| Author |
 Topic  |
|
|
naker
Advanced Member
5034 Posts
Member since 05/06/2020 |
|
|
naker
Advanced Member
5034 Posts
Member since 05/06/2020 |
 Posted - 27/02/2025 : 21:14:42
|
 
 
 
Vagabond (Takehiko Inoue) (#1-37,-?)
Bitka kod Sekigahare na početku XV veka je bila kulminacija sukoba između dva međusobno suprostavljena klana, i jedna od najvećih i najvažnijih bitaka u feudalnom Japanu. Nakon te bitke je usledio kratak period mira kako bi se uspostavio novi poredak i za obe zaraćene strane je bilo dosta krvoprolića. Ali ovo ne važi za dva najbolja prijatelja mladića poreklom sa sela koji nakon što su osetili krv bitke donose krupnu odluku i zaklinju se da će postati samuraji. Takezo Shinmen sledi bušido kodeks časti i želi da postane najjači samuraj u Japanu i on sledi put mača. Matahachi Hon'iden ubrzo kao kukavica odustaje od svog obećanja i sledi puteni put lagodnog života u društvu žena, često laže i prevarom dolazi do novca. Tokom godina putevi će im se često ukrstiti...
Strip je adaptacija knjige Musashi koju je napisao Eiji Yoshikawa. Radnja se vrti oko dva čuvena samuraja u feudalnom Japanu: Miyamoto Musashi & Sasaki Kojiro. Delo se bavi vagabondima tj. samurajima lutalicama. Ljudi koji vredno treniraju i žele da poboljšaju svoje veštine i razviju sopstvene stilove mačevanja. Međusobno se nadmeću i izazivaju kako bi procenili koliko su zapravo jaki. Ovi ratnici često dovode u pitanje šta su zapravo prava snaga i moć i da li je smrtnici mogu dosegnuti. Često su skloni kaligrafiji i haiku poeziji. Iako nastupa period mira oni i dalje žude za prolivanjem krvi u društvu koje se neumitno menja. Neki samuraji su časni i pravedni, dok se drugi okreću pljačkama, ubijanju, silovanju itd. Monah Takuan se često pojavljuje u neočekivanim momentim i iako nema veliku minutažu u stripu kao Miyamoto i Kojiro, svojim savetima vrši krucijalan uticaj na glavne likove i predstavlja jednu od najvažnijih osoba u serijalu.
Strip je tematski sličan mangi Lone Wold and Cub i između ova dva dela se može povući nekoliko paralela i sličnosti. U oba dela imamo epsku samurajštinu smeštenu u feudalnom Japanu gde pratimo međusobne sukobe između zaraćenih klanova. Česti sukobi, nadmetanja, i borbe mačevima tj. katanama, ali i drugim oružjima (drvene katane, koplja itd). U oba stripa se spominje klan Yagyu. Za razliku od Lone Wolf and Cub gde je ovaj klan prikazan negativno jer se često bavi politikom i spletkarenjem kako bi bili u dobrom odnosu sa šogunom i napakostili svom smrtnom neprijatelju; u Vagabondu i istorijskim udžbenicima Japana imaju generalno pozitivnu ulogu. U Lone Wolf and Cub politika i spletkarenje igra prominentnu ulogu, dok su borbe izrazito kratke i direktne (osim finalnog sukoba), i nema dijaloga tokom scena borbi. U Vagabondu imamo drugačiji pristup gde mačevanje može da traje i po nekoliko poglavlja, autor često usporava vreme i prikazuje unutrašnje monologe samuraja koji razmišljanju i procenjuju svog protivnika. U Vagabondu likovi često promišljaju o svom životu, dok ovakve filosofske misli u Lone Wolf and Cub su retkost. U Vagabondu je simbolizam sastavni i neizostavni deo priče. Lone Wolf and Cub je samurajština na klasičan način, Vagabond je samurajština na moderan način. Oba dela su odlična.
Vagabond se čita lako, nema puno dijaloga, pitko štivo gde je akcenat na crtežu i scenama borbe koji nose radnju. Mnogo akcije i epskih bitaka gde autorov detaljan i jasan crtež dolazi do punog izražaja. Čvrsti i jaki potezi olovkom, c/b strip koji je prava poslastica za ljubitelje kvalitetnog crteža. Jedan od najvećih atributa Vagabonda je grafička podloga gde u ovoj epskoj samurajštini možete da uživate sa svakom sledećom okrenutom stranicom. Takehiko Inoue je odličan crtač. Vagabond se čita kao da gledate filmove koje je pravio Akira Kurosawa.
Radnja u Vagabondu teče sporo, nekada i previše sporo. Strip odlično funkcioniše praktički tokom celog serijala, osim do momenta kada Musashi odluči da napusti put mača i povuče se na selo. Napetost i uzbudljivost drastično splasnu jer kada se čita samurajština očekuje se akcija i scene borbe, a ne scene kada samuraj obrađuje jalovu zemlju. Strip u ovom momentu postane naporan i dosadan za čitanje. Iako ovo zbog konteksta dela ima smisla jer je Musashi iza sebe ostavio stazu krvi i počeo da dovodi u pitanje svoj datadašnji način života. Promišljanja o egzistencijalizmu i nekim filosofskim mislima su dobrodošla stvar, ako je dobro dozirano. Utiska sam da je autor preterao sa ovim i da je celina na selu morala biti kraća. Još jedna stvar, ovo je opšte poznata činjenica ali Vagabond je nezavršen serijal. Autor je zbog bolesti i iscrpljenosti prestao da radi na serijalu što je stvarno šteta jer je reč o odličnom stripu i želimo da vidimo finalni sukob i saznamo na koji način je autor zamislio da ispriča i ilustruje završetak i epilog. Da stvari budu gore, u momentu kada je autor prestao sa serijalom bio je relativno blizu kraju što je stvarno nesrećna okolnost. Prošlo je deset godina od izlaska poslednjeg poglavlja Vagabonda i cenim da ovaj serijal nikada neće biti završen. Šteta.
Potrajao je proces čitanja Vagabonda i dugo sam se družio sa stripom jer sam čitao jedan tankobončić dnevno. Ali uživao sam maksimalno u ovoj epskoj samurajštini feudalnog Japana sa detaljnim i vrhunskim crtežom. Strip gde imate osećaj kao da gledate filmove Akira Kurosawe. Vagabond je sjajno štivo  |
 |
|
|
wesskowaz
Advanced Member
Serbia
11682 Posts
Member since 10/07/2007 |
|
|
Wolfman
Senior Member
Croatia
1109 Posts
Member since 13/07/2010 |
|
|
naker
Advanced Member
5034 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 27/02/2025 : 21:36:49
|
Najbliže što smo došli sa izdavanjem u nas je kada je Najkula svoju biblioteku nazvala Vagabond 
Ovo definitivno izdanje izgleda... definitivno. Kao da u ruci držiš bibliju samurajštine  |
|
|
|
vatrena_stenica
New Member
274 Posts
Member since 27/04/2024 |
Posted - 27/02/2025 : 23:15:37
|
Vagabond mi je odličan. Ima svojih mana, malo smor delova (selo, pirinač, rečica, pa opet pirinač... borba protiv malo drugačijeg neprijatelja), ali i dalje je dobro štivo. Ponavljam kao papagaj, baš mi je žao što Takehiko nije više iskoristio neke likove, npr. Gion Toji je imao potencijala, ali kako došao, tako nekako i otišao. Musašija sam čitala baš davno (tipa u osnovnoj), pa se ne sećam da li je Jošikava uopšte pominjao tog lika i ako jeste koliko mu je prostora dao.
Crtež zaista zaslužuje veliki format iako na kraju neće biti na istom nivou kao na početku. Tako mi nekako ostalo u sećanju. |
Wherever there is man, there is Hell. |
|
|
| |
Topic |
|
|
|
Vagabond
