quote:

---

Originally posted by thekide

Meni je brzina izlaženja ubedljivo na prvom mestu. Pa onda sledi cena i udobnost pri čitanju. Prevod je bitan ali ne presudan. Za Bonelli mi najviše leži VČ prevod, kod njih sve zvuči prirodnije i tečnije. Možda mi se samo priviđa jer je ipak „moj“ jezik.

Kvalitet štampe, papira, dizajna i ostali gluposti mi je bitan samo ako je cena paprena. Za kiosk izdanje mi je sve to nebitno. Odrastao sam na Dnevniku pa su mi čak i rani radovi Slobodne, Ludensa i Veselog kao Full HD slika u odnosu na CRT.

Što se tiče HC-SC, uvek SC ali njega je sve manje i manje. Jednostavno volim da opušteno savijam jeftino izdanje da ga bacim na pod kad pročitam, a ne da skačem iz kreveta da ga nosim ko maharadžu na policu i ljubim za laku noć. Još ako usput otkrijem neko sitno oštećenje pa se odmah kljukam lekovima za smirenje...ma koj će mi to moj. Nekad sam umazane ruke od čokolade brisao o Zagora, a sad pazim da mi ni zrnce peruti ne padne na stranicu. Neki dan umalo ne izgiboh brzinski zatvarajući Libellus da mogu da kinem. Da sam bar u autobusu pa ko čovek ljudima u lice da kašljem, ovako ni to ne smem, nego sve nešto sa zatvorenim ustima grcam. Da ne pominjem ako zadremam držeći neku knjižurinu pa me ošine po međunožju, jebo tu rabotu.
SC je bio i ostao zakon.

Najgore mi je što ne mogu da uživam u kupljenim stripovima na pravi način. Skoro 50% godišne kupljene produkcije volim da čitam na moru, naročito Zagora i Mister Noa. Ali kako kad ne mogu vući Libellus u koferu. I šta onda radim? Pa evo suludog rešenja - ove godine sam kupio 5-6 VČ MrNo debeljuca početkom leta da bi ih, po povratku sa mora (čitanja), sve prodao – jer koji će mi kad imam Libellus. I na kraju se zapitam, a šta će mi onda Libellus neotvoren na polici? Pa kao za naredna čitanja - sam sebe ubeđujem, iako nisam pročitao niti jedan strip dvaput od '93. Ni novo ne stiže na red, a kamoli obnovci.

Što se tiče udobnosti pri čitanju trokilaša, i ja turim nešto meko na stomak-kuk pa tako čitam, uvek zaboravljajući štitnik za „udarno“ mesto.

---

quote:

---

Originally posted by thekide

Meni je brzina izlaženja ubedljivo na prvom mestu. Pa onda sledi cena i udobnost pri čitanju. Prevod je bitan ali ne presudan. Za Bonelli mi najviše leži VČ prevod, kod njih sve zvuči prirodnije i tečnije. Možda mi se samo priviđa jer je ipak „moj“ jezik.

Kvalitet štampe, papira, dizajna i ostali gluposti mi je bitan samo ako je cena paprena. Za kiosk izdanje mi je sve to nebitno. Odrastao sam na Dnevniku pa su mi čak i rani radovi Slobodne, Ludensa i Veselog kao Full HD slika u odnosu na CRT.

Što se tiče HC-SC, uvek SC ali njega je sve manje i manje. Jednostavno volim da opušteno savijam jeftino izdanje da ga bacim na pod kad pročitam, a ne da skačem iz kreveta da ga nosim ko maharadžu na policu i ljubim za laku noć. Još ako usput otkrijem neko sitno oštećenje pa se odmah kljukam lekovima za smirenje...ma koj će mi to moj. Nekad sam umazane ruke od čokolade brisao o Zagora, a sad pazim da mi ni zrnce peruti ne padne na stranicu. Neki dan umalo ne izgiboh brzinski zatvarajući Libellus da mogu da kinem. Da sam bar u autobusu pa ko čovek ljudima u lice da kašljem, ovako ni to ne smem, nego sve nešto sa zatvorenim ustima grcam. Da ne pominjem ako zadremam držeći neku knjižurinu pa me ošine po međunožju, jebo tu rabotu.

---