Kud si baš Brze i mrtve našao među tolikim boljim ulogama 😂 Francuska veza 1 i 2 (iako je ovaj drugi nešto lošiji film), Nepomirljivi, Prisluškivanje... I gomila drugih gdje glumi mimikom, pogledom, stavom tijela i prepoznatljivim glasom (često na rubu svađe)
Evo, nije me bilo neko vrijeme na forumu, što se tiče filmova dogodilo se svašta.
Išao sam ovaj tjedan 5 dana na jedan filmski program u Kinoteku, gledamo film, pa dojmovi i analiza. Nije mi se dalo pisat o njima dojmove, bio sam nešto zauzet ostatak dana, a između ostalog prikazivao se Pulp Fiction i Casablanca koje sam ranije gledao. Posebno bih istaknuo domaći dokumentarac Naša djeca, čovjek je valjda 15 godina snimao vlastitu obitelj, djecu kako se mijenjaju kroz život, obiteljski problemi i radosti. Stvarno te natjera da razmišljaš o tim temama i o svojoj obitelji.
Uglavnom, malo toga ću moći iskoristiti za filmski izazov.
Brutalista, samo jedna projekcija kod mene večeras, ali ko će izdržati skoro 4 sata (sa 15 min. pauzom) u bioskopu, a još gore prekasni završetak predstave, a sutra se mora rano na posao?
U međuvremenu, pogledao sam
King of the Hill (1993)
Nadovezujem se na Brutalistu, zato što i u njemu glumi epizodu, tada vrlo mladi, Adrien Brody. Nema mnogo zvučnih imena u ovom filmu Stevena Soderbergha, u kome se radi o dečaku, koji se sam bori da preživi, u zapuštenom hotelu, nakon što su njegovi roditelji i mlađi brat razdvojeni od njega, na Srednjem zapadu, u periodu depresije 1930-ih. Režija Soderbergha je malo više klasična nego u kasnijim filmovima, ali odlična, a priča je autentična, dirljiva, kao i likovi i glumci (Jesse Bradford, Jeroen Krabbé, Karen Allen, mlada Katherine Heigl, pa i Lauryn Hill). Zanemaren film, ali vredi, kao i svaki ovog reditelja.
Izvrsna post-apokaliptična priča sa zombijima, uvijek tako nešto rado pogledam. Ovdje mi je priča bila baš zanimljiva, a pohvaljujem i likove. Glazba je sjajno pasala atmosferi. Jedino mi je na momente bilo čak i previše akcije, negdje pri početku su trebali dati malo više prostora dijalozima i likovima, ali idalje je super ispalo.
6 mjeseci nakon apokalipse iz prvog djela, situacija se pokušava vratiti kontroli. Temeljna priča jako zanimljiva, glazba također odlična, ali sve ostalo je loše i na kraju film ispada bitno lošiji od prvog djela. Likovi su loši, neki njihovi postupci glupo objašnjeni, previše dramatike u likovima, za koje nas baš i nije briga. Većina radnje je samo trčanje i bježanje, umjesto preživljavanja.
Bong je u svojoj domeni, mada sam više fan njegovih non sci fi ostvarenja. Kritika društva je satirično nesuptilna, ali funkcionira. Pattinson je razvalija!
Nije ni blizu najboljeg uratka ovog sada planetarno popularnog južnokorejskog maestra, ali vridi odlaska u kino.
Odmah na početku da kažem da je Pattinson majstorski odradio ovu ulogu, a pošto je sad Oscar bio dosta aktualna tema, mislim da imamo i prvu naznaku neke potencijalne nominacije za 2026. Korejski majstor je isto na razini i servirao nam je film koji polako uvodi gledatelja u cijeli taj SF svijet u kojem je čovječanstvo počelo ispunjavati sav svoj potencijal za sulude kolonijalne pothvate. U svemu tome ima i pretjerivanja, i jasnih referenci na političku klimu i onih klasičnih poruka, ali alegorija je ovdje tako lijepa i moćna da nemam zamjerki na to. Miješa se ovdje SF, groteska, komedija, romantik u ovoj gotovo fantazističkoj Bongovoj viziji. Poruka filma je dosta upečatljiva i iznenađujuća pomalo. Sviđa mi se ton u kojem film završava. Sjećanja na ubojstvo i dalje ostaje nedodirljiv od Bongovih uradaka, ali ovaj film je za recentne filmske trendove na vrlo visokoj razini. Vrlo zanimljiva i kvalitetna studija karaktera, društvenih dinamika i etike u znanosti. Bez većih zamjerki jedna solidna petica.
Bob, ostareli kockar i zavisnik od heroina, a bivši lopov i kriminalac odlučuje se za poslednji posao, veliku pljačku kockarnice uoči Grand Prix-a u Monte Karlu. Istovremeno policija saznaje za njegov plan pa je Bob prinuđen da se prilagodi kako bi umakao policiji, a sačuvao plen i glavu od drugih kriminalaca.
Dobri lopov je zapravo rimejk filma Bob le flambeur Žan-Pjera Melvila (kog nisam gledao, ali je u planu). Film je suštinski "heist" triler, koji prati način na koji bivši kriminalac osmišljava i priprema plan za poslednji "big score", kao i niz prepreka i problema koji mu usput iskaču i remete prvobitni plan. Nik Nolt je sjajan u ulozi Boba, dobrog lopova koji uz osmišljavanje plačke pokušava da spasi mladu prostituku i izvuče je na pravi put, kao neki vid iskupljenja. Bobov lik je dosta dobro napisan, njegovi dijalozi i generalno karakter je ono što ga čini dopadljivim i pored svih mana koje su prisutne od bukvalno prve scene u kojoj se pojavljuje. Šteta je što su neke situacije u filmu predstavljene malo naivno, jer je ovo mogao biti ne samo jako dobar, već sjajan film, posebno za ljubitelje žanra. Nolt je sasvim sigurno i najbolji deo filma, prosto nosi ceo film na svojim leđima. A pored njega tu su, u epizodnim ulogama, i Ralf Fajns i Emir Kusturica (sa jako zabavnom, ali ipak goofy ulogom). Pored toga, muzika za film je izuzetna, a posebno su dobre scene u kojima u pozadini ide Lenard Koen, izuzetno za pravljenje atmosfere.
Mislim da je Nil Džordan uradio odličan posao, ali bih voleo da vidim original i po čemu se od njega zapravo razlikuje. Džordanov We're No Angels sam davno gledao na televiziju i uživao u njemu; a film se opet bavio temom iskupljenja, doduše na jedan komičan način. Preporuka za oba filma.
Toliko popljuvan film, a meni već 3. gledanje. Obožavam cijelu ideju sa dva smjera vremena i kako se radnja zaokružuje, prezanimljiv film sa odličnom glazbom. Jedino ostaje taj problem glavnog negativca čiji su motivi jednostavno loše osmišljeni i ne drže vodu, s te strane je trebalo biti bolje. Prije mi je film bio za 8, sad bih čak dao ocjenu više.
Američka specijalna jedinica u Afganistanu se bavi pronalaženjem fabrika gde talibani prave oružje i eksploziv. Deluju na neprijateljskoj teritoriji pa im je potreban tumač koji će prevoditi kada razgovaraju sa lokalcima. Angažuju arogantnog i bezobraznog tumača koji ne poštuje autoritet jer za njega je ovaj rat nešto lično jer želi da pomogne Amerima pošto su mu talibani ubili sina...
Film je režirao Guy Ritchie što je poprilično netipičan film za njega s obzirom kakva je ostvarenja do sada radio. Da nisam znao da je on režiser nikada ne bih pogodio da je on u pitanju. Ne mogu baš reći da se dobro snašao u ovoj ratnoj drami. Film ima dve polovine koje su drastično različite, u prvoj ima pregršt akcije i pucnjave, u drugoj se usporava ritam gde pratimo dvojicu muškaraca koji beže kroz avganistansku teritoriju. Film umnogočemu podseća kao na pojedine misije iz Call of Duty igrica. Veoma čudan izbor muzike i slow-motion scena koje se pojavljuju u čudnim momentima i pokušavaju veštački da stvore napetost gde je nema. Gyllenhaal mi je jedan od dražih glumaca koji uvek solidno odradi posao, ovde je poprilično usamljen jer u film nema zvučnijih imena u sporednoj glumačkoj postavi. Jedina svetla tačka je Homelander iz Boys serije. Film je američka produkcija pa je rat prikazan iz njihove perspektive pa na momente ima propagandnih momenata.
Guy Ritchie u malo drugačijem fazonu, Gyllenhaal uvek solidan, a scene akcije i pucnjave kao iz nekih misija Call of Duty igrica. Za jedno gledanje OK ali ništa esencijalno 6/10
Nije ovo biografija koliko je ratna ljubavna priča. Bitke i scene borbi su dobro snimljene; gluma sasvim zadovoljavajuća pogotovo se izdvaja Vanessa Kirby, Phoenix solidan, ali je prestar da glumi mladog Napoleona. Film stavlja akcenat na odnos između Napoleona i Josephine dok zapostavlja mnoge druge bitne stvari. Najveći problem filma je što je istorijski netačan i brojne scene u filmu se nikada nisu desile u stvarnosti. Film ne prikazuje Napoleona objektivno jer je snimljen iz ugla kako Britanci gledaju na Napoleona pa je prikazan kao mali nekulturni napaljenko.
Napoleon je harizmatična i uticajna ličnost u evropskoj istoriji i ne vidim kako njegov život i prikaz Evrope tog vremena može da se ispriča u filmu od dva i po sata. Film je prekratak gde se bitni događaji iz Napoleonovog života i francuske/evropske istorije samo ređaju na pokretnoj traci bez dužeg zadržavanja i bez pružanja ikakvog šireg konteksta. Loše i zbrzano režirano. Mislim da bi bilo bezbolnije da je ovo išlo kao serija, a ne kao film. Pogotovo uzimajući u obzir koliko je kvalitetna produkcija modernih serija u poslednjih recimo petnaestak godina cenim da bi se moglo izboriti za budžet da se izgura kvalitetna nova serija o Napoleonu.
Ridley Scott snima previše filmova i u mojim očima opada kao veliki režiser. 5/10
Nadovezaću se na svoj osvrt jer moj matori hteo da pogleda ovaj film pa iskoristio priliku da pogledamo Director's Cut. Produžena verzija je oko 50min duža. Dodatne scene se uglavnom bave Josephinom i njenim životom kada je bila pritvorena, ima malo više francuske politike pre negoli je Napoleon prisvojio vlast, više rasprava oko strategije i taktike (jako kratka scena bitke u Italiji kod Marenga), i mnogo više scena tokom francuskog povlačenja po ruskoj zimi nakon neuspelog pohoda. I da, tu su i scene gde je prikazano kako je Napoleon imao problem sa stolicom... Da...
Scene sa Josephinom nepotrebne jer njen portret je svakako bio jedna od retkih svetlih tačaka u bioskopskoj verziji. Scene smišljanja taktike su dobrodošle jer kada praviš film o diskutabilno najboljem vojnom strategu ikada čovek bi pomislio da će to biti centralna tačka filma, a ne portret Napoleona kao nesigurnog napaljenka i čudaka. Najbolji deo produžene verzije su scene po okrutnoj ruskoj zimi koja je odnela bezbroj francuskih života.
Bolji je Director's Cut od bioskopske verzije, ali i dalje ostaju mane filma da je Phoenix pogrešan glumac jer je prestar i odglumio ga je na pogrešan način, i da je film previše istorijski netačan i da sadrži par nebuloznih scena koje se nikada nisu dogodile (Napoleon svesno i namerno oštetio egipatske piramide wtf), pa je film kritikovan od strane svih istoričara. Ovo je subjektivan film o Napoleonu kako ga vidi Zapad.
Po oceni se vidi da ne delim raznorazna negativna mišljenja, valjda zato što ovaj film odgovara mojoj predstavi o odličnom filmu i što sam ga odgledao kako priliči, u bioskopu, uz odgovarajuću koncentraciju i raspoloženje, a izuzev određenog fizičkog napora vezanog za dužinu filma (sedišta u lokalnom bioskopu ne spadaju u najudobnija), samo uživanje (i uživljavanje) u filmu je bilo dovoljno da mi Brutalista ne deluje duži, od mnogih kraćih, a lošijih i dosadnijih filmova.
"Biografija" izmišljenog lika, arhitekte, imigranta i preživelog od holokausta, poslužila je kao kompleksna priča koja dotiče razna pitanja - odnose društvenih slojeva, kapitala prema umetniku, umetnika prema svojoj umetnosti, čoveka prema nedaćama, životu...itd. A sve to kroz sofisticiran filmski jezik, od glume, likova, režije, fotografije, do svega ostalog.
9/ 10
Bridget Jones: Mad About the Boy
Jedan film, koji se sa svoja dva sata trajanja, baš odužio, jer razvlači završnicu i nekoherentan je. Ipak, svako ko je gledao prva 3 filma o Bridget Jones (znači, odgovaraju mu), treba da pogleda i ovaj. Manjem broju se neće dopasti tužniji ton i povremeno odsustvo komedije, ali će većina biti zadovoljna novim doživljajima iz života poznate, simpatične (i logično - ostarele) junakinje.
6/ 10
Mickey 17
I ovaj film (SF, crna komedija) zaslužuje više pažnje. Nisam neki poznavalac opusa Bong Joon Ho-a, ali kao film za sebe, ovo je inteligentna priča, odlično realizovana, čija je najveća mana što je mogao da više razradi osnovnu temu kojom je započeo (kopiranje ljudi), više je otišao na razne strane, a nećemo duže filmove od 2 sata, pa se autorske vizije krate. Nekome se neće dopati veze sa sadašnjim političkim trenutkom. Robert Pattinson, dobar je koliko i Adrien Brody u Brutalisti.
Garlandov poslednji film je jedna neujednačena celina; ili mi je makar takav utisak zbog visokih očekivanja. Sećam se da su mnogi ovde pisali o filmu, ali iskreno se ne sećam šta su tačno rekli - sem daje utisak mnogih bio da je film više "mlak" nego što su očekivali. Delim taj stavu koliko se ne sećam pogrešno.
Posle Ex Machine koja mi pada na pamet kao jedan od originalnijih, novijih independent-SF filmova, očekivao sam da će Civil War, makar po najavama i marketingu, biti jedan bombastičan film nekom dubljom poentom. Takođe sam očekivao i jedan jako napet film gde je akcija jako dobro izabalansirana sa dijalozima, gde je poznato da je Garland jako dobar. U tom smislu, ovaj film me je malo razočarao, iako je u pitanju jako dobar film - sve je urađeno dosta dobro, od scenografije i glume, do par izuzetnih scena, no sam film mi iskreno nije bio toliko zanimljiv. Distopijska verzija Amerike koja je samo ovlaš objašnjena, momenat gde je reditelj po mom mišljenju trebao malo da se zadrži i prikaže nam ideju i svet koji je osmislio je nažalost nedvoljno iskorišćeno; dok recimo guglanjem možete pronaći veliki broj "pojašnjenja" o različitim frakcijama unutar osmišljene, podeljene Amerike. Možda to i nije poenta, i film je jedan "cautionary tale" gde Amerika može da završi ukoliko nastave ovim putem, no ipak, mislim da bi malo zadržavanje u tom, detaljno osmišljenom univerzumu, učinilo film zanimljivijim. Pacing filma takođe nije idealan, a završnica je krajnje antiklimatična: posebno poslednja scena glavne glumice u Beloj Kući, koja je nekako nespretno izvedena (iako je pozadinska ideja veoma dobra).
S druge strane, najsvetlija tačka je sjajni Jesse Plemons u možda najboljoj i najnapetijoj sceni u filmu: momenat kad se on pojavi je ujedno i najstrašniji i najjeziviji prikaz ekstremizma do tada. Sjajna uloga u kojoj je još jednom pokazao da je odličan glumac. Kamera, muzika, gluma i akcija: sve je izvedeno jako korektno i ne može se zameriti. Šteta je što pored svih dobrih stvari film deluje nekako nepotpuno i nedovršeno: kao odlična ideja koja je samo zagrebana, ideja koja obećava bombastičan kraj a onda igra na sigurno.
Pisac se kreće među svojim društvom intelektualaca u Zagrebu uoči 2. svjetskog rata i na kraju odlazi služiti vojsku. Lijepo prikazana atmosfera tog doba i jako zanimljivi likovi. Ali progutalo ga je vrijeme, jako loš zvuk i slika. Nekad zna biti konfuzan.
Ritchie & Statham u heist filmu osvete koji pomalo podseća na strip Parker Darwyn Cooke-a i pljačku iz video igre GTA V. OK zabava za jedno veče 6/10
Filmofili bi trebalo da cene sjajnu režiju Guya Ritchieja, svaki njegov kadar je promišljeno i efikasno odmeren, a pored dobre fotografije, kao i obično u njegovim filmovima, ističe se kvalitetna montaža.
Wrath of Man nije uobičajeni-standardni film sa Stathamom u glavnoj ulozi, možda nije previše originalan, ni ambiciozan, ali bar jednu ocenu više od uobičajenih zaslužuje, za mene.
Film prati mladog pripadnika irske oslobodilačke armije (Džon Linč) u malom irskom mestu, koji se bori sa krivicom zbog jednog čina u kom je bio saučesnik, dok se istovremeno zaljubljuje u bibliotekarku (Helen Miren) sa kojom je preko tog čina i povezan. Akcenat je na prikazu sukoba između Iraca i Engleza osamdesetih godina prošlog veka, kroz prizmu mladih i očajnih ljudi, u borbi za slobodu; priča koja je veliki broj puta ispričana i koja pati od repetitivnosti sadržaja ili zamora materijala, ali je ovde ambijent malog irskog sela i prostih ljudi odlično prikazan i dovoljan kako bi ga izdigao i učinio ovaj film vredan pažnje.
Film je inače rađen po istoimenom romanu, koji se izgleda pomalo razlikuje od filma: pre svega, teme krivice i samomržnje su očekivano dublje iskazane u knjizi, i na njima je veći akcenat nego u filmu (iako je po mom mišljenju film dosta dobro prikazao ovaj aspekt, za šta je zaslužan fenomenalan Džon Linč), no i način prevazilaženja te krivice i praštanja samom sebi je dosta drugačiji nego u knjizi. Tu je možda i najjača poruka i lepota filma, u prelepoj, a istovremeno bizarnoj i teškoj sceni Peta O'Konora u kojoj dolazi do kulminacije ljubavi i mržnje: ljubavi prema drugome, i mržnje prema sebi. Dosta je težak zadatak predstaviti ovako kompleksne emocije na filmu, ali mislim da je reditelj to uspeo da uradi na jako vešt način; kako kroz odnos Cala i Marsele, tako i između Cala i njegovog oca. Helen Miren je takođe veoma dobra, a osvojila je i nagradu za najbolju glumicu na festivalu u Kanu te godine, mada veći utisak su na mene ostavili glavni glumac i Donal McCan.
Ceo film je podosta spor i meditativan: prikaz celog ambijenta i atmosfere, propraćen muzikom velikog Marka Knopflera je možda i razlog zbog kojeg mi je toliko legao ovaj film, pored tema koje dosta dobro obrađuje. Poslednja kompozicija sa albuma "The Long Road" poznata je i van filma, prelepa je, te obuhvata sve motive prethodnih kompozicija iz filma i uprkos završnici filma prenosi konačni unutrašnji mir koji glavni junak doživljava u poslednjoj sceni. Pored svih ovih pozitivnih stvari, film možda ima problema sa pacing-om, i to posebno u poslednjoj trećini, gde postaje i pomalo predvidljiv. Par puta sam očekivao da će reditelj ranije poentirati i da neće ići u tom očekivanom pravcu rasplitanja radnje, no ne treba zaboraviti da je film i prvenac ovog reditelja, kao i da je rađen po knjizi, te prati određenu strukturu. Od mene preporuka, za jedno tiho i opuštajuće veče. Sigurno su neke stvari mogle biti veštije izvedene (iz današnje perspektive), ali svakako film ostavlja utisak nakon gledanja, dok je muzika vredna ponovnog slušanja, prevashodno zarad opuštanja.
Poprilično zabavan i zanimljiv film popularnog antijunaka, definitivno služi svojoj svrsi. Pozitivci su fora, pogotovo Hellboy koji je odlično napravljen, ali negativci tipično plošni. Neki detalji u akcijskim scenama nepotrebno pretjerani, humora ima puno, neke su šale dobre, a neke nisu.
Poprilično zabavan i zanimljiv film popularnog antijunaka, definitivno služi svojoj svrsi. Pozitivci su fora, pogotovo Hellboy koji je odlično napravljen, ali negativci tipično plošni. Neki detalji u akcijskim scenama nepotrebno pretjerani, humora ima puno, neke su šale dobre, a neke nisu.
7/10
Super je atmosfera, posebno u startu: baš su skinuli Minjolin uvod iz stripa, kapa dole za to. A kasnije postaje onako, ima neke probleme koji su superherojski filmovi imali (a neki i dalje imaju), što kažeš sa humorom, i nekim plitkim likovima.
Prvi hrvatski dugometražni animirani film, gledao sam ga kao klinac i odlučio ponoviti. Nisam se sjećao ničega osim par likova, pa me je oduševilo koliko je svijet kreativan i lijep, likova je puno i isto su kreativno dizajnirani. Priča je dobra, ali ima pokoji naivni trenutak, no za djecu funkcionira. Također, na momente mi je glasovna gluma bila nerazumljiva.
Filmovi & co
Posted - 28/02/2025 : 09:27:29
(1).jpg)
