| Author |
 Topic  |
|
ridiculus
Senior Member
1784 Posts
Member since 11/06/2008 |
 Posted - 24/04/2025 : 11:20:33
|
Terminologija
Englezi nemaju reč za "stih" osim line, ali ta ima daleko širi opseg značenja od naše vrlo precizne reči. Ali zato za naše "u stihovima" oni kažu verse. Ta reč označava ritmičku strukturu neke jezičke tvorevine, i suprotna je od prose. U vrlo bukvalnom smislu, nije poezija ono suprotno od proze (iako je nekad bilo tako), jer se "poezija" odnosi na nebukvalnu upotrebu jezika - stilske figure, zovu to kod nas u školi - koja može da se nađe i u prozi. Suprotno od proze su "stihovi", verse.
Za grupu stihova koji čine misaonu celinu mi kažemo "strofa", dok Englezi više koriste italijansku reč stanza, što znači "soba".
Mnogi izrazi u prozodiji (nauci o ritmu reči i izgovora) i versifikaciji (o stihovima) su uzete iz starogrčkog, iako su tamo često upotrebljavane u nešto drugačijem kontekstu. Takvi su termini za poetske stope, ritmičke jedinice stihova: jamb, trohej, daktil, anapest.
Zašto je forma važna?
Naravno, bez sočne ili duboke sadržine ona je obična vežba; može se napraviti kuvarski recept u stihovima.
Ali daje skelet određenim mislima, a skelet je osnova lepote. To znamo iz svakodnevnog života - ne divimo se protoplazmi, uz odavanje pošte nekolicini izuzetaka, i među "nama" a i među protoplazmom. Poezija je nastala u oralnom obliku, i tome i dalje služi, uprkos pronalasku štampe, "modernizma", računara, veštačke inteligencije... Hoću da kažem, još uvek je bitnije kako zvuči nego kako izgleda u dve dimenzije. I daleko, silno, i neuporedivo je lakša za pamćenje kada ima jasnu strukturu. I, dodatno, rimu - iako nju starogrčka poezija nije koristila, a Homer je prenošen usmeno, pa vi vidite.
Dante i Milton su dva velika pesnika vrlo slična po tonu i, iz naše perspektive, po temi, ali po formi koju su upotrebili u svojim najvećim delima, vrlo su različiti, i onaj ko ih čita u originalu stiče vrlo različite dojmove.
Jedno poređenje
Engleski ima daleko više kratkih reči i, stoga, homonima, nego srpski (ili hrvatski), i to ga čini pogodnijim za kraće stihove. Hrvatski je u ovom smislu još dalji od srpskog zbog dodatog -ij-, što produžava većinu reči, iako je u nekim oblastima zadržao više slovenskog duha, kao u nazivima meseci. Srpska narodna poezija se najlepše oseća u desetercu (10 slogova po stihu), i, ako su Englezi najviše koristili pentametar (što je isto), njihove (i škotske) balade su među najlepšim anonimnim pesmama njihovog jezika. A balada ima strofu 8+6+8+6 (u slogovima) ili neku sličnu varijaciju.
Na primer, rust/rest/wrist/roast, jednosložne su reči koje se razlikuju samo u vokalu. Uzeo sam nasumičan primer, i ne najlakši (sa -st na kraju), jer je u pitanju pravilo, a ne izuzetak, kao što bi bio kod nas. Upravo je sažetost udružena sa naglaskom ono što daje poetski autoritet germanskim jezicima. Da, čak i nemačkom.
I wish I were where Helen lies!
Night and day on me she cries;
O, that I were where Helen lies,
On fair Kirconnell Lea. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
 |
|
|
naker
Advanced Member
5449 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 26/05/2025 : 23:09:42
|
Polako se probijam kroz mračne misli Pavezea iz njegovog Dnevnika, pa evo dve njegove umotvorine o poeziji:
"Činjenica da su francuska dekadentna poezija, a prema tome i evropska poezija, nastale po uticajem vekovnog iskustva engleskog song-a, a posebno Poa, i da se temelje na tom iskustvu, ne dokazuje li da je, dobrim delom, sklonosti tih poezija prema zvučnim efektima i traganju za prevashodno magičnom vrednošću reči posledica dolaženja u dodir s jednom stranom poezijom, uvek samo upola shvaćenom, i prema tome, prvenstveno proosećanom kao znak i kao čarobna sugestija tajanstvenih slogova?"
"Žene se sasvim iskreno, iz dubine svoga bića, ne zanimaju za poeziju. Po tome su slične poslovnim ljudima - žene su po svemu slične poslovnim ljudima. Međutim, izgleda da ih poezija ipak zanima - u mladosti - iz neobično prefinjenih razloga: poezija se rađa u dionizijskom zanosu, a dionizijski zanos je osnov celokupne ženske stvarnosti. Iz toga proizilazi da u svom neiskustvu i svojoj površnosti žene zamenjuju poetska osećanja za prava delatna i životna, koja će ih obuzdati kasnije, kad se suoče sa životom." |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1784 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 08/06/2025 : 11:19:49
|
1855. je najbolja godina u istoriji poezije u poslednja dva veka. (Ili, ako usvojimo da je sve relativno, boriću se nuklearnim žarom i svim nedozvoljenim sredstvima za ideju da su pesme koje sam pisao kao mlad tikvan ravne bilo kojim na svetu i zaslužuje bar istu pažnju i društveni ugled kao i Rupi Kaur. )
Vratimo se prvom stavu, a evo razloga.
Walt Whitman prvi put izdaje zbirku Leaves of Grass (biće i drugih, dopunjenih izdanja).
Tennyson objavljuje jedan od svojih najboljih radova, monodramu u stihu Maud (u kolekciji sa drugim pesmama).
I, meni najdraže od svega, izlazi Browningova Men and Women, zbirka od oko pedeset monologa u stihu, vrlo različitih po dužini i senzibilitetu, sa mnogobrojnim poetskim i dramskim Maunt Everestima i mojim subjektivnim favoritima.
Victor Hugo je samo malo zakasnio sa svojom zbirkom Les Contemplations, inače bi godina bila neprevaziđena i u širim okvirima.
Elem, Browningov Andrea del Sarto kaže:
quote:
In this world, who can do a thing, will not;
And who would do it, cannot, I perceive:
Potpuno u suprotnosti sa savremenom korporativnom ili bilo kakvom politikom, ali u određenim okvirima vrlo tačno. 
Ili čuvena izjava koja bolje objašnjava "ljudsko stanje" od svih raspoloživih milijardi modernističkih pesničkih (samo)izraza i gracioznih treperenja magičnih slogova:
quote:
Ah, but a man's reach should exceed his grasp,
Or what's a heaven for?
Treba imati u vidu da Browning nikada ne izriče svoja mišljenja ili stavove, već je sve u službi jednog lika, jedne perspektive, jednog glasa, koji generalno nije njegov lično... ali možda sadrži neki njegov deo?
Oscar Wilde je za njega rekao da nije veliki pesnik, ali da je najveći dramatičar posle Šekspira. Što se mene tiče, značenje poezije je šire od onog što je Wilde, kao esteta "dekadentnog" doba (u umetnosti, u najmanju ruku) hteo ili želeo da prihvati.
Za mene je Browning jači pesnik od mnogih kod nas poznatih imena iz kasnije francuske ili nemačke tradicije, ali on je daleko čudniji pesnik, i slabo prevođen i poznat kod nas. Ovo prvo znači: više mogu da naučim od njega. Španska i portugalska tradicija ga dobro poznaju. Treba čuti šta Borhes priča o Browningu, što ću pokušati da predstavim ovde u budućnosti. Ni Pessoa ne bi bio moguć bez njega.
"I am not interested in art, but in obstacles to art." Iako ovo nije Browning zaista izustio ili napisao, pripisali su mu u savremenoj akademskoj mitologiji kao fiktivni moto ili putokaz za studente i čitaoce. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
Salkan
Average Member
Bosnia and Herzegovina
924 Posts
Member since 20/01/2021 |
Posted - 21/06/2025 : 19:53:24
|
El Remordimiento
He cometido el peor de los pecados
que un hombre puede cometer. No he sido
feliz. Que los glaciares del olvido
me arrastren y me pierdan, despiadados.
Mis padres me engendraron para el juego
arriesgado y hermoso de la vida,
para la tierra, el agua, el aire, el fuego.
Los defraudé. No fui feliz. Cumplida
no fue su joven voluntad. Mi mente
se aplicó a las simétricas porfías
del arte, que entreteje naderías.
Me legaron valor. No fui valiente.
No me abandona. Siempre está a mi lado
La sombra de haber sido un desdichado.
Prevod (Tonko Maroević):
Počinio sam grijeh teže oprostiv
Od sviju grijeha. Sretan nisam bio.
Da prekrije me, tim sam zaslužio,
Ledenjak zaborava, bez milosti.
I mene ljubav roditelja rodi
Da blistavo proigram svoja ljeta,
Kao dar zemlji, zraku, vatri, vodi.
Al iznevjerih sve. Ne bijah sretan.
Neispunjena njina želja osta.
Duh mi se oda krutim pravilima
Umijeća sto u ničem temelj ima.
Naslijedih vrijednost, al vrijednim ne postah.
Ne napušta me, već me stalno prati
Sumnja da bijah jedan koji pati. |
Škafiškafnjak |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1784 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 22/06/2025 : 19:22:26
|
Hola!
Borhes je odličan pesnik, mada malo ljudi zna tu njegovu stranu.
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
Shaner
Advanced Member
Croatia
7580 Posts
Member since 24/09/2012 |
|
|
Salkan
Average Member
Bosnia and Herzegovina
924 Posts
Member since 20/01/2021 |
Posted - 23/06/2025 : 09:07:36
|
quote:
Originally posted by Shaner
Kao netko tko ne razumije najbolje poeziju, ni ja nisam istraživao tu Borgesovu stranu, ali ovo je baš dobro.
Jučer nabavio i onu knjigu razgovora Borgesa i Sabata, tome se posebno veselim.
Obavezno ostavi utiske o toj knjizi tamo na onom pdfu.
Ja sam juče uzeo "Pre kraja" od Sabata, smatram da mi je bitno prvo to pročitati, pa tek onda dobaviti Razgovore.
:) |
Škafiškafnjak |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1784 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 23/06/2025 : 12:22:57
|
J.L.Borges
Browning resuelve ser poeta
Por estos rojos laberintos de Londres
descubro que he elegido
la más curiosa de las profesiones humanas,
salvo que todas, a su modo, lo son.
Como los alquimistas
que buscaron la piedra filosofal
en el azogue fugitivo,
haré que las comunes palabras
-naipes marcados del tahúr, moneda de la plebe-
rindan la magia que fue suya
cuando Thor era el numen y el estrépito,
el trueno y la plegaria.
En el dialecto de hoy
diré a mi vez las cosas eternas;
trataré de no ser indigno
del gran eco de Byron.
Este polvo que soy será invulnerable.
Si una mujer comparte mi amor
mi verso rozará la décima esfera de los cielos concéntricos;
si una mujer desdeña mi amor
haré de mi tristeza una música,
un alto río que siga resonando en el tiempo.
Viviré de olvidarme.
Seré la cara que entreveo y que olvido,
seré Judas que acepta
la divina misión de ser traidor,
seré Calibán en la ciénaga,
seré un soldado mercenario que muere
sin temor y sin fe,
seré Polícrates que ve con espanto
el anillo devuelto por el destino,
seré el amigo que me odia.
El persa me dará el ruiseñor y Roma la espada.
Máscaras, agonías, resurrecciones,
destejerán y tejerán mi suerte
y alguna vez seré Robert Browning.
Prevod na engleski, pošto nemam srpski pri ruci a ne znam ni da li postoji:
Browning Decides to Be a Poet
in these red labyrinths of London
I find that I have chosen
the strangest of all callings,
save that, in its way, any calling is strange.
Like the alchemist
who sought the philosopher's stone
in quicksilver,
I shall make everyday words--
the gambler's marked cards, the common coin--
give off the magic that was their
when Thor was both the god and the din,
the thunderclap and the prayer.
In today's dialect
I shall say, in my fashion, eternal things:
I shall try to be worthy
of the great echo of Byron.
This dust that I am will be invulnerable.
If a woman shares my love
my verse will touch the tenth sphere of the concentric heavens;
if a woman turns my love aside
I will make of my sadness a music,
a full river to resound through time.
I shall live by forgetting myself.
I shall be the face I glimpse and forget,
I shall be Judas who takes on
the divine mission of being a betrayer,
I shall be Caliban in his bog,
I shall be a mercenary who dies
without fear and without faith,
I shall be Polycrates, who looks in awe
upon the seal returned by fate.
I will be the friend who hates me.
The persian will give me the nightingale, and Rome the sword.
Masks, agonies, resurrections
will weave and unweave my life,
and in time I shall be Robert Browning.
U stvarnosti, Brauning je odlučio da postane pesnik u ranoj mladosti, tako što mu je u ruke dospela zbirka Šelijevih pesama. Moj snažan utisak je da je Persi Biš Šeli najveći ljubavni pesnik na engleskom jeziku, i taj stav drže i neki stručnjaci. Može se pitati: Čekaj, a Šekspir? A Džon Don? Vrhunski pesnici koji često opevaju takve teme, ali oni nikada nisu samo o ljubavi... U njihovim pesmama uvek ima nekog preokreta, neke ironije. Šeli je najveći za koga znam da je mogao da se prepusti samo toj jednoj strasti. Na njegovom tragu su nastali Robert Brauning, Tomas Hardi, i Vilijam Batler Jejts. A pošto je sada leto, godišnje doba čiji je narativni ekvivalent romansa, evo odlomka iz Redova napisanih u zalivu Leriči:
She left me, and I stayed alone
Thinking over every tone
Which, though silent to the ear,
The enchanted heart could hear,
Like notes which die when born, but still
Haunt the echoes of the hill. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
Shaner
Advanced Member
Croatia
7580 Posts
Member since 24/09/2012 |
Posted - 23/06/2025 : 21:36:43
|
quote:
Originally posted by Salkan
quote:
Originally posted by Shaner
Kao netko tko ne razumije najbolje poeziju, ni ja nisam istraživao tu Borgesovu stranu, ali ovo je baš dobro.
Jučer nabavio i onu knjigu razgovora Borgesa i Sabata, tome se posebno veselim.
Obavezno ostavi utiske o toj knjizi tamo na onom pdfu.
Ja sam juče uzeo "Pre kraja" od Sabata, smatram da mi je bitno prvo to pročitati, pa tek onda dobaviti Razgovore.
:)
Valjda hoću. Još uvijek nisam ništa napisao o Great Expectations a pročitao ga odavno (sjajan roman!). 
Inače, ja nisam čitao ništa od Sabata. Kod nas je Sysprint izdao te tri glavne knjige ali su odavno rasprodane. Jednom ću ih uloviti.
Ovaj Shelleyjev ulomak je sjajan! Čekam da mali ode spavati da na miru pročitam čitavu pjesmu. 
Edit:
Pročitao pjesmu: https://www.poetryfoundation.org/poems/45128/lines-written-in-the-bay-of-lerici
Nema mi druge nego otići u Lerici.
|
http://onlineimpressions.blogspot.com/ |
Edited by - Shaner on 23/06/2025 22:15:46 |
|
|
|
Topic |
|
|
|
Poezija
