| Author |
 Topic  |
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
 Posted - 19/05/2014 : 10:22:11
|
KRIK, B5, 48 strana, mek povez
Scenario: Predrag Đurić,
Crtež: Dan Goodfellow
Cena u pretplati do 30.5.2014. - 360 RSD, cena u promotivnom periodu do 12.6.2014. - 450 RSD. Poštarina besplatna. Cena u maloprodaji 600 RSD.
Više informacija o naručivanju putem emaila info@rosencrantz.rs
Slike koje svakodnevno vidimo.
Lica koja susrećemo.
Situacije u kojima učestvujemo.
Vreme u kome živimo.
Kako opstati u košmarnom vrtlogu društva koje se raspada, u kome je ljudskost biser u blatu?
Zoran je u klopci.
Opkoljen je sa svih strana. Napred ne može. Nazad ne može.
Dete mu je bolesno od retke bolesti a lek je skriven iza mnogih vrata.
Posao mu zavisi od jednog ugovora.
Njegov otac i dalje ratuje.
Majka je prepuna gorčine.
Supruga je bespomoćna.
Brat upravo kreće lakšim, unosnijim putem kriminala.
Drugovi uludo troše svoju mladost.
Moćnici bahato likuju i ucenjuju.
Običan svet prepun je zluradosti i zlobe.
Ima li bilo koga da čuje njegov krik, poziv za pomoć?
Ima li bilo koga da pruži ruku spasa?
|
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
|
|
Barker
Advanced Member
Fyro Macedonia
4656 Posts
Member since 10/10/2003 |
|
|
vronski 3
Senior Member
2374 Posts
Member since 10/01/2014 |
Posted - 21/05/2014 : 16:10:52
|
| Svakako da ću uzeti i ovaj strip ali ga sigurno neću čitati odmah jer su mi ovakve teme sad preteške! |
Edited by - vronski 3 on 21/05/2014 16:11:09 |
 |
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
Posted - 21/05/2014 : 17:28:01
|
| Ma, šta vam je svima... strip je zapravo duhovit :-) Ta, valda smo se naučili da živimo u teškim uslovima, pa nam oni izgledaju normalni! Ili, kako reče jedna članica žirija za NIN-ovu nagradu: Raja traži veselo! |
|
|
|
vronski 3
Senior Member
2374 Posts
Member since 10/01/2014 |
Posted - 21/05/2014 : 18:11:41
|
| Kako rekoh, kupiću i ovo kao i svako naredno izdanje Rosencrantza jer zaista objavljuje ekstra kvalitetne stripove. Samo sam konstantovao da mi tema "Krika" deluje u ove postapokaliptične dane po Srbiju preteška. Više bi mi sadleglo nešto tipa "Lakonogića"! A mogao bi i neki integral "Fijuksa!, Tozo razmislite o tome! ;)) |
Edited by - vronski 3 on 21/05/2014 18:12:30 |
|
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
Posted - 22/05/2014 : 13:27:50
|
NIKO BITAN
Zoran je u klopci.
Opkoljen je sa svih strana. Napred ne može. Nazad ne može.
Dete mu je bolesno od retke bolesti a lek je skriven iza mnogih, nedostupnih vrata.
Posao mu zavisi od jednog jedinog ugovora za životno osiguranje u vremenima kada je dočekati sutra ravno premiji.
Njegov se otac i dalje žestoko i poletno bori u ratu koji država zvanično nije vodila.
Majka je prepuna gorčine.
Supruga je bespomoćna.
Brat upravo kreće lakšim i unosnijim putem kriminala.
Njegovi drugovi uludo troše svoju mladost koja ističe.
Moćnici bahato likuju i ucenjuju.
Običan svet prepun je zluradosti i zlobe.
Ovo su slike koje svakodnevno gledamo. Lica koja susrećemo. Situacije u kojima učestvujemo. Vreme u kome živimo. Ipak, kada su iscrtane grubim, sirovim crtežom Dena Gudfeloua deluju bezmalo neverovatno, nepojmljivo. Kao da strip stvarnost nije ista sa onom koje smo deo. Zar smo zaista tako „Ružni, prljavi, zli“, „Poniženi i uvređeni“, „Jadnici“, „Bedni ljudi“?
Stvarnost će biti neuporedivo neobičnija od mašte, napisao je Artur Klark u predgovoru za svoju legendarnu „Odiseju u svemiru 2001“. Klark svakako nije imao na umu stvarnost jedne male zemlje na početku XXI veka, veka koji je trebao biti doba konačnog očovečenja, savladavanja Prirode, izdizanja iz kolevke planete Zemlje i odlaska u svemir koji će biti sudbina i „konačna granica“ Ljudske vrste. Ipak, Klarka je, još za života, vreme opovrglo i obesmislilo, praktično dokazavši da su njegovi snovi potpuno neosnovani na svetu koji je pred nizom sudbonosnih izazova - od prenaseljenosti, globalnog zagrevanja do nestajanja prirodnih resursa te stalnih pretnji „sukobima civilizacija“.
O svemu tome u zemlji Srbiji niko - ili malo ko - ne razmišlja jer je pogled ogromne većine uperen u nemilosrdno okruženje u kome se treba izboriti za „hleb svagdanji“. Dilema sa kojom se ustaje, živi i leže je: Kako opstati u košmarnom vrtlogu društva koje se raspada? Kako preživeti dan, kako zanoćiti sit? Čini se da baš nigde nema mesta za sasvim običnog čoveka, za tog „nikog bitnog“ koji nema moćne roditelje, ne prati političke lidere, nije kriminalac - ili su sve pomenute kategorije u stvari samo različita imena za istu pojavu-ljude? U društvu-državi odavno podeljenih uloga i zauzetih pozicija (koje je izigralo i sopstvenu revoluciju) mogućnosti ne postoje, nisu predviđene za one prosečne, ne-pedigrirane. Za takve je i njihova mladost hendikep, čak se čini prvi i najveći, jer su stariji već zauzeli sva mesta, i bolja i lošija pa više nema „životnog prostora“ za sledeće generacije. Društvo se zatvorilo, učaurilo i odbija da prihvati one koji tek stasavaju. Takvi ne mogu da dođu na red, ne mogu da grade i žive svoje živote sve dok su stari na svojim mestima - koja će ostaviti jedino svojim potomcima. Ovaj generacijski rat besni u porodici, u državnim ustanovama, kod privatnih poslodavaca, u bolničkim čekaonicama... Ipak, ako je za utehu, netrpeljivost nije rezervisana samo za mlade; oni su samo zgodni povod ali kad nema njih mržnja će se izliti na bilo koga drugog - komšiju, nepoznatog prolaznika ili nekoga ko čeka u redu. Zlo u ljudima pobedilo je dobrotu, humanost, razumevanje, blagost. Ono se uvuklo u srca svih; retki izuzeci samo su potvrda stravične istine. Zato niko ne mari kad čuje vapaj bližnjeg za pomoć. Zato niko ne pruža ruku pomoći. Zato je ljudskost biser koji je bačen u blato.
Đurićeva priča o našoj stvarnosti mračna je i bez ikakvih lažiranja. On nema iluzija, ne obećava ništa, ne deklamuje floskule o dolasku spasa i boljih vremena. Njemu je jasno da su nekolike generacije već uništene, da su im životi proćerdani i da se kraj ovim surovim, „smutnim“ vremenima ne nazire. Otuda su i retki trenuci poštenja i dobrote svejevrsna čuda; takvi postupci ravni su onostranom prosvetljenju. A sirovi i surovi događaji traže robusnu sliku svedenu na najnužnije, na skicu, kroki, na urezivanje emocija u lica, na grotesku koja ne mari za likovne principe perspektive i proporcija jer ni svet koji se iscrtava nije skladan i lep. Naprotiv, pre će biti da je, kako je Lem svejevremeno parafrazirao Montenja, ovo „najgori svet od svih - a da drugih i nema“.
Ilija Bakić
(Ovaj tekst je licenciran pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija)
|
|
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
|
|
zokalav
Senior Member
2036 Posts
Member since 24/08/2010 |
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
Posted - 20/09/2014 : 09:50:24
|
Krik je drugi iz postpetoktobarske trilogije u izdanju ROSENCRANTZ-a ove godine. Za razliku od Godine raka, koji se fokusira na one koji su 5. oktobra bili pobednici, a već dan kasnije poraženi, Krik nam prikazuje jedan dan u životu Zorana, 19-ogodišnjeg mladića iz vojvođanske provincije i svet koji ga okružuje. Za razliku od njegovih vršnjaka, on je i otac, oženjen svojom srednjoškolskom ljubavlju.
Zoranov otac je ratni invalid koga i dalje progone more vukovarskog ratišta. Zoranova majka je pragmatična žena koja pokušava (ali ne uspeva) da se snađe u tranziciji. Zoranova supruga Anamaria je krhko biće, još dete, isčupano iz svoje matične porodice i premešteno u okruženje koje, izuzev Zorana, neblagonaklono gleda na nju. Zoranov mlađu brat radi za lokalnog dilera.
Ali, Zoran je fin, pošten, tolerantan i prema porodici, i prema prijateljima kada ga provociraju i prema bezdušnom šefu, prema svima ostalima...
Zoranovo i Anamarijino dete je bolesno i Zoran mora da pronađe lekara (a administracija na svakom koraku gleda kako da ga u tome spreči). U isto vreme, za tajkuna za koga radi mora da obavi posao, ukoliko ne želi da ostane bez primanja.
Opet kažu neki da nije vreme za teške priče... A kad će to vreme doći?
Krik je priča o Zoranu, priča o preživljavanju dobrog čoveka u surovom svetu svakodnevice. Krik nam ukazuje da se može preživeti i ostati čovek, da uvek ima načina... Zato je Krik jedna vrlo topla i pozitivna priča, uprkos temama koje priča.
U Kriku srećemo tinejdžere koji ne veruju u budućnost, kojima budućnost i ne treba, trebaju im samo kladionice, beskonačni prenosi fudbalskih utakmica i pivo u neograničenim količinama, koje se reklamira na svakom koraku; evroskeptični i prepuni nacionalnog ponosa. Srećemo i petorazredne političare sa "vizijom", grandomanskim idejama, koje se sve svode na potrebu da se zaposli član porodice, srećemo (neizbežne) intelektualce koji su verovali u 5. oktobar, pa ostali na ulici, odbačeni i prezreni od svih. Tu je i "hor" večnih klimoglavaca i obožavalaca svake vlasti, sebičnih mizantropa. Tu su još i tajkuni i njihovi sinovi u skupocenim vozilima, korumpirani policajci...
To je svet Srbije druge decenije XXI veka, svet od koga, ni u stripu, ne smemo da okrećemo glavu.
|
|
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
|
| |
Topic |
|
|
|
ROSENCRANTZ predstavlja: Krik
