quote:

---

Originally posted by red cloud

Kada je predsednik SAD-a Abraham Lincoln, pre gotovo jednog i po veka (1854 godine) ponudio da država kupi veliki deo indijanske zemlje, a indijanskom narodu je ponuđen rezervat, na tu ponudu dobio je odgovor poglavice plemena Sijetla. Pismo se ubraja u među najdublje i najlepše misli koje su ikad izrečene o čovekovoj okolini.


PISMO POGLAVICE


Kada veliki poglavica iz Washingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju, previše od nas traži. Kako možete kupiti ili prodati nebo,toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode. Ako mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu vode, kako Vi to možete kupiti? Svaki deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnoj obali, svaka maglica u tami šume,sveti u su u mislima i iskustvu mog naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sećanja na crvenog čoveka. Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svog rođenja kada odu među zvezde u šetnju. Naši mrtvi nikad ne zaboravljaju ovu lepu zemlju jer je ona majka crvenog čoveka. Mi smo deo te zemlje i ona je deo nas! Mirisno cveće naše su sestre, Jelen,Konj,Veliki Orao,svi su oni naša braća. Stenoviti vrhovi,sočni pašnjaci,toplina tele ponija i čovek, svi oni pripadaju istoj porodici. Tako kad vreliki poglavica iz Washingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mesto, tako daćemo mi sami moći živeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova deca. Mi ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti lako. Jer ta zemlja je sveta za nas. Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju morate se sećati da je to sveto i morate učiti vašu decu da je to sveto da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sećanje mog naroda. Žubor vode glas je moga oca. Reke su naša braća, one nam utoljuju žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo našu zemlju morate se sećati i učiti vašu decu da su reke naša braća i vaša i morate od sda dati rekama dobrotu kakvu bi ste pružili svakom bratu. Mi znamo da beli čovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je isti kao drugi, jer je on stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kad je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih očeva i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su. Odnosi se prema majci zemlji i prema bratu nebu kao prema stvarima koje se mogu kupiti, opljačkati,prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prožderati će zemlju i ostavi će samo pustoš. ne znam! Naš način je drugačiji nego Vaš. Od pogleda na vaše gradove crvenog čoveka zabole oči. A možda je to jer je crveni čovek divlji i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta gde se čuje otvaranje listova u proleće ili drhtaj krila leptira. Možda je to jer sam divlji i ne razumem. Buka mi vređa uši.Šta je život ako čovek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovek i ne razumem. Indijanac više voli blagi zvuk vetra kad se poigrava licem močvare, kao i sam miris vetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Vazduh je skupocen za crvenog čoveka jer sve živo deli jednaki dah životinja, drvo, čovek.Beli čovek ne izgleda kao da opaža vazduh koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana on je otupeo na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju morate se sećati da je vazduh skupocen za nas, da vazduh deli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vetar što je mom dedi dao prvi dah takođe će prihvatiti i njegov zadnji uzdah.I ako vam prodamo našu zemlju morate je čuvati kao svetinju, kao mesto gde će i beli čovek moći da dođe i da okusi vetar što je zaslađen mirisom poljskog cveća. Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo postaviću jedan uslov: beli čovek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći. Ja sam divljak i ne razumem neki drugi način. Video sam hiljade raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio beli čovek ustrelivši ih iz prolazećeg voza.Ja sam divljak i ne razumem kako dimeći železni konj može biti važniji od bizona koga mi ubijamo samo da ostanemo živi. Što je čovek bez životinja?
Ako sve životinje odu čovek će umreti od velike usamljenosti duha. Štogod se dogodili životinjama ubrzo će se dogoditi i čoveku. Stvari su povezane.
Morate naučiti vašu decu da je tlo pod njihovim nogama pepeo njihovih dedova.tako da bi oni poštovali zemlju,recite vašoj deci da je zemlja sa vama u srodstvu. Učite vašu decu kao što mi učimo našu da je zemlja naša majka......
Što god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo pljuje na samoga sebe . To mi znamo. Zemlja ne pripada čoveku, čovek pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari su povezane kao krv koja ujedinjuje porodicu. Što god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje.
Čovek ne tka tkivo života, on je samo nit u tome. Što god čini tkanju čini sebi samome. čak i beli čovek čiji Bog govori i šeta sa njime kao prijatelj sa prijateljem ne može biti izuzet iz zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća posle svega videćemo. Jednu stvar znam koju će beli čovek jednog dana otkriti: naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga Vi imate kao što želite imati našu zemlju , ali to ne možete. On je Bog čoveka i njegova samilost ista je za crvenog čoveka kao i za belog. Ta zemlja je draga Njemu i škoditi škoditi zemlji jeste prezirati njenog Stvoritelja. Beli takođe trebaju prolaz možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte Vaš krevet i jedne noći ugušiće te se u vlastitom smeću.Ali u vašoj propasti svetlećete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao Vam vlast nad njome kao i nad crvenim čovekom. Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni ćoškovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom.
Gde je guštara? otišla je. Gde je orao? Otišo je. To je kraj življenja i početak borbe za preživljavanje.

Sjajno, ostavlja bez reci...

---

quote:

---

Originally posted by Mr. Bushido

U vrijeme kada je to pismo navodno nastalo predsjednik SAD-a bio je Franklin Pierce, a ne Abraham Lincoln. Lincoln je vladao od 1861. godine.

Što se tiče sadržaja pisma te kada ga je i tko sastavio:

http://povijest.net/?p=628

---

quote:

---

Originally posted by red cloud

a sto se tice istorijskih cinjenica oko pisma...
da, sigurno ce amerikanci pokvariti svoj koncept o pravednoj borbi i otimanju zemlje od nepismenih divljaka i krvozednih zveri koje jure za novim skalpovima, cuvanjem u istorijskom arhivu...

---

quote:

---

Originally posted by red cloud

Koliko je indijanaca zivelo na tlu severne amerike pre dolaska belaca? Koliko je bizona tumaralo od Aljaske do meksickog zliva, od apalackih do stenovitih planina? Jel ima neka evidencija o tome? Nema, samo nagadjanja...

---

quote:

---

Originally posted by Risar_69

http://indiancountrytodaymedianetwork.com/2012/05/27/natives-and-american-holocaust-115128

---