| Author |
 Topic  |
|
BeaGea
Advanced Member
4053 Posts
Member since 29/04/2020 |
 Posted - 05/12/2024 : 13:12:19
|
...ne govorim samo o spektaklima vec i dramama pout Ikiru, A londoni férfi, Szegénylegények i sl.
Nisu valjda Satantango ili Hakuchi spektakli samo zato jer dugo traju :) |
Kažite mi, jeste li se umorili
Jesu li vas prevarili
Je l'nas vrijeme pregazilo |
 |
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9253 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 05/12/2024 : 13:20:21
|
Uprkos preklapanjima ne bih stavljao znak jednakosti između epika i spektakla.
Ovako, na brzinu, neki film katastrofe može biti spektakl, ali ne epski film. |
|
|
|
koze123
Average Member
968 Posts
Member since 05/11/2018 |
Posted - 05/12/2024 : 14:01:15
|
quote:
Originally posted by naker
quote:
Originally posted by koze123
Civil War deluje kao film koji je najbolje pogledati na velikom platnu.
Imaš veoma.. interesantan stav koje filmove treba gledati u bioskopu 
Pa kako ne, po trejlerima i najavama ovo je dušu dalo za bioskop - akcija i eksplozije, napeta atmosfera, haos svuda, immersion na max + reditelj koji se dokazao i čiji filmovi imaju poentu i poruku a nisu puko akcijanje zarad akcijanja. E sad to što se film ispostavio slabiji od najavljivanog, jebiga.
A Parthenope - jel potrebno da objašnjavam? |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9253 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 05/12/2024 : 14:04:46
|
quote:
Originally posted by koze123
quote:
Originally posted by naker
quote:
Originally posted by koze123
Civil War deluje kao film koji je najbolje pogledati na velikom platnu.
Imaš veoma.. interesantan stav koje filmove treba gledati u bioskopu
Pa kako ne, po trejlerima i najavama ovo je dušu dalo za bioskop - akcija i eksplozije, napeta atmosfera, haos svuda, immersion na max + reditelj koji se dokazao i čiji filmovi imaju poentu i poruku a nisu puko akcijanje zarad akcijanja. E sad to što se film ispostavio slabiji od najavljivanog, jebiga.
A Parthenope - jel potrebno da objašnjavam?
Pa kad nisi čitao (lepo) moj prikaz, gde sam napisao da u prve 2/3-ne imaš samo razgovore (i vožnju), a akciju samo pred kraj. |
|
|
|
BeaGea
Advanced Member
4053 Posts
Member since 29/04/2020 |
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9253 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 05/12/2024 : 14:38:12
|
quote:
Originally posted by BeaGea
...ne govorim samo o spektaklima
Ja sam pomenul epske filmove, a ti spektakle. Na to sam mislil. |
Edited by - alexts on 05/12/2024 14:38:25 |
|
|
|
BeaGea
Advanced Member
4053 Posts
Member since 29/04/2020 |
Posted - 05/12/2024 : 14:42:18
|
| ...da, jer na mom jezik epski film je spektakl i obrnuto. |
Kažite mi, jeste li se umorili
Jesu li vas prevarili
Je l'nas vrijeme pregazilo |
|
|
|
BeaGea
Advanced Member
4053 Posts
Member since 29/04/2020 |
|
|
Lolito Tiepolo
New Member
125 Posts
Member since 11/04/2021 |
Posted - 06/12/2024 : 21:33:47
|
Ovde pišem retko, ali ako to činim obično bude opširno. Evo jedan zabavan filmski incident koji me je inspirisao na duži tekst:
TATIN SIN (2000) - RADOMIR BELAĆEVIĆ
Reprizirao sam kultni treš, sada već klasik domaće kinematografije; ili bolje rečeno: sada već kultni klasik vanzemaljske sineastike sa elementima ovdašnjeg folklora znan po imenu "Tatin Sin".
Inače, što se estetike tiče - ovo je tanjir pasulja serviran na dlakavom stomaku Hromog Dabe, ovo je porcija prasetine poslužena na haubi fiće; svaki kadar ovog ostvarenja emanira kobasice i čvarke direktno ih sprovodeći svojim frekvencijama u perceptivni i psihički aparat recipijenta. Kalorično i zamotano u najzamašćeniju burek formu, stilistike snimanja i filmske fotografije ispraćaja i svadbi; lošijeg dana pijanog Blagoja Topličića u okviru reportaže izveštaja kakve okružne lige, presnimavanog nekoliko puta sa lokalnih video rekordera da bi stiglo do redakcije TV Beograda - film "Tatin Sin" upravo ovako definisanom upečatljivošću doseže do neslućenih, kosmičkih visina nepobedive neperfekcije, uzvišenog šarma mnogima nedodirljive nesavršenosti! Recimo, mom prijatelju je na NS premijeri pre dvadeset i kusur godina bez ikakvog razloga ispao zub koji je pritom i progutao od ushićenja i šoka povodom snažnog dejstva ovog dragulja sedme umetnosti.
Autor filma, harizmatični renesansni kreativac Radomir Belaćević (književnik, naučnik, publicista, pronalazač, filmski autor, i pre svega auto-mehaničar) snima epski auto-panegirik sopstvenog životnog puta, pravu mitologiju dostojnu kakva Odiseja, gde nas samouvereno sprovodi kroz koridore brojnih ekscesa, bonvivanluka začinjenim seksualnim trijumfima, raskrinkavanja pedofilsko-filmskih bandi po parkovima, spašavanju konja, udomljavanju malih izgubljenih kuca i ostalih preuzbudljivih situacija od kojih zastaje u paketu i dah i knedla u simbiozi istog grla. Inače, jedini profi glumac koji se pojavljuje u ovom filmu je Bata Paskaljević, a u manjoj ulozi se oprobao i poznati eminent domaće folk muzike Bora Drljača. Videti u istom kadru Belaćevića i Drljaču je zaista neprocenjivo: prvog u svom šamansko-morisonovskom plesu gde iz kolena energično zabacuje nogu kao da degažira nepostojeću limenku, a drugog sa karakterističnim pokretima batrgajuće bebe - u kombinaciji sa neobičnim kretanjem troprstog lenjivca koji se svojim dugim rukama jedva održava, ali istovremeno i kreće na grani u nadi da će umaći čeljustima gladnog jaguara.. Pored ovoga, u filmu se pojavljuju i legende obdarene osebujnošću kao što su Stole Piksi, Travolta iz Borče, mister Dabović i mnogi drugi...
Već nakon ludačkog intra (gde nekakvi urbani razmaženi tatini sinovi potcenjivački zapišavaju trošni jugo mladića sa sela, a njihova surova djeva likuje i predlaže da spale tako nedopustivo patetično vozilo, potom brutalne osvete ovog poniženog mladunca uz over d top odglumljen vrisak do tada bahate devojke...), posle ove pomalo tajanstveno nedorečene epizode iz mladosti, vidimo odraslog Belaćevića koji sebe prikazuje kao moćnog zavodnika, te surfujući na istom sindromu Tomija "the Room" Vizoa - ubeđuje nas kroz čaroliju svoje filmske magije da je potpuno normalno kako starac od sedamdeset godina podrazumeva erotsko društvo putenih devojaka od jedva dvadesetak leta, uz izvesnu činjenicu da ih sa natprirodnom lakoćom osvaja i romantično sprovodi u svoje groteskne erotske odaje, gde na brzinu srolane pantalone otkrivaju šareno uprljan spremnik ljubavnih kugli koji iznenada poprima formu čudnog meškoljenja i rvanja dva tela što se samouvereno predstavlja kao seksualan čin ... Dakle, pravila ovako aranžiranih scena nam nimalo suptilno sugerišu da je ovo univerzum lišen simpatičnih, bebolikih kupidona koji nežno odašilju svoje ljubavne strelice u duše zanesenih ljubavnika, već više predstavlja mesto gde ti pijani navijači Rada isporučuju baklju u analni otvor. Naravno, ovde se iz ugla autora i njegovog fiktivnog alter-ega (koji je bukvalno ON) ni krajičkom mozga ni ne pomišlja na simpatisanje žena mlađih makar tridesetak godina od sebe, a kamoli vršnjakinja, u slučaju samog Belaćevića možemo slobodno konstatovati - baba. Svakako, nama se ovde prećutno plasira fiktivna iluzija, možda čak sa visprenim namerom da to ne primetimo, da je on kakav mladac u punoj snazi, i samim tim što pere kosu naftom kao i pomenuti Vizo, mi treba da progutamo mamac kako su oni gistro tridesetogodišnjaci, a ove inače pedesetak leta mlađe djeve, u deluzijama naših metuzalemskih autora tek su nekoliko godina kasnije rođene od njih... Takođe, farba na Belaćevićevoj kosi treba da nas odvoji od više nego realne i jasne optike da je čovek koji igra njegovog tatu verovatno mlađi od njega, u najmanju ruku (čak ruku Bilba Baginsa) njegov vršnjak. No, za razliku od Tomija Vizoa, koji je imao mnogo više para (koje je doduše stukao na nepotrebne efekte, da bi mu na kraju film ličio na spotove Marka Gormlija) vidi se da Belaćević nema taj budžet, ali ipak, u odnosu na Vizoa, on poseduje refleksiju i viši nivo svesti, i tako namerom i očiglednim auto-šaljivim humorom sočinjava stabilnost ove naoko sklepane filmske tarabe. Takođe, ne znam da li se ovakva opuštenost što se tiče upotrebe tuđih saundtrekova može nazvati krađom, no mi bez ikakvog zareza u pozadini scena slušamo Morikoneove hitove iz Leoneovih filmova, atraktivne deonice iz "Fleš Gordona" gde pri svakom ozbiljnijem nesporazumu čujemo energično "Fleš!!!" iz grla Fredija Merkjurija...
Što će reći, u "Tatinom Sinu" ima isuviše briljantnih detalja i situacija koje su neprepričljive, pa bih sve sažeo i zgužvao u par finti koje se odnose na filmski postupak. Zanimljivo je da ceo film ima titl: srpski jezik je preveden na srpski jezik, sve do trenutka dok nekakav lažni Nebojša Čović i još neki lik ne prozbore na engleskom - tada prevod jednostavno nestane, sve do trenutka dok se ponovo ne progovori na srpskom jeziku... Ovo je već poprilično oduševljavajuće, a mozaik egzaltacije popunjava činjenica da je film najverovatnije montiran u prvoj, najrudimentarnijoj verziji muvi-mejkera. Belaćević je tražio od montažera da stave sve efekte, kako bi se iscedio apsolutan potencijal raznovrsnosti tranzicija između scena.. Pa, tako, imamo one rotacije ekrana, kvadratiće koji ulaze jedni u druge dok ne prepuste štafetu idućoj sceni, pa imamo čak i onaj efekat gde se scena pretvara u veliki pozorišni zastor koji svojim rastvaranjem doprinosi da nam percepcija odlučno zagazi u kadar koji sledi. Sećam se da je u nekom drugom filmu, gde se odvija triler scena u kojoj manijak proganja devojku kroz mračne prostorije kuće, Belaćević tražio montažeru da stavi u pozadinu muziku Dragane Mirković - na šta mu je ovaj odvratio da je to apsurdno, te je bolje da stave adekvatno sceni uzbudljiv saundtrejk koji bi dočarao triler. Međutim, Belaćević pod ovakvim pritiskom mediokritetske logike normalnog nije popustio, odlučno insistirajući na pesmi Dragane Mirković - praveći žestoki vizuelni-audio kontrapunkt, takvim činom pobedivši i Darija Arđenta u njegovim egzibicijama sličnog tipa.
U filmu "Tatin Sin" dramaturgija je istretirana kao nekakvo nepotrebno levo smetalo, pa su scene kompresovane do te mere da postaju lišene nekih dosadnih uvertira i nepotrebnih standardnih logičnosti, već Belaćević alhemijski vadi iz svega suvišnog klimaks i suštinu - da bi ih samolepljivom trakom iz magacina spajao u niz uzbudljivih, dramatičnih situacija. Mislim, imamo mi ovde glavni tok radnje gde naš heroj na konju odlazi u Beograd kako bi raskrinkao tatine sinove i urbanu elitu, i to ni manje ni više snagom umetničkog izraza, u pokušaju ubeđivanja korumpiranog upravnika "Narodnog Pozorišta" da stavi njegovu predstavu u program, ali ovaj glavni tok se potpuno raspljinjava i nomadski traži svoje utočište u mnogobrojnim digresijama, slepim ulicama zaumih radosti koje uopšte nemaju nameru da opravdaju svoje postojanje. Recimo, konobar u kafani, ničim izazvan, postavlja pitanje glavnom liku i njegovoj gospi: "šta piju pi*ke?" što već nagoveštava potencijalne neprijatnosti, koje, naravno, pored dodatne provokacije jednog nedopustivo konkretnog gosta u vidu stavljanja prsta u piće glavnog lika uz konstataciju "upravi sam pišo a nisam opro ruke" i odgovora našeg heroja da ovo niti je u redu, nit je higijenski - završavaju opštom tučom, ali Belaćević ne pravi temporalnu pauzu, ili makar rez nakon dramatičnosti tuče, već se opušteno popije to piće u aromi neopranog prsta i prelazi na bilijar... Poslednjih pola sata filma možda mogu da zaliče na materijal koji treba da izazove moralnu paniku, a jedino konkurentna stvar viđenom na ovim prostorima je spot Bobana Zdravkovića na bazenu za pesmu "Klinka" ili poznatije kao "Mlado, ludo, a zna da se šminka...". Doduše, mora se priznati da je Belaćević i inače u ovom filmu toliko prezupčio mejl gejz da ga je doveo do sopstvenog obesmišljavanja, te bi čak i najradikalniji kop feministkinja bio zbunjen, odšetajući bez reakcije nakon ovakvog tipa transgresije...
Iako "Tatin Sin" neograničeno inspiriše čoveka na nevaljali humor, Radomira Belaćevića ne samo da ne treba potcenjivati (kao što su to uradili neki u intervjuima ne razlikujući čoveka iz realnosti i njegovu umetnost) već ga treba iskreno pohvaliti, jer on postiže ono što je u filmu i uopšte u pop-kulturi najvažnije, a to je ZABAVA. Iako nije voleo da ga zovu ćirilični Ed Vud, uvek napominjući da ni ne zna ko je sad pa taj, a govoreći za sebe da je on više Hičkok domaćeg filma, svakako ostaje žal što nismo videli u dugometražnoj varijante filmove "Ne pušim više" i "Starac u Parizu" koji već u svojim "trejler" verzijama govore da srpski film izgubio premnogo. Naravno, pre no što zatvorim svoju verbalnu radnju, red je da pomenem i čuvenog "Dečaka iz Junkovca" kojim ga je Dejan Zečević proslavio.
Radomir Belaćević je započeo svoju karijeru u sedamdesetoj godini, ali ga je smrt koja je došla dve godine kasnije sprečila da nas uveseli novim ostvarenjima. Film "Tatin Sin" u svom pomalo naprasitom kraju govori o ljubavi prema ovom vidu umetnosti uz moćnu poruku "Svaki film ima svoju vrednost" izvodeći odličan zaključak svega viđenog, te tako stavljajući tačku na ovo ćirilično i. |
|
|
|
GitaristRoko
Average Member
Croatia
663 Posts
Member since 21/05/2020 |
Posted - 07/12/2024 : 15:06:22
|
Furiosa: A Mad Max Saga
Uživao sam u filmu jer volim taj svijet. Priča i likovi su odlični. Ali taj CGI je toliko loše napravljen da je sramotno, odmah u prvoj sceni ruši dojam. Još na kraju kad se vrti odjavna špica prikazuju neke scene iz Fury Roada i točno se vidi razlika. Također, falilo mi je glazbe u par akcijskih scena.
7/10 |
|
|
|
BeaGea
Advanced Member
4053 Posts
Member since 29/04/2020 |
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9253 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 08/12/2024 : 16:21:40
|
Puss in Boots
2011
Mačak odmetnik, njegov prijatelj iz detinjstva - jaje (Humpty Dumpty) i zavodljiva maca lopov kreću u potragu za jajima legendarne Zlatne guske, kako bi očistili njegovo ime, povratili izgubljenu čast i poverenje njegove majke i grada.
Puss in Boots je spin-of Shrek filmova (kojih je do sada snimljeno 4, ja sam gledao prva dva) u kojima se mačak iz naslova prvo pojavio. U vreme prvih filmova o bauku Šreku još uvek sam redovno pratio dugometražne bioskopske animirane filmove (zapadnjačke, plus Ghibli), jer ih nije bilo mnogo, dok se kasnije godišnja produkcija nije drastično umnožila (sad samo u mom lokalnom bioskopu svake nedelje se prikazuje neki novi kompjutersko-animirani film). Sviđali su mi se Šrek-ovi, uprkos ranoj 3D animaciji i ne baš najboljem crtežu ljudskih likova, jer su bili zabavni, maštoviti, duhoviti i dobro glasovno glumljeni.
Naravno i zanatski dobro urađeni, a isto se može reči i za Puss in Boots u kome je animacija još napredovala. Još se može dodati da ima dobar scenario, sjajne scene i likove, dobru muziku (uz par muzičko-igračkih tačaka). Antonio Banderas je rođen da glumi Mačka u čizmama i rekao bih da mu bolje leži nego Zoro. Na istom nivou, za njegove pratioce u avanturi glasove su dali Salma Hayek i Zach Galifianakis.
Mačak u Čizmama je od onih crtanih filmova u kojima mogu da uživaju deca i odrasli podjednako. Za odrasle su interesantne brojne inteligentne duhovitosti, asocijacije i aluzije (uključujući seksualne). Oni koji su gledali nastavak - Puss in Boots: The Last Wish iz 2022. kažu da je još bolji (što bi značilo i ubedljivo odličan, o tome neki drugi put).
7+/ 10 |
Edited by - alexts on 08/12/2024 16:22:18 |
|
|
|
koze123
Average Member
968 Posts
Member since 05/11/2018 |
Posted - 08/12/2024 : 18:44:28
|
Strange Darling (2024)
Strange Darling je "triler u šest poglavlja", nelinearno ispričana priča u koju je najbolje ući bez ikakvog predznanja, bez čitanja sinopsisa ili bilo koje informacije o samom filmu, već samo pustiti i prepustiti se priči. Zato ne bih pričao ništa o samoj radnji, samo napomenuo da je u pitanju triler/horor koji prati susret dvoje ljudi i pripoveda priču o serijskom ubici u pozadini. Pre nego što napišem koji red o filmu, prvo bih preporučio svim ljubiteljima ovog žanra da ga pogledaju, pa tek onda čitajte dalje. Neću odavati priču, ali ako niste gledali nemojte čitati dalje, samo ga pogledajte.
Vrlo je jasno šta je reditelj želeo da uradi sa ovim relativno niskobudžetnim filmom, i šta mu je od samog starta bio cilj: time što je film podelio u poglavlja i time što je nelinerano poređao ta poglavlja, od samog starta film se bavi našim predrasudama i pre svega sa našim pretpostavkama. Prva scena, uvod o serijskom ubici vešto izbegava bilo kakvo iskazivanje konkretnih detalja i istina, no gledaoci već od tada stvore pretpostavku o čemu se radi. Vezano za to, način na koji je reditelj predstavio glumce: uloga "Demona" i "Lady" su takođe ojačali pretpostavku i sliku koju smo stvorili i pre nego što je film počeo, sa scenom gde "Lady" beži od "Demona" koji je juri sa puškom. Film se dovoljno dugo pridržava ove slike, sve do povratka na prvo ili drugo poglavlje, gde se stvari obržu naglavačke i sve što smo do tad videli ima potpuno drugu konotaciju i objašnjenje. Reditelj se poigrava sa gledaocima, i da, vrlo je verovatno da će nekima preokret biti predvidljiv, ali samo zato što ga tražimo. Zapravo je sve osmišljeno kako ne bismo puno razmišljali o samoj priči dok ne dođe vreme za to, da se što više povežemo sa likovima i stvorimo jednu sliku koja će se više puta menjati - u tom pogledu ovaj film vozi jako dobro, propraćen fenomenalnom glumom Wille Fitzgerald (sećam je se iz Scream serije) i takođe vrlo dobrog Kyle Gallnera. Willa Fitzgerald je stvarno pokidala, posebno u samoj završnici i poslednjoj sceni koja je ekstremno jeziva.
Fotografija i muzika su odlični, priča jednostavna ali kao što rekoh dovoljno zakomplikovana nelinearnom kompozicijom kako bi bila interesantna, atmosfera odlična i vrlo mučna na momente, scenario veoma dobar kako bi bio dovoljno dvosmislen i ne odao ništa o samom preokretu dok nije kasno.
Preporuka! Jedan od interesantnijih horor-triler projekata koji su izašli ove godine. |
|
|
|
koze123
Average Member
968 Posts
Member since 05/11/2018 |
Posted - 08/12/2024 : 19:12:14
|
Parthenope (2024)
Parthenope prati život mlade i prelepe devojke rođene u istoimenom mestu u Napulju, od njene mladosti pa sve do kasnijih dana, njeno odrastanje, zaljubljivanje, istraživanja i previranja i krize u potrazi za srećom.
Parthenope je novi film Paolo Sorentina, od kog sam gledao samo Hand of God koji mi se jako svideo - što zbog humora i emocija, što zbog predivnog prikaza Italije/Napulja i nostalgije, njegov kažu najličniji film (donekle i autobiografski). Jako sam želeo da mi se svidi i ovaj film ali nažalost što sma ga više gledao sve me je više frustrirao. Jasno mi je (makar većinski) šta je Sorentino želeo da kaže o Napulju koristeći glavnu junakinju kao alat za tako nešto, tako da je ceo ovaj film zapravo priča o njegovom rodnom mestu, mestu koje istovremeno i voli i mrzi, mesto od kog i da želi ne može nikako da pobegne i kome se iznova i iznova vraća. Parthenope je ipak dosta plitak film, pun bizarnih i na prvi pogled neshvatljivih scena, sa osrednjim i prepotentnim i snobovskim dijalozima koji se svi vrte oko jedne iste premise i koji se tako vrte u krug celih 2h i 15min.
Suštinski sviđa mi se ideja, ali izvedba mi je stvarno bila plitka i neretko dosadna - kao niz kratkih i čudnih scena koje se ni ne uklapaju zajedno, sama radnja ni ne postoji, niti se svi ti kratki segmenti spajaju u jednu smislenu celinu. Lik Partenope mi je potpuno stran i nedovoljno pojašnjen, niti sam ceo film mogao da joj se približim i da je razumem; samim tim mi ni sam film nije bio ni približno interesantan koliko sam mislio da će biti, budući da je ona glavni lik  .
Sorentino se i u ovom filmu bavi temama koje je koliko vidim ranije mnogo detaljnije i bolje obradio: mladost, lepota, ljubav, nostalgija, ali jako površno, i sve to upakovano u jedan nadmen prikaz koji mi uopšte nije legao. Prethodni film je za dve klase bolji od ovog, nisam još pogledao Grande Belleza i Youth, na spisku su. Zaboravih da napomenem da je fotografija predivna i da je muzika jako dobra. |
Edited by - koze123 on 08/12/2024 19:14:02 |
|
|
|
naker
Advanced Member
5400 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 08/12/2024 : 23:54:20
|
Četiri osvrta za Strange Darling, četiri ultra pozitivna utiska. Pa ovo je niz bez presedana na s.com, čeka se da neko uleti sa ljudi moji pa šta je s vama ovo je treš od filma  |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9253 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 09/12/2024 : 11:09:17
|
Two Men in Town
(Deux hommes dans la ville)
1973
Bivši pljačkaš banaka pušten je na slobodu posle 10 godina zatvora. Dobija pomoć od socijalnog radnika, ali ga maltretira stari policajac iz njegove prošlosti.
Alain Delon i Jean Gabin, velike zvezde francuske kinematografije, glavni su glumci u ovom filmu. Kod francuskih krimi-drama (posebno iz ranijeg perioda) dopada mi se što govoreći o svetu kriminala, govore i o društvu uopšte, na realističan način.
Pored toga što je lična drama o bivšem kriminalcu (Delon), koji pokušava da živi poštenim životom, ovaj film je i kritika pravosudskog sistema, pre svega smrtne kazne (giljotina - u vreme snimanja tj radnje), kao i odnosa društva prema robijašima koji su odslužili kazne. Ima političko-propagandnu crtu.
Pripovedan vešto i zanimljivo filmskim jezikom, uz dobru glumu obojice aktera, Dva muškarca u gradu je film za preporuku.
6/ 10 |
|
|
|
GitaristRoko
Average Member
Croatia
663 Posts
Member since 21/05/2020 |
Posted - 10/12/2024 : 10:17:58
|
Sacco & Vanzetti (1971)
Istiniti događaj o suđenju dvojice anarhista za ubojstva, te kako je suđenje bilo namješteno i puno predrasuda samo zbog njihovih političkih uvjerenja. Jako zanimljiva radnja, dijalozi i objašnjavanje anarhije ljudima koji su mentalno zatvoreni u sustavu, ali u svemu ostalome se vidi starost filma, tipa gluma i glazba i tu nije neka sreća.
7/10 |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9253 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 10/12/2024 : 10:32:21
|
quote:
Originally posted by GitaristRoko
Sacco & Vanzetti (1971)
u svemu ostalome se vidi starost filma, tipa gluma i glazba i tu nije neka sreća.
Misliš da je gluma danas bolja? A naročito muzika? Već dugo nema nikakve filmske muzike za pamćenje u savremenom filmu, a za taj film je pisao Enio Morikone. |
|
|
|
BeaGea
Advanced Member
4053 Posts
Member since 29/04/2020 |
Posted - 10/12/2024 : 10:57:07
|
Ne znam jel starost ili ne, ali taj film je u startu bilo osrednje djelo. Zanimljivo više zbog teme koja obrađuje nego kvalitete.
Inače, zanimljivo kako si slabom filmu po svom mišljenju dal svega ocjenu manje (7) od vrlo dobrog filma, kakvim si ocjenil (8) pojedine ranije filmove npr. Duck, You Sucker!
Znam da mi ne buš odgovoril kao kaj je dosad bil slučaj sa svim mojim upisima tebi, ali moral sam komentirati ;) |
Kažite mi, jeste li se umorili
Jesu li vas prevarili
Je l'nas vrijeme pregazilo |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9253 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 10/12/2024 : 12:08:34
|
Dragged Across Concrete
2018
Nakon što dva preterano revnosna policajca budu suspendovana iz policije, moraju zaroniti u kriminalno podzemlje kako bi dobili odgovarajuću nadoknadu.
S. Craig Zahler mi deluje bolji kao scenarista, nego kao reditelj. Mada ne mogu da izvodim generalne zaključke na osnovu jednog njegovog filma, pogotovo što je njegova karijera još u ranoj fazi, ali za Dragged Across Concrete mi deluje tako.
Dragged Across Concrete (Dva lica zakona) je policijski triler, kakvi su u novijoj produkciji ređi u odnosu na neke ranije periode američkog filma (1970-e). A to je tip realističnog, mada uzbudljivog filma, u čiju priču potpuno verujemo. Zahvaljujući dobro napisanim likovima (to podrazumeva i dijaloge), odličnoj glumi (Mel Gibson, Vince Vaughn), dobrom i smislenom zapletu.
E sad, ja zaista više cenim klasičniju režiju od nekih savremenih prebrzo i preproizvoljno montiranih filmova, koji su nepregledni za percepciju i preterano i nemušto stilizovani. Danas se, čini mi se, polako vraća ozbiljniji pristup režiji, bar za filmove koji pretenduju da budu kvalitetni i više od pop-corn zabave. Ali ipak, Zahlerova režija je ovde nepotrebno prespora, naročito u prvom, većem delu filma. To je rezultiralo povećanom dužinom filma, iako se ne može reći da ima suvišnih scena i detalja. Takođe je i boljim kadriranjem mogla da se postigne bolja dinamika. S druge strane, fotografija je jako dobra.
Ipak, ovo je vrlo dobar triler, za malo odličan, koji odskače od standardne produkcije. Pošto je reditelj odbio da skrati film, studio ga je procenivši kao nekomercijalnog (baš zbog pomenute sporosti, na koju mlađa bioskopska publika nije navikla) dao samo u ograničenu bioskopsku distribuciju (a to znači za streaming servise), što je povuklo i mali broj recenzija profesionalnih kritičara i to ne baš onih relevantnih, tako da negativnim osvrtima ne treba verovati. Nego (pr)overiti. Ko već nije.
7+/ 10 |
|
|
|
Tonto
Advanced Member
8954 Posts
Member since 11/02/2012 |
|
|
Zula
Senior Member
1620 Posts
Member since 07/10/2015 |
Posted - 10/12/2024 : 12:27:06
|
Alexts, alexts... Prvi Zahler pa odmah treći... no no no...
Kreni od Bone Tomahawka pa Brawl in Cell Block 99, a onda ...beton! 🤣
Sporost u njegovom filmovima mi je baš odgovarajuća. Povećava napetost. Zvuk je čudan (možda s istim razlogom).
Tomahawk mi je najbolji i to zbog prve 3/4 filma. Zadnja četvrtina je koljačina, ali ne tipična. |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9253 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 10/12/2024 : 13:21:46
|
quote:
Originally posted by Zula
Alexts, alexts... Prvi Zahler pa odmah treći... no no no...
Kreni od Bone Tomahawka pa Brawl in Cell Block 99, a onda ...beton! 🤣
Sporost u njegovom filmovima mi je baš odgovarajuća. Povećava napetost. Zvuk je čudan (možda s istim razlogom).
Tomahawk mi je najbolji i to zbog prve 3/4 filma. Zadnja četvrtina je koljačina, ali ne tipična.
Zeznuo sam se, Bone Tomahawk sam gledao kad je izašao. Naravno, zaslužuje pohvale. |
|
|
|
GitaristRoko
Average Member
Croatia
663 Posts
Member since 21/05/2020 |
Posted - 10/12/2024 : 13:51:41
|
quote:
Originally posted by alexts
Misliš da je gluma danas bolja? A naročito muzika? Već dugo nema nikakve filmske muzike za pamćenje u savremenom filmu, a za taj film je pisao Enio Morikone.
Pa u to doba kada je izašao film o kojem pričamo počelo se već glumiti na suvremeni način, počevši od Rosemary's Baby ako se ne varam? Znam da je taj film po nečemu prekretnica, mislim da je to. A prije je gluma više bila nekako kazališna, kao i u ovom filmu, s time da mi ovdje ne paše baš, a inače je bilo jako puno starih filmova koji su tu glumu dobro isfuravali i gdje to nimalo nije problem.
Što se glazbe u suvremenom filmu tiče, prvi mi pada The Irishman iz 2019. sa briljantnim soundtrackom, pa sad kad malo listam svoje liste gledanja, stavio bih i Interstellara, Watchmen, 2 Guns, Blade Runner 2049, franšizu Pirati s Kariba i valjda svaki Tarantinov film. Takvih soundtrackova možda nema intenzivno kao prije ili kao što bi ih trebalo biti, ali ima ih.
Ovaj Sacco & Vanzetti, Ennio pisao za to, a stvarno se ne može film pohvaliti nekakvom glazbom. Kroz cijeli film možda sam 2 puta primjetio da je glazba dobra za specifičnu scenu.
quote:
Originally posted by BeaGea
Ne znam jel starost ili ne, ali taj film je u startu bilo osrednje djelo. Zanimljivo više zbog teme koja obrađuje nego kvalitete.
Inače, zanimljivo kako si slabom filmu po svom mišljenju dal svega ocjenu manje (7) od vrlo dobrog filma, kakvim si ocjenil (8) pojedine ranije filmove npr. Duck, You Sucker!
Znam da mi ne buš odgovoril kao kaj je dosad bil slučaj sa svim mojim upisima tebi, ali moral sam komentirati ;)
Za Sacco & Vandetti sam htio dati 6, ali me film dovoljno dobio u zadnjoj trećini da mu dam 7. Zeznuto je to ocjenjivanje, milijuni filmova, samo 10 ocjena. |
|
|
|
GitaristRoko
Average Member
Croatia
663 Posts
Member since 21/05/2020 |
Posted - 10/12/2024 : 14:04:50
|
Gladiator II
Kao prvo ću pohvaliti kako se dobro film nadovezuje na prethodnika, čak se isfuranost ne osjeti kako sam očekivao. I sve ostalo je dobro, radnja i kako napreduje, borbe i odlično napisani likovi, pogotovo glavni lik kojem su pokazali i vrline i mane i lik Macrinusa. Oduševio me film jer nisam očekivao puno, niti me zanimao previše iako sam bio oduševljen prvim djelom. Jedino mi je na kraju velika greška što su se sukobili samo vođe, ne i vojska. Dosta nerealno i predramatično. Zaslužuje visoku ocjenu jer je imao težak zadatak i uspio je.
9/10 |
|
|
|
Topic |
|
|
|
Filmovi & co
