|
vatrena_stenica
Starting Member
3 Posts
Member since 27/04/2024 |
 Posted - 28/04/2024 : 01:14:17
|
Utisci o pročitanom su mi verovatno vrlo subjektivni i neprofesionalni, ne zamerite. Čitam, jer volim da čitam, a ne jer mi je to profesija ili obaveza, pa tako i pišem.
Moj dnevnik sa DW foruma:
Januar/Februar
1. Shigurui 1-15 [Takayuki Yamaguchi] 4-5/5
Dobar, da ne kažem odličan. Već sam pisala na DW forumu nešto malo o ovome. Nadam se da Mhejl i ja nismo jedini koji su pročitali ovu mangu.
2. Briar 1-4 [Christopher Cantwell] 2-3/5
Fantastika. Počelo kao kul ideja, na kraju ništa spec. Što se mene tiče, ne moraju ovo ni da nastave.
3. The Joker: The Man Who Stopped Laughing 1-12 [Matthew Rosenberg] 2-3/5
Ima bizarnih i kul momenata, ali je mnogo više onih koji nisu zanimljivi. Backup priče u nekim delovima simpa omaž starom Džokeru. Bespotrebno razvučeno.
4. Devil May Cry: Book One - Evil Woman [Brad Mick] 1/5
Devil May Cry: Book Two - Superbeast [James McDonough] 1/5
Devil May Cry: Book Three - Angel With The Scabbed Wings [James McDonough] 1/5
Jednom rečju očajna su sva tri tankobona, kao i Devil May Cry 2. Ovaj Dante bi da bude Konstantin, ali mu ne ide. Scenaristi su baš baš loši ili je ova priča toliko puta ispričana da ne može biti bolja. Ma do scenarija je definitivno. Možda je neko igrao igricu, pa može prokomentarisati i uporediti. Uglavnom, ovo preskočiti i nikako ne gubiti vreme. Koliko sam luda verovatno ću pročitati i Devil May Cry 5, ali ne očekujem da će to biti išta bolje.
I da završim (jednim mojim komentarom):
The only thing I like here is the name of the game - Devil may cry. And, bro, he surely will cry when he reads this.
5. Omniscient Reader's Viewpoint 1-2 [Singshong] 3/5
Ko voli Solo Leveling verovatno bi mu se i ovo dopalo. Mene su i Solo i Omniscient na momente smorili užasno. Više smisla ima gledati ovo kao anime ili igrati kao igricu. Nečega je premalo, a nečega je i previše. Moram da se nateram da dovršim ovo nekako.
6. Pulp [Brubaker, Phillips] 4/5
Ne treba ovde mnogo reči. Dobar.
7. Hibakusha [Thilde Barboni] 2/5
"You don't even know where I'm headed."
Bukvalno nemam ni ja. I tokom čitanja i nakon čitanja pojma nemam šta je pisac hteo s ovom pričom.
Šta mi je naročito smetalo:
- kako nekome savest proradi 1944, tačnije 1945.
- plitkoća likova
- priča koja ne pruža ništa novo je čak i manji problem u odnosu na to kako je ovo napisano
Kao jedinu pozitivnu stvar bih navela crtež koji je na par tabli fin.
"I'm interested in directions, not destinations."
Zaiteresovana sam za oba, ali nisam dobila ništa ni od jednog.
8. 5 Ronin [Peter Milligan] 3/5
Kul ideja, ali na kraju ništa spektakulatno. Sastoji se od 5 delova: Wolverine, Hulk, Punisher, Psylocke, Deadpool. Najviše mi se dopao deo o Punisheru. Jasno mi je da je i tu sve kliše do klišea, ali taj deo je bio kratak i jebitačan. A možda me samo radi moja ljubav prema Punisheru i samurajima. 🥰
9. Two Brothers [Moon, Bá] 4/5
Falilo mi emocije i da se povežem s likovima. Većinu bih išamarala. Neke zbog razmaženosti, neke zbog patetike, a neke jer su govna. Majku braće ponajviše. Žena je potpuni moron. Sve u svemu, dobar.
10. Town of Evening Calm, Country of Cherry Blossoms [Fumiyo Kouno] 4/5
Manga se sastoji iz dva dela:
Town of Evening Calm 5/5 - primer kako se na svega 35 strana može napraviti priča koja udari čoveka... nekako svuda.
Country of Cherry Blossoms 4/5
11. Homunculus [Joe Sparrow] 3/5
Ne volim da ostavljam komentare kao da je jelo u pitanju, ali ovo jeste slatko-gorka i kratka priča.
12. Glass Town: The Imaginary World of the Brontës [Isabel Greenberg], 3/5
Simpa za pročitati, ali mene ovo nije mnogo dotaklo. Rekla bih da je ovo pravljeno za neku hipstersku publiku, što ja nisam.
13. I Had That Same Dream Again 1-3 [Yoru Sumino] 4/5
Baš slatko, toplo i lepo.
14. Three Days of Happiness iliti I Sold Off My Lifespan for Ten Thousand Yen Per Year 1-3 [Sugaru Miaki] 4-5/5
Nisu mi sva tri tankobona za 5, ali prvi jeste. Da li ima mana, pa ima ih mnogo, ali mene ova tema i emocija baš rade, tako da ću ovde svesno iskulirati sve mane i šupljine. Vi ne morate.
15. Your Letter [Hyeon A. Cho] 3-4/5
Nečiji mali gest i ljudskost nekome su k'o kuća veliki i značajni. Lepo i toplo.
16. Adabana 1-3 [NoN] 3-4/5
Solidno. Prikaz jednog ženskog prijateljstva i govana od ljudi kojima su okruženi. Ovo ne mora uopšte biti daleko od istine. Verovatno materijal za film.
17. Slava - Tome 1 - Après la chute [Pierre-Henry Gomont] 3/5
Solidna priča o (post)komunizmu, ali može to i bolje. Prilike u ovom stripu će biti poznate svima nama koji smo odrastali 90-tih. Meni ovde nije bilo neke emocije, ali možda je do mene. Čekam drugi deo da zaokružim priču.
18. Dorohedoro, prvih 20 tankobona [Q. Hayashida] 4/5
Bolje otvoriti topik za ovo. Krvav i nasilan, a istovremeno iz svih tih nasilnih likova izbija neka toplina i požrtvovanost, opičen sve vreme, presmešan na momente, negde bespotrebno razvučen, ima kul zaplet i svetovi su fino osmišljeni. Jurim ka raspletu. E da ne zaboravim, nekima će možda ovaj podatak biti bitan - sise na sve strane na pojedinim tablama, bez neke poente. Lepo je gledati žensko telo, ali sestra Q ga je malo preterala.
Mart
19. Dorohedoro 21-22 [Q. Hayashida]
Uh, ovo trenutno hita ka jednom lošem završetku. I dalje ne mogu da verujem da je Q. Hayashida od glavnog negativca, koga gradi od samog početka, napravila Groota!!! Da se razumemo, volim ja Groota, ali sam očekivala ipak nešto ozbiljnije kako je priča odmicala, a nasilje i mrak se pojačavali. 😱 🤯 😤 🤬
20. Dorohedoro 23 [Q. Hayashida] 3/5
Završnica mi se skoro uopšte nije dopala. Stvar je malo izvukao humor i omaž prijateljstvu. Čini mi se kao da su stvari malo zbrzane na kraju, što je ironično, jer se na momente kroz prethodne tankobone priča razvlačila. A i kako ovde išta ozbiljno shvatiti kada se ni za jednog lika ne može strepeti. Svi se vraćaju iz mrtvih, tačno izmet iza njih ostao. Tako nekako.
Šteta, a počeo je kao dobar punk.
P.S. Gyoza nije loša, ali im je beef curry bread značajno bolji. 😎
21. Ursula [Moon, Bá] 2-3/5
Simpatično i slatko, ali po priči i crtežu ni blizu najpoznatijim delima braće. Neki detalji su zaista cakani. Taman mi došlo prijatno u nizu mračnih priča koje sam čitala. E da, koliko su mi imena Miroslav i Boris bili simpatični, toliko su me neki klišei malo nervirali.
22. Kami no Kodomo iliti God's Child [Nishioka Kyoudai] 4/5
Vrlo uznemirujuća i mračna priča. Crtež je neobičan i netipičan za mangu. Na momente jeziv i potpuno u duhu pripovedanja. Smetala mi je malo plitkoća likova, ali to nije previše umanjilo doživljaj tokom čitanja i jezu kojom odiše ovo pripovedanje. Ima neke poetske pravde u kraju ove priče.
23. Bastard 1-5 [Carnby Kim] 3/5
Pristojan triler. Mogla bih slobodno reći tipično korejski. Nagledala sam ih se da je pravo čudo kako već i propričala nisam. U moru treša, može se pronaći i više nego poneki biser. Ovo je daleko od treša, ali i od nekog baš sjajnog štiva. Vrlo je pristojno i pitko, iako na momente vrlo predvidivo. Priča je zapravo idealna za ekranizaciju. Likovi, tj. njihovi postupci su takođe vrlo predvidivi, te stoga i malo iritantni. Dok su neki pregazili kilometre u svom razvoju, neki se nisu pomerili više od koraka ili dva. Sve u svemu, ovo je webtoon koji je zaista "page turner" sa jednim detaljem u završnici koji je zapravo vrlo fin.
24. Not simple [Natsume Ono] 4-5/5
Ako bi trebalo da opišem u jednoj rečenici o čemu je ova manga, to bi bila sledeća rečenica - What I really want... is to feel the warmth of the people who should be closest to me. Toliko je toga u njoj da vas zaboli u grudima i stegne u grlu. Ljudi su okrutna govna.
Not simple je priča o dečaku Ianu koji je kao nečiji sin i nečiji brat, ali je zapravo prepušten samom sebi. Porodica je potpuno uništena jednim događajem i tu više nije niko nikome ništa. Not simple je i priča o tome kako se nečiji optimizam, radost, nevinost i na kraju život, polako gase u jednoj neumornoj i neprekidnoj potrazi za porodicom, za osećajem pripadnosti, za nežnošću, za toplinom doma. Not simple je i priča o jednom malom-velikom biću koje je proživelo pakao, koga je život išamarao, ali koje je i dalje trčalo po kontinentima ka svom jedinom cilju. Cilju do kog mu je trebalo samo "1000 metara", ali su mu tih 1000 metara bliski (a daleki) ljudi pretvorili u maratonsku trku bez lepog kraja, bez vode i bez topline za kojom je toliko čeznuo.
25. The Horizon 1-3 [JH] 4/5
Još jedna u nizu potresnih priča o postapokaliptičnom svetu koji je uništio virus, ali divno ispričana priča o ljudskosti, patnji, deljenju te patnje i malim životnim radostima u mnogo mračnom svetu bez budućnosti. Mislim da je Najkula najavila ovu manhvu i ako je niste pročitali, znajte da je vredi pročitati. I da, crtež je divan iako često jednostavan.
26. Chi no Wadachi 1-17 [Shuzo Oshimi] 5/5
I posle drugog čitanja, osećaj i atmosfera koju Ošimi pravi su sjajni! Majstor psihološkog horora u jednoj običnoj svakodnevnici. Od prvih strana će vam otkriti ko je negativac, ali ne i da li je u pitanju neko iskonsko zlo ili je neki sled događaja vodio tome. Mnogi smatraju da je Oshimi trebalo da stane u jednom trenutku, da su završni tankoboni suvišni i da su priču upropastili. Tačno je da bi manga bila značajno efektnija, ali poslednji tankoboni glavnom liku pružaju mogućnost da koliko toliko sredi svoj život i nađe neki unutrašnji mir. Čini mi se da je autor priznao u jednom intervjuu da su delovi mange autobiografski, tj. da je inspiraciju našao u svom životu i liku svoje majke, pa verujem da je takav kraj uradio zbog sebe i nekih svojih demona. A žene, žene u ovoj mangi su opake i opasne, posesivne, mračne, nezadovoljne, ozlojeđene, buntovne... I glavni lik će iz čeljusti jedne, pokušati da pobegne u okrilje druge (daleko manje opasne, ali i dalje vrlo posesivne i isključive), da bi na kraju pokušao da pobegne od obe.
27. Goodbye, Eri [Tatsuki Fujimoto] 3-4/5
28. My Broken Mariko [Waka Hirako] 3/5
Vrlo je moguće da sam prema ove dve mange skroz nepravedna, te ću ih obavezno pročitati još jednom u nekom trenutku. Jendostavno, naletele su mi u momentu kada sam pročitala vest da su trojica kretena od dvadesetak godina ubila penzionera koji je u zatvoru završio zbog petarde. Bukvalno sam ridala od besa i ogromne tuge par dana, iako sam svesna da ovom zemljom hode neljudi i raznorazni monstrumi, ali bilo je jače od mene.
29. Emanon 1-3 [Shinji Kajio] 4/5
In the vastness of space and the immensity of time, it is my joy to share a planet and an epoch with Annie. (Carl Sagan, Cosmos)
Prva stvar koja mi je pala na pamet posle čitanja Emanona je ova Saganova posveta. Kasnije je došlo pitanje kako bismo se osećali da živimo 3·10^9 godina i nosimo u sebi sećanje svih bića kroz koja smo živeli.
Zanimljiva priča, sa par vrlo lepih tabli.
30. Sexcastle [Kyle Starks] 4/5
Ovo sam ostavila za sam kraj ovog baš crnog marta i dobro je što je tako.
There are only two times a man should ever cry:
One, his momma died.
Two, his dick's got real messed up. Like by a bear attack.
Tako nekako počinje priča o Sexcastlu, Shanu Sexcastlu. I ne, ovde nema nekog seksa, ali ima mnogo tabanja. Ako ste gledali i uživali u akcionim filmovima 80-ih i 90-ih, ovo je pravo štivo za vas. Burazer i ja smo imali listu "olmaitija" na kojoj su neizostavne face bile: Arnold Schwarzenegger, Bruce Lee, Jackie Chan, Jet Li, Chow Yun-fat, Toshiro Mifune, Chuck Norris, Sylvester Stallone, Jean-Claude Van Damme, Dolph Lundgren, Steven Seagal... Sigurna sam da sam nekog bitnog preskočila. U drugom krugu su tek bili: Wesley Snipes, Kurt Russell, Bruce Willis, Keanu Reeves, Donnie Yen, Mark Dacascos, Tom Berenger, Clint Eastwood, Charles Bronson, Michael Dudikoff... I sasvim sam sigurna da sam i ovde mnoge preskočila. Dobro, posle smo je i proširivali, jer ko ne bi dodao imena kao: Tony Jaa, Iko Uwisa ili Johnny Tri Nguyena.
E, ovo je omaž svima njima.
I jeste, sve je kliše do klišea, kao i svaki akcioni film, ali se ne trudi, niti pretenduje da bude nešto drugo i više do čiste tabačine, zajebancije i parodije.
April
31. UT 1-6 [Barbato, Roi] 3-4/5
I u tom dobu nakon čoveka, postojao je još neko... ko je pokušavao da prebroji zvezde.
Ne znam odakle bih krenula s Utom. Definitivno ni od početka, a ni od sredine, jer sam se tokom prva četiri broja doslovno osećala kao Iranon - potpuno izgubljeno. Nisam znala ni odakle sam pošla, ni kud idem, ali sam znala "zašto sam se uputila".
Dosta je u Utu simbolike, počevši od toga šta/koga predstavljaju arhitekte (Hog, Dečo, Gau i Kaligari), kuće/materice, bajke/hrana, Iv/Eva, Atem/Adam, 4 i 17, đurđevak i ljubičica i mnoštvo svega drugog.
Mislim da je haos u prva četiri dela dobrim delom zaslužan za to što Ut nema dobru ocenu i prođu kod šire publike. Kao ima radnju, svi se kreću spram svojih potreba i želja, ili samo da sačuvaju goli život, ali opet nemaš pojma šta je radnja. Niti znaš ko je tu šta, šta ko od koga hoće, svi igraju neke igre, kud sve to vodi, šta predstavljaju svi simboli koji se pojavljuju... ni Tjuringova Enigma pomogla ne bi. 😂 Jedino što je od starta jasno jeste da se radi o potpunom sumraku i sunovratu društva i da će Ut dati sve na tom svetu da spasi svog mačka i produži mu život, jer njega vodi ljubav, a ostale sebičluk ili interes u ovom ili onom obliku, kao i kompleks boga. Znači, nimalo štivo za neku razbibrigu, već da misliš i guglaš šta može biti koji simbol, ukoliko niste nikakav poznavalac religije i filozofije kao ja.
S razlogom kažu da je ovo metafizičko delo i da mu mesto nije među ostalim Bonelijevim izdanjima. Jednostavno, treba biti istrajan u čitanju i pored sveg nerazumevanja na koje se prvobitno naiđe, sve do 5. dela - Histerije, koja otkriva dosta toga i verovatno se nakon nje valja vratiti na sam početak, pa krenuti sve iznova, što nam sugeriše i 6. deo - Iranon u Atemu. Ili na kraju krajeva, što bi rekao Ut možda i "ne treba brkati horizonte s mogućnostima". Stoga se neću ni ja previše praviti pametna, jer sam potpuno svesna da Uta nisam skroz razumela i da mi je ko zna koliko detalja promaklo, a i ovo što nije nisam razrešila. No, bilo mi je dovoljno i ono malo jasnih asocijacija da iščitam sve do kraja, pa i da uživam.
Sve u svemu, "ovo je priča o mnogim smislenim stvarima i nekim glupostima" (opet Ut), i zahteva sigurno bar dva čitanja, ako ništa drugo ono zbog Roijevog crteža koji je fenomenalan!
32. Monster prvih 10 tankobona [Naoki Urasawa] 4-5/5
Mislim da je Urasawa miljenik šire publike, pa je ovde bespotrebno išta pisati. Monster je, za razliku od nekih japanskih serijala, definitivno naklonjen zapadnoj publici i po priču i po stilu i po odsustvu japanske bizarnosti. Za sada odličan triler/misterija koji brzo vozi i očekujem da se završi velikim praskom.
|
 |
|
Digitalni dnevnik čitanja u 2024. godini
