Author |
Topic |
-jeremija-
Senior Member
Serbia
1611 Posts
Member since 14/08/2012 |
Posted - 05/09/2012 : 08:36:49
|
Brate, kad su dvostrukog ubicu pomilovali jer je glumio Miloša Obilića, onda to svakako zaslužuje i Džaja... |
Edited by - -jeremija- on 30/02/2014 00:00:15 |
|
|
Dr. Zistis
Advanced Member
5402 Posts
Member since 06/10/2011 |
Posted - 05/09/2012 : 09:22:41
|
quote: Originally posted by -jeremija-
Brate, kad su dvostrukog ubicu pomilovali jer je glumio Miloša Obilića, onda to svakako zaslužuje i Džaja...
Kojeg???? Onog sto je napisao "Partizan prodje Zvezda nikad" |
|
|
-jeremija-
Senior Member
Serbia
1611 Posts
Member since 14/08/2012 |
Posted - 05/09/2012 : 09:28:36
|
Mislio sam na onu "Partizan: Prvak Evrope jedno poluvreme", ali da, i ta je ok |
Edited by - -jeremija- on 30/02/2014 00:00:15 |
|
|
srdjandj
Advanced Member
Serbia
22426 Posts
Member since 02/05/2005 |
|
sawitch
Advanced Member
Serbia
40220 Posts
Member since 17/11/2007 |
Posted - 05/09/2012 : 11:39:23
|
quote: Originally posted by Dr. Zistis
quote: Originally posted by -jeremija-
Brate, kad su dvostrukog ubicu pomilovali jer je glumio Miloša Obilića, onda to svakako zaslužuje i Džaja...
Kojeg???? Onog sto je napisao "Partizan prodje Zvezda nikad"
|
Patricia hic mea totus mundus est |
|
|
Combatrock
Advanced Member
Serbia
4802 Posts
Member since 26/12/2009 |
Posted - 05/09/2012 : 17:47:37
|
quote: Originally posted by Jasko
quote: Originally posted by Combatrock
buraz... sve ok... kad kazem wild card mislim posebna pozivnica fss od gospode iz saveza... znam ja dobro ko je bio prvi u drugoj ligi... i u prvoj... i srpskim... i kojesta jos... ne ulazi se odavno po principu ko je bolji... sto jednom rece aca petrovic nije pobedio bolji tim vec tatin sin... i tako to... ajde pozdrav svima...
Radnicki bi usao i bez pozivnice Sramota je sto 10 godina nije stizala pozivnica
I nije pobedio, pobedio je tatin sin (u nedelju)
na karaburmi... jeste... ali nisu stigli da gledaju od mrznje koju imaju jedni prema drugima... |
sangue navajo |
|
|
srdjandj
Advanced Member
Serbia
22426 Posts
Member since 02/05/2005 |
Posted - 05/09/2012 : 18:23:38
|
„Љубав не побеђује, ал’ је зато непобедива“
Мислим да не постоји место на планети где је Звезда играла, а да је није бодрила бар мања група оних којима срце куца за овај клуб. Четврто коло квалификација за Лигу Европе у госте нам је довело француски Бордо. Недељу дана након меча у нашој престоници дошао је ред на нас да узвратимо посету. Пут далеке Француске кренуле су верне Делије.
Ово је прича о великој љубави, инату, поносу, пркосу Цигана, нади која никада не умире. Прича о томе колико нам је љубав према Звезди дала. Прича о људима који на коцку стављају свој посао, школу, не би ли у име свих нас тамо далеко бодрили наш вољени клуб. Преносим вам причу једног од тих пркосних Цигана, који су кренули у авантуру да остваре сан. Сан који је срушен за пар секунди.
„На пут смо кренули у уторак, 28. августа око један сат после подне. Испред Маракане је било три аутобуса на спрат. Кроз Србију смо све време имали полицијску пратњу. На граничном прелазу са Мађарском смо се задржали. Већ тада смо почели да осећамо умор, али екипа у аутобусу је била одлична. Кренула је песма, упознавање. Време је одмицало, за нама су остале Мађарска и Аустрија. У Италији нам се чинило како време спорије пролази. После још много сати проведених у аутобусу, стигли смо у хотел у Бордоу. Мислим да је било око 4 сата ујутру. Сви смо тада већ изгубили појам о времену. Ту смо се мало одморили, ко је могао одспавао је пар сати и у 11 смо напустили хотел. Разишли смо се по граду тражећи ко ће шта да једе. У повратку смо испред хотела затекли велики број полицајаца. Уследила је стандардна процедура, претрес који се баш одужио. Затим су нас отпратили до неког малог трга и рекли нам да се у аутобусе враћамо тек по завршетку утакмице. До утакмице је остало још неколико сати. Требали смо некако да скратимо време. Запутили смо се ка већем тргу где смо се срели са осталим навијачима који су дошли аутомобилима, авионом… Одмах је кренула песма, имали смо и бубањ, све у свему успели смо да направимо одличан провод у сред непознатог града. Нису изостали ни збуњени погледи пролазника. Око пола 7 полиција нас је спровела до стадиона. Улазак на стадион се одужио због неорганизованости редара и обезбеђења, тако да док смо се сместили и окачили заставе остало је десетак минута до почетка утакмице. Првих двадесетак минута смо певали песму коју смо певали на тргу и улици „Звезда ле оле ола“. Атмосфера међу навијачима је била више него добра. Последње секунде првог полувремена, сви скачу, грле се… Звезда је дала гол! На полувремену смо се сви одмарали, а онда смо наставили истим ритмом као у првом. На песму и навијање није утицао ни гол који смо примили после пар минута. Чак ми се чини да смо тада певали још гласније. После другог гола Бордоа сви су били видно разочарани али смо се трудили да одржимо ниво навијања. Када смо изједначили људи нису били свесни шта се десило. Тек што смо почели да се радујемо уследио је пенал, а затим шок, туга, неверица… Кроз главу ми је прошло све од момента када сам кренуо ка Маракани, два дана раније… Да ми је неко рекао да ћемо дати два гола, нисам сигуран да бих му лако поверовао. Исто тако, када смо дали та два гола, мислио сам да је готово, да идемо далље. После су нам пришли играчи. Скандирали смо им „Шампиони!“, а до свлачионице су испраћени песмом „Све што смо желели, све што смо хтели, то су нам дали црвено-бели, младићи борови…“ Остали смо на стадиону још неких сат времена. Владала је скоро потпуна тишина. Ретко ко је имао снаге да било шта каже. Тек у аутобусу смо почели да причамо, спонтано је кренула и песма. На аутобус смо се толико навикли да смо успели без проблема да спавамо, нисмо ни приметили да је прошло још два дана у повратку. Разишли смо се својим кућама, неки у Београд, Нови сад, други у Шабац, Ниш, Будву, Сарајево, Чачак, Ужице… Оставарена су нова пријатељсва, пали су договори за следеће утакмице, штета што је остао горак укус несрећног пораза. Али идемо даље, једно ново искуство, а већ следеће године освојићемо још пар хиљада километара.“
Сведоци смо неизмерне, безусловне љубави према Црвеној звезди. Туга која је оковала наша срца у четвртак је толика да ретко ко може речима да је опише. Бол у грудима не престаје ни када га дели милион верних Делија. Али то је оно што нашу Звезду чини великом. Велике радости и велика туга, данас победа, сутра пораз и тако у круг. Једино сигурно је наша оданост клубу. Већ на следећој утакмици стајаћемо раме уз раме, оставићемо глас између зидова Маракане. Звездина деца никада неће остати сама. Наљуте нас они, натерају да псујемо, да плачемо. Али ваљда је то оно што нас чини тако посебнима. Када следећи пут победе, опет ће бити наши хероји. Били су то и Француској. Али и хероји некада посрну и падну. Само најјачи устају. Докажите да смо најјачи, устаните, нека вас носи хук са трибина, снага и вера оних који су далеко од стадиона али ипак срцем уз вас. Наша љубав није била довољна за победу, али је остала непобедива. Можда ћемо још много пута пасти, заплакати. Једно је сигурно, увек ћемо устати, обрисати сузе и наставити даље. То је оно што нема свако. То имају само најбољи. То имају ШАМПИОНИ! |
Iz Vršca stiže glas, u vinu leži spas, ko vino ne pije, taj nek se ubije!!! |
|
|
-jeremija-
Senior Member
Serbia
1611 Posts
Member since 14/08/2012 |
|
Dr. Zistis
Advanced Member
5402 Posts
Member since 06/10/2011 |
|
Imrahil
Advanced Member
Serbia
13450 Posts
Member since 21/08/2005 |
|
Jasko
Advanced Member
Nicaragua
6224 Posts
Member since 29/02/2012 |
|
sawitch
Advanced Member
Serbia
40220 Posts
Member since 17/11/2007 |
|
-jeremija-
Senior Member
Serbia
1611 Posts
Member since 14/08/2012 |
|
sawitch
Advanced Member
Serbia
40220 Posts
Member since 17/11/2007 |
|
-jeremija-
Senior Member
Serbia
1611 Posts
Member since 14/08/2012 |
Posted - 06/09/2012 : 11:42:00
|
I da ovog svinjoglavog oteraju. Pa da se ne frljamo više s ponižavajući linkovi |
Edited by - -jeremija- on 30/02/2014 00:00:15 |
|
|
Dr. Zistis
Advanced Member
5402 Posts
Member since 06/10/2011 |
|
nemanja93
Senior Member
Serbia
2438 Posts
Member since 06/03/2010 |
|
Imrahil
Advanced Member
Serbia
13450 Posts
Member since 21/08/2005 |
Posted - 06/09/2012 : 12:41:27
|
quote: Originally posted by Dr. Zistis
quote: Originally posted by Imrahil
Jbt, koji ložački tekst, ko da ga je Lukić pisao
Ljubomorko
pa realno jeste |
|
|
Dr. Zistis
Advanced Member
5402 Posts
Member since 06/10/2011 |
Posted - 06/09/2012 : 14:04:04
|
quote: Originally posted by Imrahil
quote: Originally posted by Dr. Zistis
quote: Originally posted by Imrahil
Jbt, koji ložački tekst, ko da ga je Lukić pisao
Ljubomorko
pa realno jeste
Nemas ti pojma sta je ljubav |
|
|
srdjandj
Advanced Member
Serbia
22426 Posts
Member since 02/05/2005 |
Posted - 06/09/2012 : 20:32:16
|
Naša Crvena zvezda
O svemu sam razmišljao. O svim nevoljama koje će nas sigurno snaći na našem putu u besmrtnost. Znao sam i tada, još neohlađen u vreloj noći Barija, da će da krene mnogo toga nizbrdo. Nizbrdo do te mere da će nas proterati iz takmičenja. Nizbrodo toliko da će takmičenje za nas postati tek neka tamo ko zna koja briga. Brinulo se o fizičkom opstanku, o ratu, o najbližima. Ali, opet, uvek je u srcu i umu bilo mesta i za Zvezdu, za nešto bez čega se ne može maštati neki budući život, bez čega se ne sprema na puteve velikih odluka. Ratovi, preokreti, nade i razočaranja… sve se to događalo i preživljavalo. Uporedo je i Zvezda imala svoja uzdizanja i padanja. A mi smo se uvek nadali i nalazili na stadionu onu mrvu svetla i sreće, poriv, iskru koja nas je grejala, koja nije umirala nikada. Zamre pa bljesne kada se niko ko nema zvezdaško srce ne nada. I osetimo tada dah topline, dah Olimpa, dah moći i besmrtnosti. Sve sam ja znao još te nezaboravne noći, tog dugog autobuskog potovanja iz Barija… još te noći kada smo se gledali sa navijačima Olimpika kroz okna autobusa a kasnije i licem u lice na parkingu jednog od raskošnih motela na autoputu kroz Italiju. Znao sam gledajući njihova naglo ostarela lica, znao sam prepoznajući u njihovim suznim očima horizont koji ćemo i mi jednom dotaći. Bar jednom. Jer, sve imperije su detronizovane i, kako kažu, ničija do zore ne gori. Znao sam, očekivao, bio spreman da svom detetu objasnim zastoj i realnost, da mu prenesem plamen Nade i žilavost Vernosti. I uspevamo godinama. Svi mi. Ima radosti, tuge, ushićenja, razornih razočaranja. Ali, nosimo mi to breme, mi smo neuništivo seme.
Međutim, sada se događa prvi put da ja nemam odgovora, da nemam ničega u čemu bih našao uporišnu tačku iz koje bi poluga moje logike održala ravnotežu Nade i Vernosti spram oblaka koji se nadvija. Ponosni uvek govorimo – mi smo narodni klub, mi smo neuništivi jer nas ne poseduje niko, jer smo iznikli iz semena Ljubavi. Mi nismo proizvod nečije računice. I u najtežim danima ostajali smo svoji i time postajali još jači. Milioni Zvezdaša upleli su svoje duhovne niti u crveno-belo džinovsko, neoborivo stablo. Ali, sada se opasan presedan sprema, opasan se crv uvlači u podnožje i temelj našeg džina. Ne govorim o imenima, ne govorim o političkoj strukturi. Govorim o činjenici da prvi put Zvezda doživljava nedvosmislenu hajdučiju, svojatanje, prvi put država uspeva da se raždžilita u našoj kući! Obećavaju Predsednika. Obećavaju Braću. Teraju krivce. Braća će potom, kažu, da se isprse sa parama. Da li je možda i ostavka Velikog Našeg Trenera bila deo plana jer ima pasoš neke druge ovima omražene države? I tako redom, padaće zid za zidom i naša kuća ostaće na vetrometini ćudi Bratovljevog virtualnog Zvezdi namenjenog kapitala. Istorija nas uči da Brat uvek pronađe razlog da izvrda, da ne pomogne u onolikom obimu koji je obećan i neophodan. Uspostavi li se ovaj poredak, uspe li ovaj presedan, šta je moguće očekivati? Krenemo li najprostijom logikom koja je u meni bila budna i u noći slavnog Barija – svaka imperija ima kraj koji je početak neke nove… zamislite kakav se put otvara najcrnjima ukoliko sutra na državni tron sedne, recimo, neki ambiciozni političar koji je navijač, recimo, nekih FK Pizdinaca… Možete li da zamislite a ne osetite hladnu jezu? Hipotetički gledano – u vlast sedne navijač FK Pizdinaca i, po mehanizmu koji se pušta u pogon ovih dana, odluči da smeni Predsednika i postavi, recimo, Drugog Predsednika. Možda će taj da dovede Drugog Brata. A ovaj poželi nove boje dresa, recimo, baš kao omiljeni FK Pizdinci… Pa se i ta vlast umori. Dođe Novi. On će da otera sve i dovede Trećeg predsednika… I… dokle tako?
Da li ćemo to dozvoliti? Da li ćemo se odreći oreola narodnog kluba? Da li će Zvezda da postane državni klub? Ja razumem gnev i nezadovoljstvo životom. Znam i da je teško mnogima da shvate da se kao i u fudbalu menja odnos snaga i u svim ostalim oblicima života. Ja razumem bol zbog izostanka uspeha kojih nema realno gledajući još od predratnog doba, od Barija i Tokija. Međutim, ovaj trenutak je jako neugodan za Zvezdu i Zvezdaše. Da li ovaj moćni tim koji je stvarao Robert i što ne priznati ova uprava, sva ovakva kakva je, ima perspektivu ako se pocepa navijački okean? A pocepaće se, usitniti ukoliko se zaigra kolo u kojem Zvezda nije nikada bila i kolo iz kojeg se kada se uđe više ne izlazi. Šteta će biti velika, momci zaslužuju nas a i mi smo posle dugo vremena dobili ekipu boraca i neophodnu crveno-belu uzavrelu krv na terenu.
Hoćemo li ostati bez dela kičme, bez dela duše? Uporedo sa svim promenama i nevoljama koje su tresle ovo podneblje, od Tita do danas, mi smo ostajali SVOJI. Verujem da imamo pameti i snage da se odupremo i sačuvamo identitet, da možemo da ostanemo zauvek NAŠA CRVENA ZVEZDA.
Država neka obezbedi regularnost takmičenja. Ništa više nije potrebno |
Iz Vršca stiže glas, u vinu leži spas, ko vino ne pije, taj nek se ubije!!! |
|
|
-jeremija-
Senior Member
Serbia
1611 Posts
Member since 14/08/2012 |
|
srdjandj
Advanced Member
Serbia
22426 Posts
Member since 02/05/2005 |
|
-jeremija-
Senior Member
Serbia
1611 Posts
Member since 14/08/2012 |
|
Jasko
Advanced Member
Nicaragua
6224 Posts
Member since 29/02/2012 |
|
-jeremija-
Senior Member
Serbia
1611 Posts
Member since 14/08/2012 |
|
Topic |
|
|
|