mi je prezabavno, pročitao sam sve u tipa 3 dana, i evo pratim anime koji izlazi. Plus, crtež je na najvišoj razini, apsolutno predivno izgleda.
Soul Eater - ovo mi se čini da je tek počelo izlaziti kod vas, ali riječ je o manje poznatom shounen klasiku, baš vrhunska manga.
Death Note - klasik, meni manje drag, ali nema sumnje da će dečko uživati.
Demon Slayer (Ubica Demona) - još jedan jednostavan shounen, znači serijal koji je sveo žanr na ono najosnovnije, bez ikakvih komplikacija ili pretenzija da bude nešto više, ali izvedba je super, iako je anima puno bolji radi predivne animacije.
Tokijski Gul - ovo nisam čitao ni gledao, ali jako je popularno među mlađim generacijama pa možda vrijedi baciti oko.
Tokijski Osvetnici - ovo mislim da bi mu se jako moglo svidjeti, priča o srednjoškolskim (čak osnovnoškolskim?) bandama sa time travel twistom, nabijeno klasičnim Japanskim emocijama, super koncept koji se malo razvuče i postane puno lošije kasnije, ali mislim da će 15-godišnjak uživati.
Naruto je uvijek dobra preporuka ako mu želiš dati nešto jako dugo, klasik koji nije bez razloga toliko ogroman.
Od svega mislim da je Solo Leveling najveća sigurica iskreno, iako ću ja uvijek prvo reći Fullmetal Alchemist.
Planets nije baš za klince. Mislim da bi im bilo dosadno...
Čudi me da niko nije One Piece pomenuo. Ja sam krenuo One Piece sa mojom 8-godišnjom ćerkom i baš je dobro za klince, a realno nije loše.
One Piece je predug i još nije dovršen, naravno ta preporuka se ni ne treba spominjati jer je riječ o najboljem stripu ikad po meni.
Svaka čast za čitanje s malom, ja uvijek govorim da djecu treba odgajati uz One Piece. Ja ga pratim već skoro 25 godina lol.
Iako, ne znam koliko ste daleko dogurali, ali OP postane puno ozbiljniji, i možda ti se tako ne čini, ali riječ je o jednoj kontinuiranoj priči koja ima već preko 1100 poglavlja i jako je politička, sa baš jakom ljevičarskom marksističkom porukom, što je za mene naravno plus, al sigurno će joj postati preteško ubrzo, dok malo ne odraste lol.
Planets nije baš za klince. Mislim da bi im bilo dosadno...
Čudi me da niko nije One Piece pomenuo. Ja sam krenuo One Piece sa mojom 8-godišnjom ćerkom i baš je dobro za klince, a realno nije loše.
slažem se za Planetes,to je i moje mišljenje; OP sve nekako zaobilazim zbog dužine.
Inače,Uan pis je moja prva "klinačka" manga,i dogurao sam do neke 18 (čini mi se ) DW knjige iliti tankabona,i svaki put kao nešto odustao bih,ali i dalje je čitam.Onda sam uleteo u opšti zastoj sa čitanjem stripova,pa je i OP na ledu;ali svakako ću joj se vratiti jednog dana,vredi.
Recimo Naruto sam pokušao i to mi je baš klinački,AoT na prvu se nije primio;vidim baš juče da stariji sin (17) gleda animu i kaže da je odlična.
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)!
sad skočih na dw forum,i ustvari do 16.tankabona sam stigao;komentar:
I opet iste muke sa OP - sve vreme se pitam da li je vreme da odustanem od daljeg praćenja,a onda se nešto desi u stripu,i prolongiram rastanak za neki drugi broj.
Tako i ovde - akcijske scene kad Lufi i Sanđi vode Nami kod doktorke veštice su mi kao i većina OP akcionih delova haotične,nepregledne...ali drugi deo tankabona sa pričom o doktoru hirurgu je puno zanimljiviji. Idemo dalje.
za Naslednike - 3.5/5
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)!
Ovu priču možete interpretirati i doživeti na više načina. Neću se time baviti. Samo ću pomenuti neke od aktera ovih stranica:
Hyaku - devojka kojoj su po rođenu hirurški odstranjeni delovi tela (i to njih 48) i koja pokušava da ih vrati kako bi se osetila "celom". Na početku mange podseća na kiborga, da bi do kraja pomalo poprimila obrise ljudskog bića.
Doro - na oko devojčica, ali ipak dečak, da bi se ispostavilo da može biti i jedno i drugo. Za razliku od Hyaku koja želi natrag svoje ljudske delove, Doro želi da svoje ljudske delove zameni mehaničkim kako bi bio brži, bolji, ubitačniji, jednom rečju - napredniji.
komunistička/brutalistička arhitektura - izbija skoro sa svake druge strane. Na prvim stranama ćete odmah prepoznati Buzludžu, pa potom i spomenik ispred Muzeja kosmonautike u Moskvi, pa onda spomenike iz Treptover parka iz Berlina, Majku Otadžbinu iz Volgograda, Branioce iz Stare Zagore itd. Njihova impozantnost umnogome doprinosi atmosferi u mangi. Osetićete se brutalno mrvišnim, nebitnim i nevidljivim.
bes - najčešće jedina stvar koja vas održava u tom surovom okruženju među robotima i ljudima koji se po surovosti i (ne)empatiji od robota gotovo ne razlikuju. Pored pohlepe i besa, malo šta je ostalo u ljudima, čak i među krvnim srodnicima.
Creechs (roboti) bi da budu prihvaćeni međ' ljudima, da okuse, vide, osete isto što i oni, dok bi ljudi da iskoriste robote za ostvarenje svojih ciljeva. Pojedinci i jedne i druge vrste žele prevlast po svaku cenu, dok im većina naroda grca u bedi, blatu, rupama... sa tek ponekim snom o slobodi.
Kada se prisetimo na kakva zla je čovek spreman problem kojim se ovde bavi Igaraši je zapravo prilično realan - uvodi nas u vrlo mračan i nasilan svet korporacija koje se vode isključivo profitom, interesom i osvajanjem tržišta po svaku cenu. Ovde se eksperimentiše ljudskim bićima i životinjama da bi se stvorilo super oružje koje efikasno obavlja posao, sluša naredbe, ne talasa mnogo, a ako i zatalasa biva eliminisano, jer se uvek razvija brže, jače, bolje, naprednije. Ova oružja su bića od krvi i mesa o čijim osećanjima niko ne vodi računa, jer su apsolutno nebitna, što celu stvar čini tragičnijom.
Borbe su prikazane kao svojevrstan ples, na momente podsećaju na kapueru. Crtež to lepo dočarava.
Ako su vam gotivna filozofska promišljanja o Bogu i Čoveku, moralu i etici, bacite se na čitanje ovih pet tankobona. Nećete zažaliti. Razmišljaćete o motivima, nadležnostima, ciljevima, sredstvima i pravima pomenutih "institucija". Šokiraće vas dijalozi i opravdanja, na mnogo mesta odsustvo empatije i ljudskosti, bićete skrhani, ali i besni na ljudska govna koja vladaju svetom, a možda još više na one koji ih u tome prate i gledaju da ugrabe parče kolača. Igaraši vas neće štedeti.
Ako vam je priča u ovoj mangi i dalje nerealna, setite se da vam je bila i "rivijera u Gazi". Kako vam pumpa srce ovih dana?
Pokušao sa ovim pre jedno pola godine i izdržao do 80. stranice prvog voljuma. Mnogo mi je konfuzno, pa sam rešio da ne moram da pročitam svaki strip koji započnem. Inače, crtež mi se učinio više nego privlačnim (malo vuče na Paul Popea), ali nije bilo dovoljno da se dalje mučim. Inače strip je rađen prema Tezukinom Dororu, pa koga zanima...
domaće mange ne konzumiram koliko bih trebao,barem tako mislim,nešto što uvek pdajem šansu drugim školama stripa,a nešto što me do sada i nisu pogodili naslovi koje sam čitao (za razliku od Tanigučejevih i Tezukinih dela koje objavljuje Fibra,Bosonogog Gena (Fibra/Lokomotiva) i Čoveka bez talenta od Besne kobile).Ali ova dva stripa za koje ću ostaviti osvrt su me propisno zainteresovala pa sam im morao dati šansu.I ni najmanje nisam (kako to obično bude) pogrešio.
Sumino&Kirihara:Želim da pojedem tvoj pankreas 1,2 (Stalker)
Pravi strip za tinejdžere,ali i za sve one koji su to u duši. On je povučen dečko,ona je popularna devojčica,na njenu inicijativu kreću da se druže,mada tu ima i nešto više od prijateljstva.Ali to više,nikako da se desi.Sa druge strane,cela situacija je napregnuta zbog činjenice da je devojka ozbiljno bolesna. Odličan strip,tako pun života da to prosto isijava iz strip.Priča o prijateljstvu,poštovanju,razumevanju...I jedan od onih koja ti ne da da ispustiš strip iz ruke. Strip je završen na neobičan način,nisam očekivao da će otići u tom smeru. Jedina zamerka je malo bizarna sudbina glavne junakinje. Strip sam dao sinu (srednjoškolcu),on ga je tek progutao. Najtoplija preporuka. 5/5
Sju Sakuratani:Borbeni petao 1,2 (Najkula)
Ovo sam uzeo samo zbog nekih hvalospeva,inače ga ne bih ni u ludilu kupio. Jbga,petao koji se bori sa demonima,ne deluje ni izbliza kao štivo koje bi mi selo. Međutim,Borbeni petao je toliko opičen i zabavan strip,da ga hvale sa punim pravom. Prvi trejd je zagrevanje,upoznajemo glavnog junaka i njegovu životnu misiju,i kako radnja odmiče,strip je sve bolji. U drugom tankabonu,sa ubacivanjem kokoške u priču,manga postaje ozbiljno opičena,nivo duhovitosti se diže za dva nivoa; ovo baš i nije strip za najmlađe,ima tu malo lascivnih scena - poput one kad mu koka nudi kres (a on jadnik u teranju) ako je pomogne da ubiju jednog demona. Kakogod,Borbeni petao itekako vredi,dajte mu šansu. #1 4/5 #2 5/5
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)!
Manga - čita se i preporuke...
Posted - 15/02/2025 : 08:08:44
.jpg)
.jpg){kind=avatar}
