Manny
Average Member
572 Posts
Member since 21/08/2011 |
Posted - 13/06/2019 : 23:17:11
|
Jedno od prijatnih iznenađenja koje je meni Komiko doneo poslednjih godina je savremeni američki strip, prvenstveno dve novele Danijela Klauza i "Ispod pokrivača" Krejga Tompsona. Na toj istoj polici sam već isplanirao i "Nedostatke" Adrijana Tominea, i spremio sve pohvale za njih. No, "Nedostaci" nisu na nivou Komikovih prethodnika oko kojih sam ja osmislio žanr. Sve je tu - savremeno društvo, mladi nesigurni u sebe, rasne podele, seks, kompleksi, ljubav, sve prepleteno individualnim pričama mladih likova (svi u rasponu između 22. i 32. godine života) koji traže sebe u sistemu koji im je dat. Nema ovde velikih reči, čini se da Adrijan Tomine dobro oseća frenkvenciju nove generacije, ali iz nekih (možda baš generacijskih?) razloga mene ne uspeva zainteresovati puno za sudbinu svojih junaka. Dijalozi neretko deluju usiljeno (primetno već na prvim stranicama) pa i izveštačeno, no ne znam više da li ovde iz mene progovara matorac koji sudi novim generacijama ili pak stripu koji ih tako o(d)slikava? Adrijan celu priču vodi koncizno i uverljivo, posmatramo kriške života glavnih junaka, pratimo međuprostor koji deli njihove želje i njihove mogućnosti (večita borba ovih imenica!), tu Ničiju Zonu koja zove se život. Ono gde mi nije problem u stripu da se poistovetim je motiv - kako to Springstin uverljivo kaže u jednoj pesmi - "and the world is busting at its seams / and you're just a prisoner of your dreams" - da smo svi zatočenici vlastitih snova. A iz tog zatvora se teško izlazi. Uprkos zamerkama, Nedostaci su prijatno štivo, lepo napisano, verovatno i donekle verno preslikano iz ugla današnjeg društva i odnosa u njemu - ali... ali ja sam očekivao više, želeo sam da me njihove sudbine dotaknu, da me oni zainteresuju, da poželim sve da ih upoznam. Avaj, to se nije dogodilo. I to mi je ovde i najveći nedostatak.
|
Edited by - Manny on 14/06/2019 08:47:01 |
|
|