Dvije godine bili smo se lijepo družili, 90.-92., pa vizavi tog druženja mogu reći da mi je bila čast što mi je bio prijatelj. Nezaboravan je bio trodnevni boravak redakcije Arka u Lipiku. U toj ekipi bio je i rahmetli Nedžad Ibrišimović. U Lipiku je imao i izložbu slika i grafika, a njegova skulptura je otišla u ruke direktoru banje Lipik, koju smo te godine proglasili najboljom banjom u cijeloj Jugoslaviji; to je i bio povod što smo krenuli put Lipika. Nezaboravna su bila večernja druženja uz muziku i piće... To bijaše 91., a u Pakracu se već pucalo i sve je mirisalo na rat. Mi smo se ipak svi sretno vratili kući...